TY  - CONF
AU  - Nedić, Drago
AU  - Petrović, Tamaš
AU  - Petrović, Miloš
AU  - Rodić Vukmir, Nina
AU  - Dimitrijević, Dragana
AU  - Laušević, Dejan
AU  - Toplak, Ivan
AU  - Fejzić, Nihad
AU  - Pendovski, Lazo
AU  - Cvetnić, Željko
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3062
AB  - Концепт „Једно здравље“ препознаје међусобну повезаност здравља људи,
животиња и животне средине. Наглашава важност сарадње између више
сектора, укључујући медицину, ветеринарску медицину и науку о животној
средини, како би се промовисало здравље и добробит свих. Једно здравље
настоји да спријечи и контролише ширење болести које се могу пренијети
између животиња и људи, као што је зооноза COVID-19, праћењем и
истраживањем епидемија у обе популације. Здравље животне средине може
утицати на здравље људи и животиња, а Једно здравље наглашава важност
заштите животне средине како би се спречило ширење болести и унапредило
опште здравље. Концепт „Једно здравље“ представља холистички приступ
унапређењу здравља и благостања, признајући да су здравље људи, животиња и
животне средине међусобно повезани и међузависни. Неке од најопаснијих
зооноза на свијету су ебола, вирус Марбург, грозница Ласа, вирус Нипах,
грозница долине Рифт и Крим-Конго хеморагична грозница. Ове болести имају
значајан утицај на јавно здравље широм свијета и изазвале су више избијања и
пандемија у прошлости. Антимикробна резистенција је критичан здравствени
изазов који представља пријетњу по јавно здравље, а повезана је са употребом
антибиотика у здрављу људи и животиња. То може довести до развоја бактерија
отпорних на антибиотике које је тешко лијечити, чинећи инфекције тежим, па
чак и опасним по живот. Безбедност хране је још један суштински аспект Једног
здравља, јер контаминирана храна може довести до ширења болести које се
преносе храном, што представља значајну пријетњу по јавно здравље. Надлежне
институције имају кључну улогу у обезбеђивању да храна буде безбедна за
конзумацију примјеном прописа, спречавањем контаминације и инспекцијом. Мјере заштите животне средине су такође суштински аспект Једног здравља,
пошто фактори животне средине могу утицати на здравље људи, животиња и
екосистема. Надлежне институције треба да раде заједно на развоју и примјени
мјера за заштиту животне средине, смањење загађења и ублажавање утицаја
климатских промјена.
Надлежне институције, укључујући владине агенције, јавне здравствене
организације и академске институције, играју кључну улогу у имплементацији
концепта једног здравља у циљу рјешавања глобалних здравствених изазова као
што су зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштита животне средине. Њихове улоге и задаци укључују:
Сарадња и координација: Надлежне институције треба да раде заједно на
подстицању међусекторске сарадње и координације како би се интегрисали
подаци о здрављу људи, животиња и животне средине ради откривања,
превенције и одговора на нове здравствене пријетње.
Надзор и рано откривање: Надлежне институције треба да успоставе и
одржавају системе надзора за откривање и праћење ширења зоонотских
болести, отпорности на антимикробне лијекове и болести које се преносе
храном, као и новонасталих пријетњи по здравље људи, животиња и животне
средине.
Истраживање: Надлежне институције треба да подрже и спроводе истраживања
како би боље разумјели основне узроке зоонотских болести, отпорности на
антимикробне лијекове и болести које се преносе храном, и да развију ефикасне
интервенције за ублажавање њиховог утицаја.
Образовање и свијест: Надлежне институције треба да промовишу јавно
образовање и свијест о принципима Једног здравља и њиховом значају у
решавању здравствених изазова, укључујући зоонозе, отпорност на
антимикробне лијекове, безбедност хране и заштиту животне средине.
Развој политике и прописивање: Надлежне институције треба да развију
политике и прописе који подржавају приступ Једног здравља и промовишу
интегрисане приступе за решавање здравствених изазова и заштите животне
средине.
Концепт Jедно здравље jе подржан на нивоу међународних организациjа кроз
трипартитни меморандум (WOAH, WHO и FAO). Од 2022. године
меморандумом о сарадњи се придружила агенциjа Уједињених нација за
животну средину (UNEP). Међутим, институционална сарадња на нивоу
чланица и држава је jош далеко од очекиване или jе нема никако. Та сарадња
ниjе препозната ни у легислативи коjа регулише дјелатност ветеринарске и
хумане медицине и здравља околине.
