TY  - JOUR
AU  - Bejdić, Pamela
AU  - Ćutuk, Amel
AU  - Alić, Amer
AU  - Čengić, Benjamin
AU  - Avdić, Rizah
AU  - Tandir, Faruk
AU  - Hadžiomerović, Nedžad
AU  - Mrvić, Verica
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2041
AB  - The study has aimed to investigate and determine the anatomical position, shape, size, and histological features of the ductus venosus, and its role as a shunt in the fetal circulatory system in domestic ruminants. The research was conducted on 19 bovine, 11 sheep and 5 goat fetuses, aborted at the late stage of pregnancy or deceased just after delivery. The general anatomy of the ductus venosus was investigated by in-situ dissection of the corrosive cast obtained by injection of 25% solution of Vinylite mass through the umbilical vein. For histological examination, the fetal tissue samples were stained with Hematoxylin and Eosin, Masson's trichrome, Verhoeff-Van Gieson and Gomori.s silver stain. The results showed that ruminant fetal ductus venosus is a curved, trumpet-shaped vessel, situated in the central part of the liver, above the porta hepatis. Its ventral part is constricted in the form of an isthmus, having a prominent lip-like thickening at the junction with the portal sinus. Histological examination showed the dominant presence of collagen and elastic fibers in its tunica media, with thin bands of smooth muscle fibers oriented in a longitudinal and circular direction indicating ability for vasoconstriction and vasodilatation. © 2021 Sciendo. All rights reserved.
PB  - Saints Cyril and Methodius University of Skopje Faculty of Veterinary Medicine
T2  - Macedonian Veterinary Review
T1  - Comparative anatomical studies on ductus venosus in fetuses of domestic ruminants
VL  - 44
IS  - 1
SP  - 29
EP  - 36
DO  - 10.2478/macvetrev-2020-0034
ER  - 

@article{
author = "Bejdić, Pamela and Ćutuk, Amel and Alić, Amer and Čengić, Benjamin and Avdić, Rizah and Tandir, Faruk and Hadžiomerović, Nedžad and Mrvić, Verica",
year = "2021",
abstract = "The study has aimed to investigate and determine the anatomical position, shape, size, and histological features of the ductus venosus, and its role as a shunt in the fetal circulatory system in domestic ruminants. The research was conducted on 19 bovine, 11 sheep and 5 goat fetuses, aborted at the late stage of pregnancy or deceased just after delivery. The general anatomy of the ductus venosus was investigated by in-situ dissection of the corrosive cast obtained by injection of 25% solution of Vinylite mass through the umbilical vein. For histological examination, the fetal tissue samples were stained with Hematoxylin and Eosin, Masson's trichrome, Verhoeff-Van Gieson and Gomori.s silver stain. The results showed that ruminant fetal ductus venosus is a curved, trumpet-shaped vessel, situated in the central part of the liver, above the porta hepatis. Its ventral part is constricted in the form of an isthmus, having a prominent lip-like thickening at the junction with the portal sinus. Histological examination showed the dominant presence of collagen and elastic fibers in its tunica media, with thin bands of smooth muscle fibers oriented in a longitudinal and circular direction indicating ability for vasoconstriction and vasodilatation. © 2021 Sciendo. All rights reserved.",
publisher = "Saints Cyril and Methodius University of Skopje Faculty of Veterinary Medicine",
journal = "Macedonian Veterinary Review",
title = "Comparative anatomical studies on ductus venosus in fetuses of domestic ruminants",
volume = "44",
number = "1",
pages = "29-36",
doi = "10.2478/macvetrev-2020-0034"
}

Bejdić, P., Ćutuk, A., Alić, A., Čengić, B., Avdić, R., Tandir, F., Hadžiomerović, N.,& Mrvić, V.. (2021). Comparative anatomical studies on ductus venosus in fetuses of domestic ruminants. in Macedonian Veterinary Review
Saints Cyril and Methodius University of Skopje Faculty of Veterinary Medicine., 44(1), 29-36.
https://doi.org/10.2478/macvetrev-2020-0034

Bejdić P, Ćutuk A, Alić A, Čengić B, Avdić R, Tandir F, Hadžiomerović N, Mrvić V. Comparative anatomical studies on ductus venosus in fetuses of domestic ruminants. in Macedonian Veterinary Review. 2021;44(1):29-36.
doi:10.2478/macvetrev-2020-0034 .

Bejdić, Pamela, Ćutuk, Amel, Alić, Amer, Čengić, Benjamin, Avdić, Rizah, Tandir, Faruk, Hadžiomerović, Nedžad, Mrvić, Verica, "Comparative anatomical studies on ductus venosus in fetuses of domestic ruminants" in Macedonian Veterinary Review, 44, no. 1 (2021):29-36,
https://doi.org/10.2478/macvetrev-2020-0034 . .

TY  - JOUR
AU  - Milanović, Valentina
AU  - Radovanović, Anita
AU  - Vasilijić, Sasa
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Milosević, Božidar
PY  - 2017
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1494
AB  - Rabbit is the third most commonly used animal model in different fields of scientific research, such as reproductive biology, fertility and embryo transfer studies, and immunology. This animal species, often used in antibodies production, has minority of scientific records about the immunological status of its reproductive organs. The aim of this study was to find histological and immunological changes in rabbit female reproductive tract during different reproductive stages. The study was carried out on female rabbits, divided in three groups, according to the following stages of reproductive cycle: Estrous, ovulation and pregnancy. Histological and immunohistochemical stains for T- and B-cells were performed on tissue samples of cornu uteri and cervix. T lymphocytes were predominant in all anatomical parts of the uterus, in all stages of the cycle. The highest number of those cells was recorded at estrous, while the lowest was recorded at pregnancy. Cervix expressed more immunological activity than cornu uteri. The distribution and the number of immune positive cells in the rabbit female reproductive tract depend on its hormonal status.
PB  - Kafkas Univ, Veteriner Fakultesi Dergisi, Kars
T2  - Kafkas Üniversitesi Veteriner Fakültesi Dergisi
T1  - Histological and Immunological Changes in Uterus During the Different Reproductive Stages at Californian Rabbit (Oryctolagus cuniculus)
VL  - 23
IS  - 1
SP  - 137
EP  - 144
DO  - 10.9775/kvfd.2016.16008
ER  - 

