TY  - CONF
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Glišić, Dimitrije
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3211
AB  - Od pojave afričke kuge svinja (AKS) u Gruziji 2007. godine, virus genotipa II
proširio se u mnoge države sveta, pre svega Evrope i Azije, dovodeći do ogromnih
zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka u svinjarstvu. Divlje svinje imaju važnu
ulogu u održavanju virusa AKS u prirodi, a ciklus kruženja virusa kod divljih svinja se
može odvijati bez domaćih svinja ili potencijalnih vektora krpelja, sa mogućnošću
prelivanja bolesti u populaciju domaćih svinja. Izbor mera prevencije pojave, širenja i
suzbijanja AKS kod divljih svinja zavisi od načina unošenja bolesti, preko zaraženih
divljih svinja ili indirektno ljudskim aktivnostima, kao i od same faze dinamike
infekcije na nivou populacije. Kontrola AKS je komplikovanija i teža u slučaju
enzootskog prisustva bolesti. Pojačan pasivni nadzor u lovištima predstavlja meru
koju je potrebno sprovesti što je pre moguće. Uklanjanje leševa potencijalno zaraženih
divljih svinja u kojima virus može da ostane infektivan mesecima snižava rizik od
pojave i širenja bolesti. Neophodno je sprovoditi plan stalne pretrage i nadzora delova
lovišta u kojima se nalaze prirodna staništa divljih svinja radi pronalaženja i
uklanjanja leševa. Dodatne mere uključuju redukciju populacije divljih svinja kao i
ograničavanje njihovog kretanja podizanjem ograda. Organizovanje intezivnog
pojedinačnog i grupnog lova divljih svinja u cilju brzog smanjenje brojnosti obuhvata
naročito starosnu kategoriju zrelih ženki. Sistematskim i kontinuiranim odstrelom
može se uspostaviti i održavati linija sprečavanja širenja AKS u područjima visokog
rizika odnosno u zaštitnim područjima intezivnog lova. Podizanje ograda ili sistema
višestrukih ograda može doprineti zaštiti regiona slobodnih od AKS. Neophodno je
sprovoditi aktivnosti usmerene na podizanje pozornosti svih zainteresovanih strana,
pre svega lovaca i držaoca domaćih svinja. Da bi se smanjio rizik od prodora virusa na
poljoprivredna gazdinstva i farme treba doneti i implementirati propise koje
propisuju obaveznost uvođenja mera biosigurnosti. Imajući u vidu da afrička kuga svinja predstavlja kontagiozno oboljenje svinja koje je često praćeno i 100%
mortalitetom i protiv koga ne postoji efikasna vakcina, ključno je sprovođenje detaljne
procene rizika, donošenje i primena odgovarajućih mera prevencije i suzbijanja
bolesti, kao i transparentna komunikacija o pojavi i širenju ove bolesti koja može u
potpunosti da uništi proizvodnju svinja i da ugrozi prehrambenu sigurnost u Republici
Srbiji.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja
SP  - 199
EP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211
ER  - 

@conference{
author = "Krnjaić, Dejan and Đorđević, Milutin and Radalj, Andrea and Glišić, Dimitrije and Nišavić, Jakov",
year = "2023",
abstract = "Od pojave afričke kuge svinja (AKS) u Gruziji 2007. godine, virus genotipa II
proširio se u mnoge države sveta, pre svega Evrope i Azije, dovodeći do ogromnih
zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka u svinjarstvu. Divlje svinje imaju važnu
ulogu u održavanju virusa AKS u prirodi, a ciklus kruženja virusa kod divljih svinja se
može odvijati bez domaćih svinja ili potencijalnih vektora krpelja, sa mogućnošću
prelivanja bolesti u populaciju domaćih svinja. Izbor mera prevencije pojave, širenja i
suzbijanja AKS kod divljih svinja zavisi od načina unošenja bolesti, preko zaraženih
divljih svinja ili indirektno ljudskim aktivnostima, kao i od same faze dinamike
infekcije na nivou populacije. Kontrola AKS je komplikovanija i teža u slučaju
enzootskog prisustva bolesti. Pojačan pasivni nadzor u lovištima predstavlja meru
koju je potrebno sprovesti što je pre moguće. Uklanjanje leševa potencijalno zaraženih
divljih svinja u kojima virus može da ostane infektivan mesecima snižava rizik od
pojave i širenja bolesti. Neophodno je sprovoditi plan stalne pretrage i nadzora delova
lovišta u kojima se nalaze prirodna staništa divljih svinja radi pronalaženja i
uklanjanja leševa. Dodatne mere uključuju redukciju populacije divljih svinja kao i
ograničavanje njihovog kretanja podizanjem ograda. Organizovanje intezivnog
pojedinačnog i grupnog lova divljih svinja u cilju brzog smanjenje brojnosti obuhvata
naročito starosnu kategoriju zrelih ženki. Sistematskim i kontinuiranim odstrelom
može se uspostaviti i održavati linija sprečavanja širenja AKS u područjima visokog
rizika odnosno u zaštitnim područjima intezivnog lova. Podizanje ograda ili sistema
višestrukih ograda može doprineti zaštiti regiona slobodnih od AKS. Neophodno je
sprovoditi aktivnosti usmerene na podizanje pozornosti svih zainteresovanih strana,
pre svega lovaca i držaoca domaćih svinja. Da bi se smanjio rizik od prodora virusa na
poljoprivredna gazdinstva i farme treba doneti i implementirati propise koje
propisuju obaveznost uvođenja mera biosigurnosti. Imajući u vidu da afrička kuga svinja predstavlja kontagiozno oboljenje svinja koje je često praćeno i 100%
mortalitetom i protiv koga ne postoji efikasna vakcina, ključno je sprovođenje detaljne
procene rizika, donošenje i primena odgovarajućih mera prevencije i suzbijanja
bolesti, kao i transparentna komunikacija o pojavi i širenju ove bolesti koja može u
potpunosti da uništi proizvodnju svinja i da ugrozi prehrambenu sigurnost u Republici
Srbiji.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja",
pages = "199-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211"
}

