TY  - JOUR
AU  - Perić, Dejan
AU  - Barea, Roberto
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Makivić, Lazar
AU  - Janjić, Jelena
AU  - Šefer, Dragan
AU  - Marković, Radmila
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3262
AB  - The aim of this experiment was to investigate the effects of benzoic acid and chelates
in which copper (Cu), zinc (Zn) and manganese (Mn) were bound to methionine
hydroxy analogue on growth performance, intestinal morphology, intestinal microbiota
and digesta pH value of post-weaning piglets at 28 days of age. The experiment was
conducted on 96 piglets randomly assigned to one of four treatments (6 replicate pens
of 4 piglets each): 1) control (C) – microminerals were provided as sulfates of Cu, Zn
and Mn at 130 (80 at second phase), 100, 120 mg/kg in the first phase, respectively; 2)
chelates (CTM), microelements were provided as chelates of Cu, Zn and Mn at 130 (80
in second phase), 60, 60 mg/kg in the first phase, respectively; 3) benzoic acid (BA),
with the addition of 2500 mg/kg during both periods; 4) chelates + benzoic acid (CTM
+ BA), microelements were provided as chelates of Cu, Zn and Mn at 130 (80 in second
phase), 60, 60 mg/kg in the first phase, respectively, and 2500 mg/kg of benzoic acid
during both periods. Results showed that chelates and benzoic acid supplementation
not only improved the final body weight (p<0.05), average daily gain (p<0.05) and
feed conversion ratio (p<0.05), but also increased the morphology performance and
decreased the number of E. coli in the jejunum and ileum in the treated groups (p<0.05).
This study provides the evidence that dietary supplementation has beneficial effects on
the intestinal morphology and microflora of weaned pigs, which can partly explain why
growth performance of the piglets was improved.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Effects of dietary supplementation with benzoic acid and chelated copper, zinc and manganese sources on production performance in piglets
VL  - 73
IS  - 3
SP  - 355
EP  - 373
DO  - 10.2478/acve-2023-0027
ER  - 

@article{
author = "Perić, Dejan and Barea, Roberto and Nešić, Slađan and Makivić, Lazar and Janjić, Jelena and Šefer, Dragan and Marković, Radmila",
year = "2023",
abstract = "The aim of this experiment was to investigate the effects of benzoic acid and chelates
in which copper (Cu), zinc (Zn) and manganese (Mn) were bound to methionine
hydroxy analogue on growth performance, intestinal morphology, intestinal microbiota
and digesta pH value of post-weaning piglets at 28 days of age. The experiment was
conducted on 96 piglets randomly assigned to one of four treatments (6 replicate pens
of 4 piglets each): 1) control (C) – microminerals were provided as sulfates of Cu, Zn
and Mn at 130 (80 at second phase), 100, 120 mg/kg in the first phase, respectively; 2)
chelates (CTM), microelements were provided as chelates of Cu, Zn and Mn at 130 (80
in second phase), 60, 60 mg/kg in the first phase, respectively; 3) benzoic acid (BA),
with the addition of 2500 mg/kg during both periods; 4) chelates + benzoic acid (CTM
+ BA), microelements were provided as chelates of Cu, Zn and Mn at 130 (80 in second
phase), 60, 60 mg/kg in the first phase, respectively, and 2500 mg/kg of benzoic acid
during both periods. Results showed that chelates and benzoic acid supplementation
not only improved the final body weight (p<0.05), average daily gain (p<0.05) and
feed conversion ratio (p<0.05), but also increased the morphology performance and
decreased the number of E. coli in the jejunum and ileum in the treated groups (p<0.05).
This study provides the evidence that dietary supplementation has beneficial effects on
the intestinal morphology and microflora of weaned pigs, which can partly explain why
growth performance of the piglets was improved.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Effects of dietary supplementation with benzoic acid and chelated copper, zinc and manganese sources on production performance in piglets",
volume = "73",
number = "3",
pages = "355-373",
doi = "10.2478/acve-2023-0027"
}

Perić, D., Barea, R., Nešić, S., Makivić, L., Janjić, J., Šefer, D.,& Marković, R.. (2023). Effects of dietary supplementation with benzoic acid and chelated copper, zinc and manganese sources on production performance in piglets. in Acta Veterinaria
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 73(3), 355-373.
https://doi.org/10.2478/acve-2023-0027

Perić D, Barea R, Nešić S, Makivić L, Janjić J, Šefer D, Marković R. Effects of dietary supplementation with benzoic acid and chelated copper, zinc and manganese sources on production performance in piglets. in Acta Veterinaria. 2023;73(3):355-373.
doi:10.2478/acve-2023-0027 .

Perić, Dejan, Barea, Roberto, Nešić, Slađan, Makivić, Lazar, Janjić, Jelena, Šefer, Dragan, Marković, Radmila, "Effects of dietary supplementation with benzoic acid and chelated copper, zinc and manganese sources on production performance in piglets" in Acta Veterinaria, 73, no. 3 (2023):355-373,
https://doi.org/10.2478/acve-2023-0027 . .

TY  - CONF
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Labus, Tatjana
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Vučićević, Miloš
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3100
AB  - Zarazne bolesti su jedan od vodećih uzroka ekonomskih gubitaka
u živinarskoj proizvodnji. Živina je podložna različitim zaraznim bolestima
s obzirom na specifičan način uzgoja. Slobodno držanje živine,
kao vid uzgoja, karakteriše se slabim biosigurnosnim merama. Jedinke
u takvom načinu držanja mogu doći u kontakt i sa drugim vrstama
ptica, uključujući i migratorne vrste. Kod farmskog načina uzgoja
živine, biosigurnosne mere su na višem nivou, ali je visok proizvodni
pritisak uticao da jedinke postanu podložnije mnogim bolestima. Najznačajnije
zarazne bolesti živine koje su obavezne za prijavljivanje
nadležnim organima su atipična kuga živine, gamboro bolest, avijarna
influenca, infektivni laringotraheitis, tuberkuloza, Marekova bolest i
salmoneloza. U cilju sprečavanja pojave i kontrole bolesti kod živine,
kao i kod drugih životinjskih vrsta postupa se prema Zakonu o veterinarstvu
(“Službeni glasnik RS”, broj 91/05) i odgovarajućim podzakonskim
aktima. Radi otkrivanja uzroka uginuća, pored ostalih dijagnostičkih
procedura, vrši se i obdukcija leševa živine prema standardnim
protokolima za obdukciju ptica. Ukoliko je potrebno uraditi patohistološku
analizu, uzorci ne smeju biti deblji od 0,5 cm kako bi 10% puferizovani
formalin prodro kroz tkivo u procesu fiksacije tokom najmanje
48 časova. Nakon obdukcije, leševe živine treba neškodljivo ukloniti.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
T1  - Zarazne bolesti živine obavezne za prijavljivanje – klinička slika, patomorfološke promene i zakonski propisi / tehnika obdukcije živine i slanje materijala
SP  - 145
EP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3100
ER  - 

@conference{
author = "Vučićević, Ivana and Labus, Tatjana and Nešić, Slađan and Vučićević, Miloš and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2023",
abstract = "Zarazne bolesti su jedan od vodećih uzroka ekonomskih gubitaka
u živinarskoj proizvodnji. Živina je podložna različitim zaraznim bolestima
s obzirom na specifičan način uzgoja. Slobodno držanje živine,
kao vid uzgoja, karakteriše se slabim biosigurnosnim merama. Jedinke
u takvom načinu držanja mogu doći u kontakt i sa drugim vrstama
ptica, uključujući i migratorne vrste. Kod farmskog načina uzgoja
živine, biosigurnosne mere su na višem nivou, ali je visok proizvodni
pritisak uticao da jedinke postanu podložnije mnogim bolestima. Najznačajnije
zarazne bolesti živine koje su obavezne za prijavljivanje
nadležnim organima su atipična kuga živine, gamboro bolest, avijarna
influenca, infektivni laringotraheitis, tuberkuloza, Marekova bolest i
salmoneloza. U cilju sprečavanja pojave i kontrole bolesti kod živine,
kao i kod drugih životinjskih vrsta postupa se prema Zakonu o veterinarstvu
(“Službeni glasnik RS”, broj 91/05) i odgovarajućim podzakonskim
aktima. Radi otkrivanja uzroka uginuća, pored ostalih dijagnostičkih
procedura, vrši se i obdukcija leševa živine prema standardnim
protokolima za obdukciju ptica. Ukoliko je potrebno uraditi patohistološku
analizu, uzorci ne smeju biti deblji od 0,5 cm kako bi 10% puferizovani
formalin prodro kroz tkivo u procesu fiksacije tokom najmanje
48 časova. Nakon obdukcije, leševe živine treba neškodljivo ukloniti.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023",
title = "Zarazne bolesti živine obavezne za prijavljivanje – klinička slika, patomorfološke promene i zakonski propisi / tehnika obdukcije živine i slanje materijala",
pages = "145-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3100"
}

Vučićević, I., Labus, T., Nešić, S., Vučićević, M.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2023). Zarazne bolesti živine obavezne za prijavljivanje – klinička slika, patomorfološke promene i zakonski propisi / tehnika obdukcije živine i slanje materijala. in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 145-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3100

Vučićević I, Labus T, Nešić S, Vučićević M, Aleksić-Kovačević S. Zarazne bolesti živine obavezne za prijavljivanje – klinička slika, patomorfološke promene i zakonski propisi / tehnika obdukcije živine i slanje materijala. in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023. 2023;:145-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3100 .

Vučićević, Ivana, Labus, Tatjana, Nešić, Slađan, Vučićević, Miloš, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Zarazne bolesti živine obavezne za prijavljivanje – klinička slika, patomorfološke promene i zakonski propisi / tehnika obdukcije živine i slanje materijala" in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023 (2023):145-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3100 .

TY  - CONF
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Jelisić, Stefan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2426
AB  - Ovčija svrabež (Scrapie, engl.) je neurodegenerativno oboljenje ovaca iz grupe transmisivnih spongiformnih encefalopatija (TSE).
Oboljenja iz grupe TSE se nazivaju prionske bolesti, jer je patološki
prion protein etiološki faktor za razvoj ovih oboljenja. Ovčija svrabež
se javlja u dve forme, kao klasična i atipična. Osetljivost ovaca na ovčiju svrabež zavisi od polimorfizma gena prionskog proteina i prirode
uzročnika prionske bolesti. Kodoni 136, 154 i 171 gena prion proteina
određuju stepen otpornosti, tj. sklonosti za Scrapie. Pošto je svaki alel
obeležen troslovnim kodom, utvrđeno je da su jedinke sa ARR alelom
visoko rezistentne na klasičnu ovčiju svrabež, ali ne pruža nikakvu posebnu zaštitu protiv atipične forme Scrapie-a. Primenom qPCR metode može se sprovesti genotipizacija jedinki u cilju uspešne selekcije
rezistentnih jedinki na ovčiju svrabež. Za metodu je neophodno uzeti
odgovarajući materijal i pripremiti ga za određivanje alela. Određivanje alela qPCR tehnikom sa Taquman probom je moguće iz krvi sa ili
bez dodatka antikoagulansa. Za dijagnostiku prisustva patološkog prion proteina kod ovaca u Laboratoriji za patologiju primenjuje se ELISA
metoda. Neophodno tkivo za dijagnostiku patološkog prion proteina
je obeks produžene moždine. Produžena moždina ovaca se uzorkuje
kroz foramen magnum specijalizovanim kašikama za uzorkovanja tkiva malih preživara
AB  - Scrapie is a neurodegenerative disease belonging to the group of transmissible
spongiform encephalopathies (TSE). Diseases from the TSE group are also known as prion
diseases because they are caused by the pathological prion protein. Scrapie is a disease
that has two forms, classical and atypical. The susceptibility of sheep to Scrapie depends
on the polymorphism of the prion protein gene and the nature of the agent causing prion
disease. Codons 136, 154 and 171 of the prion protein gene determine a certain degree
of resistance, ie the tendency for Scrapie. Since each allele is marked with a three-letter
code, individuals with the ARR allele were found to be highly resistant to classical Scrapie,
but did not provide any special protection against the atypical form. Using the qPCR
method, genotyping of individuals can be performed for the successful selection of Scrapie
resistant animals. It is necessary to sample the appropriate material for qPCR method and
to prepare it for the determination of alleles. Determination of alleles by qPCR technique
with Taquman test is possible from blood with or without anticoagulants. In the Laboratory
of Pathology, the ELISA method is used to diagnose the presence of pathological prion
protein in sheep. The Material necessary for the diagnosis of pathological prion protein
is the region of obex of medulla oblongata. The medulla oblongata of sheep is sampled
through the foramen magnum with specialized spoons for sampling the tissues of small
ruminants.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
T1  - Otpornost ovaca na ovčiju svrabež i postupak uzorkovanja materijala za dijagnostiku patološkog prion proteina kod ovaca
T1  - Sheep resistance to scrapie and sampling procedure for diagnosis of pathological prion protein in sheep
SP  - 161
EP  - 167
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2426
ER  - 

@conference{
author = "Nešić, Slađan and Vučićević, Ivana and Jelisić, Stefan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2022",
abstract = "Ovčija svrabež (Scrapie, engl.) je neurodegenerativno oboljenje ovaca iz grupe transmisivnih spongiformnih encefalopatija (TSE).
Oboljenja iz grupe TSE se nazivaju prionske bolesti, jer je patološki
prion protein etiološki faktor za razvoj ovih oboljenja. Ovčija svrabež
se javlja u dve forme, kao klasična i atipična. Osetljivost ovaca na ovčiju svrabež zavisi od polimorfizma gena prionskog proteina i prirode
uzročnika prionske bolesti. Kodoni 136, 154 i 171 gena prion proteina
određuju stepen otpornosti, tj. sklonosti za Scrapie. Pošto je svaki alel
obeležen troslovnim kodom, utvrđeno je da su jedinke sa ARR alelom
visoko rezistentne na klasičnu ovčiju svrabež, ali ne pruža nikakvu posebnu zaštitu protiv atipične forme Scrapie-a. Primenom qPCR metode može se sprovesti genotipizacija jedinki u cilju uspešne selekcije
rezistentnih jedinki na ovčiju svrabež. Za metodu je neophodno uzeti
odgovarajući materijal i pripremiti ga za određivanje alela. Određivanje alela qPCR tehnikom sa Taquman probom je moguće iz krvi sa ili
bez dodatka antikoagulansa. Za dijagnostiku prisustva patološkog prion proteina kod ovaca u Laboratoriji za patologiju primenjuje se ELISA
metoda. Neophodno tkivo za dijagnostiku patološkog prion proteina
je obeks produžene moždine. Produžena moždina ovaca se uzorkuje
kroz foramen magnum specijalizovanim kašikama za uzorkovanja tkiva malih preživara, Scrapie is a neurodegenerative disease belonging to the group of transmissible
spongiform encephalopathies (TSE). Diseases from the TSE group are also known as prion
diseases because they are caused by the pathological prion protein. Scrapie is a disease
that has two forms, classical and atypical. The susceptibility of sheep to Scrapie depends
on the polymorphism of the prion protein gene and the nature of the agent causing prion
disease. Codons 136, 154 and 171 of the prion protein gene determine a certain degree
of resistance, ie the tendency for Scrapie. Since each allele is marked with a three-letter
code, individuals with the ARR allele were found to be highly resistant to classical Scrapie,
but did not provide any special protection against the atypical form. Using the qPCR
method, genotyping of individuals can be performed for the successful selection of Scrapie
resistant animals. It is necessary to sample the appropriate material for qPCR method and
to prepare it for the determination of alleles. Determination of alleles by qPCR technique
with Taquman test is possible from blood with or without anticoagulants. In the Laboratory
of Pathology, the ELISA method is used to diagnose the presence of pathological prion
protein in sheep. The Material necessary for the diagnosis of pathological prion protein
is the region of obex of medulla oblongata. The medulla oblongata of sheep is sampled
through the foramen magnum with specialized spoons for sampling the tissues of small
ruminants.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara",
title = "Otpornost ovaca na ovčiju svrabež i postupak uzorkovanja materijala za dijagnostiku patološkog prion proteina kod ovaca, Sheep resistance to scrapie and sampling procedure for diagnosis of pathological prion protein in sheep",
pages = "161-167",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2426"
}

Nešić, S., Vučićević, I., Jelisić, S.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2022). Otpornost ovaca na ovčiju svrabež i postupak uzorkovanja materijala za dijagnostiku patološkog prion proteina kod ovaca. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 161-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2426

Nešić S, Vučićević I, Jelisić S, Aleksić-Kovačević S. Otpornost ovaca na ovčiju svrabež i postupak uzorkovanja materijala za dijagnostiku patološkog prion proteina kod ovaca. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara. 2022;:161-167.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2426 .

Nešić, Slađan, Vučićević, Ivana, Jelisić, Stefan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Otpornost ovaca na ovčiju svrabež i postupak uzorkovanja materijala za dijagnostiku patološkog prion proteina kod ovaca" in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara (2022):161-167,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2426 .