Укратко, надлежне институције играју кључну улогу у имплементацији
концепта Једно здравље за решавање глобалних здравствених изазова,
укључујући зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштиту животне средине. Радећи заједно и испуњавајући своје улоге и задатке,
они могу помоћи у промовисању здравља и добробити људи, животиња и
животне средине.
AB  - The concept of One Health recognizes that human, animal, and environmental health
are interconnected. It emphasizes the importance of collaboration among different
sectors, including medicine, veterinary medicine, and environmental science, to
promote the health and well-being of all. One Health seeks to prevent and control the
spread of diseases that can be transmitted between animals and humans, such as
zoonotic diseases like COVID -19, by monitoring and studying outbreaks in both
populations. Environmental health can impact human and animal health, and One
Health emphasizes the importance of protecting the environment to prevent the spread
of disease and promote overall health. The One Health concept represents a holistic
approach to promoting health and well-being and recognizes that human, animal, and
environmental health are interconnected and interdependent. Among the world's most
dangerous zoonotic diseases is Ebola, Marburg virus, Lassa fever, Nipah virus, Rift
Valley fever, and Crimean-Congo hemorrhagic fever. These diseases have a
significant public health impact worldwide and have caused several outbreaks and
pandemics in the past. Antimicrobial resistance is a critical problem that threatens
public health and is related to the use of antibiotics in human and veterinary medicine.
This can lead to the development of antibiotic-resistant bacteria that are difficult to
treat and make infections worse and even life-threatening. Food safety is another
essential aspect of One Health, as contaminated food can lead to the spread of
foodborne illness, posing a significant public health threat. Competent institutions
play a critical role in ensuring food is safe by enforcing regulations, conducting
inspections, and taking steps to prevent contamination. Environmental protection
measures are also an essential aspect of One Health, as environmental factors can
affect the health of humans, animals and ecosystems. Relevant institutions should work together to develop and implement measures to protect the environment, reduce
pollution, and mitigate the effects of climate change.
Relevant institutions, including government agencies, public health organizations,
and academic institutions, play a critical role in implementing the One Health concept
to address global health challenges such as zoonotic diseases, antimicrobial resistance,
food safety, and environmental protection. Their roles and responsibilities include:
Collaboration and coordination: relevant agencies should work together to promote
intersectoral collaboration and coordination to integrate human, animal, and
environmental health data to identify, prevent, and respond to emerging health threats.
Surveillance and Early Detection: Competent institutions should establish and
maintain surveillance systems to detect and monitor the spread of zoonoses,
antimicrobial resistance, and foodborne diseases, as well as emerging threats to
human, animal, and environmental health.
Research: relevant institutions should support and conduct research to better
understand the causes of zoonoses, antimicrobial resistance, and foodborne diseases
and develop effective measures to mitigate their impact.
Education and awareness: relevant agencies should promote public education and
awareness of One Health principles and their importance in addressing health
challenges, including zoonotic diseases, antimicrobial resistance, food safety, and
environmental protection.
Policy development and regulation: relevant institutions should develop policies and
regulations that support the One Health approach and promote integrated approaches
to addressing health challenges and environmental protection.
The One Health concept is supported at the level of international organizations by a
tripartite memorandum (WOAH, WHO, and FAO). As of 2022, the United Nations
Environment Program (UNEP) has joined with a memorandum of cooperation.
However, institutional cooperation at the member state and country level is still far
from what is expected or even non-existent. This cooperation is not even recognized
in the legislation that regulates the activities of veterinary medicine, human medicine
and environmental health.