@article{
author = "Milanović, Valentina and Radovanović, Anita and Vasilijić, Sasa and Mrvić, Verica and Milosević, Božidar",
year = "2017",
abstract = "Rabbit is the third most commonly used animal model in different fields of scientific research, such as reproductive biology, fertility and embryo transfer studies, and immunology. This animal species, often used in antibodies production, has minority of scientific records about the immunological status of its reproductive organs. The aim of this study was to find histological and immunological changes in rabbit female reproductive tract during different reproductive stages. The study was carried out on female rabbits, divided in three groups, according to the following stages of reproductive cycle: Estrous, ovulation and pregnancy. Histological and immunohistochemical stains for T- and B-cells were performed on tissue samples of cornu uteri and cervix. T lymphocytes were predominant in all anatomical parts of the uterus, in all stages of the cycle. The highest number of those cells was recorded at estrous, while the lowest was recorded at pregnancy. Cervix expressed more immunological activity than cornu uteri. The distribution and the number of immune positive cells in the rabbit female reproductive tract depend on its hormonal status.",
publisher = "Kafkas Univ, Veteriner Fakultesi Dergisi, Kars",
journal = "Kafkas Üniversitesi Veteriner Fakültesi Dergisi",
title = "Histological and Immunological Changes in Uterus During the Different Reproductive Stages at Californian Rabbit (Oryctolagus cuniculus)",
volume = "23",
number = "1",
pages = "137-144",
doi = "10.9775/kvfd.2016.16008"
}

Milanović, V., Radovanović, A., Vasilijić, S., Mrvić, V.,& Milosević, B.. (2017). Histological and Immunological Changes in Uterus During the Different Reproductive Stages at Californian Rabbit (Oryctolagus cuniculus). in Kafkas Üniversitesi Veteriner Fakültesi Dergisi
Kafkas Univ, Veteriner Fakultesi Dergisi, Kars., 23(1), 137-144.
https://doi.org/10.9775/kvfd.2016.16008

Milanović V, Radovanović A, Vasilijić S, Mrvić V, Milosević B. Histological and Immunological Changes in Uterus During the Different Reproductive Stages at Californian Rabbit (Oryctolagus cuniculus). in Kafkas Üniversitesi Veteriner Fakültesi Dergisi. 2017;23(1):137-144.
doi:10.9775/kvfd.2016.16008 .

Milanović, Valentina, Radovanović, Anita, Vasilijić, Sasa, Mrvić, Verica, Milosević, Božidar, "Histological and Immunological Changes in Uterus During the Different Reproductive Stages at Californian Rabbit (Oryctolagus cuniculus)" in Kafkas Üniversitesi Veteriner Fakültesi Dergisi, 23, no. 1 (2017):137-144,
https://doi.org/10.9775/kvfd.2016.16008 . .

TY  - JOUR
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Avdić, Rizah
AU  - Hadžiomerović, Nedzad
AU  - Tandir, Faruk
AU  - Prokić, Branislav
AU  - Tomasević, Ratko
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
PY  - 2017
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1512
AB  - This paper presents the results of the research on renal blood vessels of the mink. The main goal of this research is to provide a unique insight in renal vessel constellation and thereby contributes to the amount and quality of the available data on the cardiovascular system of the mink, since the data found in the available literature regarding this specific field is rather poorly documented. Blood vessels of the mink kidney were studied by dissection and corrosion injection technique. The renal artery and its branches, and the lobar, interlobar and interlobular arteries are terminal arteries and they do not anastomose between each other. The arterial system is characterized by two independent vascular areas, supplied by the dorsal and ventral lobar artery. Lobar arteries divide the kidney horizontally into a dorsal and ventral half, while lobar veins divide it vertically into the cranial and caudal half. The renal vein is formed from the cranial and caudal lobar vein. The obtained results are compared with relevant literature findings on renal blood supply of a dog and other sympatric carnivores.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Acta Veterinaria-Beograd
T1  - Renal vasography in mink (mustela vison)
VL  - 67
IS  - 1
SP  - 71
EP  - 81
DO  - 10.1515/acve-2017-0007
ER  - 

@article{
author = "Mrvić, Verica and Avdić, Rizah and Hadžiomerović, Nedzad and Tandir, Faruk and Prokić, Branislav and Tomasević, Ratko and Prokić, Bogomir Bolka",
year = "2017",
abstract = "This paper presents the results of the research on renal blood vessels of the mink. The main goal of this research is to provide a unique insight in renal vessel constellation and thereby contributes to the amount and quality of the available data on the cardiovascular system of the mink, since the data found in the available literature regarding this specific field is rather poorly documented. Blood vessels of the mink kidney were studied by dissection and corrosion injection technique. The renal artery and its branches, and the lobar, interlobar and interlobular arteries are terminal arteries and they do not anastomose between each other. The arterial system is characterized by two independent vascular areas, supplied by the dorsal and ventral lobar artery. Lobar arteries divide the kidney horizontally into a dorsal and ventral half, while lobar veins divide it vertically into the cranial and caudal half. The renal vein is formed from the cranial and caudal lobar vein. The obtained results are compared with relevant literature findings on renal blood supply of a dog and other sympatric carnivores.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Acta Veterinaria-Beograd",
title = "Renal vasography in mink (mustela vison)",
volume = "67",
number = "1",
pages = "71-81",
doi = "10.1515/acve-2017-0007"
}

Mrvić, V., Avdić, R., Hadžiomerović, N., Tandir, F., Prokić, B., Tomasević, R.,& Prokić, B. B.. (2017). Renal vasography in mink (mustela vison). in Acta Veterinaria-Beograd
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 67(1), 71-81.
https://doi.org/10.1515/acve-2017-0007

Mrvić V, Avdić R, Hadžiomerović N, Tandir F, Prokić B, Tomasević R, Prokić BB. Renal vasography in mink (mustela vison). in Acta Veterinaria-Beograd. 2017;67(1):71-81.
doi:10.1515/acve-2017-0007 .

Mrvić, Verica, Avdić, Rizah, Hadžiomerović, Nedzad, Tandir, Faruk, Prokić, Branislav, Tomasević, Ratko, Prokić, Bogomir Bolka, "Renal vasography in mink (mustela vison)" in Acta Veterinaria-Beograd, 67, no. 1 (2017):71-81,
https://doi.org/10.1515/acve-2017-0007 . .