TY  - CONF
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Jelisić, Stefan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2868
AB  - Monitoring of scrapie in sheep and goats has been carried out for many years in Serbia.
Despite many years of monitoring, only one case of this disease has been reported in sheep,
but given that, there are numerous cases of the disease in some neighboring countries, it is
very important to determine the presence of resistant genes in the sheep population in Serbia.
Genetic susceptibility to scrapie is influenced mainly by the prion protein polymorphisms
of codons136, 154, and 171. The ARR allele is considered to provide very strong resistance
against classical scrapie and the VRQ genotype is the most susceptible. In order to examine
the genetic makeup of sheep in Serbia related to scrapie, we optimized TaqMan probes of
real-time polymerase chain reaction (qPCR) techniques for three codons. We analyzed blood
samples from 100 sheep using qPCR and the results showed that AA homozygous for the 136
codon were the most common. For codon 154 the most frequent genotype was RR and for
codon 171 the most frequent genotype was QQ.
C3  - 10th Iberian Congress on Prions, Vila Real, Portugal, 2022
T1  - Identification of the presence of a scrapie resistance gene in sheep on the territory of the Republic of Serbia
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2868
ER  - 

@conference{
author = "Vučićević, Ivana and Nešić, Slađan and Jelisić, Stefan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2022",
abstract = "Monitoring of scrapie in sheep and goats has been carried out for many years in Serbia.
Despite many years of monitoring, only one case of this disease has been reported in sheep,
but given that, there are numerous cases of the disease in some neighboring countries, it is
very important to determine the presence of resistant genes in the sheep population in Serbia.
Genetic susceptibility to scrapie is influenced mainly by the prion protein polymorphisms
of codons136, 154, and 171. The ARR allele is considered to provide very strong resistance
against classical scrapie and the VRQ genotype is the most susceptible. In order to examine
the genetic makeup of sheep in Serbia related to scrapie, we optimized TaqMan probes of
real-time polymerase chain reaction (qPCR) techniques for three codons. We analyzed blood
samples from 100 sheep using qPCR and the results showed that AA homozygous for the 136
codon were the most common. For codon 154 the most frequent genotype was RR and for
codon 171 the most frequent genotype was QQ.",
journal = "10th Iberian Congress on Prions, Vila Real, Portugal, 2022",
title = "Identification of the presence of a scrapie resistance gene in sheep on the territory of the Republic of Serbia",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2868"
}

Vučićević, I., Nešić, S., Jelisić, S.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2022). Identification of the presence of a scrapie resistance gene in sheep on the territory of the Republic of Serbia. in 10th Iberian Congress on Prions, Vila Real, Portugal, 2022.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2868

Vučićević I, Nešić S, Jelisić S, Aleksić-Kovačević S. Identification of the presence of a scrapie resistance gene in sheep on the territory of the Republic of Serbia. in 10th Iberian Congress on Prions, Vila Real, Portugal, 2022. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2868 .

Vučićević, Ivana, Nešić, Slađan, Jelisić, Stefan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Identification of the presence of a scrapie resistance gene in sheep on the territory of the Republic of Serbia" in 10th Iberian Congress on Prions, Vila Real, Portugal, 2022 (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2868 .

TY  - CONF
AU  - Rajčić, Antonija
AU  - Baltić, Milan Ž.
AU  - Glišić, Milica
AU  - Bošković Cabrol, Marija
AU  - Branković Lazić, Ivana
AU  - Baltić, Branislav
AU  - Nešić, Slađan
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2553
AB  - Могућност одабира жељених особина квалитета меса у узгоју живине зависи од нивоа њихове наследности, као и генетске корелације са другим економским особинама. Истраживања спроведена над комерцијалним и експерименталним линијама бројлера показују да је генетика једна од најважнијих одредница својстава квалитета меса. Током последњих 15 година, спроведене су студије засноване на употреби брзих молекуларних метода како би се стекло боље разумевање генетске основе (генске мутације или генетски маркери) и биолошких процеса који су укључени у контролу квалитета меса. Прве такве методе биле су посвећене биолошким механизмима који су укључени у промене повезане са квалитетом меса услед варијација постморталне pH вредности и депоа гликогена у мишићу. У новије време спроведене су студије у вези са појавом нових миодегенеративних промена („дрвенасте груди“; „бела испруганост“). Протеомска технологија у науци о храни може да дефинише целокупан и детаљан биохемијски састав намирница и њихове модификације изазване одређеним факторима. Раса је важан фактор у одређивању квалитета меса и зато што се одређене генетске линије сматрају да спадају у категорије вишег квалитета и продају се примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију. потрошачима по вишим ценама. На овај начин се долази до лажног декларисања таквог меса, те је било неопходно направити тестове који ће смањити овакав вид обмане потрошача. примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију.
C3  - 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja
T1  - Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa
SP  - 101
EP  - 104
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553
ER  - 

@conference{
author = "Rajčić, Antonija and Baltić, Milan Ž. and Glišić, Milica and Bošković Cabrol, Marija and Branković Lazić, Ivana and Baltić, Branislav and Nešić, Slađan",
year = "2021",
abstract = "Могућност одабира жељених особина квалитета меса у узгоју живине зависи од нивоа њихове наследности, као и генетске корелације са другим економским особинама. Истраживања спроведена над комерцијалним и експерименталним линијама бројлера показују да је генетика једна од најважнијих одредница својстава квалитета меса. Током последњих 15 година, спроведене су студије засноване на употреби брзих молекуларних метода како би се стекло боље разумевање генетске основе (генске мутације или генетски маркери) и биолошких процеса који су укључени у контролу квалитета меса. Прве такве методе биле су посвећене биолошким механизмима који су укључени у промене повезане са квалитетом меса услед варијација постморталне pH вредности и депоа гликогена у мишићу. У новије време спроведене су студије у вези са појавом нових миодегенеративних промена („дрвенасте груди“; „бела испруганост“). Протеомска технологија у науци о храни може да дефинише целокупан и детаљан биохемијски састав намирница и њихове модификације изазване одређеним факторима. Раса је важан фактор у одређивању квалитета меса и зато што се одређене генетске линије сматрају да спадају у категорије вишег квалитета и продају се примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију. потрошачима по вишим ценама. На овај начин се долази до лажног декларисања таквог меса, те је било неопходно направити тестове који ће смањити овакав вид обмане потрошача. примењена за истраживање меса у овом смислу. За бројлере, генетска модификација повезана са брзим и великим растом бројлера, што резултира такође хистолошким и биохемијским променама мишићног ткива које доводе до различитих врста миопатија. Све ове информације су очигледно врло корисне за разумевање основних молекуларних механизама који су укључени у ову абнормалност и доказују да ове технике метаболомике могу пружити ране биомаркере за дефиницију квалитета меса бројлера, посебно као алат за покретање најновијих изазова у селекцији живине намењене за производњу меса са квалитетнијим особинама задовољавајућим за потрошаче и индустрију.",
journal = "26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja",
title = "Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa",
pages = "101-104",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553"
}

Rajčić, A., Baltić, M. Ž., Glišić, M., Bošković Cabrol, M., Branković Lazić, I., Baltić, B.,& Nešić, S.. (2021). Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa. in 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja, 101-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553

Rajčić A, Baltić MŽ, Glišić M, Bošković Cabrol M, Branković Lazić I, Baltić B, Nešić S. Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa. in 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja. 2021;:101-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553 .

Rajčić, Antonija, Baltić, Milan Ž., Glišić, Milica, Bošković Cabrol, Marija, Branković Lazić, Ivana, Baltić, Branislav, Nešić, Slađan, "Značaj genetičke selekcije brojlera za kvalitet mesa" in 26. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (BiH) - Zbornik kratkih sadržaja (2021):101-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2553 .

TY  - CONF
AU  - Rajčić, Antonija
AU  - Baltić, Milan Ž.
AU  - Branković-Lazić, Ivana
AU  - Starčević, Marija
AU  - Baltić, Branislav
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Nešić, Slađan
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2250
AB  - The genetic selection toward bigger broilers provoked the development of muscular myopathies and abnormalities. Since the affected meat is downgraded and often inadequate for further processing, economic losses to the broiler industry are inevitable. In addition, not only the nutritional value of the meat has been decreased, but also sensory properties and technological traits seem to concern consumers more. This can have a very negative attitude toward poultry meat as consumers connect these traits with poor animal welfare. To avoid these problems in the future, new studies must be focused on identifying markers in live birds for newly developed myopathies. Also, better strategies for determining genetic factors, nutritional and slaughter conditions, and hence meat quality, are a complex concept, and all factors together have an impact on parameters of meat quality.
PB  - Iop Publishing Ltd, Bristol
C3  - 61st International Meat Industry Conference (MEATCON2021)
T1  - Intensive genetic selection and meat quality concerns in the modern broiler industry
VL  - 854
SP  - 012077
DO  - 10.1088/1755-1315/854/1/012077
ER  - 

@conference{
author = "Rajčić, Antonija and Baltić, Milan Ž. and Branković-Lazić, Ivana and Starčević, Marija and Baltić, Branislav and Vučićević, Ivana and Nešić, Slađan",
year = "2021",
abstract = "The genetic selection toward bigger broilers provoked the development of muscular myopathies and abnormalities. Since the affected meat is downgraded and often inadequate for further processing, economic losses to the broiler industry are inevitable. In addition, not only the nutritional value of the meat has been decreased, but also sensory properties and technological traits seem to concern consumers more. This can have a very negative attitude toward poultry meat as consumers connect these traits with poor animal welfare. To avoid these problems in the future, new studies must be focused on identifying markers in live birds for newly developed myopathies. Also, better strategies for determining genetic factors, nutritional and slaughter conditions, and hence meat quality, are a complex concept, and all factors together have an impact on parameters of meat quality.",
publisher = "Iop Publishing Ltd, Bristol",
journal = "61st International Meat Industry Conference (MEATCON2021)",
title = "Intensive genetic selection and meat quality concerns in the modern broiler industry",
volume = "854",
pages = "012077",
doi = "10.1088/1755-1315/854/1/012077"
}

Rajčić, A., Baltić, M. Ž., Branković-Lazić, I., Starčević, M., Baltić, B., Vučićević, I.,& Nešić, S.. (2021). Intensive genetic selection and meat quality concerns in the modern broiler industry. in 61st International Meat Industry Conference (MEATCON2021)
Iop Publishing Ltd, Bristol., 854, 012077.
https://doi.org/10.1088/1755-1315/854/1/012077

Rajčić A, Baltić MŽ, Branković-Lazić I, Starčević M, Baltić B, Vučićević I, Nešić S. Intensive genetic selection and meat quality concerns in the modern broiler industry. in 61st International Meat Industry Conference (MEATCON2021). 2021;854:012077.
doi:10.1088/1755-1315/854/1/012077 .

Rajčić, Antonija, Baltić, Milan Ž., Branković-Lazić, Ivana, Starčević, Marija, Baltić, Branislav, Vučićević, Ivana, Nešić, Slađan, "Intensive genetic selection and meat quality concerns in the modern broiler industry" in 61st International Meat Industry Conference (MEATCON2021), 854 (2021):012077,
https://doi.org/10.1088/1755-1315/854/1/012077 . .

TY  - CONF
AU  - Rajčić, Antonija
AU  - Baltić, Milan Ž.
AU  - Branković-Lazić, Ivana
AU  - Baltić, Branislav
AU  - Starčević, Marija
AU  - Nešić, Slađan
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2303
AB  - Moderna industrija brojlera, pored značajnih proizvodnih rezultata koje beleži
uzgoj novih hibrida koji dostižu veliku telesnu masu za veoma kratko vreme i odličnu
konverziju hrane. U novije vreme, zapažen je porast broja jedinki koje su osetljivije na
stres i na razvoj novih miopatija koje imaju ključnu ulogu za zdravstveni status brojlera
i posebno na kvalitet mesa. Poslednjih deset godina, proizvođače širom sveta najviše
zabrinjava pojava nove miopatije pod nazivom „drvenaste grudi“ koja zahvata najvredniji
deo trupa brojlera – filete grudi (m. pectoralis major). Naziv ove miopatije potiče
od promena zahvaćenih mišića koji postaju znatno tvrđe konzistencije, najverovatnije
kao posledica fibroze. Pored promene konzistencije, mišić je bleđe boje, sa mestimičnim
mrljastim ili tačkastim krvavljenjima, a po površini mišića često se može zapaziti prisustvo
mutne, lepljive i želatinozne materije. Histološki, drvenaste grudi predstavljaju polifazno
miodegenerativno oboljenje, što se uočava istovremenim nalazom degenerativnih
i regenerativnih promena u mišićnom tkivu. Zapaža se povećan broj degenerisanih
i atrofičnih mišićnih vlakana, koja nemaju karakterističnu poprečnu ispruganost. Mišićna
vlakna su različitog oblika i veličine, a čest je i nalaz gigantskih vlakana. Takođe
su prisutne vakuolarna degeneracija i liza miofibrila, infiltracija mononuklearnih ćelija
(limfocita), izražena lipidoza i intersticijalna fibroza. Promene mogu biti fokalne ili difuzne,
a intenzivnije su sa starošću brojlera. Ove patohistološke i biohemijske modifikacije
mišića ne predstavljaju pitanje rizika bezbednosti hrane, ali se i te kako odražavaju
na kvalitet mesa. Dokazan je negativan uticaj ove miopatije na sposobnosti vezivanja
vode prilikom zamrzavanja i kuvanja mesa, slabijeg upijanja marinade tokom mariniranja
i izmenu teksture. Meso drvenastih grudi je tvrđe, gumastije, elastičnije i ima
veću otpornost prilikom žvakanja u odnosu na normalne filete. Svi ovi faktori zajedno
dovode do nepoželjnog izgleda takvih fileta koji odbijaju potrošače. Njihova tehnološka
obrada je često nemoguća, tako da sveukupno, drvenaste grudi nanose ogromne gubitke
proizvođačima. Udruženim snagama, naučnici širom sveta istražuju što efikasnije i
pristupačnije metode prevencije u borbi protiv ove značajne miopatije.
PB  - Srpsko veterinarsko društvo, Beograd
C3  - 32. Savetovanje Veterinara Srbije
T1  - Patohistološke karakteristike drvenastih grudi i kvalitet mesa brojlera
SP  - 333
EP  - 338
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2303
ER  - 

@conference{
author = "Rajčić, Antonija and Baltić, Milan Ž. and Branković-Lazić, Ivana and Baltić, Branislav and Starčević, Marija and Nešić, Slađan",
year = "2021",
abstract = "Moderna industrija brojlera, pored značajnih proizvodnih rezultata koje beleži
uzgoj novih hibrida koji dostižu veliku telesnu masu za veoma kratko vreme i odličnu
konverziju hrane. U novije vreme, zapažen je porast broja jedinki koje su osetljivije na
stres i na razvoj novih miopatija koje imaju ključnu ulogu za zdravstveni status brojlera
i posebno na kvalitet mesa. Poslednjih deset godina, proizvođače širom sveta najviše
zabrinjava pojava nove miopatije pod nazivom „drvenaste grudi“ koja zahvata najvredniji
deo trupa brojlera – filete grudi (m. pectoralis major). Naziv ove miopatije potiče
od promena zahvaćenih mišića koji postaju znatno tvrđe konzistencije, najverovatnije
kao posledica fibroze. Pored promene konzistencije, mišić je bleđe boje, sa mestimičnim
mrljastim ili tačkastim krvavljenjima, a po površini mišića često se može zapaziti prisustvo
mutne, lepljive i želatinozne materije. Histološki, drvenaste grudi predstavljaju polifazno
miodegenerativno oboljenje, što se uočava istovremenim nalazom degenerativnih
i regenerativnih promena u mišićnom tkivu. Zapaža se povećan broj degenerisanih
i atrofičnih mišićnih vlakana, koja nemaju karakterističnu poprečnu ispruganost. Mišićna
vlakna su različitog oblika i veličine, a čest je i nalaz gigantskih vlakana. Takođe
su prisutne vakuolarna degeneracija i liza miofibrila, infiltracija mononuklearnih ćelija
(limfocita), izražena lipidoza i intersticijalna fibroza. Promene mogu biti fokalne ili difuzne,
a intenzivnije su sa starošću brojlera. Ove patohistološke i biohemijske modifikacije
mišića ne predstavljaju pitanje rizika bezbednosti hrane, ali se i te kako odražavaju
na kvalitet mesa. Dokazan je negativan uticaj ove miopatije na sposobnosti vezivanja
vode prilikom zamrzavanja i kuvanja mesa, slabijeg upijanja marinade tokom mariniranja
i izmenu teksture. Meso drvenastih grudi je tvrđe, gumastije, elastičnije i ima
veću otpornost prilikom žvakanja u odnosu na normalne filete. Svi ovi faktori zajedno
dovode do nepoželjnog izgleda takvih fileta koji odbijaju potrošače. Njihova tehnološka
obrada je često nemoguća, tako da sveukupno, drvenaste grudi nanose ogromne gubitke
proizvođačima. Udruženim snagama, naučnici širom sveta istražuju što efikasnije i
pristupačnije metode prevencije u borbi protiv ove značajne miopatije.",
publisher = "Srpsko veterinarsko društvo, Beograd",
journal = "32. Savetovanje Veterinara Srbije",
title = "Patohistološke karakteristike drvenastih grudi i kvalitet mesa brojlera",
pages = "333-338",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2303"
}

Rajčić, A., Baltić, M. Ž., Branković-Lazić, I., Baltić, B., Starčević, M.,& Nešić, S.. (2021). Patohistološke karakteristike drvenastih grudi i kvalitet mesa brojlera. in 32. Savetovanje Veterinara Srbije
Srpsko veterinarsko društvo, Beograd., 333-338.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2303

Rajčić A, Baltić MŽ, Branković-Lazić I, Baltić B, Starčević M, Nešić S. Patohistološke karakteristike drvenastih grudi i kvalitet mesa brojlera. in 32. Savetovanje Veterinara Srbije. 2021;:333-338.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2303 .

