TY  - CONF
AU  - Mahmutović, Hava
AU  - Memić, Emir
AU  - Bašić, Meho
AU  - Tasić, Aleksandra
AU  - Rajčić, Antonija
AU  - Mitrović, Radmila
AU  - Baltić, Branislav M.
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2853
AB  - Исхрана кока носиља има значајну улогу за њихово здравствено и
кондиционно стање, као и за производне резултате. Задовољавајући
производни резултати могу да се остваре употребом нутријената који
осигуравају енергетске потребе, потребе у протеинима (аминокисе-
лине), витаминима и минералима. Основна сировина у исхрани кока
носиља је најчешће кукуруз (преко 50%), сојина и сунцокретова сачма,
сточна креда, сточни квасац и премикс (витамини, аминокиселине,
макро и микроелементи). Циљ овог рада био је да се испита утицај
сојиног уља (1,5% К0 група) и замене сојиног уља и дела кукуруза
ланеним уљем (К1 1,5%, К2 3% и К3 4,5%) на производне резултате
кока носиља хибрида Isa Brown (просечна маса на почетку и крају
огледа, просечан прираст, потрошња хране, просечан дневни број
и проценат снешених јаја и просечна маса јаја). Оглед је трајао 70
дана (од 155. до 220. дана старости). Просечна маса кока носиља на
почетку огледа била је уједначена, а на крају огледа била је већа
код К3 групе у односу на остале испитиване групе. Просечан при-
раст био је од 88,50 г (К0) до 114 г (К3 група). Утрошак хране био
је 120,15 г код К0 групе и 115,38 г код К2 групе. Просечан дневни
број снешених јаја био је од 37,27 (К0 група) до 38,83 (К2 група),а изражено у процентима био је од 93,11% (К0 група) до 97,19 (К2
група). Између просечног дневног броја снешених јаја и просечног
броја јаја изражених у процентима утврђене су статистички значајне
разлике (р<0,01) између поређених група. Просечна маса јаја била
је од 58,13 г (К1 група) до 60,34 (К3 група). Утврђене су статистички
значајне разлике (р<0,01) између поређених просечних маса јаја кока
носиља поређених група. Добијени резултати указују на чињеницу
да избор уља у исхрани кока носиља утиче на производне резултате.
AB  - The diet of laying hens plays a significant role in their health and fitness,
as well as in their production results. Satisfactory production results
can be achieved by using nutrients that provide energy needs, protein
needs (amino acids), vitamins and minerals. The basic raw materials in
the diet of laying hens are most often corn (over 50%), soybean and
sunflower meal, fodder chalk, fodder yeast and premix (vitamins, amino
acids, macro and microelements). The aim of this study was to examine
the impact of soybean oil (1.5% K0 groups) and the replacement of
soybean oil and corn with flaxseed oil (K1 1.5%, K2 3% and K3 4.5%)
on the production results of laying hens hybrid Isa Brown (average
weight at the beginning and end of the experiment, average growth,
food consumption, average daily number and percentage of eggs laid
and average egg weight). The experiment lasted 70 days (from 155 to
220 days of age). The average weight of laying hens at the beginning
of the experiment was uniform, and at the end of the experiment it
was higher in the K3 group compared to the other examined groups.
The average increase was from 88.50 g (K0) to 114 g (K3 group). Food
consumption was 120.15 g in the K0 group and 115.38 g in the K2
group. The average daily number of laid eggs ranged from 37.27 (K0
group) to 38.83 (K2 group), and expressed as a percentage ranged from
93.11% (K0 group) to 97.19 (K2 group). Significant differences (p<0.01) between the compared groups were found between the average daily
number of laid eggs and the average number of eggs expressed as a
percentage. The average egg weight was from 58.13 g (K1 group) to
60.34 (K3 group). Significant differences (p<0.01) were found between
the compared average weights of laying hen eggs of the compared
groups. The obtained results indicate the fact that the choice of oil in
the diet of laying hens affects the production results.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
T1  - Uticaj izvora ulja u ishrani koka nosilja na proizvodne rezultate
T1  - Influence of oil sources in the nutrition of laying hens on production results
SP  - 281
EP  - 284
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2853
ER  - 