Krnjaić, D., Đorđević, M., Radalj, A., Glišić, D.,& Nišavić, J.. (2023). Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211

Krnjaić D, Đorđević M, Radalj A, Glišić D, Nišavić J. Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211 .

Krnjaić, Dejan, Đorđević, Milutin, Radalj, Andrea, Glišić, Dimitrije, Nišavić, Jakov, "Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):199-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211 .

TY  - CONF
AU  - Kureljušić, Branislav
AU  - Savić, Božidar
AU  - Jezdimirović, Nemanja
AU  - Milovanović, Bojan
AU  - Maksimović-Zorić, Jelena
AU  - Dobrosavljević, Ivan
AU  - Prodanov Radulović, Jasna
AU  - Glišić, Dimitrije
AU  - Milićević, Vesna
AU  - Bojkovski, Jovan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3103
AB  - Bolesti svinja koje se karakterišu pojavom vezikularnog sindroma su slinavka i šap,
vezikularna bolest svinja, vezikularni stomatitis, vezikularni egzantem svinja i Seneka bolest
svinja. Virus slinavke i šapa, virus vezikularne bolesti svinja i Senecavirus A pripadaju familiji
Picornaviridae.
Slinavka i šap je visoko kontagiozna virusna bolest različitih vrsta papkara koja se kod
svinja karakteriše apatijom, febrom, pojavom vezikula u predelu rila, usne šupljine, papaka i
mlečne žlezde. Klinička slika kod svinja uobičajeno nije teška, a u težim slučajevima može se
javiti eksungulacija. Vrata infekcije su sluznica ždrela i tonzile gde se odvija primarna replikacija
virusa, a potom sledi viremija sa sekundarnom replikacijom virusa na predilekcionim mestima.
Poznato je da inficirana svinja može da proizvede 400 miliona infektivnih doza dnevno i da tako
predstavlja značajan izvor infekcije za druge prijemčive vrste.
Infekcija Senecavirusom A se karakteriše povišenim mortalitetom kod prsadi na sisi do
sedmog dana starosti. Kod priplodnih kategorija svinja, postoji povišena telesna temperatura,
anoreksija, letargija, pojava vezikula na rilu, sluznici usne šupljine i koronarnom rubu papaka.
Pojava bolesti kod svinja koje se karakterišu vezikularnim sindromom uvek izaziva veliku
zabrinutost imajući u vidu da je klinički nemoguće razlikovati lezije koje izaziva virus slinavke i
šapa i drugi virusi. Konačnu dijagnozu je moguće jedino potvrditi u laboratoriji. Obzirom da su
svinje prijemčive za više vrsta virusa koji dovode do vezikularnog sindroma kao i činjenicu da
svinje pozitivne na slinavku i šap izlučuju veliku količinu virusa u spoljašnju sredinu putem
aerosola, blagovremeno utvrđivanje dijagnoze je od prvorazrednog značaja.
Ukoliko postoji sumnja na neku od bolesti koje se karakterišu vezikularnim sindromom
potrebno je bez odlaganja obavestiti nadležnog veterinarskog inspektora i regionalni institut koji
zajedno sa terenskom veterinarskom službom utvrđuju dalji postupak u skladu sa zakonskom
regulativom i sprovode epizootiološki nadzor i uzorkovanje materijala za laboratorijska
ispitivanja. Uzorci prvog prioriteta su pokrovni epitel vezikula, sadržaj vezikula, oralni/nazalni brisevi i uzorci krvi. Laboratorijska dijagnostika omogućava dobijanje rezultata u roku od
nekoliko časova.
PB  - Požarevac : Sitograf RM
C3  - 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023
T1  - Vezikularni sindrom kod svinja – slinavka i šap ili seneka virus
SP  - 72
EP  - 78
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3103
ER  - 