Rajčić, Antonija, Baltić, Milan Ž., Branković-Lazić, Ivana, Baltić, Branislav, Starčević, Marija, Nešić, Slađan, "Patohistološke karakteristike drvenastih grudi i kvalitet mesa brojlera" in 32. Savetovanje Veterinara Srbije (2021):333-338,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2303 .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Aničić, Milan
AU  - Ristoski, Trpe
AU  - Nikolić, Sonja
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2075
AB  - The ageing process is accompanied by numerous changes in the brain of dogs, such as accumulation of amyloid, fibrosis of blood vessel walls and meninges, accumulation of lipofuscin, and the presence of polyglucosan bodies (PGBs), satellitosis and neuronophagia. In this study, the presence of lipofuscin and PGBs in various parts of the brain in dogs of different sexes and ages was examined. For this purpose, brain samples were stained using haematoxylin eosin, modified Ziehl Neelsen and Periodic acid Schiff (PAS) methods. Lipofuscin was visualised by Ziehl Neelsen and PAS methods of specific staining on the same brain tissue segments. Lipofuscin had accumulated in 93% of old (more than 10 years old) dog brains, mostly in neurons of the medulla oblongata. The percentage of age-related lipofuscin pigment in other examined brain tissue segments was lower than in the medulla oblongata. There was a small difference in the percentage of lipofuscin-positive individuals between the two staining methods. The presence of PGBs was established by the PAS method for the vast majority (about 93%) of the old dogs (more than 10 years old), while PGBs were not detected in the group of young dogs (up to 5 years old). However, PGBs occurred in all examined segments of the dog’s brain tissues (for each of the tissue types, from 90% to 93% of dogs were positive for PGBs). The results obtained the oldest dogs (15 years old) harboured PGBs both extracellularly and intracellularly, while in other dogs, only extracellular PGBs were seen. Lipofuscin was accumulated mostly in large neurons of olivary nuclei of the medulla oblongata. PGBs were confirmed in all examined segments of the brain tissue of dogs more than 10 years old. This is one of the numerous indications that old dogs could be a very good animal model for studying the normal ageing process or neurodegenerative diseases.
AB  - Proces starenja prate brojne promene u mozgu pasa kao što su nagomilavanje amiloida, fibroza zida krvnih sudova i moždanih ovojnica, nakupljanje lipofuscina i prisustvo poliglukoznih tela (PGB), satelitoza i neuronofagija. U ovom radu ispitivano je prisustvo lipofuscina i PGB u različitim delovima centralnog nervnog sistema kod pasa različitog pola i starosti. Uzorci mozga obojeni su hematoksilin eozinom, modifikovanom Ziehl Neelsen metodom i perjodna kiselina-Schiff (PAS) metodom. Lipofuscin je modifikovanom Ziehl Neelsen i PAS metodom specifično dokazan u istim segmentima moždanog tkiva. Dobijeni rezultati pokazuju da je lipofuscin akumuliran uglavnom u neuronima produžene moždine kod 93% pasa. Zastupljenost pigmenta u ostalim segmentima mozga bio je niži u poređenju sa produženom moždinom. Korišćenjem obe metode bojenja, ustanovljena je mala razlika u procentu pozitivnih jedinki. Prisustvo PGB dokazano je PAS metodom kod velikog broja (oko 93%) pasa eksperimentalne grupe, dok u kontrolnoj grupi njihovo prisustvo nije ustanovljeno. U svim ispitivanim segmentima moždanog tkiva kod pasa iz eksperimentalne grupe, dokazana su PGB i to od 90% do 93%. Dobijeni rezultati ukazuju da su kod najstarijih pasa iz eksperimentalne grupe PGB bila lokalizovana i van ćelije i unutar nje, a kod drugih samo ekstracelularno. Lipofuscin je akumuliran uglavnom u velikim neuronima olivarnih jedara produžene moždine. PGB su dokazana u svim ispitivanim segmentima moždanog tkiva pasa starijih od 10 godina. Ovo je jedan od brojnih dokaza da stari psi predstavljaju dobar animalni model za proučavanje normalnog procesa starenja ili neurodegenerativnih bolesti.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Histochemical characteristics and distribution of lipofuscin and polyglucosan bodies in the brain of dogs more than 10 years old
T1  - Histohemijske karakteristike i distribucija lipofuscina i poliglukozanskih tela u mozgu pasa starijih od 10 godina
VL  - 75
IS  - 1
SP  - 57
EP  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2075
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Slađan and Vučićević, Ivana and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Aničić, Milan and Ristoski, Trpe and Nikolić, Sonja and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2021",
abstract = "The ageing process is accompanied by numerous changes in the brain of dogs, such as accumulation of amyloid, fibrosis of blood vessel walls and meninges, accumulation of lipofuscin, and the presence of polyglucosan bodies (PGBs), satellitosis and neuronophagia. In this study, the presence of lipofuscin and PGBs in various parts of the brain in dogs of different sexes and ages was examined. For this purpose, brain samples were stained using haematoxylin eosin, modified Ziehl Neelsen and Periodic acid Schiff (PAS) methods. Lipofuscin was visualised by Ziehl Neelsen and PAS methods of specific staining on the same brain tissue segments. Lipofuscin had accumulated in 93% of old (more than 10 years old) dog brains, mostly in neurons of the medulla oblongata. The percentage of age-related lipofuscin pigment in other examined brain tissue segments was lower than in the medulla oblongata. There was a small difference in the percentage of lipofuscin-positive individuals between the two staining methods. The presence of PGBs was established by the PAS method for the vast majority (about 93%) of the old dogs (more than 10 years old), while PGBs were not detected in the group of young dogs (up to 5 years old). However, PGBs occurred in all examined segments of the dog’s brain tissues (for each of the tissue types, from 90% to 93% of dogs were positive for PGBs). The results obtained the oldest dogs (15 years old) harboured PGBs both extracellularly and intracellularly, while in other dogs, only extracellular PGBs were seen. Lipofuscin was accumulated mostly in large neurons of olivary nuclei of the medulla oblongata. PGBs were confirmed in all examined segments of the brain tissue of dogs more than 10 years old. This is one of the numerous indications that old dogs could be a very good animal model for studying the normal ageing process or neurodegenerative diseases., Proces starenja prate brojne promene u mozgu pasa kao što su nagomilavanje amiloida, fibroza zida krvnih sudova i moždanih ovojnica, nakupljanje lipofuscina i prisustvo poliglukoznih tela (PGB), satelitoza i neuronofagija. U ovom radu ispitivano je prisustvo lipofuscina i PGB u različitim delovima centralnog nervnog sistema kod pasa različitog pola i starosti. Uzorci mozga obojeni su hematoksilin eozinom, modifikovanom Ziehl Neelsen metodom i perjodna kiselina-Schiff (PAS) metodom. Lipofuscin je modifikovanom Ziehl Neelsen i PAS metodom specifično dokazan u istim segmentima moždanog tkiva. Dobijeni rezultati pokazuju da je lipofuscin akumuliran uglavnom u neuronima produžene moždine kod 93% pasa. Zastupljenost pigmenta u ostalim segmentima mozga bio je niži u poređenju sa produženom moždinom. Korišćenjem obe metode bojenja, ustanovljena je mala razlika u procentu pozitivnih jedinki. Prisustvo PGB dokazano je PAS metodom kod velikog broja (oko 93%) pasa eksperimentalne grupe, dok u kontrolnoj grupi njihovo prisustvo nije ustanovljeno. U svim ispitivanim segmentima moždanog tkiva kod pasa iz eksperimentalne grupe, dokazana su PGB i to od 90% do 93%. Dobijeni rezultati ukazuju da su kod najstarijih pasa iz eksperimentalne grupe PGB bila lokalizovana i van ćelije i unutar nje, a kod drugih samo ekstracelularno. Lipofuscin je akumuliran uglavnom u velikim neuronima olivarnih jedara produžene moždine. PGB su dokazana u svim ispitivanim segmentima moždanog tkiva pasa starijih od 10 godina. Ovo je jedan od brojnih dokaza da stari psi predstavljaju dobar animalni model za proučavanje normalnog procesa starenja ili neurodegenerativnih bolesti.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Histochemical characteristics and distribution of lipofuscin and polyglucosan bodies in the brain of dogs more than 10 years old, Histohemijske karakteristike i distribucija lipofuscina i poliglukozanskih tela u mozgu pasa starijih od 10 godina",
volume = "75",
number = "1",
pages = "57-68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2075"
}

Nešić, S., Vučićević, I., Marinković, D., Kukolj, V., Aničić, M., Ristoski, T., Nikolić, S.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2021). Histochemical characteristics and distribution of lipofuscin and polyglucosan bodies in the brain of dogs more than 10 years old. in Veterinarski Glasnik
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 75(1), 57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2075

Nešić S, Vučićević I, Marinković D, Kukolj V, Aničić M, Ristoski T, Nikolić S, Aleksić-Kovačević S. Histochemical characteristics and distribution of lipofuscin and polyglucosan bodies in the brain of dogs more than 10 years old. in Veterinarski Glasnik. 2021;75(1):57-68.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2075 .

Nešić, Slađan, Vučićević, Ivana, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Aničić, Milan, Ristoski, Trpe, Nikolić, Sonja, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Histochemical characteristics and distribution of lipofuscin and polyglucosan bodies in the brain of dogs more than 10 years old" in Veterinarski Glasnik, 75, no. 1 (2021):57-68,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2075 .

TY  - JOUR
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Marinković, Darko
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2326
AB  - Cutaneous lesions, especially skin tumors in dogs, are among the most common lesions
in this animal species. The aim of this study was to identify the most common types
of canine cutaneous lesions, to determine the absolute and relative frequency of
each type of cutaneous lesion, anatomical locations, mean age, as well as gender and
breed distribution. The examination included all samples of cutaneous lesions in dogs
obtained by surgical biopsy in veterinary clinics and examined at the Laboratory of
the Department of Pathology at the Faculty of Veterinary Medicine, University of
Belgrade from the 1st January 2011 to the 1st July 2021. In this period (126 months), a
total of 2432 samples of cutaneous lesions were examined, of which 1984 (81.58%)
were tumors (1037/1984, 52.27% benign and 947/1984, 47.73% malignant) and 448
(18.42%) non-neoplastic cutaneous lesions. The most commonly found cutaneous
tumors were: mast cell tumor (17.34% of all tumors), histiocytoma (9.78%), papilloma
(7.91%), lipoma (7.81%), squamous cell carcinoma (7.36%), trichoblastoma (4.44%),
hepatoid adenoma (4.39%) and malignant melanoma (4.18%). The most common
non-neoplastic cutaneous lesions were: follicular cyst(s) (35.04% of all non-neoplastic
lesions), pyogranulomatous chronic dermatitis (23.88%), lymphocytic dermatitis
(7.37%), hyperkeratosis (4.24%), and granulomatous dermatitis (3.79%). Our results
substantially confirm previously reported data regarding cutaneous neoplastic and nonneoplastic
lesions in dogs, and provide updated information on their frequency, animal
age, anatomic location and breed distributions.
AB  - Kožne lezije kod pasa, naročito tumori, spadaju među najčešće lezije kod ove životinjske
vrste. Cilj ovog istraživanja bio je da se identifikuju najčešći tipovi kožnih lezija
kod pasa, kao i da se utvrde apsolutna i relativna učestalost svake vrste kožnih lezija,
anatomska lokacija, prosečna starost, kao i rasna i polna distribucija. Ispitivanjem su
obuhvaćeni svi uzorci lezija kože kod pasa koji su dobijeni hirurškom biopsijom u
veterinarskim ambulantama i pregledani u laboratoriji Katedre za patologiju Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu u periodu od 1. januara 2011. do 1.
jula 2021. godine. U ovom periodu od 126 meseci, pregledana su ukupno 2432 uzorka
kožnih lezija, od čega su 1984 (81,58%) bili tumori (1037/1984, 52,27% benigni i
947/1984, 47,73% maligni) i 448 (18,42%) neneoplastične lezije kože. Najčešći tumori
kože bili su: mastocitom (17,34% svih tumora), histiocitom (9,78%), papilom (7,91%),
lipom (7,81%), planocelularni karcinom (7,36%), trihoblastom (4,44%), adenom hepatoidne
žlezde (4,39%) i maligni melanom (4,18%). Najčešće neneoplastične lezije
kože bile su: folikularne ciste (35,04% svih neneoplastičnih lezija), hronični piogranulomatozni
dermatitis (23,88%), limfocitni dermatitis (7,37%), hiperkeratoza (4,24%)
i granulomatozni dermatitis (3,79%). Naši rezultati u velikoj meri potvrđuju ranije
objavljene podatke o neoplastičnim i neneoplastičnim lezijama kože kod pasa i pružaju
nove ažurirane informacije o njihovoj učestalosti, starosti životinje, anatomskoj lokaciji
i rasnoj i polnoj distribuciji.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Acta veterinaria-Beograd
T1  - Prevalence and distribution of canine neoplastic and non-neoplastic cutaneous lesions in Serbia: A retrospective study of 2432 cases (2011 - mid 2021)
T1  - Prevalenca i distribucija neoplastičnih i neneoplastičnih lezija kože kod pasa u Srbiji: Retrospektivna studija 2432 slučaja (2011 - sredina 2021)
VL  - 71
IS  - 4
SP  - 403
EP  - 416
DO  - 10.2478/acve-2021-0034
ER  - 

@article{
author = "Kukolj, Vladimir and Nešić, Slađan and Marinković, Darko and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2021",
abstract = "Cutaneous lesions, especially skin tumors in dogs, are among the most common lesions
in this animal species. The aim of this study was to identify the most common types
of canine cutaneous lesions, to determine the absolute and relative frequency of
each type of cutaneous lesion, anatomical locations, mean age, as well as gender and
breed distribution. The examination included all samples of cutaneous lesions in dogs
obtained by surgical biopsy in veterinary clinics and examined at the Laboratory of
the Department of Pathology at the Faculty of Veterinary Medicine, University of
Belgrade from the 1st January 2011 to the 1st July 2021. In this period (126 months), a
total of 2432 samples of cutaneous lesions were examined, of which 1984 (81.58%)
were tumors (1037/1984, 52.27% benign and 947/1984, 47.73% malignant) and 448
(18.42%) non-neoplastic cutaneous lesions. The most commonly found cutaneous
tumors were: mast cell tumor (17.34% of all tumors), histiocytoma (9.78%), papilloma
(7.91%), lipoma (7.81%), squamous cell carcinoma (7.36%), trichoblastoma (4.44%),
hepatoid adenoma (4.39%) and malignant melanoma (4.18%). The most common
non-neoplastic cutaneous lesions were: follicular cyst(s) (35.04% of all non-neoplastic
lesions), pyogranulomatous chronic dermatitis (23.88%), lymphocytic dermatitis
(7.37%), hyperkeratosis (4.24%), and granulomatous dermatitis (3.79%). Our results
substantially confirm previously reported data regarding cutaneous neoplastic and nonneoplastic
lesions in dogs, and provide updated information on their frequency, animal
age, anatomic location and breed distributions., Kožne lezije kod pasa, naročito tumori, spadaju među najčešće lezije kod ove životinjske
vrste. Cilj ovog istraživanja bio je da se identifikuju najčešći tipovi kožnih lezija
kod pasa, kao i da se utvrde apsolutna i relativna učestalost svake vrste kožnih lezija,
anatomska lokacija, prosečna starost, kao i rasna i polna distribucija. Ispitivanjem su
obuhvaćeni svi uzorci lezija kože kod pasa koji su dobijeni hirurškom biopsijom u
veterinarskim ambulantama i pregledani u laboratoriji Katedre za patologiju Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu u periodu od 1. januara 2011. do 1.
jula 2021. godine. U ovom periodu od 126 meseci, pregledana su ukupno 2432 uzorka
kožnih lezija, od čega su 1984 (81,58%) bili tumori (1037/1984, 52,27% benigni i
947/1984, 47,73% maligni) i 448 (18,42%) neneoplastične lezije kože. Najčešći tumori
kože bili su: mastocitom (17,34% svih tumora), histiocitom (9,78%), papilom (7,91%),
lipom (7,81%), planocelularni karcinom (7,36%), trihoblastom (4,44%), adenom hepatoidne
žlezde (4,39%) i maligni melanom (4,18%). Najčešće neneoplastične lezije
kože bile su: folikularne ciste (35,04% svih neneoplastičnih lezija), hronični piogranulomatozni
dermatitis (23,88%), limfocitni dermatitis (7,37%), hiperkeratoza (4,24%)
i granulomatozni dermatitis (3,79%). Naši rezultati u velikoj meri potvrđuju ranije
objavljene podatke o neoplastičnim i neneoplastičnim lezijama kože kod pasa i pružaju
nove ažurirane informacije o njihovoj učestalosti, starosti životinje, anatomskoj lokaciji
i rasnoj i polnoj distribuciji.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Acta veterinaria-Beograd",
title = "Prevalence and distribution of canine neoplastic and non-neoplastic cutaneous lesions in Serbia: A retrospective study of 2432 cases (2011 - mid 2021), Prevalenca i distribucija neoplastičnih i neneoplastičnih lezija kože kod pasa u Srbiji: Retrospektivna studija 2432 slučaja (2011 - sredina 2021)",
volume = "71",
number = "4",
pages = "403-416",
doi = "10.2478/acve-2021-0034"
}

Kukolj, V., Nešić, S., Marinković, D.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2021). Prevalence and distribution of canine neoplastic and non-neoplastic cutaneous lesions in Serbia: A retrospective study of 2432 cases (2011 - mid 2021). in Acta veterinaria-Beograd
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 71(4), 403-416.
https://doi.org/10.2478/acve-2021-0034

Kukolj V, Nešić S, Marinković D, Aleksić-Kovačević S. Prevalence and distribution of canine neoplastic and non-neoplastic cutaneous lesions in Serbia: A retrospective study of 2432 cases (2011 - mid 2021). in Acta veterinaria-Beograd. 2021;71(4):403-416.
doi:10.2478/acve-2021-0034 .

Kukolj, Vladimir, Nešić, Slađan, Marinković, Darko, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Prevalence and distribution of canine neoplastic and non-neoplastic cutaneous lesions in Serbia: A retrospective study of 2432 cases (2011 - mid 2021)" in Acta veterinaria-Beograd, 71, no. 4 (2021):403-416,
https://doi.org/10.2478/acve-2021-0034 . .