TY  - JOUR
AU  - Prokić, Branislav
AU  - Simić, Đorđe
AU  - Krstić, Nikola
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Vasić, Una
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
AU  - Milošević, Hrvoje
PY  - 2014
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1125
AB  - Concomitant injuries of bone and soft tissues of the upper and lower jaws are classified as multiple trauma symptoms associated with early complications, such as shock, disordered breathing, bleeding, pain, deformity and facial asymmetry, abnormal jaw movement, crepitation, palsy-paralysis of traumatized soft tissue regions and languages. The goal of this work is to present polytraumatised rehabilitation of upper and lower jaws by the system of endodontic treatment of upper canines in cats. Primary approach to stabilization polytraumatised cats is highlighted, also as procedures to be undertaken in animal in shock, injury of the maxilla and mandible, and the order of diagnostic procedures. Mandibular prognation and incorrect occlusion with consequent damage of mandibular gingiva with maxilla kaninus are complications which were resolved in our case with endodontic treatment of upper canines of the cat. This paper presents a detailed approach to the reduction of dental caninus maxilla and establishing proper bite in the molar region of the maxila and mandible.
AB  - Istovremene povrede kostnog i mekog tkiva gornje i donje vilice klasifikujú se kao politraume koje prate simptomi ranih komplikacija, kao što su: stanje šoka, poremećeno disanje, krvarenje, bol, deformacja i asimetričnost lica, abnormalna pokretljivost donje vilice, krepitacije, pareza - paraliza traumatizovanih mekotkivnih regija i jezika. Cilj ovog rada je bio da se prikaže sanacija politraumatizovane gornje i donje vilice po sistemu endodontske terapije gornjih očnjaka mačke. Istaknut je primarni pristup stabilizaciji politraumatizovane mačke, postupci koje je potrebno sprovesti kod životinje u šoku i sa povredama maksile i mandibule, kao i redosled dijagnostičkih procedura. Prognacija, nepravilna okluzija sa posledičnim oštećenjem gingive mandibule od strane kaninusa maksile, su komplikacje koje su u ovom slučaju rešene, endodontskom terapijom gornjih očnjaka mačke. U radu je dat detaljan stomatološki pristup skraćenju kaninusa maksile i uspostavljanju pravilnog zagrižaja u predelu molara gornje i donje vilice.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Endodontic therapy as a method in sanation of disturbed occlusion polytraumatized upper and lower jaw of a cat
T1  - Ëndodontičeskoe lečenie kak metod v lečenii narušenija okkljuzii politravmy verhnej i nižnej čeljustej koški
T1  - Endodontska terapija kao metod u sanaciji poremećene okluzije politraumatizovane gornje i donje vilice mačke
VL  - 68
IS  - 1-2
SP  - 119
EP  - 129
DO  - 10.2298/VETGL1402119P
ER  - 

@article{
author = "Prokić, Branislav and Simić, Đorđe and Krstić, Nikola and Mrvić, Verica and Vasić, Una and Prokić, Bogomir Bolka and Milošević, Hrvoje",
year = "2014",
abstract = "Concomitant injuries of bone and soft tissues of the upper and lower jaws are classified as multiple trauma symptoms associated with early complications, such as shock, disordered breathing, bleeding, pain, deformity and facial asymmetry, abnormal jaw movement, crepitation, palsy-paralysis of traumatized soft tissue regions and languages. The goal of this work is to present polytraumatised rehabilitation of upper and lower jaws by the system of endodontic treatment of upper canines in cats. Primary approach to stabilization polytraumatised cats is highlighted, also as procedures to be undertaken in animal in shock, injury of the maxilla and mandible, and the order of diagnostic procedures. Mandibular prognation and incorrect occlusion with consequent damage of mandibular gingiva with maxilla kaninus are complications which were resolved in our case with endodontic treatment of upper canines of the cat. This paper presents a detailed approach to the reduction of dental caninus maxilla and establishing proper bite in the molar region of the maxila and mandible., Istovremene povrede kostnog i mekog tkiva gornje i donje vilice klasifikujú se kao politraume koje prate simptomi ranih komplikacija, kao što su: stanje šoka, poremećeno disanje, krvarenje, bol, deformacja i asimetričnost lica, abnormalna pokretljivost donje vilice, krepitacije, pareza - paraliza traumatizovanih mekotkivnih regija i jezika. Cilj ovog rada je bio da se prikaže sanacija politraumatizovane gornje i donje vilice po sistemu endodontske terapije gornjih očnjaka mačke. Istaknut je primarni pristup stabilizaciji politraumatizovane mačke, postupci koje je potrebno sprovesti kod životinje u šoku i sa povredama maksile i mandibule, kao i redosled dijagnostičkih procedura. Prognacija, nepravilna okluzija sa posledičnim oštećenjem gingive mandibule od strane kaninusa maksile, su komplikacje koje su u ovom slučaju rešene, endodontskom terapijom gornjih očnjaka mačke. U radu je dat detaljan stomatološki pristup skraćenju kaninusa maksile i uspostavljanju pravilnog zagrižaja u predelu molara gornje i donje vilice.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Endodontic therapy as a method in sanation of disturbed occlusion polytraumatized upper and lower jaw of a cat, Ëndodontičeskoe lečenie kak metod v lečenii narušenija okkljuzii politravmy verhnej i nižnej čeljustej koški, Endodontska terapija kao metod u sanaciji poremećene okluzije politraumatizovane gornje i donje vilice mačke",
volume = "68",
number = "1-2",
pages = "119-129",
doi = "10.2298/VETGL1402119P"
}

Prokić, B., Simić, Đ., Krstić, N., Mrvić, V., Vasić, U., Prokić, B. B.,& Milošević, H.. (2014). Endodontic therapy as a method in sanation of disturbed occlusion polytraumatized upper and lower jaw of a cat. in Veterinarski Glasnik
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 68(1-2), 119-129.
https://doi.org/10.2298/VETGL1402119P

Prokić B, Simić Đ, Krstić N, Mrvić V, Vasić U, Prokić BB, Milošević H. Endodontic therapy as a method in sanation of disturbed occlusion polytraumatized upper and lower jaw of a cat. in Veterinarski Glasnik. 2014;68(1-2):119-129.
doi:10.2298/VETGL1402119P .