@conference{
author = "Kureljušić, Branislav and Savić, Božidar and Jezdimirović, Nemanja and Milovanović, Bojan and Maksimović-Zorić, Jelena and Dobrosavljević, Ivan and Prodanov Radulović, Jasna and Glišić, Dimitrije and Milićević, Vesna and Bojkovski, Jovan",
year = "2023",
abstract = "Bolesti svinja koje se karakterišu pojavom vezikularnog sindroma su slinavka i šap,
vezikularna bolest svinja, vezikularni stomatitis, vezikularni egzantem svinja i Seneka bolest
svinja. Virus slinavke i šapa, virus vezikularne bolesti svinja i Senecavirus A pripadaju familiji
Picornaviridae.
Slinavka i šap je visoko kontagiozna virusna bolest različitih vrsta papkara koja se kod
svinja karakteriše apatijom, febrom, pojavom vezikula u predelu rila, usne šupljine, papaka i
mlečne žlezde. Klinička slika kod svinja uobičajeno nije teška, a u težim slučajevima može se
javiti eksungulacija. Vrata infekcije su sluznica ždrela i tonzile gde se odvija primarna replikacija
virusa, a potom sledi viremija sa sekundarnom replikacijom virusa na predilekcionim mestima.
Poznato je da inficirana svinja može da proizvede 400 miliona infektivnih doza dnevno i da tako
predstavlja značajan izvor infekcije za druge prijemčive vrste.
Infekcija Senecavirusom A se karakteriše povišenim mortalitetom kod prsadi na sisi do
sedmog dana starosti. Kod priplodnih kategorija svinja, postoji povišena telesna temperatura,
anoreksija, letargija, pojava vezikula na rilu, sluznici usne šupljine i koronarnom rubu papaka.
Pojava bolesti kod svinja koje se karakterišu vezikularnim sindromom uvek izaziva veliku
zabrinutost imajući u vidu da je klinički nemoguće razlikovati lezije koje izaziva virus slinavke i
šapa i drugi virusi. Konačnu dijagnozu je moguće jedino potvrditi u laboratoriji. Obzirom da su
svinje prijemčive za više vrsta virusa koji dovode do vezikularnog sindroma kao i činjenicu da
svinje pozitivne na slinavku i šap izlučuju veliku količinu virusa u spoljašnju sredinu putem
aerosola, blagovremeno utvrđivanje dijagnoze je od prvorazrednog značaja.
Ukoliko postoji sumnja na neku od bolesti koje se karakterišu vezikularnim sindromom
potrebno je bez odlaganja obavestiti nadležnog veterinarskog inspektora i regionalni institut koji
zajedno sa terenskom veterinarskom službom utvrđuju dalji postupak u skladu sa zakonskom
regulativom i sprovode epizootiološki nadzor i uzorkovanje materijala za laboratorijska
ispitivanja. Uzorci prvog prioriteta su pokrovni epitel vezikula, sadržaj vezikula, oralni/nazalni brisevi i uzorci krvi. Laboratorijska dijagnostika omogućava dobijanje rezultata u roku od
nekoliko časova.",
publisher = "Požarevac : Sitograf RM",
journal = "20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023",
title = "Vezikularni sindrom kod svinja – slinavka i šap ili seneka virus",
pages = "72-78",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3103"
}

Kureljušić, B., Savić, B., Jezdimirović, N., Milovanović, B., Maksimović-Zorić, J., Dobrosavljević, I., Prodanov Radulović, J., Glišić, D., Milićević, V.,& Bojkovski, J.. (2023). Vezikularni sindrom kod svinja – slinavka i šap ili seneka virus. in 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023
Požarevac : Sitograf RM., 72-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3103

Kureljušić B, Savić B, Jezdimirović N, Milovanović B, Maksimović-Zorić J, Dobrosavljević I, Prodanov Radulović J, Glišić D, Milićević V, Bojkovski J. Vezikularni sindrom kod svinja – slinavka i šap ili seneka virus. in 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023. 2023;:72-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3103 .

Kureljušić, Branislav, Savić, Božidar, Jezdimirović, Nemanja, Milovanović, Bojan, Maksimović-Zorić, Jelena, Dobrosavljević, Ivan, Prodanov Radulović, Jasna, Glišić, Dimitrije, Milićević, Vesna, Bojkovski, Jovan, "Vezikularni sindrom kod svinja – slinavka i šap ili seneka virus" in 20. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, Srebrno jezero, 8 - 9. jun 2023 (2023):72-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3103 .