TY  - CONF
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Đurđević, Biljana
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3580
AB  - Трансмисивне спонгиформне енцефалопатије (ТСЕ) су фаталне
неуродегенеративне болести људи и различитих животињских врста узроковане
патолошким прион протеинима. Постоји неколико врста ТСЕ које се јављају код
животиња. Разликујемо овчију сврабеж, која је позната више од 300 година и
јавља се код оваца и коза; затим спонгиформну енцефалопатију говеда, као
једину прионску болест животиња која има зоонотски потенцијал; потом
спонгиформну енцефалопатију мачака, трансмисивну енцефалопатију нерчева
и хроничну слабост јелена која изазива забринутост због ширења међу
јеленском дивљачи. На основу епидемиологије и патогенезе, све врсте ТСЕ се
могу сврстати у две групе. Прву групу чине ТСЕ које се могу преносити
хоризонтално директно између животиња, које имају способност да се одрже у
популацији, при чему је у раној фази болести инфективни агенс присутан у
лимфним чворовима. Овој групи припадају овчија сврабеж и хронична слабост
јелена. Другу групу чине ТСЕ других животињских врста, за које је
карактеристичан орални пут инфекције, немогућност одржавања у популацији
домаћина и ограничено присуство приона у лимфатичном ткиву. Овчија
сврабеж и хронична слабост јелена се такође могу преносити и индиректно у
спољашњој средини. Забележено је вертикално преношење ТСЕ код оваца и
неких врста јеленске дивљачи. Постељица, млеко и колострум малих преживара
и јеленске дивљачи могу садржати патолошке прион протеине. Измет и телесне
течности оваца и јеленске дивљачи, као што су пљувачка, крв и урин такође
могу бити инфективни. Приони су пронађени у басту роговља јеленске
дивњачи, које се некад користи као састојак суплемената за људску исхрану.
Приони су доказани и у кожи хрчака којима је per os апликован прион протеин
узрочник овчије сврабежи. Имајући у виду да се овчија сврабеж и хронична
слабост јелена јављају код различитих животињских врста, врло је занимљиво
да ове две болести имају много заједничких карактеристика.
AB  - Transmissible spongiform encephalopathies (TSEs) are fatal protein-misfolding
neurodegenerative diseases of humans and different animal species. TSEs affecting
animals include scrapie, recognized for over 300 years in sheep and goats; bovine
spongiform encephalopathy (BSE), the only animal prion disease known to affect
humans; feline spongiform encephalopathy (FSE), transmissible mink
encephalopathy (TME) and chronic wasting disease (CWD) that is of considerable
concern within cervids. Based on epidemiology and pathogenesis, all these TSEs can
be classified into two groups. The first group comprises TSEs that can be transmitted
horizontally between animals, have the ability to sustain into the host population and
the presence of the agent in the lymph nodes in the early stage of the disease. To this
group belong Scrapie and CWD. The second group consists of TSEs of other animal
species, which are characterized by the oral route of infection, inability to sustain into
host populations and limited involvement of lymph nodes. Scrapie and CWD can be
also transmitted indirectly via the environment. Vertical transmission has been
reported in sheep and some cervid species. The placenta milk and colostrum of small
ruminants and cervids can contain pathologic prion proteins. Bodily secretions of
sheep and cervids, such as saliva, blood, urine and feces can be infectious too. Prions
were found in the antler velvet of cervids, which humans consume as a nutritional
supplement. In the skin of hamsters orally infected with scrapie, prions were also
observed. Bearing in mind that Scrapie and CWD occur in different species, it is very
interesting that these two diseases have many features in common.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani, Beograd, 26 - 28. april, 2021
T1  - Zajedničke osobine ovčije svrabeži i hronične slabosti jelena
T1  - Common features of scrapie and chronic wasting desease
SP  - 136
EP  - 137
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3580
ER  - 

@conference{
author = "Vučićević, Ivana and Đurđević, Biljana and Nešić, Slađan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2021",
abstract = "Трансмисивне спонгиформне енцефалопатије (ТСЕ) су фаталне
неуродегенеративне болести људи и различитих животињских врста узроковане
патолошким прион протеинима. Постоји неколико врста ТСЕ које се јављају код
животиња. Разликујемо овчију сврабеж, која је позната више од 300 година и
јавља се код оваца и коза; затим спонгиформну енцефалопатију говеда, као
једину прионску болест животиња која има зоонотски потенцијал; потом
спонгиформну енцефалопатију мачака, трансмисивну енцефалопатију нерчева
и хроничну слабост јелена која изазива забринутост због ширења међу
јеленском дивљачи. На основу епидемиологије и патогенезе, све врсте ТСЕ се
могу сврстати у две групе. Прву групу чине ТСЕ које се могу преносити
хоризонтално директно између животиња, које имају способност да се одрже у
популацији, при чему је у раној фази болести инфективни агенс присутан у
лимфним чворовима. Овој групи припадају овчија сврабеж и хронична слабост
јелена. Другу групу чине ТСЕ других животињских врста, за које је
карактеристичан орални пут инфекције, немогућност одржавања у популацији
домаћина и ограничено присуство приона у лимфатичном ткиву. Овчија
сврабеж и хронична слабост јелена се такође могу преносити и индиректно у
спољашњој средини. Забележено је вертикално преношење ТСЕ код оваца и
неких врста јеленске дивљачи. Постељица, млеко и колострум малих преживара
и јеленске дивљачи могу садржати патолошке прион протеине. Измет и телесне
течности оваца и јеленске дивљачи, као што су пљувачка, крв и урин такође
могу бити инфективни. Приони су пронађени у басту роговља јеленске
дивњачи, које се некад користи као састојак суплемената за људску исхрану.
Приони су доказани и у кожи хрчака којима је per os апликован прион протеин
узрочник овчије сврабежи. Имајући у виду да се овчија сврабеж и хронична
слабост јелена јављају код различитих животињских врста, врло је занимљиво
да ове две болести имају много заједничких карактеристика., Transmissible spongiform encephalopathies (TSEs) are fatal protein-misfolding
neurodegenerative diseases of humans and different animal species. TSEs affecting
animals include scrapie, recognized for over 300 years in sheep and goats; bovine
spongiform encephalopathy (BSE), the only animal prion disease known to affect
humans; feline spongiform encephalopathy (FSE), transmissible mink
encephalopathy (TME) and chronic wasting disease (CWD) that is of considerable
concern within cervids. Based on epidemiology and pathogenesis, all these TSEs can
be classified into two groups. The first group comprises TSEs that can be transmitted
horizontally between animals, have the ability to sustain into the host population and
the presence of the agent in the lymph nodes in the early stage of the disease. To this
group belong Scrapie and CWD. The second group consists of TSEs of other animal
species, which are characterized by the oral route of infection, inability to sustain into
host populations and limited involvement of lymph nodes. Scrapie and CWD can be
also transmitted indirectly via the environment. Vertical transmission has been
reported in sheep and some cervid species. The placenta milk and colostrum of small
ruminants and cervids can contain pathologic prion proteins. Bodily secretions of
sheep and cervids, such as saliva, blood, urine and feces can be infectious too. Prions
were found in the antler velvet of cervids, which humans consume as a nutritional
supplement. In the skin of hamsters orally infected with scrapie, prions were also
observed. Bearing in mind that Scrapie and CWD occur in different species, it is very
interesting that these two diseases have many features in common.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani, Beograd, 26 - 28. april, 2021",
title = "Zajedničke osobine ovčije svrabeži i hronične slabosti jelena, Common features of scrapie and chronic wasting desease",
pages = "136-137",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3580"
}

Vučićević, I., Đurđević, B., Nešić, S.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2021). Zajedničke osobine ovčije svrabeži i hronične slabosti jelena. in XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani, Beograd, 26 - 28. april, 2021
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 136-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3580

Vučićević I, Đurđević B, Nešić S, Aleksić-Kovačević S. Zajedničke osobine ovčije svrabeži i hronične slabosti jelena. in XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani, Beograd, 26 - 28. april, 2021. 2021;:136-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3580 .

Vučićević, Ivana, Đurđević, Biljana, Nešić, Slađan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Zajedničke osobine ovčije svrabeži i hronične slabosti jelena" in XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani, Beograd, 26 - 28. april, 2021 (2021):136-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3580 .

TY  - CONF
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Đurđević, Biljana
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2005
AB  - Usled jesenje migracije ptica ka teritoriji Evrope, postoji kontinui- rani rizik od pojave novih slučajeva visoko patogene avijarne influence (HPAI), kako kod divljih, tako i kod domaćih ptica. Tokom jeseni 2020. godine dijagnostikovano je preko 300 slučajeva HPAI-A(H5) kod divljih ptica i živine u zemljama EU. Broj žarišta HPAI se drastično povećava i dok je proteklih godina glavni uzročnik epidemije bio A(H5N8) podtip virusa, sada je zastupljeno nekoliko podtipova: A(H5N8), A(H5N5) i A(H5N1). Kod infekcije HPAI virusima, tip promena koje se sreću na obdukciji, kao i njihova lokalizacija mogu se donekle razlikovati u zavi- snosti od podtipa virusa i vrste ptica. Promene se javljaju u vidu nekro- za, edema i hemoragija, a najčešće su locirane na plućima, srcu, jetri, slezini, bubrezima, mozgu i koži. Obdukcija ptica sumnjivih na HPAI se obavlja u prostorijama sa biosigurnosnim nivoom 2, noseći, pored standardne zaštitne opreme još i maske N95. Obdukcija se vrši prema standardnim protokolima za obdukciju ptica koji uključuju spoljašnji i unutrašnji pregled leša. Prilikom obdukcije, potrebno je uzeti uzorke tkiva promenjenih organa i ona, koja su namenjena za patohistološ- ku analizu, fiksirati u 10% puferizovanom formalinu najmanje 48 ča- sova. Uzorci ne smeju biti deblji od 0,5 cm, kako bi fiksativ magao da prodre kroz tkivo. Obdukovane leševe ptica treba neškodljivo ukloniti, kao materijal kategorije 1.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLII seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 18 - 19. februar, 2021
T1  - Patomorfološke promene kod avijarne influence domaćih i divljih ptica – tehnike obdukcije ptica; pravilno uzorkovanje i slanje materijala za dijagnostiku
SP  - 149
EP  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2005
ER  - 

@conference{
author = "Vučićević, Ivana and Đurđević, Biljana and Nešić, Slađan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2021",
abstract = "Usled jesenje migracije ptica ka teritoriji Evrope, postoji kontinui- rani rizik od pojave novih slučajeva visoko patogene avijarne influence (HPAI), kako kod divljih, tako i kod domaćih ptica. Tokom jeseni 2020. godine dijagnostikovano je preko 300 slučajeva HPAI-A(H5) kod divljih ptica i živine u zemljama EU. Broj žarišta HPAI se drastično povećava i dok je proteklih godina glavni uzročnik epidemije bio A(H5N8) podtip virusa, sada je zastupljeno nekoliko podtipova: A(H5N8), A(H5N5) i A(H5N1). Kod infekcije HPAI virusima, tip promena koje se sreću na obdukciji, kao i njihova lokalizacija mogu se donekle razlikovati u zavi- snosti od podtipa virusa i vrste ptica. Promene se javljaju u vidu nekro- za, edema i hemoragija, a najčešće su locirane na plućima, srcu, jetri, slezini, bubrezima, mozgu i koži. Obdukcija ptica sumnjivih na HPAI se obavlja u prostorijama sa biosigurnosnim nivoom 2, noseći, pored standardne zaštitne opreme još i maske N95. Obdukcija se vrši prema standardnim protokolima za obdukciju ptica koji uključuju spoljašnji i unutrašnji pregled leša. Prilikom obdukcije, potrebno je uzeti uzorke tkiva promenjenih organa i ona, koja su namenjena za patohistološ- ku analizu, fiksirati u 10% puferizovanom formalinu najmanje 48 ča- sova. Uzorci ne smeju biti deblji od 0,5 cm, kako bi fiksativ magao da prodre kroz tkivo. Obdukovane leševe ptica treba neškodljivo ukloniti, kao materijal kategorije 1.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLII seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 18 - 19. februar, 2021",
title = "Patomorfološke promene kod avijarne influence domaćih i divljih ptica – tehnike obdukcije ptica; pravilno uzorkovanje i slanje materijala za dijagnostiku",
pages = "149-158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2005"
}

Vučićević, I., Đurđević, B., Nešić, S.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2021). Patomorfološke promene kod avijarne influence domaćih i divljih ptica – tehnike obdukcije ptica; pravilno uzorkovanje i slanje materijala za dijagnostiku. in XLII seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 18 - 19. februar, 2021
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 149-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2005

Vučićević I, Đurđević B, Nešić S, Aleksić-Kovačević S. Patomorfološke promene kod avijarne influence domaćih i divljih ptica – tehnike obdukcije ptica; pravilno uzorkovanje i slanje materijala za dijagnostiku. in XLII seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 18 - 19. februar, 2021. 2021;:149-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2005 .

Vučićević, Ivana, Đurđević, Biljana, Nešić, Slađan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Patomorfološke promene kod avijarne influence domaćih i divljih ptica – tehnike obdukcije ptica; pravilno uzorkovanje i slanje materijala za dijagnostiku" in XLII seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 18 - 19. februar, 2021 (2021):149-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2005 .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Jelisić, Stefan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
AU  - Aničić, Milan
AU  - Vučićević, Ivana
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2191
AB  - Scrapie is an infectious neurodegenerative disease affecting the central nervous system of sheep and goats that belongs to transmissible spongiform encephalopathies. The disease is caused by the accumulation of proteinase-resistant isoform of the prion protein. The sheep predisposition to scrapie is associated with polymorphisms of the PrP gene. Genetic susceptibility to scrapie is mainly related to codons 136, 154, and 171. ARR sheep are strongly scrapie resistant and VRQ genotype is the most susceptible. Many countries have scrapie eradication programs based on using rams with resistant genotype. The eradication program has not yet been implemented in the Republic of Serbia. To examine the genetic makeup of sheep in Serbia related to scrapie, we optimized TaqMan probes of real-time polymerase chain reaction (qPCR) technique for three codons. Blood samples from 100 sheep were analyzed by qPCR and the majority of the examined sheep were AA homozygous for the 136 codon. For codon 154 the most frequent genotype was RR and for codon 171 the most frequent genotype was QQ.
AB  - Ovčija svrabež je infektivno neurodegenerativno oboljenje iz grupe transmisivnih encefalopatija koje uzrokuje promene u moždanom tkivu ovaca i koza. Oboljenje je uzrokovano akumulacijom proteinaza-rezistentne izoforme prion proteina. Osetljivost ovaca na ovo oboljenje uslovljena je polimorfi zmom PrP gena. Genetska otpornost na ovčiju svrabež prevashodno je uslovljena kodonima 136, 154 i 171. Najotpornije su ovce sa ARR genotipom, dok se ovce sa VRQ genotipom smatraju najosetljivijim. Mnoge zemlje su sprovele programe eradikacije ovčije svrabeži bazirane na korišćenju priplodnih ovnova koji imaju rezistentan genotip. Ovakav program još nije sproveden u Republici Srbiji. U cilju ispitivanja genetskog statusa ovaca u Srbiji u pogledu otpornosti na ovčiju svrabež, optimizovali smo TaqMan probu, kvantitativne lančane reakcije polimeraze (qPCR) tehnike za sva tri kodona. Ispitivanjem uzoroka krvi od 100 ovaca primenom RT-PCR ustanovljeno je da je većina ovaca AA homozigot za kodon 136. Za kodon 154 najčešći genotip je RR, a za kodon 171 genotip QQ.
T2  - Acta Veterinaria-Beograd
T1  - Scrapie resistance gene identification using optimized TaqMan test qPCR method in sheep on the territory of the Republic of Serbia
T1  - Identifikacija optimizovanom taqman probom qpcr metodom gena rezistencije na scrapie kod ovaca na teritoriji Republike Srbije
VL  - 71
IS  - 2
SP  - 189
EP  - 197
DO  - 10.2478/acve-2021-0016
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Slađan and Jelisić, Stefan and Aleksić-Kovačević, Sanja and Aničić, Milan and Vučićević, Ivana",
year = "2021",
abstract = "Scrapie is an infectious neurodegenerative disease affecting the central nervous system of sheep and goats that belongs to transmissible spongiform encephalopathies. The disease is caused by the accumulation of proteinase-resistant isoform of the prion protein. The sheep predisposition to scrapie is associated with polymorphisms of the PrP gene. Genetic susceptibility to scrapie is mainly related to codons 136, 154, and 171. ARR sheep are strongly scrapie resistant and VRQ genotype is the most susceptible. Many countries have scrapie eradication programs based on using rams with resistant genotype. The eradication program has not yet been implemented in the Republic of Serbia. To examine the genetic makeup of sheep in Serbia related to scrapie, we optimized TaqMan probes of real-time polymerase chain reaction (qPCR) technique for three codons. Blood samples from 100 sheep were analyzed by qPCR and the majority of the examined sheep were AA homozygous for the 136 codon. For codon 154 the most frequent genotype was RR and for codon 171 the most frequent genotype was QQ., Ovčija svrabež je infektivno neurodegenerativno oboljenje iz grupe transmisivnih encefalopatija koje uzrokuje promene u moždanom tkivu ovaca i koza. Oboljenje je uzrokovano akumulacijom proteinaza-rezistentne izoforme prion proteina. Osetljivost ovaca na ovo oboljenje uslovljena je polimorfi zmom PrP gena. Genetska otpornost na ovčiju svrabež prevashodno je uslovljena kodonima 136, 154 i 171. Najotpornije su ovce sa ARR genotipom, dok se ovce sa VRQ genotipom smatraju najosetljivijim. Mnoge zemlje su sprovele programe eradikacije ovčije svrabeži bazirane na korišćenju priplodnih ovnova koji imaju rezistentan genotip. Ovakav program još nije sproveden u Republici Srbiji. U cilju ispitivanja genetskog statusa ovaca u Srbiji u pogledu otpornosti na ovčiju svrabež, optimizovali smo TaqMan probu, kvantitativne lančane reakcije polimeraze (qPCR) tehnike za sva tri kodona. Ispitivanjem uzoroka krvi od 100 ovaca primenom RT-PCR ustanovljeno je da je većina ovaca AA homozigot za kodon 136. Za kodon 154 najčešći genotip je RR, a za kodon 171 genotip QQ.",
journal = "Acta Veterinaria-Beograd",
title = "Scrapie resistance gene identification using optimized TaqMan test qPCR method in sheep on the territory of the Republic of Serbia, Identifikacija optimizovanom taqman probom qpcr metodom gena rezistencije na scrapie kod ovaca na teritoriji Republike Srbije",
volume = "71",
number = "2",
pages = "189-197",
doi = "10.2478/acve-2021-0016"
}

Nešić, S., Jelisić, S., Aleksić-Kovačević, S., Aničić, M.,& Vučićević, I.. (2021). Scrapie resistance gene identification using optimized TaqMan test qPCR method in sheep on the territory of the Republic of Serbia. in Acta Veterinaria-Beograd, 71(2), 189-197.
https://doi.org/10.2478/acve-2021-0016

Nešić S, Jelisić S, Aleksić-Kovačević S, Aničić M, Vučićević I. Scrapie resistance gene identification using optimized TaqMan test qPCR method in sheep on the territory of the Republic of Serbia. in Acta Veterinaria-Beograd. 2021;71(2):189-197.
doi:10.2478/acve-2021-0016 .