Prokić, Branislav, Simić, Đorđe, Krstić, Nikola, Mrvić, Verica, Vasić, Una, Prokić, Bogomir Bolka, Milošević, Hrvoje, "Endodontic therapy as a method in sanation of disturbed occlusion polytraumatized upper and lower jaw of a cat" in Veterinarski Glasnik, 68, no. 1-2 (2014):119-129,
https://doi.org/10.2298/VETGL1402119P . .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Nadaškić, Marko
PY  - 2013
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2699
AB  - Spalacidae su usamljeni glodari i svaka jedinka ima svoju teritoriju, čija veličina zavisi od starosti, pola i veličine životinje. Uopšteno se može reći da Spalacidae žive u izgrađenim hodnicima (tunelima), ali nekoliko vrsta migrira u vreme kada ponestane hrane). U zimskim mesecima životinja više miruje, a kretanje joj nije intenzivno.
Slepo kuče je izraziti herbivor. Na obrađivanom zemljištu hrani se biljkama. To su najčešće krompir, šargarepa, crni luk, stočna repa, celer. Neke vrste se hrane insektima i buvama, a neke i voćem. Vodu ne pije, već je uzima putem hrane.
U uslovima života u laboratoriji slepo kuče se pokazalo kao vrlo osetljiva životinja. Veliki broj životinja ugine ubrzo po dolasku u kavez. Posle adaptacije koja traje nekoliko dana, smrtnost je mnogo manja. Životinja je osetljiva na promenu temperature. Gladovanje ne podnosi i ugine već posle 24-36 časova, verovatno usled nedostatka vode koju dobija preko hrane. Dobro podnosi anesteziju i često je prilično otporna na nju, tako da je potrebno duže vreme i veća količina anestetika. Osnovni uslovi za održavanje životinja u kavezima su redovna ishrana, konstantna temperatura, vlažnost i redovno održavanje higijene kaveza.
Slepo kuče spada u „Prirodne retkosti” i predloženo je za crvenu knjigu faune Republike Srbije.
A.	brachialis superficialis izlazi iz A. brachialis na distalnom delu M. biceps brachii I od
nje se odvaja A. bicipitalis koja snabdeva krvlju M. biceps brachii. Produžetak od A. brachialis superficialis pruža se u kraniodorzalnom pravcu preko medijalne strane M. biceps brachii, prati istoimenu venu i daje A. radialis superficialis, koja se dalje pruža distalno po žlebu između Radius-a i M. extensor radialis u Fascia antebrachii. A. Brachialis superficialis u predelu antebrahijuma produžava kao A. Antebrachialis superficialis cranialis i daje ogranke za dorzalnu stranu prvog i drugog prsta.
	Kod slepog kučeta grane od A. brachialis su : A. Profunda brachii proximalis, A. Profunda brachii distalis, A. collateralis ulnaris i A. Brachialis superficialis ; kod pacova A. mediana i A. ulnaris, a kod tekunice A. bicipitalis, A. collateralis ulnaris, A. collateralis radialis proximalis, A. collateralis distalis i Rami musculares.
AB  - Spalacidae rodents are solitary and every individual has their own territory, the size of which depends on the age, sex and size of the animal. In general it can be said that  Spalacidae live in built halls (tunnel), but several species migrate in time when the food runs out. In the winter months, mole rat at rest and moves a little. Mole rat is expressed herbivore. Cultivated land on the food plants. These are usually potatoes, carrots, onion, fodder beet, celery. Some species feed on insects and fleas, and some fruit. Do not drink the water, but it takes the feed. 
	Under laboratory conditions of life mole rat has proved to be very sensitive animals. A large number of animals die shortly after their arrival in the cage. After adaptation that takes several days, the mortality rate is much lower. The mole rat is sensitive to changes in temperature. It does not tolerate starvation and die after 24 to 36 hours, probably due to lack of water it receives through food. Well tolerated anesthesia and often are resistant to it, so it takes longer and larger quantities of anesthetic. Basic requirements for the maintenance of animals in cages are a regular diet, constant temperature, humidity and regular hygiene of the cage.
	Mole rat is one of the "natural curiosities" and was proposed for the Red Book of the Republic of Serbia fauna.
	A. brachialis superficialis arises from the brachial artery (a. brachialis) at the distal part of the biceps (m. biceps brachii). It gives off the bicipitalartery which supply m. biceps brachii. The continuation of the a. brachialis superficialis runs craniodorsaly over the median side of the biceps, follows the eponymous vein and gives off a. radialissuperficialis, which runs along  the groove, between the distal part of radius and m. extensor radialis, in fascia antebrachii. A. brachialis superficialis in the area of antebrahii continues as a. antibrachialissuperficialiscranialis which gives branches to the dorsal side of the first and second fingers.
	In the mole rat branches of A. brachialis are: A. profundabrachiiproximalis, A. profundabrachiidistalis, A. collateralisulnaris and A. brachialis superficialis; in rats: A. median and A. ulnaris, and in the ground squirrel: A. bicipitalis, A. collateralisulnaris, A. collateralis radial proximalis, A. collateralisdistalis and Rami musculares.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 18. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (bosna i hercegovina), Teslić, 5-8. jun 2013.
T1  - A. Brachialis superficialis kod slepog kučeta (Spalax leucodon)
T1  - A.	Brachialis superficialis in the mole rat (Spalax leucodon)
SP  - 52
EP  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2699
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana and Nadaškić, Marko",
year = "2013",
abstract = "Spalacidae su usamljeni glodari i svaka jedinka ima svoju teritoriju, čija veličina zavisi od starosti, pola i veličine životinje. Uopšteno se može reći da Spalacidae žive u izgrađenim hodnicima (tunelima), ali nekoliko vrsta migrira u vreme kada ponestane hrane). U zimskim mesecima životinja više miruje, a kretanje joj nije intenzivno.
Slepo kuče je izraziti herbivor. Na obrađivanom zemljištu hrani se biljkama. To su najčešće krompir, šargarepa, crni luk, stočna repa, celer. Neke vrste se hrane insektima i buvama, a neke i voćem. Vodu ne pije, već je uzima putem hrane.
U uslovima života u laboratoriji slepo kuče se pokazalo kao vrlo osetljiva životinja. Veliki broj životinja ugine ubrzo po dolasku u kavez. Posle adaptacije koja traje nekoliko dana, smrtnost je mnogo manja. Životinja je osetljiva na promenu temperature. Gladovanje ne podnosi i ugine već posle 24-36 časova, verovatno usled nedostatka vode koju dobija preko hrane. Dobro podnosi anesteziju i često je prilično otporna na nju, tako da je potrebno duže vreme i veća količina anestetika. Osnovni uslovi za održavanje životinja u kavezima su redovna ishrana, konstantna temperatura, vlažnost i redovno održavanje higijene kaveza.
Slepo kuče spada u „Prirodne retkosti” i predloženo je za crvenu knjigu faune Republike Srbije.
A.	brachialis superficialis izlazi iz A. brachialis na distalnom delu M. biceps brachii I od
nje se odvaja A. bicipitalis koja snabdeva krvlju M. biceps brachii. Produžetak od A. brachialis superficialis pruža se u kraniodorzalnom pravcu preko medijalne strane M. biceps brachii, prati istoimenu venu i daje A. radialis superficialis, koja se dalje pruža distalno po žlebu između Radius-a i M. extensor radialis u Fascia antebrachii. A. Brachialis superficialis u predelu antebrahijuma produžava kao A. Antebrachialis superficialis cranialis i daje ogranke za dorzalnu stranu prvog i drugog prsta.
	Kod slepog kučeta grane od A. brachialis su : A. Profunda brachii proximalis, A. Profunda brachii distalis, A. collateralis ulnaris i A. Brachialis superficialis ; kod pacova A. mediana i A. ulnaris, a kod tekunice A. bicipitalis, A. collateralis ulnaris, A. collateralis radialis proximalis, A. collateralis distalis i Rami musculares., Spalacidae rodents are solitary and every individual has their own territory, the size of which depends on the age, sex and size of the animal. In general it can be said that  Spalacidae live in built halls (tunnel), but several species migrate in time when the food runs out. In the winter months, mole rat at rest and moves a little. Mole rat is expressed herbivore. Cultivated land on the food plants. These are usually potatoes, carrots, onion, fodder beet, celery. Some species feed on insects and fleas, and some fruit. Do not drink the water, but it takes the feed. 
	Under laboratory conditions of life mole rat has proved to be very sensitive animals. A large number of animals die shortly after their arrival in the cage. After adaptation that takes several days, the mortality rate is much lower. The mole rat is sensitive to changes in temperature. It does not tolerate starvation and die after 24 to 36 hours, probably due to lack of water it receives through food. Well tolerated anesthesia and often are resistant to it, so it takes longer and larger quantities of anesthetic. Basic requirements for the maintenance of animals in cages are a regular diet, constant temperature, humidity and regular hygiene of the cage.
	Mole rat is one of the "natural curiosities" and was proposed for the Red Book of the Republic of Serbia fauna.
	A. brachialis superficialis arises from the brachial artery (a. brachialis) at the distal part of the biceps (m. biceps brachii). It gives off the bicipitalartery which supply m. biceps brachii. The continuation of the a. brachialis superficialis runs craniodorsaly over the median side of the biceps, follows the eponymous vein and gives off a. radialissuperficialis, which runs along  the groove, between the distal part of radius and m. extensor radialis, in fascia antebrachii. A. brachialis superficialis in the area of antebrahii continues as a. antibrachialissuperficialiscranialis which gives branches to the dorsal side of the first and second fingers.
	In the mole rat branches of A. brachialis are: A. profundabrachiiproximalis, A. profundabrachiidistalis, A. collateralisulnaris and A. brachialis superficialis; in rats: A. median and A. ulnaris, and in the ground squirrel: A. bicipitalis, A. collateralisulnaris, A. collateralis radial proximalis, A. collateralisdistalis and Rami musculares.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "18. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (bosna i hercegovina), Teslić, 5-8. jun 2013.",
title = "A. Brachialis superficialis kod slepog kučeta (Spalax leucodon), A.	Brachialis superficialis in the mole rat (Spalax leucodon)",
pages = "52-53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2699"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Mrvić, V., Nešić, I.,& Nadaškić, M.. (2013). A. Brachialis superficialis kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 18. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (bosna i hercegovina), Teslić, 5-8. jun 2013.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 52-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2699