In summary, relevant institutions play a critical role in implementing the One Health
approach to address global health challenges, including zoonotic diseases,
antimicrobial resistance, food safety, and environmental protection. By working
together and fulfilling their roles and responsibilities, they can help promote the health
and well-being of people, animals, and the environment.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“
T1  - The role and tasks of competent institutions in implementing the concept of „One health“
SP  - 24
EP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062
ER  - 

@conference{
author = "Nedić, Drago and Petrović, Tamaš and Petrović, Miloš and Rodić Vukmir, Nina and Dimitrijević, Dragana and Laušević, Dejan and Toplak, Ivan and Fejzić, Nihad and Pendovski, Lazo and Cvetnić, Željko",
year = "2023",
abstract = "Концепт „Једно здравље“ препознаје међусобну повезаност здравља људи,
животиња и животне средине. Наглашава важност сарадње између више
сектора, укључујући медицину, ветеринарску медицину и науку о животној
средини, како би се промовисало здравље и добробит свих. Једно здравље
настоји да спријечи и контролише ширење болести које се могу пренијети
између животиња и људи, као што је зооноза COVID-19, праћењем и
истраживањем епидемија у обе популације. Здравље животне средине може
утицати на здравље људи и животиња, а Једно здравље наглашава важност
заштите животне средине како би се спречило ширење болести и унапредило
опште здравље. Концепт „Једно здравље“ представља холистички приступ
унапређењу здравља и благостања, признајући да су здравље људи, животиња и
животне средине међусобно повезани и међузависни. Неке од најопаснијих
зооноза на свијету су ебола, вирус Марбург, грозница Ласа, вирус Нипах,
грозница долине Рифт и Крим-Конго хеморагична грозница. Ове болести имају
значајан утицај на јавно здравље широм свијета и изазвале су више избијања и
пандемија у прошлости. Антимикробна резистенција је критичан здравствени
изазов који представља пријетњу по јавно здравље, а повезана је са употребом
антибиотика у здрављу људи и животиња. То може довести до развоја бактерија
отпорних на антибиотике које је тешко лијечити, чинећи инфекције тежим, па
чак и опасним по живот. Безбедност хране је још један суштински аспект Једног
здравља, јер контаминирана храна може довести до ширења болести које се
преносе храном, што представља значајну пријетњу по јавно здравље. Надлежне
институције имају кључну улогу у обезбеђивању да храна буде безбедна за
конзумацију примјеном прописа, спречавањем контаминације и инспекцијом. Мјере заштите животне средине су такође суштински аспект Једног здравља,
пошто фактори животне средине могу утицати на здравље људи, животиња и
екосистема. Надлежне институције треба да раде заједно на развоју и примјени
мјера за заштиту животне средине, смањење загађења и ублажавање утицаја
климатских промјена.
Надлежне институције, укључујући владине агенције, јавне здравствене
организације и академске институције, играју кључну улогу у имплементацији
концепта једног здравља у циљу рјешавања глобалних здравствених изазова као
што су зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштита животне средине. Њихове улоге и задаци укључују:
Сарадња и координација: Надлежне институције треба да раде заједно на
подстицању међусекторске сарадње и координације како би се интегрисали
подаци о здрављу људи, животиња и животне средине ради откривања,
превенције и одговора на нове здравствене пријетње.
Надзор и рано откривање: Надлежне институције треба да успоставе и
одржавају системе надзора за откривање и праћење ширења зоонотских
болести, отпорности на антимикробне лијекове и болести које се преносе
храном, као и новонасталих пријетњи по здравље људи, животиња и животне
средине.
Истраживање: Надлежне институције треба да подрже и спроводе истраживања
како би боље разумјели основне узроке зоонотских болести, отпорности на
антимикробне лијекове и болести које се преносе храном, и да развију ефикасне
интервенције за ублажавање њиховог утицаја.
Образовање и свијест: Надлежне институције треба да промовишу јавно
образовање и свијест о принципима Једног здравља и њиховом значају у
решавању здравствених изазова, укључујући зоонозе, отпорност на
антимикробне лијекове, безбедност хране и заштиту животне средине.
Развој политике и прописивање: Надлежне институције треба да развију
политике и прописе који подржавају приступ Једног здравља и промовишу
интегрисане приступе за решавање здравствених изазова и заштите животне
средине.
Концепт Jедно здравље jе подржан на нивоу међународних организациjа кроз
трипартитни меморандум (WOAH, WHO и FAO). Од 2022. године
меморандумом о сарадњи се придружила агенциjа Уједињених нација за
животну средину (UNEP). Међутим, институционална сарадња на нивоу
чланица и држава је jош далеко од очекиване или jе нема никако. Та сарадња
ниjе препозната ни у легислативи коjа регулише дјелатност ветеринарске и
хумане медицине и здравља околине.