Nešić, Slađan, Jelisić, Stefan, Aleksić-Kovačević, Sanja, Aničić, Milan, Vučićević, Ivana, "Scrapie resistance gene identification using optimized TaqMan test qPCR method in sheep on the territory of the Republic of Serbia" in Acta Veterinaria-Beograd, 71, no. 2 (2021):189-197,
https://doi.org/10.2478/acve-2021-0016 . .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Andrić, Nenad
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Aničić, Milan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2020
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1876
PB  - Elsevier Sci Ltd, Oxford
T2  - Journal of Comparative Pathology
T1  - Characteristic Histopathological Features of Necrotizing Encephalitis and Syringomyelia in the Central Nervous System of a Yorkshire Terrier
VL  - 174
SP  - 168
DO  - 10.1016/j.jcpa.2019.10.091
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Slađan and Andrić, Nenad and Vučićević, Ivana and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Aničić, Milan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2020",
publisher = "Elsevier Sci Ltd, Oxford",
journal = "Journal of Comparative Pathology",
title = "Characteristic Histopathological Features of Necrotizing Encephalitis and Syringomyelia in the Central Nervous System of a Yorkshire Terrier",
volume = "174",
pages = "168",
doi = "10.1016/j.jcpa.2019.10.091"
}

Nešić, S., Andrić, N., Vučićević, I., Marinković, D., Kukolj, V., Aničić, M.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2020). Characteristic Histopathological Features of Necrotizing Encephalitis and Syringomyelia in the Central Nervous System of a Yorkshire Terrier. in Journal of Comparative Pathology
Elsevier Sci Ltd, Oxford., 174, 168.
https://doi.org/10.1016/j.jcpa.2019.10.091

Nešić S, Andrić N, Vučićević I, Marinković D, Kukolj V, Aničić M, Aleksić-Kovačević S. Characteristic Histopathological Features of Necrotizing Encephalitis and Syringomyelia in the Central Nervous System of a Yorkshire Terrier. in Journal of Comparative Pathology. 2020;174:168.
doi:10.1016/j.jcpa.2019.10.091 .

Nešić, Slađan, Andrić, Nenad, Vučićević, Ivana, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Aničić, Milan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Characteristic Histopathological Features of Necrotizing Encephalitis and Syringomyelia in the Central Nervous System of a Yorkshire Terrier" in Journal of Comparative Pathology, 174 (2020):168,
https://doi.org/10.1016/j.jcpa.2019.10.091 . .

TY  - CONF
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aničić, Milan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2020
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2908
AB  - Transmisivne spongiformne encefalopatije (TSE) su neurodegenerativna oboljenja životinja i ljudi koja se karakterišu nakupljanjem izmenjenog oblika prionskog proteina (PrPres) u mozgu. Asimptomatski
period može trajati i nekoliko godina, ali je bolest uvek sa smrtnim ishodom. Monitoring TSE obuhvata ispitivanje prisustva PrPres kod goveda, a zatim i kod ovaca i koza, kod kojih uzrokuje oboljenje pod nazivom “ovčija svrabež”. U novije vreme se, u većini zemalja EU, naročita pažnja poklanja prisustvu PrPres kod jelenske divljači i pojavi hronične slabosti jelena. Spongiformna encefalopatija goveda i “ovčija
svrabež” se javljaju u klasičnoj i atipičnoj formi, pri čemu se smatra da
atipična forma nastaje spontano i da nije kontagiozna. Na osnovu OIE
podele, razlikuju se dve kategorije statusa u pogledu prisustva bovine
spongiformne encefalopatije (BSE). Od 2019. godine, Republika Srbija je stekla status zemlje sa zanemarljivim rizikom. Radi održavanja
ovog statusa zemlje, potrebno je od svih propisanih vrsta i kategorija životinja vršiti pravilno uzorkovanje i ispitivanje tkiva. Za analizu se
uzorkuje deo produžene moždine u nivou obex-a, odnosno ceo mozak kod klinički sumnjivih slučajeva. Uzorkovanje produžene moždine, bez otvaranja lobanje, obavlja se upotrebom instrumenta u obliku kašike sa oštrim ivicama. Greške prilikom uzorkovanja, pakovanja,
slanja i obeležavanja uzorkovanog materijala mogu ugroziti verodostojnost rezultata laboratorijske analize.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLI Seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 2020
T1  - Uzorkovanje tkiva za dijagnostiku TSE u zemlji sa statusom zanemarljivog rizika
SP  - 77
EP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2908
ER  - 

@conference{
author = "Vučićević, Ivana and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Nešić, Slađan and Aničić, Milan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2020",
abstract = "Transmisivne spongiformne encefalopatije (TSE) su neurodegenerativna oboljenja životinja i ljudi koja se karakterišu nakupljanjem izmenjenog oblika prionskog proteina (PrPres) u mozgu. Asimptomatski
period može trajati i nekoliko godina, ali je bolest uvek sa smrtnim ishodom. Monitoring TSE obuhvata ispitivanje prisustva PrPres kod goveda, a zatim i kod ovaca i koza, kod kojih uzrokuje oboljenje pod nazivom “ovčija svrabež”. U novije vreme se, u većini zemalja EU, naročita pažnja poklanja prisustvu PrPres kod jelenske divljači i pojavi hronične slabosti jelena. Spongiformna encefalopatija goveda i “ovčija
svrabež” se javljaju u klasičnoj i atipičnoj formi, pri čemu se smatra da
atipična forma nastaje spontano i da nije kontagiozna. Na osnovu OIE
podele, razlikuju se dve kategorije statusa u pogledu prisustva bovine
spongiformne encefalopatije (BSE). Od 2019. godine, Republika Srbija je stekla status zemlje sa zanemarljivim rizikom. Radi održavanja
ovog statusa zemlje, potrebno je od svih propisanih vrsta i kategorija životinja vršiti pravilno uzorkovanje i ispitivanje tkiva. Za analizu se
uzorkuje deo produžene moždine u nivou obex-a, odnosno ceo mozak kod klinički sumnjivih slučajeva. Uzorkovanje produžene moždine, bez otvaranja lobanje, obavlja se upotrebom instrumenta u obliku kašike sa oštrim ivicama. Greške prilikom uzorkovanja, pakovanja,
slanja i obeležavanja uzorkovanog materijala mogu ugroziti verodostojnost rezultata laboratorijske analize.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLI Seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 2020",
title = "Uzorkovanje tkiva za dijagnostiku TSE u zemlji sa statusom zanemarljivog rizika",
pages = "77-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2908"
}

Vučićević, I., Marinković, D., Kukolj, V., Nešić, S., Aničić, M.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2020). Uzorkovanje tkiva za dijagnostiku TSE u zemlji sa statusom zanemarljivog rizika. in XLI Seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 2020
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 77-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2908

Vučićević I, Marinković D, Kukolj V, Nešić S, Aničić M, Aleksić-Kovačević S. Uzorkovanje tkiva za dijagnostiku TSE u zemlji sa statusom zanemarljivog rizika. in XLI Seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 2020. 2020;:77-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2908 .

Vučićević, Ivana, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Nešić, Slađan, Aničić, Milan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Uzorkovanje tkiva za dijagnostiku TSE u zemlji sa statusom zanemarljivog rizika" in XLI Seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 2020 (2020):77-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2908 .

TY  - JOUR
AU  - Andrić, Nenad
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Krstić, Nikola
AU  - Francuski Andrić, Jelena
PY  - 2020
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1873
AB  - A 15-year-old indoor/outdoor female, neutered, domestic European short haired cat was presented to our clinic with a history of neck-elongation and wheezing during inspiration/expiration. The first signs of respiratory disease occurred two weeks before the clinical presentation. After taking of clinical history, clinical examination and basic laboratory tests (complete blood count, blood smear, snap Feline Immunodeficiency Virus/Feline Leukemia Virus Combo test), a lung x-ray was performed showing the presence of left lung atelectasis and pneumothorax. The primary causes of lung atelectasis were not determined. Given that the general condition of the cat was very bad, she was put in an oxygen cage, thoracocentesis was performed, but the animal’s condition did not improve, and 24 hours after clinical presentation, the cat died. Autopsy revealed the presence of a tumor mass on the caudal lobe of the right lung, tumor formation in the area of trachea bifurcation and changes in the liver in the form of four round structures of different sizes. Histopathologically, the existence of primary undifferentiated lung adenocarcinoma with metastases on the liver and trachea was determined.
AB  - U ovom radu predstavljen je slučaj primarnog adenokarcinoma pluća kod domaće
kratkodlake mačke stare 15 godina. Prvi znaci oboljenja respiratornog sistema pojavili
su se dve nedelje pre dovođenja mačke na pregled, pri čemu su dominirali znaci disanja
sa ispruženim vratom i šištanje tokom inspirijuma i ekspirijuma. Nakon uzimanja istorije
bolesti, kliničkog i laboratorijskog ispitivanja (krvna slika, krvni razmaz, FIV/FeLV
brzi dijagnostički test) urađen je rendgen pluća koji je pokazao postojanje atelektaze
levog plućnog krila i pneumotoraks. Nije utvrđeno koji patofiziološki mehanizam je
odgovoran za atelektazu pluća. S obzirom da je opšte stanje mačke bilo jako loše,
stavljena je u kiseonički kavez, urađena je torakocenteza ali stanje se nije popravilo i
24h od dolaska na kliniku mačka je uginula. Na obdukciji je utvrđeno odstupanje od
normalnog nalaza na levom plućnom krilu, postojanje promena na desnom plućnom
krilu, tumorozna tvorevina u predelu bifurkacije traheje i promene na jetri u vidu četiri
okrugle tvorevine različite veličine. Histopatološki je utvrđeno postojanje primarnog
nediferentovanog adenokarcinoma pluća sa metastazama na već pomenutim organima.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Lung adenocarcinoma as a cause of spontaneous pneumothorax in a cat
T1  - Adenokarcinom pluća kao uzrok pneumotoraksa kod mačke
IS  - 00
SP  - 6
EP  - 6
DO  - doi.org/10.2298/VETGL191227006A
ER  - 

@article{
author = "Andrić, Nenad and Nešić, Slađan and Krstić, Nikola and Francuski Andrić, Jelena",
year = "2020",
abstract = "A 15-year-old indoor/outdoor female, neutered, domestic European short haired cat was presented to our clinic with a history of neck-elongation and wheezing during inspiration/expiration. The first signs of respiratory disease occurred two weeks before the clinical presentation. After taking of clinical history, clinical examination and basic laboratory tests (complete blood count, blood smear, snap Feline Immunodeficiency Virus/Feline Leukemia Virus Combo test), a lung x-ray was performed showing the presence of left lung atelectasis and pneumothorax. The primary causes of lung atelectasis were not determined. Given that the general condition of the cat was very bad, she was put in an oxygen cage, thoracocentesis was performed, but the animal’s condition did not improve, and 24 hours after clinical presentation, the cat died. Autopsy revealed the presence of a tumor mass on the caudal lobe of the right lung, tumor formation in the area of trachea bifurcation and changes in the liver in the form of four round structures of different sizes. Histopathologically, the existence of primary undifferentiated lung adenocarcinoma with metastases on the liver and trachea was determined., U ovom radu predstavljen je slučaj primarnog adenokarcinoma pluća kod domaće
kratkodlake mačke stare 15 godina. Prvi znaci oboljenja respiratornog sistema pojavili
su se dve nedelje pre dovođenja mačke na pregled, pri čemu su dominirali znaci disanja
sa ispruženim vratom i šištanje tokom inspirijuma i ekspirijuma. Nakon uzimanja istorije
bolesti, kliničkog i laboratorijskog ispitivanja (krvna slika, krvni razmaz, FIV/FeLV
brzi dijagnostički test) urađen je rendgen pluća koji je pokazao postojanje atelektaze
levog plućnog krila i pneumotoraks. Nije utvrđeno koji patofiziološki mehanizam je
odgovoran za atelektazu pluća. S obzirom da je opšte stanje mačke bilo jako loše,
stavljena je u kiseonički kavez, urađena je torakocenteza ali stanje se nije popravilo i
24h od dolaska na kliniku mačka je uginula. Na obdukciji je utvrđeno odstupanje od
normalnog nalaza na levom plućnom krilu, postojanje promena na desnom plućnom
krilu, tumorozna tvorevina u predelu bifurkacije traheje i promene na jetri u vidu četiri
okrugle tvorevine različite veličine. Histopatološki je utvrđeno postojanje primarnog
nediferentovanog adenokarcinoma pluća sa metastazama na već pomenutim organima.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Lung adenocarcinoma as a cause of spontaneous pneumothorax in a cat, Adenokarcinom pluća kao uzrok pneumotoraksa kod mačke",
number = "00",
pages = "6-6",
doi = "doi.org/10.2298/VETGL191227006A"
}

Andrić, N., Nešić, S., Krstić, N.,& Francuski Andrić, J.. (2020). Lung adenocarcinoma as a cause of spontaneous pneumothorax in a cat. in Veterinarski Glasnik
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd.(00), 6-6.
https://doi.org/doi.org/10.2298/VETGL191227006A

Andrić N, Nešić S, Krstić N, Francuski Andrić J. Lung adenocarcinoma as a cause of spontaneous pneumothorax in a cat. in Veterinarski Glasnik. 2020;(00):6-6.
doi:doi.org/10.2298/VETGL191227006A .

Andrić, Nenad, Nešić, Slađan, Krstić, Nikola, Francuski Andrić, Jelena, "Lung adenocarcinoma as a cause of spontaneous pneumothorax in a cat" in Veterinarski Glasnik, no. 00 (2020):6-6,
https://doi.org/doi.org/10.2298/VETGL191227006A . .

TY  - JOUR
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aničić, Milan
AU  - Durdević, Biljana
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1769
AB  - Peripheral nerve sheath tumors (PNSTs) comprise a heterogeneous group of neoplasms originating from the elements of the nerve sheath. They are divided into two forms: benign and malignant PNST. Both benign and malignant PNSTs are not very common in domestic animals but they are reported in different animal species. Histologically, PNSTs are composed predominantly of spindle cells arranged in bundles, whorls and sheets, with a different number of pleomorphic cells and mitotic figures. The aim of this study was a reclassification of 17 dog tumor samples initially diagnosed with peripheral nerve sheath tumors using histopathological analysis. The main criterion for reclassification was immunohistochemical positivity for various antigens. PNSTs are often histologically very similar to other spindle cell tumors and immunohistochemistry is required for differential diagnosis. PNSTs generally express vimentin, S-100 protein, glial fibrillary acidic protein (GFAP), collagen IV and laminin. Four tumor samples were positive to muscular marker alpha-SMA and vimentin and negative for S-100 protein and desmin. The spindle cells whirling around some blood vessels were observed in these tumors so they were reclassified as perivascular wall tumors (PWTs). The other 13 tumors were S-100 protein and vimentin positive and alpha-SMA and desmin negative, thus classified as PNST. The use of the immunohistochemical panel is necessary for distinguishing PNSTs from PWTs in routine diagnostics.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Acta Veterinaria-Beograd
T1  - Immunohistochemical distinguishing between canine peripheral nerve sheath tumors and perivascular wall tumors
VL  - 69
IS  - 3
SP  - 290
EP  - 299
DO  - 10.2478/acve-2019-0024
ER  - 

@article{
author = "Vučićević, Ivana and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Nešić, Slađan and Aničić, Milan and Durdević, Biljana and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2019",
abstract = "Peripheral nerve sheath tumors (PNSTs) comprise a heterogeneous group of neoplasms originating from the elements of the nerve sheath. They are divided into two forms: benign and malignant PNST. Both benign and malignant PNSTs are not very common in domestic animals but they are reported in different animal species. Histologically, PNSTs are composed predominantly of spindle cells arranged in bundles, whorls and sheets, with a different number of pleomorphic cells and mitotic figures. The aim of this study was a reclassification of 17 dog tumor samples initially diagnosed with peripheral nerve sheath tumors using histopathological analysis. The main criterion for reclassification was immunohistochemical positivity for various antigens. PNSTs are often histologically very similar to other spindle cell tumors and immunohistochemistry is required for differential diagnosis. PNSTs generally express vimentin, S-100 protein, glial fibrillary acidic protein (GFAP), collagen IV and laminin. Four tumor samples were positive to muscular marker alpha-SMA and vimentin and negative for S-100 protein and desmin. The spindle cells whirling around some blood vessels were observed in these tumors so they were reclassified as perivascular wall tumors (PWTs). The other 13 tumors were S-100 protein and vimentin positive and alpha-SMA and desmin negative, thus classified as PNST. The use of the immunohistochemical panel is necessary for distinguishing PNSTs from PWTs in routine diagnostics.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Acta Veterinaria-Beograd",
title = "Immunohistochemical distinguishing between canine peripheral nerve sheath tumors and perivascular wall tumors",
volume = "69",
number = "3",
pages = "290-299",
doi = "10.2478/acve-2019-0024"
}

Vučićević, I., Marinković, D., Kukolj, V., Nešić, S., Aničić, M., Durdević, B.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2019). Immunohistochemical distinguishing between canine peripheral nerve sheath tumors and perivascular wall tumors. in Acta Veterinaria-Beograd
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 69(3), 290-299.
https://doi.org/10.2478/acve-2019-0024

Vučićević I, Marinković D, Kukolj V, Nešić S, Aničić M, Durdević B, Aleksić-Kovačević S. Immunohistochemical distinguishing between canine peripheral nerve sheath tumors and perivascular wall tumors. in Acta Veterinaria-Beograd. 2019;69(3):290-299.
doi:10.2478/acve-2019-0024 .