Blagojević M, Blagojević Z, Mrvić V, Nešić I, Nadaškić M. A. Brachialis superficialis kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 18. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (bosna i hercegovina), Teslić, 5-8. jun 2013.. 2013;:52-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2699 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, Nadaškić, Marko, "A. Brachialis superficialis kod slepog kučeta (Spalax leucodon)" in 18. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (bosna i hercegovina), Teslić, 5-8. jun 2013. (2013):52-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2699 .

TY  - JOUR
AU  - Milanović, Valentina
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Teodorović, Vlado
AU  - Milosavljević, Petar
AU  - Prokić, B.
AU  - Avdić, R.
PY  - 2013
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1078
AB  - The mink is a strict carnivore and a seasonal breeder, which may be used as an experimental model for other carnivores. Using anatomical methods, 32 brains of the N. American mink were examined. It was found that the brain consists of four ventricles. Also, it was noted that the posterior horn was missing and that the olfactory recess was present in the lateral ventricle, a large-size interthalamic connection was present in the third ventricle, and a flat, necklace like bottom in the fourth ventricle. Only recently, the ins and outs of the mink’s anatomical structure have begun to absorb the attention of anatomists. Apparently, it is related to the fact that fury animals, among them the mink, are being domesticated. For this reason and because of easy access to the material, the purpose of brain dissection is to familiarize with the three dimensional structure of the brain and teach one of the great methods of studying the brain: looking at its structure.
AB  - Kanadska lasica je karnivor, koji jednom godišnje daje 4-5 mladunaca, koji se koriste kao eksperimentalni model. Za anatomska ispitivanja, koristili smo 32 mozga oba pola kanadske lasice. Utvrdili smo da se u mozgu nalaze 4 komore, kao i kod ostalih sisara. Ustanovili smo da posteriorni rog bočne komore nedostaje, kao i da postoji olfaktorni izdanak bočne komore. Šira površina između talamusa je takodje ustanovljena u trećoj moždanoj komori, kao i udubljenje četvrte moždane komore. U poslednje vreme kao eksperimentalna životinja, kanadska lasica postaje predmet interesovanja anatoma kao i naučnih istraživača u velikom broju laboratorija. Takođe, divlje životinje postaju sve više domestifikovane, a među njima je i kanadska lasica.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Acta Veterinaria-Beograd
T1  - Morphology investigation of the mink's brain (Mustela vison)
T1  - Morfološka ispitivanja mozga kanadske lasice (Mustela vison)
VL  - 63
IS  - 2-3
SP  - 337
EP  - 345
DO  - 10.2298/AVB1303337M
ER  - 

@article{
author = "Milanović, Valentina and Mrvić, Verica and Teodorović, Vlado and Milosavljević, Petar and Prokić, B. and Avdić, R.",
year = "2013",
abstract = "The mink is a strict carnivore and a seasonal breeder, which may be used as an experimental model for other carnivores. Using anatomical methods, 32 brains of the N. American mink were examined. It was found that the brain consists of four ventricles. Also, it was noted that the posterior horn was missing and that the olfactory recess was present in the lateral ventricle, a large-size interthalamic connection was present in the third ventricle, and a flat, necklace like bottom in the fourth ventricle. Only recently, the ins and outs of the mink’s anatomical structure have begun to absorb the attention of anatomists. Apparently, it is related to the fact that fury animals, among them the mink, are being domesticated. For this reason and because of easy access to the material, the purpose of brain dissection is to familiarize with the three dimensional structure of the brain and teach one of the great methods of studying the brain: looking at its structure., Kanadska lasica je karnivor, koji jednom godišnje daje 4-5 mladunaca, koji se koriste kao eksperimentalni model. Za anatomska ispitivanja, koristili smo 32 mozga oba pola kanadske lasice. Utvrdili smo da se u mozgu nalaze 4 komore, kao i kod ostalih sisara. Ustanovili smo da posteriorni rog bočne komore nedostaje, kao i da postoji olfaktorni izdanak bočne komore. Šira površina između talamusa je takodje ustanovljena u trećoj moždanoj komori, kao i udubljenje četvrte moždane komore. U poslednje vreme kao eksperimentalna životinja, kanadska lasica postaje predmet interesovanja anatoma kao i naučnih istraživača u velikom broju laboratorija. Takođe, divlje životinje postaju sve više domestifikovane, a među njima je i kanadska lasica.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Acta Veterinaria-Beograd",
title = "Morphology investigation of the mink's brain (Mustela vison), Morfološka ispitivanja mozga kanadske lasice (Mustela vison)",
volume = "63",
number = "2-3",
pages = "337-345",
doi = "10.2298/AVB1303337M"
}

Milanović, V., Mrvić, V., Teodorović, V., Milosavljević, P., Prokić, B.,& Avdić, R.. (2013). Morphology investigation of the mink's brain (Mustela vison). in Acta Veterinaria-Beograd
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 63(2-3), 337-345.
https://doi.org/10.2298/AVB1303337M

Milanović V, Mrvić V, Teodorović V, Milosavljević P, Prokić B, Avdić R. Morphology investigation of the mink's brain (Mustela vison). in Acta Veterinaria-Beograd. 2013;63(2-3):337-345.
doi:10.2298/AVB1303337M .