Укратко, надлежне институције играју кључну улогу у имплементацији
концепта Једно здравље за решавање глобалних здравствених изазова,
укључујући зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштиту животне средине. Радећи заједно и испуњавајући своје улоге и задатке,
они могу помоћи у промовисању здравља и добробити људи, животиња и
животне средине., The concept of One Health recognizes that human, animal, and environmental health
are interconnected. It emphasizes the importance of collaboration among different
sectors, including medicine, veterinary medicine, and environmental science, to
promote the health and well-being of all. One Health seeks to prevent and control the
spread of diseases that can be transmitted between animals and humans, such as
zoonotic diseases like COVID -19, by monitoring and studying outbreaks in both
populations. Environmental health can impact human and animal health, and One
Health emphasizes the importance of protecting the environment to prevent the spread
of disease and promote overall health. The One Health concept represents a holistic
approach to promoting health and well-being and recognizes that human, animal, and
environmental health are interconnected and interdependent. Among the world's most
dangerous zoonotic diseases is Ebola, Marburg virus, Lassa fever, Nipah virus, Rift
Valley fever, and Crimean-Congo hemorrhagic fever. These diseases have a
significant public health impact worldwide and have caused several outbreaks and
pandemics in the past. Antimicrobial resistance is a critical problem that threatens
public health and is related to the use of antibiotics in human and veterinary medicine.
This can lead to the development of antibiotic-resistant bacteria that are difficult to
treat and make infections worse and even life-threatening. Food safety is another
essential aspect of One Health, as contaminated food can lead to the spread of
foodborne illness, posing a significant public health threat. Competent institutions
play a critical role in ensuring food is safe by enforcing regulations, conducting
inspections, and taking steps to prevent contamination. Environmental protection
measures are also an essential aspect of One Health, as environmental factors can
affect the health of humans, animals and ecosystems. Relevant institutions should work together to develop and implement measures to protect the environment, reduce
pollution, and mitigate the effects of climate change.
Relevant institutions, including government agencies, public health organizations,
and academic institutions, play a critical role in implementing the One Health concept
to address global health challenges such as zoonotic diseases, antimicrobial resistance,
food safety, and environmental protection. Their roles and responsibilities include:
Collaboration and coordination: relevant agencies should work together to promote
intersectoral collaboration and coordination to integrate human, animal, and
environmental health data to identify, prevent, and respond to emerging health threats.
Surveillance and Early Detection: Competent institutions should establish and
maintain surveillance systems to detect and monitor the spread of zoonoses,
antimicrobial resistance, and foodborne diseases, as well as emerging threats to
human, animal, and environmental health.
Research: relevant institutions should support and conduct research to better
understand the causes of zoonoses, antimicrobial resistance, and foodborne diseases
and develop effective measures to mitigate their impact.
Education and awareness: relevant agencies should promote public education and
awareness of One Health principles and their importance in addressing health
challenges, including zoonotic diseases, antimicrobial resistance, food safety, and
environmental protection.
Policy development and regulation: relevant institutions should develop policies and
regulations that support the One Health approach and promote integrated approaches
to addressing health challenges and environmental protection.
The One Health concept is supported at the level of international organizations by a
tripartite memorandum (WOAH, WHO, and FAO). As of 2022, the United Nations
Environment Program (UNEP) has joined with a memorandum of cooperation.
However, institutional cooperation at the member state and country level is still far
from what is expected or even non-existent. This cooperation is not even recognized
in the legislation that regulates the activities of veterinary medicine, human medicine
and environmental health.
In summary, relevant institutions play a critical role in implementing the One Health
approach to address global health challenges, including zoonotic diseases,
antimicrobial resistance, food safety, and environmental protection. By working
together and fulfilling their roles and responsibilities, they can help promote the health
and well-being of people, animals, and the environment.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“, The role and tasks of competent institutions in implementing the concept of „One health“",
pages = "24-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062"
}

Nedić, D., Petrović, T., Petrović, M., Rodić Vukmir, N., Dimitrijević, D., Laušević, D., Toplak, I., Fejzić, N., Pendovski, L.,& Cvetnić, Ž.. (2023). Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 24-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062

Nedić D, Petrović T, Petrović M, Rodić Vukmir N, Dimitrijević D, Laušević D, Toplak I, Fejzić N, Pendovski L, Cvetnić Ž. Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:24-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062 .