Vučićević, Ivana, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Nešić, Slađan, Aničić, Milan, Durdević, Biljana, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Immunohistochemical distinguishing between canine peripheral nerve sheath tumors and perivascular wall tumors" in Acta Veterinaria-Beograd, 69, no. 3 (2019):290-299,
https://doi.org/10.2478/acve-2019-0024 . .

TY  - CONF
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Aničić, Milan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3053
AB  - Клостридијалне инфекције животиња проузроковане су анаеробним
бактеријама из рода Clostridium. Клостридије су у спољашњој средини широко
распрострањене и веома отпорне бактерије, јер у неповољним условима
стварају споре које могу дуго да преживе. Такође, оне су нормални становници
дигестивног система животиња и људи. Код здравих животиња најчешће долази
до појаве инфекције приликом промене режима исхране, код повреда или
слабљења имунитета. Постоји велики број различитих врста бактерија из рода
Clostridium, али нису сви проузроковачи болести. Патогене врсте клостридија
проузрокују поремећаје здравственог стања животиња, најчешће са фаталним
исходом. Стопа морталитета код клостридијалних инфекција је висока. Због те
чињенице у фармском одгоју животиња могу да настану велики економски
губици. Најзначајније патогене врсте бактерија из рода Clostridium су: Cl.
perfrigens, Cl. chauvoei, Cl. haemoliticum, Cl. septicum, Cl. novyi, Cl. piliformis, Cl.
tetani и Cl. botulinum. Већина патогених сојева може самостално да проузрокује
настанак болести, али у неким случајевима то су мешовите инфекције
различитим врстама клостридија. Патогено дејство клостридије остварују након
умножавања и ослобађања различитих типова токсина, који могу да
проузрокују крвављења и некротичне промене локално или системски. У неким
случајевима долази до накупљања гасова у ткивима и органима. Бактеријски
токсини могу да изазову ћелијску смрт индиректно, смањењем оксигенације
ткива, или директно, оштећењем мембране ћелија у ткивима. Животиње
угињавају услед масивних некроза и крвављења праћених запаљењем у ткивима
и органима. У зависности од проузроковача некротично-хеморагичне промене
и запаљења могу да настану најчешће у дигестивном систему, јетри, централном
нервном систему, срцу и скелетној мускулатури различитих животињских
врста. Сваки тип клостридијалних токсина утиче на појаву карактеристичних
морфолошких промена код појединих животињских врста.
AB  - Clostridial infections in animals are caused by anaerobic bacteria of the genus
Clostridium. Clostridium species are widely distributed in environment and highly
resistant bacteria, due to their ability to form a spore and survive for a long time. They
represent residential microorganisms in the gastrointestinal tract of animals and
humans. In healthy animals, change in diet, injuries or weakened immune system most
commonly trigger the onset clostridial infections. There is a large number of different
species of genus Clostridium, but not all species of clostridia cause disease.
Pathogenic species of clostridia cause animal health disorders, most often with a fatal
outcome. The rate of mortality in clostridial infections is high. Due to this fact in the
farm breeding of animals, large economic losses can occur. The most important
pathogenic bacteria of the genus Clostridium are: Cl. perfrigens, Cl. chauvoei, Cl.
haemoliticum, Cl. septicum, Cl. novyi, Cl. pyliformis, Cl. tetani and Cl. botulinum.
Most commonly, infection is caused by single bacterial species, but sometimes it is
caused by variety of pathogenic clostridial species. The pathogenic effect of clostridia
occurs after the multiplication and release of different types of toxins, which can cause
local or systemic bleeding and necrotic changes. In some cases, gases accumulate in
the tissues and organs. The bacterial toxins can cause cell death indirectly, by reducing
tissue oxygenation, or directly by damaging plasma membrane of cells in tissues.
Animals could die due to massive necrosis and bleeding accompanied by
inflammation in tissues and organs. Depending on the causative factor, necrotichemorrhagic changes and inflammation can occur most often in the gastrointestinal
tract, liver, central nervous system, heart and skeletal muscle of many animal species.
Each type of clostridial toxins cause the characteristic morphological changes in
certain animal species.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019
T1  - Morfološke manifestacije klostridijalnih infekcija kod različitih životinjskih vrsta
T1  - Morphological changes due to clostridial infections in different animal species
SP  - 158
EP  - 159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3053
ER  - 

@conference{
author = "Nešić, Slađan and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Vučićević, Ivana and Aničić, Milan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2019",
abstract = "Клостридијалне инфекције животиња проузроковане су анаеробним
бактеријама из рода Clostridium. Клостридије су у спољашњој средини широко
распрострањене и веома отпорне бактерије, јер у неповољним условима
стварају споре које могу дуго да преживе. Такође, оне су нормални становници
дигестивног система животиња и људи. Код здравих животиња најчешће долази
до појаве инфекције приликом промене режима исхране, код повреда или
слабљења имунитета. Постоји велики број различитих врста бактерија из рода
Clostridium, али нису сви проузроковачи болести. Патогене врсте клостридија
проузрокују поремећаје здравственог стања животиња, најчешће са фаталним
исходом. Стопа морталитета код клостридијалних инфекција је висока. Због те
чињенице у фармском одгоју животиња могу да настану велики економски
губици. Најзначајније патогене врсте бактерија из рода Clostridium су: Cl.
perfrigens, Cl. chauvoei, Cl. haemoliticum, Cl. septicum, Cl. novyi, Cl. piliformis, Cl.
tetani и Cl. botulinum. Већина патогених сојева може самостално да проузрокује
настанак болести, али у неким случајевима то су мешовите инфекције
различитим врстама клостридија. Патогено дејство клостридије остварују након
умножавања и ослобађања различитих типова токсина, који могу да
проузрокују крвављења и некротичне промене локално или системски. У неким
случајевима долази до накупљања гасова у ткивима и органима. Бактеријски
токсини могу да изазову ћелијску смрт индиректно, смањењем оксигенације
ткива, или директно, оштећењем мембране ћелија у ткивима. Животиње
угињавају услед масивних некроза и крвављења праћених запаљењем у ткивима
и органима. У зависности од проузроковача некротично-хеморагичне промене
и запаљења могу да настану најчешће у дигестивном систему, јетри, централном
нервном систему, срцу и скелетној мускулатури различитих животињских
врста. Сваки тип клостридијалних токсина утиче на појаву карактеристичних
морфолошких промена код појединих животињских врста., Clostridial infections in animals are caused by anaerobic bacteria of the genus
Clostridium. Clostridium species are widely distributed in environment and highly
resistant bacteria, due to their ability to form a spore and survive for a long time. They
represent residential microorganisms in the gastrointestinal tract of animals and
humans. In healthy animals, change in diet, injuries or weakened immune system most
commonly trigger the onset clostridial infections. There is a large number of different
species of genus Clostridium, but not all species of clostridia cause disease.
Pathogenic species of clostridia cause animal health disorders, most often with a fatal
outcome. The rate of mortality in clostridial infections is high. Due to this fact in the
farm breeding of animals, large economic losses can occur. The most important
pathogenic bacteria of the genus Clostridium are: Cl. perfrigens, Cl. chauvoei, Cl.
haemoliticum, Cl. septicum, Cl. novyi, Cl. pyliformis, Cl. tetani and Cl. botulinum.
Most commonly, infection is caused by single bacterial species, but sometimes it is
caused by variety of pathogenic clostridial species. The pathogenic effect of clostridia
occurs after the multiplication and release of different types of toxins, which can cause
local or systemic bleeding and necrotic changes. In some cases, gases accumulate in
the tissues and organs. The bacterial toxins can cause cell death indirectly, by reducing
tissue oxygenation, or directly by damaging plasma membrane of cells in tissues.
Animals could die due to massive necrosis and bleeding accompanied by
inflammation in tissues and organs. Depending on the causative factor, necrotichemorrhagic changes and inflammation can occur most often in the gastrointestinal
tract, liver, central nervous system, heart and skeletal muscle of many animal species.
Each type of clostridial toxins cause the characteristic morphological changes in
certain animal species.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019",
title = "Morfološke manifestacije klostridijalnih infekcija kod različitih životinjskih vrsta, Morphological changes due to clostridial infections in different animal species",
pages = "158-159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3053"
}

Nešić, S., Marinković, D., Kukolj, V., Vučićević, I., Aničić, M.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2019). Morfološke manifestacije klostridijalnih infekcija kod različitih životinjskih vrsta. in XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 158-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3053

Nešić S, Marinković D, Kukolj V, Vučićević I, Aničić M, Aleksić-Kovačević S. Morfološke manifestacije klostridijalnih infekcija kod različitih životinjskih vrsta. in XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019. 2019;:158-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3053 .

Nešić, Slađan, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Vučićević, Ivana, Aničić, Milan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Morfološke manifestacije klostridijalnih infekcija kod različitih životinjskih vrsta" in XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019 (2019):158-159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3053 .

TY  - CONF
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aničić, Milan
AU  - Đurđević, Biljana
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3054
AB  - Циљ овог испитивања је рекласификација 17 узорака тумора паса који су
првобитном хистопатолошком анализом дијагностиковани као тумори овојница
периферних нерава. Главни критеријум за рекласификацију била је
имунохистохемијска позитивност на различите антигене.
Тумори овојница периферних нерава обухватају хетерогену групу неоплазми
које потичу од елемената који граде нервне овојнице. Ове неоплазме се могу
поделити у две групе: бенигне и малигне туморе овојница периферних нерава.
Бенигни тумори овојница периферних нерава нису заступљени у великом броју
код домацћих животиња, али је њихова појава забележена код различитих
животињских врста, као што су мачка, коњ, свиње и козе, при чему се најчешће
јавља код паса и говеда. Малигни тумори овојница периферних нерава се такође
релативно ретко дијагностикују код животиња и чине 27% свих тумора нервног
система. Хистолошки, бенигни тумори овојница периферних нерава су обично
добро ограничене, инкапсулисане новотворевине, претежно састављене од
вретенастих ћелија распоређених у снопове, палисадно или вртложно. Малигни
тумори овојница периферних нерава су неинкапсулисани и карактерише их
изражен полиморфизам ћелија распоређених у виду снопова или спирала са
бројним митотским фигурама.
Тумори овојница периферних нерава су често хистолошки врло слични другим
туморима насталим пролиферацијом ћелија вретенастог облика, те је стога
неопходно урадити имунохистохемијска бојења ради постављања
диференцијалне дијагнозе. Ове неоплазме обично показују имунохистохемијску позитивност на виментин, S-100, глијални фибриларни кисели
протеин, колаген типа IV и ламинин.
Четири тумора су била имунохистохемијски позитивна на мишићни маркер αSMA и виментин, а негативни на S-100 и дезмин. Присуство вретенастих ћелија
које стварају вртлоге око неколико крвних судова уочене су у овим туморима,
те су они рекласификовани у периваскуларне туморе. Осталих 13 тумора били
су S-100 и виментин позитивни, а α-SMA и дезмин негативни, чиме је потврђена
првобитна дијагноза да се ради о туморима овојница периферних нерава.
Разликовање тумора овојница периферних нерава и периваскуларних тумора
није једноставно ни поред примене имунохистохемијског панела.
AB  - The aim of this study was reclassification of 17 dog tumor samples initially diagnosed
with peripheral nerve sheath tumors (PNST) using histopathological analysis. The
main criteria for reclassification were immunochistohemical positivity on various
antigens.
Peripheral nerve sheath tumors comprise a heterogeneous group of neoplasms
originating from the elements of the nerve sheath. They are divided into two forms:
benign and malignant PNST. Benign PNSTs are not very common in domestic
animals but they are reported in different animal species, such as cat, horse, pig and
goat and most frequently are seen in dogs and cattle. Likewise, malignant PNSTs are
rare neoplasm in animals and they account for 27% of all nervous system tumors.
Histologically, benign PNSTs are usually well circumscribed, encapsulated and
composed predominantly of spindle cells arranged in bundles and sheets, while
malignant PNSTs are encapsulated and consist of highly pleomorphic cells with
numerous mitotic figures arranged in fascicles, whorls or sheets.
PNSTs are often histologically very similar to other spindle cell tumors and
immunohistochemistry is required for differential diagnosis. PNSTs generally express
vimentin, S-100, glial fibrillary acidic protein, collagen IV and laminin.
Four tumor samples were positive on muscular marker α-SMA and vimentin and
negative for S-100 and desmin. The spindle cells whirling around some blood vessels
were observed in these tumors so they are reclassified as perivascular tumors (PWTs).
The other 13 tumors were S-100 and vimentin positive and α-SMA and desmin
negative, thus classified as PNST.
Even after using the immunohistochemical panel, distinguishing between PNSTs and
PWTs is a quite difficult.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019
T1  - Re-evaluacija tumora ovojnica perifernih nerava pasa
T1  - Reevaluation of canine peripheral nerve sheath tumors (pnst)
SP  - 176
EP  - 177
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3054
ER  - 

@conference{
author = "Vučićević, Ivana and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Nešić, Slađan and Aničić, Milan and Đurđević, Biljana and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2019",
abstract = "Циљ овог испитивања је рекласификација 17 узорака тумора паса који су
првобитном хистопатолошком анализом дијагностиковани као тумори овојница
периферних нерава. Главни критеријум за рекласификацију била је
имунохистохемијска позитивност на различите антигене.
Тумори овојница периферних нерава обухватају хетерогену групу неоплазми
које потичу од елемената који граде нервне овојнице. Ове неоплазме се могу
поделити у две групе: бенигне и малигне туморе овојница периферних нерава.
Бенигни тумори овојница периферних нерава нису заступљени у великом броју
код домацћих животиња, али је њихова појава забележена код различитих
животињских врста, као што су мачка, коњ, свиње и козе, при чему се најчешће
јавља код паса и говеда. Малигни тумори овојница периферних нерава се такође
релативно ретко дијагностикују код животиња и чине 27% свих тумора нервног
система. Хистолошки, бенигни тумори овојница периферних нерава су обично
добро ограничене, инкапсулисане новотворевине, претежно састављене од
вретенастих ћелија распоређених у снопове, палисадно или вртложно. Малигни
тумори овојница периферних нерава су неинкапсулисани и карактерише их
изражен полиморфизам ћелија распоређених у виду снопова или спирала са
бројним митотским фигурама.
Тумори овојница периферних нерава су често хистолошки врло слични другим
туморима насталим пролиферацијом ћелија вретенастог облика, те је стога
неопходно урадити имунохистохемијска бојења ради постављања
диференцијалне дијагнозе. Ове неоплазме обично показују имунохистохемијску позитивност на виментин, S-100, глијални фибриларни кисели
протеин, колаген типа IV и ламинин.
Четири тумора су била имунохистохемијски позитивна на мишићни маркер αSMA и виментин, а негативни на S-100 и дезмин. Присуство вретенастих ћелија
које стварају вртлоге око неколико крвних судова уочене су у овим туморима,
те су они рекласификовани у периваскуларне туморе. Осталих 13 тумора били
су S-100 и виментин позитивни, а α-SMA и дезмин негативни, чиме је потврђена
првобитна дијагноза да се ради о туморима овојница периферних нерава.
Разликовање тумора овојница периферних нерава и периваскуларних тумора
није једноставно ни поред примене имунохистохемијског панела., The aim of this study was reclassification of 17 dog tumor samples initially diagnosed
with peripheral nerve sheath tumors (PNST) using histopathological analysis. The
main criteria for reclassification were immunochistohemical positivity on various
antigens.
Peripheral nerve sheath tumors comprise a heterogeneous group of neoplasms
originating from the elements of the nerve sheath. They are divided into two forms:
benign and malignant PNST. Benign PNSTs are not very common in domestic
animals but they are reported in different animal species, such as cat, horse, pig and
goat and most frequently are seen in dogs and cattle. Likewise, malignant PNSTs are
rare neoplasm in animals and they account for 27% of all nervous system tumors.
Histologically, benign PNSTs are usually well circumscribed, encapsulated and
composed predominantly of spindle cells arranged in bundles and sheets, while
malignant PNSTs are encapsulated and consist of highly pleomorphic cells with
numerous mitotic figures arranged in fascicles, whorls or sheets.
PNSTs are often histologically very similar to other spindle cell tumors and
immunohistochemistry is required for differential diagnosis. PNSTs generally express
vimentin, S-100, glial fibrillary acidic protein, collagen IV and laminin.
Four tumor samples were positive on muscular marker α-SMA and vimentin and
negative for S-100 and desmin. The spindle cells whirling around some blood vessels
were observed in these tumors so they are reclassified as perivascular tumors (PWTs).
The other 13 tumors were S-100 and vimentin positive and α-SMA and desmin
negative, thus classified as PNST.
Even after using the immunohistochemical panel, distinguishing between PNSTs and
PWTs is a quite difficult.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019",
title = "Re-evaluacija tumora ovojnica perifernih nerava pasa, Reevaluation of canine peripheral nerve sheath tumors (pnst)",
pages = "176-177",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3054"
}

Vučićević, I., Marinković, D., Kukolj, V., Nešić, S., Aničić, M., Đurđević, B.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2019). Re-evaluacija tumora ovojnica perifernih nerava pasa. in XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 176-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3054

Vučićević I, Marinković D, Kukolj V, Nešić S, Aničić M, Đurđević B, Aleksić-Kovačević S. Re-evaluacija tumora ovojnica perifernih nerava pasa. in XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019. 2019;:176-177.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3054 .