@conference{
author = "Mahmutović, Hava and Memić, Emir and Bašić, Meho and Tasić, Aleksandra and Rajčić, Antonija and Mitrović, Radmila and Baltić, Branislav M.",
year = "2022",
abstract = "Исхрана кока носиља има значајну улогу за њихово здравствено и
кондиционно стање, као и за производне резултате. Задовољавајући
производни резултати могу да се остваре употребом нутријената који
осигуравају енергетске потребе, потребе у протеинима (аминокисе-
лине), витаминима и минералима. Основна сировина у исхрани кока
носиља је најчешће кукуруз (преко 50%), сојина и сунцокретова сачма,
сточна креда, сточни квасац и премикс (витамини, аминокиселине,
макро и микроелементи). Циљ овог рада био је да се испита утицај
сојиног уља (1,5% К0 група) и замене сојиног уља и дела кукуруза
ланеним уљем (К1 1,5%, К2 3% и К3 4,5%) на производне резултате
кока носиља хибрида Isa Brown (просечна маса на почетку и крају
огледа, просечан прираст, потрошња хране, просечан дневни број
и проценат снешених јаја и просечна маса јаја). Оглед је трајао 70
дана (од 155. до 220. дана старости). Просечна маса кока носиља на
почетку огледа била је уједначена, а на крају огледа била је већа
код К3 групе у односу на остале испитиване групе. Просечан при-
раст био је од 88,50 г (К0) до 114 г (К3 група). Утрошак хране био
је 120,15 г код К0 групе и 115,38 г код К2 групе. Просечан дневни
број снешених јаја био је од 37,27 (К0 група) до 38,83 (К2 група),а изражено у процентима био је од 93,11% (К0 група) до 97,19 (К2
група). Између просечног дневног броја снешених јаја и просечног
броја јаја изражених у процентима утврђене су статистички значајне
разлике (р<0,01) између поређених група. Просечна маса јаја била
је од 58,13 г (К1 група) до 60,34 (К3 група). Утврђене су статистички
значајне разлике (р<0,01) између поређених просечних маса јаја кока
носиља поређених група. Добијени резултати указују на чињеницу
да избор уља у исхрани кока носиља утиче на производне резултате., The diet of laying hens plays a significant role in their health and fitness,
as well as in their production results. Satisfactory production results
can be achieved by using nutrients that provide energy needs, protein
needs (amino acids), vitamins and minerals. The basic raw materials in
the diet of laying hens are most often corn (over 50%), soybean and
sunflower meal, fodder chalk, fodder yeast and premix (vitamins, amino
acids, macro and microelements). The aim of this study was to examine
the impact of soybean oil (1.5% K0 groups) and the replacement of
soybean oil and corn with flaxseed oil (K1 1.5%, K2 3% and K3 4.5%)
on the production results of laying hens hybrid Isa Brown (average
weight at the beginning and end of the experiment, average growth,
food consumption, average daily number and percentage of eggs laid
and average egg weight). The experiment lasted 70 days (from 155 to
220 days of age). The average weight of laying hens at the beginning
of the experiment was uniform, and at the end of the experiment it
was higher in the K3 group compared to the other examined groups.
The average increase was from 88.50 g (K0) to 114 g (K3 group). Food
consumption was 120.15 g in the K0 group and 115.38 g in the K2
group. The average daily number of laid eggs ranged from 37.27 (K0
group) to 38.83 (K2 group), and expressed as a percentage ranged from
93.11% (K0 group) to 97.19 (K2 group). Significant differences (p<0.01) between the compared groups were found between the average daily
number of laid eggs and the average number of eggs expressed as a
percentage. The average egg weight was from 58.13 g (K1 group) to
60.34 (K3 group). Significant differences (p<0.01) were found between
the compared average weights of laying hen eggs of the compared
groups. The obtained results indicate the fact that the choice of oil in
the diet of laying hens affects the production results.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022",
title = "Uticaj izvora ulja u ishrani koka nosilja na proizvodne rezultate, Influence of oil sources in the nutrition of laying hens on production results",
pages = "281-284",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2853"
}

Mahmutović, H., Memić, E., Bašić, M., Tasić, A., Rajčić, A., Mitrović, R.,& Baltić, B. M.. (2022). Uticaj izvora ulja u ishrani koka nosilja na proizvodne rezultate. in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 281-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2853

Mahmutović H, Memić E, Bašić M, Tasić A, Rajčić A, Mitrović R, Baltić BM. Uticaj izvora ulja u ishrani koka nosilja na proizvodne rezultate. in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022. 2022;:281-284.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2853 .

Mahmutović, Hava, Memić, Emir, Bašić, Meho, Tasić, Aleksandra, Rajčić, Antonija, Mitrović, Radmila, Baltić, Branislav M., "Uticaj izvora ulja u ishrani koka nosilja na proizvodne rezultate" in 27. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15-18. jun 2022 (2022):281-284,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2853 .