Nedić, Drago, Petrović, Tamaš, Petrović, Miloš, Rodić Vukmir, Nina, Dimitrijević, Dragana, Laušević, Dejan, Toplak, Ivan, Fejzić, Nihad, Pendovski, Lazo, Cvetnić, Željko, "Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):24-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062 .

TY  - CONF
AU  - Nedić, Drago
AU  - Petrović, Tamaš
AU  - Rodić Vukmir, Nina
AU  - Dimitrijević, Dragana
AU  - Đurić, Boban
AU  - Toplak, Ivan
AU  - Cvetnić, Željko
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3063
AB  - Скоро двије трећине узрочника болести код људи је поријеклом од домаћих и
дивљих животиња, познате као зоонозе. Многе болести представљају ризик за
јавно здравље широм свијета и због тога је императив да се ове болести
сузбијају на локалном па и глобалном нивоу. Концепт „једно здравље“ заснован
је на свијести о потреби за заштиту јавног здравља дјелујући превасходно на
превенцији и контроли патогена унутар хумане и животињске популација у
животној средини у којој живе.
Концепт ”једно здравље” се почео примјењивати након потписивања
заједничког документа између Свјетске здравствене организације (СЗО),
Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) и Организације за храну и
пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Тим документом су наведене
узајамне одговорности и циљеви у овој области. Од самог почетка, за
приоритетне теме заједничког дјеловања постављени су: вирус бјеснила, од
којег годишње умире преко 59.000 људи, затим друге вирусе зоонотског
карактера као што је птичји грип. Међу прве приоритете уврштена је и
антимикробна резистенција. Све неопходне активности стручњака из области
здравља животиња, јавног здравља и животне средине треба да се примјењују
на локалном, националном и глобалном нивоу. То би требало да допринесе
сталном и истовременом унапређењу јавног здравља, здравља животиња и
заштите животне средине широм свијета.
Најефикасније и најекономичније решење за заштиту људи је борба против свих
зоонотских патогена у животињској популацији. То захтијева стратешки
приступ, организовање, управљање и контролу уз адекватна улагање
финансијских средстава и ангажовање расположивих људских и материјалних
ресурса и из јавног и приватног сектора. То подразумијева да се успоставе нови
механизми међусобног информисања и синхронизованог заједничког
дјеловања. Свакако треба водити рачуна и о патогенима који нису зоонозе, али
имају индиректни негативан утицај на здравље, производњу хране и животну
средину. Све три међународне организације објављују стандарде и препоруке о поступању у одређеним околностима које су од помоћи надлежним
институцијама за доношење одлука.
И поред тога што је концепт ”једно здравље” успостављен прије пар деценија
ипак се на терену не примјећује промјена политике у овом погледу. Веома мали
број земаља је донио стратегију по концепту ”једно здравље”, односно неке
земље су урадиле веома мало док је огроман број земаља које нису учиниле
ништа. Све ово се може објаснити на појави пандемије COVID 19 која траје
више од двије године са веома много нејасних ситуација као што је поријекло
вируса, мутације, дијагностика и вакцинација. Поражавајућа је чињеница да је
учешће ветеринарских институција у периоду пандемије било веома
незапажено. У неким земљама су формиране комисије или ад-хок радне групе
за зонозе, али није било системског приступа по концепту ”једно здравље”.
У овом раду се наводе различита искуства појединих земаља код појава
одређених болести као што су COVID 19, бјеснило и птичји грип у региону,
затим искуства у контроли антимикробне резистенције. Циљ рада је да се укаже
на предности као и шансе код примјене концепта ”једно здравље”, на добрим и
лошим искуствима на локалном, регионалном и глобалном нивоу.
AB  - Nearly two-thirds of human pathogens come from domestic and wild animals, known
as zoonoses. Many diseases pose a risk to public health around the world and it is
therefore imperative that these diseases be eradicated locally and globally. The
concept of "One Health" is based on awareness of the need to protect public health,
acting primarily on the prevention and control of pathogens within human and animal
populations in the environment in which they live.