Milanović, Valentina, Mrvić, Verica, Teodorović, Vlado, Milosavljević, Petar, Prokić, B., Avdić, R., "Morphology investigation of the mink's brain (Mustela vison)" in Acta Veterinaria-Beograd, 63, no. 2-3 (2013):337-345,
https://doi.org/10.2298/AVB1303337M . .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Mrvić, Verica
PY  - 2012
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2740
AB  - Текуница је сисар из реда глодара. Ова врста је распрострањена у југоисточном делу средње Европе. У нашој земљи настањује првенствено Војводину, док је у осталом делу Србије знатно ређа. Живи у колонијама. Текуница је презимар, чија хибернација траје, у зависности од узраста и пола, од краја лета до пролећа. Као експериментална животиња користи се у микробиологији, паразитологији, фармакологији и имунологији. Текуница спада у „Природне реткости” и предложена је за црвену књигу фауне Републике Србије.
	За испитивање употребљено је 5 текуница, оба пола, телесне масе 200-300 г. Најуспешније приказивање венске васкуларизације добили смо ињицирањем контрастне масе у V. azygos dextra. Код овог начина контрастна маса је испунила цео венски систем одговарајуће животиње. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
	За испитивање употребљено је 5 текуница. После искрвављења животиња, отварали смо грудну дупљу и извадили срца. На срцу смо посматрали облик, мерили дужину, ширину, тежину и опипавали конзистенцију.
	Срце текунице у стању систоле има облик затупасте пирамиде. Контуре облика срца су прилично правилне. Висина, односно дужина срца креће се од 18-21 mm, а ширина, односно пречник базе у висини Sulcus coronarius-a између 12-14 mm. Међутим, обим базе срца просечно може бити од 3,8-4,1 cm. Тежина срца код текунице износи 700 mg. Конзистенција миокарда леве коморе срца, непосредно после жртвовања животиња у стању систоле је доста чврсто, а десне прилично мекано.
	У поређењу облика, дужине, ширине и тежине срца, између срца текунице и кунића постоје разлике. Велика је разлика у облику срца. Срце код текунице има облик затупасте пирамиде, а код кунића зарубљене дорзовентрално спљоштене лопте.
Кључне речи: срце, мере, текуница
AB  - The ground squirrel is the mammal from the order of rodentia. This species is widespread in southeast part of central Europe. In our country inhabited primarily Vojvodina, while the rest of Serbia is less frequent. She lives in colonies. The ground squirrel is hibernant whose hibernation duration depending of age and sex, from late summer until spring. As experimental animal used in microbiology, parasitology, pharmacology and immunology. The ground squirrel belongs to the “Natural Rarities” and is proposed for  the red book of flora of Serbia.
Used for testing is 5 animals of both sexes, body weight 200-300 grams. The showing venous vascularisation, contrast mass were injected into the V. azygos dextra. In this way contrast mass filled the entire venous system of the appropriate animals. After that the veins were preparated and snaped.
The investigation was perfomed on seven adult ground squirrels. After bleeding out the thoracic cavity was opened and hearts were removed. At the heart we observed shape, width, weight and felt the consistency.
Ground squirrel heart in diastole condition takes the form of truncated pyramids. Contours shape of the heart are quite regular. Lenght of the heart is between 18 and 21 mm, a width or diametar of the base of the heart at the level of coronary groove (Sulcus coronarius) is between 12 and 14 mm. However, the volume of the base of the heart may be in the average 3,8 to 4,1 cm. The average weight of the heart is 700mg. Consistency of the left ventricle myocard in sistole condition, immediately after sacrificing, was quite strongly and right one quite soft.
	Compeared shape, length, width and weight of the heart between ground squirrels and rabbit, there are differences in the shape of the heart. The heart of the ground squirrel is truncated pyramid in shape, and in the rabit it is dorsoventral flattened ball.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.
T1  - Morfološke karakteristike srca kod tekunice (Citellus citellus)
T1  - Morphological characteristics of the heart in the Ground squirrel (Citellus citellus)
SP  - 107
EP  - 108
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2740
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Nešić, Ivana and Mrvić, Verica",
year = "2012",
abstract = "Текуница је сисар из реда глодара. Ова врста је распрострањена у југоисточном делу средње Европе. У нашој земљи настањује првенствено Војводину, док је у осталом делу Србије знатно ређа. Живи у колонијама. Текуница је презимар, чија хибернација траје, у зависности од узраста и пола, од краја лета до пролећа. Као експериментална животиња користи се у микробиологији, паразитологији, фармакологији и имунологији. Текуница спада у „Природне реткости” и предложена је за црвену књигу фауне Републике Србије.
	За испитивање употребљено је 5 текуница, оба пола, телесне масе 200-300 г. Најуспешније приказивање венске васкуларизације добили смо ињицирањем контрастне масе у V. azygos dextra. Код овог начина контрастна маса је испунила цео венски систем одговарајуће животиње. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
	За испитивање употребљено је 5 текуница. После искрвављења животиња, отварали смо грудну дупљу и извадили срца. На срцу смо посматрали облик, мерили дужину, ширину, тежину и опипавали конзистенцију.
	Срце текунице у стању систоле има облик затупасте пирамиде. Контуре облика срца су прилично правилне. Висина, односно дужина срца креће се од 18-21 mm, а ширина, односно пречник базе у висини Sulcus coronarius-a између 12-14 mm. Међутим, обим базе срца просечно може бити од 3,8-4,1 cm. Тежина срца код текунице износи 700 mg. Конзистенција миокарда леве коморе срца, непосредно после жртвовања животиња у стању систоле је доста чврсто, а десне прилично мекано.
	У поређењу облика, дужине, ширине и тежине срца, између срца текунице и кунића постоје разлике. Велика је разлика у облику срца. Срце код текунице има облик затупасте пирамиде, а код кунића зарубљене дорзовентрално спљоштене лопте.
Кључне речи: срце, мере, текуница, The ground squirrel is the mammal from the order of rodentia. This species is widespread in southeast part of central Europe. In our country inhabited primarily Vojvodina, while the rest of Serbia is less frequent. She lives in colonies. The ground squirrel is hibernant whose hibernation duration depending of age and sex, from late summer until spring. As experimental animal used in microbiology, parasitology, pharmacology and immunology. The ground squirrel belongs to the “Natural Rarities” and is proposed for  the red book of flora of Serbia.
Used for testing is 5 animals of both sexes, body weight 200-300 grams. The showing venous vascularisation, contrast mass were injected into the V. azygos dextra. In this way contrast mass filled the entire venous system of the appropriate animals. After that the veins were preparated and snaped.
The investigation was perfomed on seven adult ground squirrels. After bleeding out the thoracic cavity was opened and hearts were removed. At the heart we observed shape, width, weight and felt the consistency.
Ground squirrel heart in diastole condition takes the form of truncated pyramids. Contours shape of the heart are quite regular. Lenght of the heart is between 18 and 21 mm, a width or diametar of the base of the heart at the level of coronary groove (Sulcus coronarius) is between 12 and 14 mm. However, the volume of the base of the heart may be in the average 3,8 to 4,1 cm. The average weight of the heart is 700mg. Consistency of the left ventricle myocard in sistole condition, immediately after sacrificing, was quite strongly and right one quite soft.
	Compeared shape, length, width and weight of the heart between ground squirrels and rabbit, there are differences in the shape of the heart. The heart of the ground squirrel is truncated pyramid in shape, and in the rabit it is dorsoventral flattened ball.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.",
title = "Morfološke karakteristike srca kod tekunice (Citellus citellus), Morphological characteristics of the heart in the Ground squirrel (Citellus citellus)",
pages = "107-108",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2740"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Nešić, I.,& Mrvić, V.. (2012). Morfološke karakteristike srca kod tekunice (Citellus citellus). in 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 107-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2740