TY  - CONF
AU  - Rajčić, Antonija
AU  - Baltić, Milan Ž.
AU  - Glišić, Milica
AU  - Bošković Cabrol, Marija
AU  - Branković Lazić, Ivana
AU  - Baltić, Branislav
AU  - Nešić, Slađan
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2553
AB  - Могућност одабира жељених особина квалитета меса у узгоју живине зависи од нивоа њихове наследности, као и генетске корелације са другим економским особинама. Истраживања спроведена над комерцијалним и експерименталним линијама бројлера показују да је генетика једна од најважнијих одредница својстава квалитета меса. Током последњих 15 година, спроведене су студије засноване на употреби брзих молекуларних метода како би се стекло боље разумевање генетске основе (генске мутације или генетски маркери) и биолошких процеса који су укључени у контролу квалитета меса. Прве такве методе биле су посвећене биолошким механизмима који су укључени у промене повезане са квалитетом меса услед варијација постморталне pH вредности и депоа гликогена у мишићу. У новије време спроведене су студије у вези са појавом нових миодегенеративних промена („дрвенасте груди“; „бела испруганост“). Протеомска технологија у науци о храни може да дефинише целокупан и детаљан биохемијски састав намирница и њихове модификације изазване одређеним факторима. Раса је важан фактор у одређивању квалитета меса и зато што се одређене генетске линије сматрају да спадају у категорије вишег квалитета и продају се примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију. потрошачима по вишим ценама. На овај начин се долази до лажног декларисања таквог меса, те је било неопходно направити тестове који ће смањити овакав вид обмане потрошача. примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију.
C3  - 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja
T1  - Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa
SP  - 101
EP  - 104
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553
ER  - 

@conference{
author = "Rajčić, Antonija and Baltić, Milan Ž. and Glišić, Milica and Bošković Cabrol, Marija and Branković Lazić, Ivana and Baltić, Branislav and Nešić, Slađan",
year = "2021",
abstract = "Могућност одабира жељених особина квалитета меса у узгоју живине зависи од нивоа њихове наследности, као и генетске корелације са другим економским особинама. Истраживања спроведена над комерцијалним и експерименталним линијама бројлера показују да је генетика једна од најважнијих одредница својстава квалитета меса. Током последњих 15 година, спроведене су студије засноване на употреби брзих молекуларних метода како би се стекло боље разумевање генетске основе (генске мутације или генетски маркери) и биолошких процеса који су укључени у контролу квалитета меса. Прве такве методе биле су посвећене биолошким механизмима који су укључени у промене повезане са квалитетом меса услед варијација постморталне pH вредности и депоа гликогена у мишићу. У новије време спроведене су студије у вези са појавом нових миодегенеративних промена („дрвенасте груди“; „бела испруганост“). Протеомска технологија у науци о храни може да дефинише целокупан и детаљан биохемијски састав намирница и њихове модификације изазване одређеним факторима. Раса је важан фактор у одређивању квалитета меса и зато што се одређене генетске линије сматрају да спадају у категорије вишег квалитета и продају се примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију. потрошачима по вишим ценама. На овај начин се долази до лажног декларисања таквог меса, те је било неопходно направити тестове који ће смањити овакав вид обмане потрошача. примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију.",
journal = "26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja",
title = "Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa",
pages = "101-104",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553"
}

Rajčić, A., Baltić, M. Ž., Glišić, M., Bošković Cabrol, M., Branković Lazić, I., Baltić, B.,& Nešić, S.. (2021). Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa. in 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja, 101-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553

Rajčić A, Baltić MŽ, Glišić M, Bošković Cabrol M, Branković Lazić I, Baltić B, Nešić S. Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa. in 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja. 2021;:101-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553 .

Rajčić, Antonija, Baltić, Milan Ž., Glišić, Milica, Bošković Cabrol, Marija, Branković Lazić, Ivana, Baltić, Branislav, Nešić, Slađan, "Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa" in 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja (2021):101-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553 .