The concept of "One Health" began to be applied after the signing of a joint document
between the World Health Organization (WHO), the World Organization for Animal
Health (RES) and the Food and Agriculture Organization of the United Nations
(FAO). This document sets out mutual responsibilities and goals in this area. From
the very beginning, the priority topics for joint action were: the rabies virus, which
kills over 59,000 people a year, and other zoonotic viruses such as bird flu.
Antimicrobial resistance is one of the first priorities. All necessary activities of experts
in the field of animal health, public health and the environment should be implemented
at the local, national and global levels. This should contribute to the continuous and
simultaneous improvement of public health, animal health and environmental
protection worldwide.
The most efficient and economical solution for human protection is the fight against
all zoonotic pathogens in the animal population. This requires a strategic approach,
organization, management and control with adequate investment of financial
resources and engagement of available human and material resources from both the
public and private sectors. This means establishing new mechanisms for mutual
information and synchronized joint action. Pathogens that are not zoonoses, but have
an indirect negative impact on health, food production and the environment, should
certainly be taken into account. All three international organizations publish standards
and recommendations on how to act in certain circumstances that are helpful to the
competent decision-making institutions . Despite the fact that the concept of "One Health" was established a few decades ago,
there is no change in policy in this regard. Very few countries have adopted a strategy
based on the concept of "One Health", i.e. some countries have done very little while
a huge number of countries have done nothing. All this can be explained by the
appearance of the COVID 19 pandemic, which has been going on for more than two
years, with many unclear situations such as the origin of the virus, mutations,
diagnostics and vaccinations. It is a devastating fact that the involvement of veterinary
institutions during the pandemic period was quite unnoticed. In some countries,
commissions or ad-hoc working groups on zonoses have been established, but there
has been no systematic approach to the concept of "One Health".
This paper presents different experiences of individual countries in the occurrence of
certain diseases such as COVID 19, rabies and bird flu in the region, as well as
experiences in the control of antimicrobial resistance. The aim of this paper is to point
out the advantages and opportunities in the application of the concept of "One Health",
the good and bad experiences at the local, regional and global levels.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
T1  - Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti
T1  - Application of the concept of "One Health" - opportunities and benefits
SP  - 28
EP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063
ER  - 

@conference{
author = "Nedić, Drago and Petrović, Tamaš and Rodić Vukmir, Nina and Dimitrijević, Dragana and Đurić, Boban and Toplak, Ivan and Cvetnić, Željko",
year = "2022",
abstract = "Скоро двије трећине узрочника болести код људи је поријеклом од домаћих и
дивљих животиња, познате као зоонозе. Многе болести представљају ризик за
јавно здравље широм свијета и због тога је императив да се ове болести
сузбијају на локалном па и глобалном нивоу. Концепт „једно здравље“ заснован
је на свијести о потреби за заштиту јавног здравља дјелујући превасходно на
превенцији и контроли патогена унутар хумане и животињске популација у
животној средини у којој живе.
Концепт ”једно здравље” се почео примјењивати након потписивања
заједничког документа између Свјетске здравствене организације (СЗО),
Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) и Организације за храну и
пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Тим документом су наведене
узајамне одговорности и циљеви у овој области. Од самог почетка, за
приоритетне теме заједничког дјеловања постављени су: вирус бјеснила, од
којег годишње умире преко 59.000 људи, затим друге вирусе зоонотског
карактера као што је птичји грип. Међу прве приоритете уврштена је и
антимикробна резистенција. Све неопходне активности стручњака из области
здравља животиња, јавног здравља и животне средине треба да се примјењују
на локалном, националном и глобалном нивоу. То би требало да допринесе
сталном и истовременом унапређењу јавног здравља, здравља животиња и
заштите животне средине широм свијета.
Најефикасније и најекономичније решење за заштиту људи је борба против свих
зоонотских патогена у животињској популацији. То захтијева стратешки
приступ, организовање, управљање и контролу уз адекватна улагање
финансијских средстава и ангажовање расположивих људских и материјалних
ресурса и из јавног и приватног сектора. То подразумијева да се успоставе нови
механизми међусобног информисања и синхронизованог заједничког
дјеловања. Свакако треба водити рачуна и о патогенима који нису зоонозе, али
имају индиректни негативан утицај на здравље, производњу хране и животну
средину. Све три међународне организације објављују стандарде и препоруке о поступању у одређеним околностима које су од помоћи надлежним
институцијама за доношење одлука.