Vučićević, Ivana, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Nešić, Slađan, Aničić, Milan, Đurđević, Biljana, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Re-evaluacija tumora ovojnica perifernih nerava pasa" in XXI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXI Epizootiološki dani), Novi Sad, 8 - 10. april 2019 (2019):176-177,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3054 .

TY  - CONF
AU  - Baltić, Milan Ž.
AU  - Rajčić, Antonija
AU  - Laudanović, Milica
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Baltić, Tatjana
AU  - Ćirić, Jelena
AU  - Branković-Lazić, Ivana
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1687
AB  - Abnormally hard breast fillet consistency began to emerge in commercial broiler chickens around 2010. Due to the remarkable muscle hardness, the condition acquired the vernacular name wooden breast myopathy. This myopathy starts to develop after two weeks of age at the earliest and typically proceeds into chronic myodegeneration in three to four weeks of age. The lesion begins focally and typically develops into a diffuse lesion that involves the entire major pectoral muscle. The restricted location of wooden breast lesion in the m. pectoralis major distinguishes it from several other myodegenerative diseases that widely affect the skeletal muscle system and often the cardiac and smooth muscle systems too. Although industry-wide incidence rates are difficult to assess, it has been estimated that approximately 5-10% of commercially produced breast fillets exhibit severe WB. Even at low incidence rates, the costs to industry are substantial, as breast fillets with the wooden breast condition are often downgraded and sold at a discount, used for further processing, or in extreme cases, discarded. Because the etiology of wooden breast is still unclear, in the future, study of the early lesions, pathogenesis and the possible reduction of animal welfare are likely to gain more attention.
PB  - Iop Publishing Ltd, Bristol
C3  - 60th International Meat Industry Conference (MEATCON2019)
T1  - Wooden breast - a novel myopathy recognized in broiler chickens
VL  - 333
SP  - UNSP 012037
DO  - 10.1088/1755-1315/333/1/012037
ER  - 

@conference{
author = "Baltić, Milan Ž. and Rajčić, Antonija and Laudanović, Milica and Nešić, Slađan and Baltić, Tatjana and Ćirić, Jelena and Branković-Lazić, Ivana",
year = "2019",
abstract = "Abnormally hard breast fillet consistency began to emerge in commercial broiler chickens around 2010. Due to the remarkable muscle hardness, the condition acquired the vernacular name wooden breast myopathy. This myopathy starts to develop after two weeks of age at the earliest and typically proceeds into chronic myodegeneration in three to four weeks of age. The lesion begins focally and typically develops into a diffuse lesion that involves the entire major pectoral muscle. The restricted location of wooden breast lesion in the m. pectoralis major distinguishes it from several other myodegenerative diseases that widely affect the skeletal muscle system and often the cardiac and smooth muscle systems too. Although industry-wide incidence rates are difficult to assess, it has been estimated that approximately 5-10% of commercially produced breast fillets exhibit severe WB. Even at low incidence rates, the costs to industry are substantial, as breast fillets with the wooden breast condition are often downgraded and sold at a discount, used for further processing, or in extreme cases, discarded. Because the etiology of wooden breast is still unclear, in the future, study of the early lesions, pathogenesis and the possible reduction of animal welfare are likely to gain more attention.",
publisher = "Iop Publishing Ltd, Bristol",
journal = "60th International Meat Industry Conference (MEATCON2019)",
title = "Wooden breast - a novel myopathy recognized in broiler chickens",
volume = "333",
pages = "UNSP 012037",
doi = "10.1088/1755-1315/333/1/012037"
}

Baltić, M. Ž., Rajčić, A., Laudanović, M., Nešić, S., Baltić, T., Ćirić, J.,& Branković-Lazić, I.. (2019). Wooden breast - a novel myopathy recognized in broiler chickens. in 60th International Meat Industry Conference (MEATCON2019)
Iop Publishing Ltd, Bristol., 333, UNSP 012037.
https://doi.org/10.1088/1755-1315/333/1/012037

Baltić MŽ, Rajčić A, Laudanović M, Nešić S, Baltić T, Ćirić J, Branković-Lazić I. Wooden breast - a novel myopathy recognized in broiler chickens. in 60th International Meat Industry Conference (MEATCON2019). 2019;333:UNSP 012037.
doi:10.1088/1755-1315/333/1/012037 .

Baltić, Milan Ž., Rajčić, Antonija, Laudanović, Milica, Nešić, Slađan, Baltić, Tatjana, Ćirić, Jelena, Branković-Lazić, Ivana, "Wooden breast - a novel myopathy recognized in broiler chickens" in 60th International Meat Industry Conference (MEATCON2019), 333 (2019):UNSP 012037,
https://doi.org/10.1088/1755-1315/333/1/012037 . .

TY  - CONF
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Szalai Vucelić, Romina
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aničić, Milan
AU  - Vučićević, Miloš
AU  - Kiskaroly, Ferenc
AU  - Janosi, Tibor
AU  - Marinković, Darko
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2919
PB  - Elsevier
C3  - Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019)
T1  - A case of an air sac adenocarcinoma in a pink-backed pelican (Pelecanus rufescens)
VL  - 166
SP  - 144
EP  - 144
DO  - 10.1016/j.jcpa.2018.10.141
ER  - 

@conference{
author = "Vučićević, Ivana and Szalai Vucelić, Romina and Nešić, Slađan and Aničić, Milan and Vučićević, Miloš and Kiskaroly, Ferenc and Janosi, Tibor and Marinković, Darko",
year = "2019",
publisher = "Elsevier",
journal = "Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019)",
title = "A case of an air sac adenocarcinoma in a pink-backed pelican (Pelecanus rufescens)",
volume = "166",
pages = "144-144",
doi = "10.1016/j.jcpa.2018.10.141"
}

Vučićević, I., Szalai Vucelić, R., Nešić, S., Aničić, M., Vučićević, M., Kiskaroly, F., Janosi, T.,& Marinković, D.. (2019). A case of an air sac adenocarcinoma in a pink-backed pelican (Pelecanus rufescens). in Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019)
Elsevier., 166, 144-144.
https://doi.org/10.1016/j.jcpa.2018.10.141

Vučićević I, Szalai Vucelić R, Nešić S, Aničić M, Vučićević M, Kiskaroly F, Janosi T, Marinković D. A case of an air sac adenocarcinoma in a pink-backed pelican (Pelecanus rufescens). in Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019). 2019;166:144-144.
doi:10.1016/j.jcpa.2018.10.141 .

Vučićević, Ivana, Szalai Vucelić, Romina, Nešić, Slađan, Aničić, Milan, Vučićević, Miloš, Kiskaroly, Ferenc, Janosi, Tibor, Marinković, Darko, "A case of an air sac adenocarcinoma in a pink-backed pelican (Pelecanus rufescens)" in Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019), 166 (2019):144-144,
https://doi.org/10.1016/j.jcpa.2018.10.141 . .

TY  - CONF
AU  - Aničić, Milan
AU  - Juntes, Polona
AU  - Vasković, Nikola
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
AU  - Marinković, Darko
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2920
PB  - Elsevier
C3  - Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar, 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019
T1  - Morphological and immunohistochemical characteristics of spontaneous distemper infection in the brain of red foxes in Serbia
SP  - 142
EP  - 142
DO  - 10.1016/j.jcpa.2018.10.135
ER  - 

@conference{
author = "Aničić, Milan and Juntes, Polona and Vasković, Nikola and Nešić, Slađan and Vučićević, Ivana and Aleksić-Kovačević, Sanja and Marinković, Darko",
year = "2019",
publisher = "Elsevier",
journal = "Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar, 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019",
title = "Morphological and immunohistochemical characteristics of spontaneous distemper infection in the brain of red foxes in Serbia",
pages = "142-142",
doi = "10.1016/j.jcpa.2018.10.135"
}

Aničić, M., Juntes, P., Vasković, N., Nešić, S., Vučićević, I., Aleksić-Kovačević, S.,& Marinković, D.. (2019). Morphological and immunohistochemical characteristics of spontaneous distemper infection in the brain of red foxes in Serbia. in Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar, 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019
Elsevier., 142-142.
https://doi.org/10.1016/j.jcpa.2018.10.135

Aničić M, Juntes P, Vasković N, Nešić S, Vučićević I, Aleksić-Kovačević S, Marinković D. Morphological and immunohistochemical characteristics of spontaneous distemper infection in the brain of red foxes in Serbia. in Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar, 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019. 2019;:142-142.
doi:10.1016/j.jcpa.2018.10.135 .

Aničić, Milan, Juntes, Polona, Vasković, Nikola, Nešić, Slađan, Vučićević, Ivana, Aleksić-Kovačević, Sanja, Marinković, Darko, "Morphological and immunohistochemical characteristics of spontaneous distemper infection in the brain of red foxes in Serbia" in Udruženi evropski kongres Evropskog udruženja veterinarskih patologa (ESVP) i Evropskog koledža veterinarskih patologa (ECVP), Kluž-Napoka, Rumunija, 5 – 8. septembar, 2018, ESVP, ESTP and ECVP Proceedings 2018, Journal of Comparative Pathology, 2019 (2019):142-142,
https://doi.org/10.1016/j.jcpa.2018.10.135 . .

TY  - JOUR
AU  - Aničić, Milan
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Vasković, Nikola
AU  - Radojičić, Sonja
AU  - Juntes, Polona
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
AU  - Marinković, Darko
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1616
AB  - Canine distemper virus (CDV) is a worldwide distributed RNA virus that can cause severe disease in carnivore and non-carnivore species. Red foxes are highly susceptible and may act as a reservoir of the virus. As in other wild species, distemper in red foxes can manifest as acute, systemic and chronic nervous form. In the present study, we detected antibodies against CDV among red foxes in Western Serbia, and analyzed histopathologically and immunohistochemically for CDV nuclear protein antigen (CDV-NP) brain samples derived from seropositive animals. Seroprevalence of CDV antibodies was 36.8%. Histopathological changes included gliosis, neuronal degeneration, satellitosis, mononuclear inflammation, demyelination and presence of inclusion bodies. Immunostaining showed a diffuse presence of CDV-NP antigen, mainly in the cytoplasm of astrocytes and neurons. Results of this work contribute to the opinion that red foxes act as a potential reservoir of CDV and underline the importance of routine vaccination of dogs that could come in close contact with these animals. Potential active surveillance program would give a better insight in the degree of CDV infection in wildlife.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Acta Veterinaria-Beograd
T1  - Histopathological characteristics and expression of cdv-np antigen in the brain of serologically positive spontaneously infected red foxes (vulpes vulpes) in western Serbia
VL  - 68
IS  - 4
SP  - 434
EP  - 444
DO  - 10.2478/acve-2018-0035
ER  - 

@article{
author = "Aničić, Milan and Vučićević, Ivana and Vasković, Nikola and Radojičić, Sonja and Juntes, Polona and Nešić, Slađan and Aleksić-Kovačević, Sanja and Marinković, Darko",
year = "2018",
abstract = "Canine distemper virus (CDV) is a worldwide distributed RNA virus that can cause severe disease in carnivore and non-carnivore species. Red foxes are highly susceptible and may act as a reservoir of the virus. As in other wild species, distemper in red foxes can manifest as acute, systemic and chronic nervous form. In the present study, we detected antibodies against CDV among red foxes in Western Serbia, and analyzed histopathologically and immunohistochemically for CDV nuclear protein antigen (CDV-NP) brain samples derived from seropositive animals. Seroprevalence of CDV antibodies was 36.8%. Histopathological changes included gliosis, neuronal degeneration, satellitosis, mononuclear inflammation, demyelination and presence of inclusion bodies. Immunostaining showed a diffuse presence of CDV-NP antigen, mainly in the cytoplasm of astrocytes and neurons. Results of this work contribute to the opinion that red foxes act as a potential reservoir of CDV and underline the importance of routine vaccination of dogs that could come in close contact with these animals. Potential active surveillance program would give a better insight in the degree of CDV infection in wildlife.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Acta Veterinaria-Beograd",
title = "Histopathological characteristics and expression of cdv-np antigen in the brain of serologically positive spontaneously infected red foxes (vulpes vulpes) in western Serbia",
volume = "68",
number = "4",
pages = "434-444",
doi = "10.2478/acve-2018-0035"
}

Aničić, M., Vučićević, I., Vasković, N., Radojičić, S., Juntes, P., Nešić, S., Aleksić-Kovačević, S.,& Marinković, D.. (2018). Histopathological characteristics and expression of cdv-np antigen in the brain of serologically positive spontaneously infected red foxes (vulpes vulpes) in western Serbia. in Acta Veterinaria-Beograd
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 68(4), 434-444.
https://doi.org/10.2478/acve-2018-0035

Aničić M, Vučićević I, Vasković N, Radojičić S, Juntes P, Nešić S, Aleksić-Kovačević S, Marinković D. Histopathological characteristics and expression of cdv-np antigen in the brain of serologically positive spontaneously infected red foxes (vulpes vulpes) in western Serbia. in Acta Veterinaria-Beograd. 2018;68(4):434-444.
doi:10.2478/acve-2018-0035 .

Aničić, Milan, Vučićević, Ivana, Vasković, Nikola, Radojičić, Sonja, Juntes, Polona, Nešić, Slađan, Aleksić-Kovačević, Sanja, Marinković, Darko, "Histopathological characteristics and expression of cdv-np antigen in the brain of serologically positive spontaneously infected red foxes (vulpes vulpes) in western Serbia" in Acta Veterinaria-Beograd, 68, no. 4 (2018):434-444,
https://doi.org/10.2478/acve-2018-0035 . .

TY  - JOUR
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aničić, Milan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1605
AB  - Uprkos činjenici da su mastocitomi jedna od najčešćih neoplazmi kod pasa, postoji samo jedan objavljeni slučaj mastocitoma u lipomu. U ovom slučaju, kod 11-godišnje ženke toj pudle primećeno je prisustvo dobro ograničene, pokretne, meko-elastične mase na lateralnoj strani grudnog koša. Histopatološki pregled je pokazao dobro ograničenu masu koja se sastojala od zrelih adipocita između kojih se nalaze skupine ćelija sa granuliranom citoplazmom. Bojenjem toluidin plavim je dokazano prisustvo metahromatskih granula u citoplazmi mastocita. Histopatološke i imunohistohemijske karakteristike ukazale su na to da je ispitani mastocitom niskog stepena maligniteta.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Mast cell tumor within a lipoma in a white toy poodle
T1  - Mastocitom unutar lipoma kod bele toj pudle
VL  - 72
IS  - 1
SP  - 64
EP  - 67
DO  - 10.2298/VETGL170611002V
ER  - 

@article{
author = "Vučićević, Ivana and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Nešić, Slađan and Aničić, Milan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2018",
abstract = "Uprkos činjenici da su mastocitomi jedna od najčešćih neoplazmi kod pasa, postoji samo jedan objavljeni slučaj mastocitoma u lipomu. U ovom slučaju, kod 11-godišnje ženke toj pudle primećeno je prisustvo dobro ograničene, pokretne, meko-elastične mase na lateralnoj strani grudnog koša. Histopatološki pregled je pokazao dobro ograničenu masu koja se sastojala od zrelih adipocita između kojih se nalaze skupine ćelija sa granuliranom citoplazmom. Bojenjem toluidin plavim je dokazano prisustvo metahromatskih granula u citoplazmi mastocita. Histopatološke i imunohistohemijske karakteristike ukazale su na to da je ispitani mastocitom niskog stepena maligniteta.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Mast cell tumor within a lipoma in a white toy poodle, Mastocitom unutar lipoma kod bele toj pudle",
volume = "72",
number = "1",
pages = "64-67",
doi = "10.2298/VETGL170611002V"
}

Vučićević, I., Marinković, D., Kukolj, V., Nešić, S., Aničić, M.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2018). Mast cell tumor within a lipoma in a white toy poodle. in Veterinarski Glasnik
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 72(1), 64-67.
https://doi.org/10.2298/VETGL170611002V

Vučićević I, Marinković D, Kukolj V, Nešić S, Aničić M, Aleksić-Kovačević S. Mast cell tumor within a lipoma in a white toy poodle. in Veterinarski Glasnik. 2018;72(1):64-67.
doi:10.2298/VETGL170611002V .

Vučićević, Ivana, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Nešić, Slađan, Aničić, Milan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Mast cell tumor within a lipoma in a white toy poodle" in Veterinarski Glasnik, 72, no. 1 (2018):64-67,
https://doi.org/10.2298/VETGL170611002V . .