Blagojević M, Blagojević Z, Nešić I, Mrvić V. Morfološke karakteristike srca kod tekunice (Citellus citellus). in 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.. 2012;:107-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2740 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Nešić, Ivana, Mrvić, Verica, "Morfološke karakteristike srca kod tekunice (Citellus citellus)" in 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012. (2012):107-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2740 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Nadaškić, Marko
PY  - 2012
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2741
AB  - Ћелијска култура малог зеленог мајмуна служи за размножавање полиовируса у циљу припремања вакцине против полиомиелитиса. Поред тога, култура бубрега овог мајмуна служи и за дијагностику присуства вируса у биолошком материјалу. То је био један од главних разлога да обрадимо део кардиоваскуларног система мајмуна и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње. 
Испитивања су вршена на 7 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 г, добијени из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером, микропак-баријум или минијум. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
A. coronaria dextra излази из почетног дела аорте, непосредно изнад десног полумесечастог залиска и улази у Sulcus coronarius. У коронарном жлебу пружа се најпре десно, а затим каудално до Sulcus interventricularis subsinuosus и даље продужава као Ramus interventricularis subsinuosus до врха срца. A. coronaria dextra у коронарном жлебу васкуларише зид десне коморе и десне преткоморе, а Ramus interventricularis subsinuosus зидове десне и леве коморе и срчану преграду.
A. coronaria dextra код малог зеленог мајмуна у погледу настанка и пружања понаша се слично као код свиње и коња.
AB  - Cell cultures from the small green monkey are used for the cultivation of poliovirus in the manufacture of  vaccines  against poliomyelitis. In addition, kidney cultures from the same monkey serve for detection of the virus in biological material. This was  the main reason that prompted us to undertake a study of one part of the monkey’s cardiosvascular system and thus contribute to a better understanding of the structure of its body.
The investigation involved 7 small green monkeys of both sexes, aged 3 to 4 years and body weight 2000-3000 g. The monkeys originated from the Institute of virusology, vaccines and serums in Belgrade. After the bleeding out, various contrast agents were introduced into the it monkeys blood vessels. The most often used contrast media were gelatin stained with painting tempera, micropack-barium or minium. Photographs of the blood vessels were taken after preparation.
The right coronary artery (A. coronaria dextra) arises from the initial part of the aorta just above the right semilunar cusp. It passes to the coronary groove, in which it runs to the right and caudally toward the Sulcus interventricularis subsinuosus. It than descends in the interventricular subsinuosal groove as the interventricular subsinuosal branch (Ramus interventricularis subsinuosus) to the apex of the heart. The right coronary artery brings blood to the walls of the right atrium and ventricle. The interventricular subsinuosal branch supply the walls of the right and left ventricle, as well as to the septal wall.
By comparing with domestic animals, biginning, course and branching of the right coronary artery in the heart of the small green monkey is similar to the horses and pigs.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.
T1  - A. coronaria dextra kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus)
T1  - A. coronaria dextra in the small green monkey (Cercopithecus aethiops sabeus)
SP  - 109
EP  - 110
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2741
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana and Nadaškić, Marko",
year = "2012",
abstract = "Ћелијска култура малог зеленог мајмуна служи за размножавање полиовируса у циљу припремања вакцине против полиомиелитиса. Поред тога, култура бубрега овог мајмуна служи и за дијагностику присуства вируса у биолошком материјалу. То је био један од главних разлога да обрадимо део кардиоваскуларног система мајмуна и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње. 
Испитивања су вршена на 7 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 г, добијени из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером, микропак-баријум или минијум. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
A. coronaria dextra излази из почетног дела аорте, непосредно изнад десног полумесечастог залиска и улази у Sulcus coronarius. У коронарном жлебу пружа се најпре десно, а затим каудално до Sulcus interventricularis subsinuosus и даље продужава као Ramus interventricularis subsinuosus до врха срца. A. coronaria dextra у коронарном жлебу васкуларише зид десне коморе и десне преткоморе, а Ramus interventricularis subsinuosus зидове десне и леве коморе и срчану преграду.
A. coronaria dextra код малог зеленог мајмуна у погледу настанка и пружања понаша се слично као код свиње и коња., Cell cultures from the small green monkey are used for the cultivation of poliovirus in the manufacture of  vaccines  against poliomyelitis. In addition, kidney cultures from the same monkey serve for detection of the virus in biological material. This was  the main reason that prompted us to undertake a study of one part of the monkey’s cardiosvascular system and thus contribute to a better understanding of the structure of its body.
The investigation involved 7 small green monkeys of both sexes, aged 3 to 4 years and body weight 2000-3000 g. The monkeys originated from the Institute of virusology, vaccines and serums in Belgrade. After the bleeding out, various contrast agents were introduced into the it monkeys blood vessels. The most often used contrast media were gelatin stained with painting tempera, micropack-barium or minium. Photographs of the blood vessels were taken after preparation.
The right coronary artery (A. coronaria dextra) arises from the initial part of the aorta just above the right semilunar cusp. It passes to the coronary groove, in which it runs to the right and caudally toward the Sulcus interventricularis subsinuosus. It than descends in the interventricular subsinuosal groove as the interventricular subsinuosal branch (Ramus interventricularis subsinuosus) to the apex of the heart. The right coronary artery brings blood to the walls of the right atrium and ventricle. The interventricular subsinuosal branch supply the walls of the right and left ventricle, as well as to the septal wall.
By comparing with domestic animals, biginning, course and branching of the right coronary artery in the heart of the small green monkey is similar to the horses and pigs.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.",
title = "A. coronaria dextra kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus), A. coronaria dextra in the small green monkey (Cercopithecus aethiops sabeus)",
pages = "109-110",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2741"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Mrvić, V., Nešić, I.,& Nadaškić, M.. (2012). A. coronaria dextra kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus). in 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 109-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2741