И поред тога што је концепт ”једно здравље” успостављен прије пар деценија
ипак се на терену не примјећује промјена политике у овом погледу. Веома мали
број земаља је донио стратегију по концепту ”једно здравље”, односно неке
земље су урадиле веома мало док је огроман број земаља које нису учиниле
ништа. Све ово се може објаснити на појави пандемије COVID 19 која траје
више од двије године са веома много нејасних ситуација као што је поријекло
вируса, мутације, дијагностика и вакцинација. Поражавајућа је чињеница да је
учешће ветеринарских институција у периоду пандемије било веома
незапажено. У неким земљама су формиране комисије или ад-хок радне групе
за зонозе, али није било системског приступа по концепту ”једно здравље”.
У овом раду се наводе различита искуства појединих земаља код појава
одређених болести као што су COVID 19, бјеснило и птичји грип у региону,
затим искуства у контроли антимикробне резистенције. Циљ рада је да се укаже
на предности као и шансе код примјене концепта ”једно здравље”, на добрим и
лошим искуствима на локалном, регионалном и глобалном нивоу., Nearly two-thirds of human pathogens come from domestic and wild animals, known
as zoonoses. Many diseases pose a risk to public health around the world and it is
therefore imperative that these diseases be eradicated locally and globally. The
concept of "One Health" is based on awareness of the need to protect public health,
acting primarily on the prevention and control of pathogens within human and animal
populations in the environment in which they live.
The concept of "One Health" began to be applied after the signing of a joint document
between the World Health Organization (WHO), the World Organization for Animal
Health (RES) and the Food and Agriculture Organization of the United Nations
(FAO). This document sets out mutual responsibilities and goals in this area. From
the very beginning, the priority topics for joint action were: the rabies virus, which
kills over 59,000 people a year, and other zoonotic viruses such as bird flu.
Antimicrobial resistance is one of the first priorities. All necessary activities of experts
in the field of animal health, public health and the environment should be implemented
at the local, national and global levels. This should contribute to the continuous and
simultaneous improvement of public health, animal health and environmental
protection worldwide.
The most efficient and economical solution for human protection is the fight against
all zoonotic pathogens in the animal population. This requires a strategic approach,
organization, management and control with adequate investment of financial
resources and engagement of available human and material resources from both the
public and private sectors. This means establishing new mechanisms for mutual
information and synchronized joint action. Pathogens that are not zoonoses, but have
an indirect negative impact on health, food production and the environment, should
certainly be taken into account. All three international organizations publish standards
and recommendations on how to act in certain circumstances that are helpful to the
competent decision-making institutions . Despite the fact that the concept of "One Health" was established a few decades ago,
there is no change in policy in this regard. Very few countries have adopted a strategy
based on the concept of "One Health", i.e. some countries have done very little while
a huge number of countries have done nothing. All this can be explained by the
appearance of the COVID 19 pandemic, which has been going on for more than two
years, with many unclear situations such as the origin of the virus, mutations,
diagnostics and vaccinations. It is a devastating fact that the involvement of veterinary
institutions during the pandemic period was quite unnoticed. In some countries,
commissions or ad-hoc working groups on zonoses have been established, but there
has been no systematic approach to the concept of "One Health".
This paper presents different experiences of individual countries in the occurrence of
certain diseases such as COVID 19, rabies and bird flu in the region, as well as
experiences in the control of antimicrobial resistance. The aim of this paper is to point
out the advantages and opportunities in the application of the concept of "One Health",
the good and bad experiences at the local, regional and global levels.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022",
title = "Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti, Application of the concept of "One Health" - opportunities and benefits",
pages = "28-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063"
}

Nedić, D., Petrović, T., Rodić Vukmir, N., Dimitrijević, D., Đurić, B., Toplak, I.,& Cvetnić, Ž.. (2022). Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 28-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063

Nedić D, Petrović T, Rodić Vukmir N, Dimitrijević D, Đurić B, Toplak I, Cvetnić Ž. Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022. 2022;:28-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063 .

Nedić, Drago, Petrović, Tamaš, Rodić Vukmir, Nina, Dimitrijević, Dragana, Đurić, Boban, Toplak, Ivan, Cvetnić, Željko, "Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti" in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022 (2022):28-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063 .