TY  - CONF
AU  - Lovrenović, Mirjana
AU  - Grbić, Slaven
AU  - Janjić, Jelena
AU  - Rajčić, Antonija
AU  - Glišić, Milica
AU  - Stojanović Bjelić, Ljiljana
AU  - Baltić, Milan Ž.
PY  - 2020
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2547
AB  - Један од начина на који могу dа се добију подаци о потрошњи меса су и анкете, а резултати на такве анкете односе се на потрошњу меса у домаћинствима у Бањалучкој регији. Месо свиња у исхрани испитаници користе једном до два пута недељно у 38,3% случајева, месо говеда 32,2% испитаника. Месо јагњади никад не користи 43,3% испитаника. Месо живине три пута недељно користи у исхрани 43,7% испитаника. Учесници у анкети су у 3,9% случајева одговорили да не користе месо живине, 8,4 % не користи месо свиња, а 25,6% не користи месо говеда. Преко половине испитаника (55,2%) месо купује два пута недељно и више. Више од једне петине (21,6%) купује месо 1-2 пута недељно. Исто учешће испитаника (9,3% и 9,0%) месо купује мање од једном недељно, али више од једном месечно, односно мање од једном месечно. На куповину меса приближно исти број анкетираних лица (43,0% , односно 43,5%) троши недељно 10 до 20 КМ, односно више од 20 КМ, а 13,5% је оних који троше мање од 10 КМ. Из одговора на питање које се односи на „Месо је важан саставни део исхране моје породице“ више од две трећине испитаника (71,7%) је сагласно са наведеном констатацијом, 11,0% је неутрално, а 17,3% се не слаже са наведеном констатацијом. Основни разлози конзумирања меса према наводима испитаника су то што има: добар укус (71,6%), хранљиво је (70,9%), прикладно је за званичне прославе (67,9%), лако се уклапа са остатком оброка (71,7%), лако се припрема (64,2%), добар је начин да поторшач покаже своје кулинарске вештине (52%), неопходно је у исхрани деце (71,4%) и део је наше кулинарске традиције (67,5%). За понуђени одговор „Јефтино је у односу на квалитет“ најчешћи одговор је „Не слажем се“(40,1%), затим „Неутралан сам“ (31,9%) и „Слажем се“ (28,0%). Резултати указују на чињеницу да се у исхрани испитаника из ове анкете најчешће користи месо живине, а затим месо свиња. На трећем месту по потрошњи је месо говеда, док се најмање користи месо јагњади.
C3  - 25. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik sažetaka
T1  - Učestalost nabavke i potrošnje mesa u domaćinstvima
SP  - 83
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2547
ER  - 

@conference{
author = "Lovrenović, Mirjana and Grbić, Slaven and Janjić, Jelena and Rajčić, Antonija and Glišić, Milica and Stojanović Bjelić, Ljiljana and Baltić, Milan Ž.",
year = "2020",
abstract = "Један од начина на који могу dа се добију подаци о потрошњи меса су и анкете, а резултати на такве анкете односе се на потрошњу меса у домаћинствима у Бањалучкој регији. Месо свиња у исхрани испитаници користе једном до два пута недељно у 38,3% случајева, месо говеда 32,2% испитаника. Месо јагњади никад не користи 43,3% испитаника. Месо живине три пута недељно користи у исхрани 43,7% испитаника. Учесници у анкети су у 3,9% случајева одговорили да не користе месо живине, 8,4 % не користи месо свиња, а 25,6% не користи месо говеда. Преко половине испитаника (55,2%) месо купује два пута недељно и више. Више од једне петине (21,6%) купује месо 1-2 пута недељно. Исто учешће испитаника (9,3% и 9,0%) месо купује мање од једном недељно, али више од једном месечно, односно мање од једном месечно. На куповину меса приближно исти број анкетираних лица (43,0% , односно 43,5%) троши недељно 10 до 20 КМ, односно више од 20 КМ, а 13,5% је оних који троше мање од 10 КМ. Из одговора на питање које се односи на „Месо је важан саставни део исхране моје породице“ више од две трећине испитаника (71,7%) је сагласно са наведеном констатацијом, 11,0% је неутрално, а 17,3% се не слаже са наведеном констатацијом. Основни разлози конзумирања меса према наводима испитаника су то што има: добар укус (71,6%), хранљиво је (70,9%), прикладно је за званичне прославе (67,9%), лако се уклапа са остатком оброка (71,7%), лако се припрема (64,2%), добар је начин да поторшач покаже своје кулинарске вештине (52%), неопходно је у исхрани деце (71,4%) и део је наше кулинарске традиције (67,5%). За понуђени одговор „Јефтино је у односу на квалитет“ најчешћи одговор је „Не слажем се“(40,1%), затим „Неутралан сам“ (31,9%) и „Слажем се“ (28,0%). Резултати указују на чињеницу да се у исхрани испитаника из ове анкете најчешће користи месо живине, а затим месо свиња. На трећем месту по потрошњи је месо говеда, док се најмање користи месо јагњади.",
journal = "25. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik sažetaka",
title = "Učestalost nabavke i potrošnje mesa u domaćinstvima",
pages = "83-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2547"
}

Lovrenović, M., Grbić, S., Janjić, J., Rajčić, A., Glišić, M., Stojanović Bjelić, L.,& Baltić, M. Ž.. (2020). Učestalost nabavke i potrošnje mesa u domaćinstvima. in 25. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik sažetaka, 83-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2547

Lovrenović M, Grbić S, Janjić J, Rajčić A, Glišić M, Stojanović Bjelić L, Baltić MŽ. Učestalost nabavke i potrošnje mesa u domaćinstvima. in 25. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik sažetaka. 2020;:83-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2547 .

Lovrenović, Mirjana, Grbić, Slaven, Janjić, Jelena, Rajčić, Antonija, Glišić, Milica, Stojanović Bjelić, Ljiljana, Baltić, Milan Ž., "Učestalost nabavke i potrošnje mesa u domaćinstvima" in 25. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik sažetaka (2020):83-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2547 .