TY  - CONF
AU  - Laudanović, Milica
AU  - Janjić, Jelena
AU  - Baltić, Branislav
AU  - Mitrović, Radmila
AU  - Tasić, Aleksandra
AU  - Starčević, Marija
AU  - Baltić, Milan Ž.
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3235
AB  - U poređenju sa ostalom živinom, gajenje morki (biserki) ima određene prednosti
kao što su niska proizvodna cena, dobra sposobnost adaptacije na različite uslove
sredine i veća otpornost na bolesti. Postoji nekoliko varijeteta morki u zavisnosti od
boje perja: plavičasta, siva, bela, crna, tamno siva. Kod nas je najzastupljenija
tamnosiva morka sa belim tačkama koje podsećaju na bisere, pa otuda i naziv biserke.
Uglavnom se gaje kao ukrasna živina.Odrasla jedinka ima telesnu masu od oko 1450g.
Godišnje nose od 50 do 80 jaja, a u intenzivnom sistemu gajenja mogu da snesu i do
200 jaja. Prosečna masa jajeta je 38g. Genotip, pol i uslovi držanja imaju veliki uticaj
na klanične osobine. Sivamorka ima najveću masu trupa 914g. Masagrudi bele morke
je 276 g, bataka 55g, a karabataka oko 69g. Meso morke ima neznatno više proteina
od pilećeg i ćurećeg mesa i upola manje masti, pa otuda i manju energetsku vrednost.
Meso morke sadrži čak osam esencijalnih aminokiselina i zbog toga je nutritivno
veoma vredno. Bogato je mineralima (Ca, Mg, Mn, P, K, Na, Cu, Fe, Zn) i vitaminima (B
grupa). Sadržaj gvožđa u crvenom mesu morki (batak 1,46mg/100g, karabatak
1,33mg/100g) može zadovoljiti dnevne potrebe konzumenata. Sadržaj masnih
kiselina varira u zavisnosti od ishrane morki, klime i uslova držanja. Od zasićenih
masnih kiselina, palmitinske najviše ima u grudima 24,37% i miristinske koje ima
najviše u bataku 0,42%. Od mononezasićenih masnih kiselina oleinske najviše ima u
karabataku 25,81%. Od polinezasićenih masnih kiselina najviše je zastupljena linolna
(grudi 28,62%, batak 32,58% i karabatak 42,57%), dok alfa-linoleinske najviše ima u
grudima 0,51%, zatim u karabataku 0,39% i najmanje u bataku 0,11%. Meso morki je karakterističnog prijatnog ukusa, a potražnja je veća u odnosu na ponudu, što može
biti podstrek budućim proizvođačima.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Morka – od ukrasne ptice do nutritivno vrednog obroka
SP  - 374
EP  - 381
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3235
ER  - 

@conference{
author = "Laudanović, Milica and Janjić, Jelena and Baltić, Branislav and Mitrović, Radmila and Tasić, Aleksandra and Starčević, Marija and Baltić, Milan Ž.",
year = "2023",
abstract = "U poređenju sa ostalom živinom, gajenje morki (biserki) ima određene prednosti
kao što su niska proizvodna cena, dobra sposobnost adaptacije na različite uslove
sredine i veća otpornost na bolesti. Postoji nekoliko varijeteta morki u zavisnosti od
boje perja: plavičasta, siva, bela, crna, tamno siva. Kod nas je najzastupljenija
tamnosiva morka sa belim tačkama koje podsećaju na bisere, pa otuda i naziv biserke.
Uglavnom se gaje kao ukrasna živina.Odrasla jedinka ima telesnu masu od oko 1450g.
Godišnje nose od 50 do 80 jaja, a u intenzivnom sistemu gajenja mogu da snesu i do
200 jaja. Prosečna masa jajeta je 38g. Genotip, pol i uslovi držanja imaju veliki uticaj
na klanične osobine. Sivamorka ima najveću masu trupa 914g. Masagrudi bele morke
je 276 g, bataka 55g, a karabataka oko 69g. Meso morke ima neznatno više proteina
od pilećeg i ćurećeg mesa i upola manje masti, pa otuda i manju energetsku vrednost.
Meso morke sadrži čak osam esencijalnih aminokiselina i zbog toga je nutritivno
veoma vredno. Bogato je mineralima (Ca, Mg, Mn, P, K, Na, Cu, Fe, Zn) i vitaminima (B
grupa). Sadržaj gvožđa u crvenom mesu morki (batak 1,46mg/100g, karabatak
1,33mg/100g) može zadovoljiti dnevne potrebe konzumenata. Sadržaj masnih
kiselina varira u zavisnosti od ishrane morki, klime i uslova držanja. Od zasićenih
masnih kiselina, palmitinske najviše ima u grudima 24,37% i miristinske koje ima
najviše u bataku 0,42%. Od mononezasićenih masnih kiselina oleinske najviše ima u
karabataku 25,81%. Od polinezasićenih masnih kiselina najviše je zastupljena linolna
(grudi 28,62%, batak 32,58% i karabatak 42,57%), dok alfa-linoleinske najviše ima u
grudima 0,51%, zatim u karabataku 0,39% i najmanje u bataku 0,11%. Meso morki je karakterističnog prijatnog ukusa, a potražnja je veća u odnosu na ponudu, što može
biti podstrek budućim proizvođačima.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Morka – od ukrasne ptice do nutritivno vrednog obroka",
pages = "374-381",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3235"
}

Laudanović, M., Janjić, J., Baltić, B., Mitrović, R., Tasić, A., Starčević, M.,& Baltić, M. Ž.. (2023). Morka – od ukrasne ptice do nutritivno vrednog obroka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 374-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3235

Laudanović M, Janjić J, Baltić B, Mitrović R, Tasić A, Starčević M, Baltić MŽ. Morka – od ukrasne ptice do nutritivno vrednog obroka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:374-381.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3235 .

Laudanović, Milica, Janjić, Jelena, Baltić, Branislav, Mitrović, Radmila, Tasić, Aleksandra, Starčević, Marija, Baltić, Milan Ž., "Morka – od ukrasne ptice do nutritivno vrednog obroka" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):374-381,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3235 .