TY  - JOUR
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Aničić, Milan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2174
AB  - Mastocitomi su najučestaliji tumori kože pasa. Vode poreklo iz
kostne srži, a zbog vrlo promenljivog biološkog ponašanja je predloženo nekoliko
kriterijuma za njihovu klasifikaciju, uključujući histološku gradaciju i markere
proliferacije ćelija. Mitotski indeks, prisustvo višejedarnih ćelija, ćelija sa bizarnim
jedrom i kariomegalija su najvažniji parametri za klasifikaciju mastocitoma pasa na
mastocitome visokog i niskog stepena maligniteta. Za potvrdu stepena maligniteta
mastocitoma bitno je utvrditi i ekspresiju transmembranskog receptora kinaza tipa
(KIT) koji igra značajnu ulogu u rastu i diferencijaciji mastocita, a koga kodira c-KIT
protoonkogen. Kod mastocitoma visokog stepena maligniteta, osim membranske
ekspresije KIT receptora, može se uočiti i aberantna citoplazmatska ekspresija.
Ispitana su ukupno 52 mastocitoma pasa i 12 uzoraka nepromenjene kože pasa.
Uzorci kože fiksirani u formalinu i ukalupljeni u parafinu su obojeni hematoksilineozinom.
Ekspresija KIT receptora je ispitana primenom imunohistohemijske
metode bojenja. Klasifikacija mastocitoma na mastocitome visokog i niskog stepena
maligniteta je izvršena prema kriterijumima Kiupel-ove dvostepene klasifikacije,
uzimajući u obzir i ekspresiju KIT receptora. Od ukupno 52 mastocitoma pasa 16
je bilo niskog stepena maligniteta, dok je 36 klasifikovano kao mastocitomi visokog
stepena maligniteta, od kojih 19 mastocitoma pokazuje citoplazmatsku ekspresiju
KIT receptora. Kod svih 16 mastocitoma niskog stepena maligniteta ispoljena je
samo membranska ekspresija KIT proteina. Činjenica da je kod većine mastocitoma
visokog stepena maligniteta ispoljena ekspresija KIT receptora u citoplazmi potvrđuje
vezu između aberantne ekspresije KIT receptora i povećane ćelijske proliferacije.
Prisustvo mitotskih figura, višejedarnih ćelija, bizarnih jedara i kariomegalije, kao i tip ekspresije KIT receptora predstavljaju ključne prognostičke parametre kod pasa
sa mastocitomima.
AB  - Mast cell tumors (MCTs) are one of the most common neoplasms in
dogs. They originate from the bone marrow. Several criteria have been proposed
for their classification, including histological grading and cell proliferation markers.
The mitotic index, multiple nuclei, cells with bizarre nuclei and karyomegaly are the
most important parameters for the classification of MCTs on high and low-grade
malignancy. For the confirmation of MCT malignancy grade it is also important to
determine the expression of the transmembrane kinase (KIT) receptor that has a
significant role in the growth and differentiation of mast cell tumors. In high-grade
malignancy MCTs in addition to membrane expression of the KIT receptor, aberrant
cytoplasmic expression can be also observed. Fifty-two MCTs and 12 control
samples of skin from dogs without MCTs were examined. Routinely processed tissue
samples were stained with hematoxylin-eosin. Expression of KIT receptor was
tested immunohistochemically. The classification of MCTs on high and low-grade
malignancy was performed according to the Kiupel’s 2-tier classification and the
expression of KIT receptors. Sixteen of 52 MCTs were of a low-grade malignancy,
while thirty-six were classified as a high-grade malignancy of which 19 MCTs
showed aberrant cytoplasm labelling of KIT receptor. All 16 low-grade malignancy
MCTs had only membrane expression of KIT receptor. Most high-grade malignancy
MCTs showed cytoplasmic KIT expression indicating the link between aberrant
KIT expression and increased cell proliferation. The presence of mitotic figures,
multinucleated cells, bizarre nuclei and karyomegaly, as well as KIT receptor expression pattern are the most important prognostic factors in dogs with mast cell
tumor.
PB  - Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“
T2  - Veterinarski žurnal Republike Srpske
T1  - Histološki i imunohistohemijski parametri bitni za klasifikaciju mastocitoma pasa
T1  - Important histological and immunochemical parameters for classification of canine mast cell tumors
VL  - 18
IS  - 2
SP  - 370
EP  - 391
DO  - 10.7251/VETJ1802370V
ER  - 

@article{
author = "Vučićević, Ivana and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Nešić, Slađan and Aničić, Milan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2018",
abstract = "Mastocitomi su najučestaliji tumori kože pasa. Vode poreklo iz
kostne srži, a zbog vrlo promenljivog biološkog ponašanja je predloženo nekoliko
kriterijuma za njihovu klasifikaciju, uključujući histološku gradaciju i markere
proliferacije ćelija. Mitotski indeks, prisustvo višejedarnih ćelija, ćelija sa bizarnim
jedrom i kariomegalija su najvažniji parametri za klasifikaciju mastocitoma pasa na
mastocitome visokog i niskog stepena maligniteta. Za potvrdu stepena maligniteta
mastocitoma bitno je utvrditi i ekspresiju transmembranskog receptora kinaza tipa
(KIT) koji igra značajnu ulogu u rastu i diferencijaciji mastocita, a koga kodira c-KIT
protoonkogen. Kod mastocitoma visokog stepena maligniteta, osim membranske
ekspresije KIT receptora, može se uočiti i aberantna citoplazmatska ekspresija.
Ispitana su ukupno 52 mastocitoma pasa i 12 uzoraka nepromenjene kože pasa.
Uzorci kože fiksirani u formalinu i ukalupljeni u parafinu su obojeni hematoksilineozinom.
Ekspresija KIT receptora je ispitana primenom imunohistohemijske
metode bojenja. Klasifikacija mastocitoma na mastocitome visokog i niskog stepena
maligniteta je izvršena prema kriterijumima Kiupel-ove dvostepene klasifikacije,
uzimajući u obzir i ekspresiju KIT receptora. Od ukupno 52 mastocitoma pasa 16
je bilo niskog stepena maligniteta, dok je 36 klasifikovano kao mastocitomi visokog
stepena maligniteta, od kojih 19 mastocitoma pokazuje citoplazmatsku ekspresiju
KIT receptora. Kod svih 16 mastocitoma niskog stepena maligniteta ispoljena je
samo membranska ekspresija KIT proteina. Činjenica da je kod većine mastocitoma
visokog stepena maligniteta ispoljena ekspresija KIT receptora u citoplazmi potvrđuje
vezu između aberantne ekspresije KIT receptora i povećane ćelijske proliferacije.
Prisustvo mitotskih figura, višejedarnih ćelija, bizarnih jedara i kariomegalije, kao i tip ekspresije KIT receptora predstavljaju ključne prognostičke parametre kod pasa
sa mastocitomima., Mast cell tumors (MCTs) are one of the most common neoplasms in
dogs. They originate from the bone marrow. Several criteria have been proposed
for their classification, including histological grading and cell proliferation markers.
The mitotic index, multiple nuclei, cells with bizarre nuclei and karyomegaly are the
most important parameters for the classification of MCTs on high and low-grade
malignancy. For the confirmation of MCT malignancy grade it is also important to
determine the expression of the transmembrane kinase (KIT) receptor that has a
significant role in the growth and differentiation of mast cell tumors. In high-grade
malignancy MCTs in addition to membrane expression of the KIT receptor, aberrant
cytoplasmic expression can be also observed. Fifty-two MCTs and 12 control
samples of skin from dogs without MCTs were examined. Routinely processed tissue
samples were stained with hematoxylin-eosin. Expression of KIT receptor was
tested immunohistochemically. The classification of MCTs on high and low-grade
malignancy was performed according to the Kiupel’s 2-tier classification and the
expression of KIT receptors. Sixteen of 52 MCTs were of a low-grade malignancy,
while thirty-six were classified as a high-grade malignancy of which 19 MCTs
showed aberrant cytoplasm labelling of KIT receptor. All 16 low-grade malignancy
MCTs had only membrane expression of KIT receptor. Most high-grade malignancy
MCTs showed cytoplasmic KIT expression indicating the link between aberrant
KIT expression and increased cell proliferation. The presence of mitotic figures,
multinucleated cells, bizarre nuclei and karyomegaly, as well as KIT receptor expression pattern are the most important prognostic factors in dogs with mast cell
tumor.",
publisher = "Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“",
journal = "Veterinarski žurnal Republike Srpske",
title = "Histološki i imunohistohemijski parametri bitni za klasifikaciju mastocitoma pasa, Important histological and immunochemical parameters for classification of canine mast cell tumors",
volume = "18",
number = "2",
pages = "370-391",
doi = "10.7251/VETJ1802370V"
}

Vučićević, I., Marinković, D., Kukolj, V., Nešić, S., Aničić, M.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2018). Histološki i imunohistohemijski parametri bitni za klasifikaciju mastocitoma pasa. in Veterinarski žurnal Republike Srpske
Banja Luka : PI Veterinary Institute Republic of Srpska „Dr. Vaso Butozan“., 18(2), 370-391.
https://doi.org/10.7251/VETJ1802370V

Vučićević I, Marinković D, Kukolj V, Nešić S, Aničić M, Aleksić-Kovačević S. Histološki i imunohistohemijski parametri bitni za klasifikaciju mastocitoma pasa. in Veterinarski žurnal Republike Srpske. 2018;18(2):370-391.
doi:10.7251/VETJ1802370V .

Vučićević, Ivana, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Nešić, Slađan, Aničić, Milan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Histološki i imunohistohemijski parametri bitni za klasifikaciju mastocitoma pasa" in Veterinarski žurnal Republike Srpske, 18, no. 2 (2018):370-391,
https://doi.org/10.7251/VETJ1802370V . .

TY  - CONF
AU  - Aničić, Milan
AU  - Marinković, Darko
AU  - Vasković, Nikola
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2018
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3050
AB  - Штенећак представља заразно, често фатално обољење распрострањено широм
света изазвано морбиливирусом из фамилије Paramyxoviridae. Природни
домаћини су животиње из реда Carnivora. Постоји један серотип вируса са
неколико генотипова различите вируленције и ћелијског тропизма. Болест
протиче у акутној, катаралној форми (компликована секундарним бактеријским
инфекцијама услед изражене имуносупресије) и/или хроничној, нервној форми.
Неуобичајене клиничке манифестације обухватају енцефалитис старих паса и
болест тврдих шапа. У зависности од генотипа вируса нервна форма се
карактерише појавом полиоенцефалитиса или леукоенцефаломијелитиса са
демијелинизацијом. Цитоплазматске и интрануклеарне инклузије се могу
пронаћи у многим органима.
У овом раду су описане патоморфолошке промене на мозговима лисица
серолошки позитивних на вирус штенећака. Код већине животиња су уочени
знаци дегенерације неурона, глиоза и сателитоза различитог степена.
Еозинофилне, округле до овалне инклузије у неуронима и/или глија ћелијама су
биле присутне код више од половине прегледаних мозгова. Код скоро половине
животиња је уочена инфламаторни реакција, првенствено састављена од благог
до умереног периваскуларног мононуклеарног инфилтрата. Код исто толико
животиња су присутни знаци демијелинизације, највише изражени у белој маси
малог мозга. Местимично се уочавају ситна крвављења, дегенерација
епендимских ћелија, едем неуропила и умножавање ситних крвних судова. По
једна животиња показивала је знаке калцификације као и синцицијум
епендимских ћелија.
Разлике у патоморфолошким променама могу бити последица инфекције
различитим генотиповима вируса што ће показати имунохистохемијска и
молекуларна испитивања. Континуирано откривање нових врста пријемчивих
на инфекцију вирусом штенећака потенцира наставак праћења и изучавања овог
узрочника. Посебан акценат се ставља на могућност инфекције људи, посебно
оних који немају развијен имунитет према узрочнику малих богиња.
AB  - Distemper is a contagious, often fatal, worldwide distributed disease caused by
Morbillivirus of family Paramixoviridae. Natural hosts comprise animals of order
Carnivora. There is one virus serotype with several genotypes of different virulence
and cell tropism. Disease manifests as acute, catarrhal (often complicated with
secondary bacterial infections due to severe immunosuppression) and/or chronic,
nervous form. Old dog encephalitis and hard pad disease are unusual clinical
manifestations. Depending on viral genotype, nervous form manifests as
polioencephalitis or demyelinating leukoencephalomyelitis. Citoplasmatic and
intranuclear inclusion bodies can be found in many organs.
This work describes pathomorphological changes in the brains of serologically CDVpositive foxes. Many animals had neuronal degeneration, gliosis and satelitosis of
various degree. Eosinophilic, round to oval inclusion bodies in neurons and/or glial
cells were seen in more than half examined brains. Almost half of them had
inflammatory reaction, consisted mainly of mild to moderate perivascular
mononuclear infiltrate, as well as signs of demyelination, mostly in the cerebellar
white matter. Occasionally small haemorrhages, ependimal cell degeneration, oedema
of neuropil and proliferation of small blood vessels were seen. In one animal there
was calcification and also one animal showed signs of ependimal cell syncytium
development.
Differences in pathomorphological changes could be a consequence of an infection
with different viral genotype which will be confirmed with immunohistochemical and
molecular examinations. Constant growth of CDV natural host spectrum demands
thorough studies and close follow up of this infectious agent. Of special concern is
possible human infection, primarily those who do not have immunity against measles.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XX Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XX Epizootiološki dani), Vrnjačka banja, 18 - 20. april 2018
T1  - Patomorfološke promene na mozgovima lisica serološki pozitivnih na štenećak
T1  - Pathomorphological changes in the brains of serologicaly cdv-positive foxes
SP  - 114
EP  - 115
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3050
ER  - 

@conference{
author = "Aničić, Milan and Marinković, Darko and Vasković, Nikola and Vučićević, Ivana and Nešić, Slađan and Kukolj, Vladimir and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2018",
abstract = "Штенећак представља заразно, често фатално обољење распрострањено широм
света изазвано морбиливирусом из фамилије Paramyxoviridae. Природни
домаћини су животиње из реда Carnivora. Постоји један серотип вируса са
неколико генотипова различите вируленције и ћелијског тропизма. Болест
протиче у акутној, катаралној форми (компликована секундарним бактеријским
инфекцијама услед изражене имуносупресије) и/или хроничној, нервној форми.
Неуобичајене клиничке манифестације обухватају енцефалитис старих паса и
болест тврдих шапа. У зависности од генотипа вируса нервна форма се
карактерише појавом полиоенцефалитиса или леукоенцефаломијелитиса са
демијелинизацијом. Цитоплазматске и интрануклеарне инклузије се могу
пронаћи у многим органима.
У овом раду су описане патоморфолошке промене на мозговима лисица
серолошки позитивних на вирус штенећака. Код већине животиња су уочени
знаци дегенерације неурона, глиоза и сателитоза различитог степена.
Еозинофилне, округле до овалне инклузије у неуронима и/или глија ћелијама су
биле присутне код више од половине прегледаних мозгова. Код скоро половине
животиња је уочена инфламаторни реакција, првенствено састављена од благог
до умереног периваскуларног мононуклеарног инфилтрата. Код исто толико
животиња су присутни знаци демијелинизације, највише изражени у белој маси
малог мозга. Местимично се уочавају ситна крвављења, дегенерација
епендимских ћелија, едем неуропила и умножавање ситних крвних судова. По
једна животиња показивала је знаке калцификације као и синцицијум
епендимских ћелија.
Разлике у патоморфолошким променама могу бити последица инфекције
различитим генотиповима вируса што ће показати имунохистохемијска и
молекуларна испитивања. Континуирано откривање нових врста пријемчивих
на инфекцију вирусом штенећака потенцира наставак праћења и изучавања овог
узрочника. Посебан акценат се ставља на могућност инфекције људи, посебно
оних који немају развијен имунитет према узрочнику малих богиња., Distemper is a contagious, often fatal, worldwide distributed disease caused by
Morbillivirus of family Paramixoviridae. Natural hosts comprise animals of order
Carnivora. There is one virus serotype with several genotypes of different virulence
and cell tropism. Disease manifests as acute, catarrhal (often complicated with
secondary bacterial infections due to severe immunosuppression) and/or chronic,
nervous form. Old dog encephalitis and hard pad disease are unusual clinical
manifestations. Depending on viral genotype, nervous form manifests as
polioencephalitis or demyelinating leukoencephalomyelitis. Citoplasmatic and
intranuclear inclusion bodies can be found in many organs.
This work describes pathomorphological changes in the brains of serologically CDVpositive foxes. Many animals had neuronal degeneration, gliosis and satelitosis of
various degree. Eosinophilic, round to oval inclusion bodies in neurons and/or glial
cells were seen in more than half examined brains. Almost half of them had
inflammatory reaction, consisted mainly of mild to moderate perivascular
mononuclear infiltrate, as well as signs of demyelination, mostly in the cerebellar
white matter. Occasionally small haemorrhages, ependimal cell degeneration, oedema
of neuropil and proliferation of small blood vessels were seen. In one animal there
was calcification and also one animal showed signs of ependimal cell syncytium
development.
Differences in pathomorphological changes could be a consequence of an infection
with different viral genotype which will be confirmed with immunohistochemical and
molecular examinations. Constant growth of CDV natural host spectrum demands
thorough studies and close follow up of this infectious agent. Of special concern is
possible human infection, primarily those who do not have immunity against measles.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XX Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XX Epizootiološki dani), Vrnjačka banja, 18 - 20. april 2018",
title = "Patomorfološke promene na mozgovima lisica serološki pozitivnih na štenećak, Pathomorphological changes in the brains of serologicaly cdv-positive foxes",
pages = "114-115",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3050"
}

Aničić, M., Marinković, D., Vasković, N., Vučićević, I., Nešić, S., Kukolj, V.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2018). Patomorfološke promene na mozgovima lisica serološki pozitivnih na štenećak. in XX Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XX Epizootiološki dani), Vrnjačka banja, 18 - 20. april 2018
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 114-115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3050

Aničić M, Marinković D, Vasković N, Vučićević I, Nešić S, Kukolj V, Aleksić-Kovačević S. Patomorfološke promene na mozgovima lisica serološki pozitivnih na štenećak. in XX Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XX Epizootiološki dani), Vrnjačka banja, 18 - 20. april 2018. 2018;:114-115.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3050 .

Aničić, Milan, Marinković, Darko, Vasković, Nikola, Vučićević, Ivana, Nešić, Slađan, Kukolj, Vladimir, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Patomorfološke promene na mozgovima lisica serološki pozitivnih na štenećak" in XX Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XX Epizootiološki dani), Vrnjačka banja, 18 - 20. april 2018 (2018):114-115,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3050 .