Blagojević M, Blagojević Z, Mrvić V, Nešić I, Nadaškić M. A. coronaria dextra kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus). in 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012.. 2012;:109-110.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2741 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, Nadaškić, Marko, "A. coronaria dextra kod malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus)" in 17. godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i hercegovina), Teslić, 27-30. jun, 2012. (2012):109-110,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2741 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Nadaškić, Marko
PY  - 2012
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2651
AB  - Aa. intercostales dorsales su parni krvni sudovi. Prva A. intercostalis dorsalis se odvaja od Truncus costocervicalis, druga i četvrta od A. intercostalis suprema, treća od A. cervicalis profunda. Ostale interkostalne arterije (5-12) odvajaju se iz dorzalnog zida grudne aorte. U nekim slučajevima prva A. intercostalis dorsalis dorsalis se odvaja od Truncus costocervicalis, druga od A. scapularis dorsalis, treća od A. cervicalis profunda, četvrta i peta od A. intercostalis suprema, a ostale interkostalne arterije (6-12) odvajaju se iz dorzalnog zida grudne aorte, u parovima u visini pršljenskog tela. Dele se na dorzalnu (Ramus dorsalis) i ventralnu granu (Ramus ventralis).
	Aa. intercostales dorsales kod slepog kučeta imaju sličan redosled u odvajanju kao kod pacova.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 23. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 13-16. septembar 2012.
T1  - Aa. Intercostales Dorsales kod slepog kučeta (Spalax Leucodon)
SP  - 231
EP  - 232
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2651
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana and Nadaškić, Marko",
year = "2012",
abstract = "Aa. intercostales dorsales su parni krvni sudovi. Prva A. intercostalis dorsalis se odvaja od Truncus costocervicalis, druga i četvrta od A. intercostalis suprema, treća od A. cervicalis profunda. Ostale interkostalne arterije (5-12) odvajaju se iz dorzalnog zida grudne aorte. U nekim slučajevima prva A. intercostalis dorsalis dorsalis se odvaja od Truncus costocervicalis, druga od A. scapularis dorsalis, treća od A. cervicalis profunda, četvrta i peta od A. intercostalis suprema, a ostale interkostalne arterije (6-12) odvajaju se iz dorzalnog zida grudne aorte, u parovima u visini pršljenskog tela. Dele se na dorzalnu (Ramus dorsalis) i ventralnu granu (Ramus ventralis).
	Aa. intercostales dorsales kod slepog kučeta imaju sličan redosled u odvajanju kao kod pacova.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "23. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 13-16. septembar 2012.",
title = "Aa. Intercostales Dorsales kod slepog kučeta (Spalax Leucodon)",
pages = "231-232",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2651"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Mrvić, V., Nešić, I.,& Nadaškić, M.. (2012). Aa. Intercostales Dorsales kod slepog kučeta (Spalax Leucodon). in 23. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 13-16. septembar 2012.
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 231-232.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2651

Blagojević M, Blagojević Z, Mrvić V, Nešić I, Nadaškić M. Aa. Intercostales Dorsales kod slepog kučeta (Spalax Leucodon). in 23. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 13-16. septembar 2012.. 2012;:231-232.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2651 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, Nadaškić, Marko, "Aa. Intercostales Dorsales kod slepog kučeta (Spalax Leucodon)" in 23. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 13-16. septembar 2012. (2012):231-232,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2651 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2011
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3192
AB  - U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardiovaskularnog sistema tekunice i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 7 tekunica. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. thoracica interna je srazmerno jak krvni sud. Izbija iz desne potključne arterije u visini kaudalnog ruba proksimalnog dela 1. rebra, odakle se pruža u luku na unutrašnju površinu grudne kosti. Ona produžava dalje u kaudalnom pravcu, pokrivena tankim M. transversus thoracis. Pružajući se prema dijafragmi deli se na: A. musculophrenica, A. epigastrica cranialis, Rami intercostales ventrales i Rami sternales. Sa svojim granama vaskulariše dijafragmu, trbušne i grudne mišiće, poslednjih osam međurebarnih mišića i grudne mlečne žlezde. 
	A. thoracica interna kod čoveka, malog zelenog majmuna, tekunice, kunića i pacova je grana od A. subclavia, a kod slepog kučeta je jedna od grana Truncus costocervicalis-a.
AB  - The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the ground squirrel contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 7 ground squirrels. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	The internal thoracic artery is a relatively large blood vessel. It arises from the right subclavian artery at the level of the caudal edge of the proximal end of the first rib, and turns in a curve along the internal surface of the sternum. It extends further in the caudal direction, covered by the thin M. transversus thoracis. Along its course to the diaphragm can be divided into: A. musculophrenica, A. epigastrica cranialis, Rami intercostales ventrales and Rami sternales. With its branches supply diaphragm, abdominal and thoracic muscles, last eight intercostal muscles and thoracic mammae.
	A. thoracica interna is in the man, small green monkey, ground squirrel, rabbit and rat is the branch of the subclavian artery but in the molle rat is one of the branch of the Truncus costocervicalis.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 16. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosan i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 1 - 4. jun 2011
T1  - A.	thoracica interna kod tekunice (Citellus citellus)
T1  - A.	thoracica interna in the ground squirrel (Citellus citellus)
SP  - 112
EP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3192
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana",
year = "2011",
abstract = "U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardiovaskularnog sistema tekunice i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 7 tekunica. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. thoracica interna je srazmerno jak krvni sud. Izbija iz desne potključne arterije u visini kaudalnog ruba proksimalnog dela 1. rebra, odakle se pruža u luku na unutrašnju površinu grudne kosti. Ona produžava dalje u kaudalnom pravcu, pokrivena tankim M. transversus thoracis. Pružajući se prema dijafragmi deli se na: A. musculophrenica, A. epigastrica cranialis, Rami intercostales ventrales i Rami sternales. Sa svojim granama vaskulariše dijafragmu, trbušne i grudne mišiće, poslednjih osam međurebarnih mišića i grudne mlečne žlezde. 
	A. thoracica interna kod čoveka, malog zelenog majmuna, tekunice, kunića i pacova je grana od A. subclavia, a kod slepog kučeta je jedna od grana Truncus costocervicalis-a., The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the ground squirrel contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 7 ground squirrels. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	The internal thoracic artery is a relatively large blood vessel. It arises from the right subclavian artery at the level of the caudal edge of the proximal end of the first rib, and turns in a curve along the internal surface of the sternum. It extends further in the caudal direction, covered by the thin M. transversus thoracis. Along its course to the diaphragm can be divided into: A. musculophrenica, A. epigastrica cranialis, Rami intercostales ventrales and Rami sternales. With its branches supply diaphragm, abdominal and thoracic muscles, last eight intercostal muscles and thoracic mammae.
	A. thoracica interna is in the man, small green monkey, ground squirrel, rabbit and rat is the branch of the subclavian artery but in the molle rat is one of the branch of the Truncus costocervicalis.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "16. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosan i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 1 - 4. jun 2011",
title = "A.	thoracica interna kod tekunice (Citellus citellus), A.	thoracica interna in the ground squirrel (Citellus citellus)",
pages = "112-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3192"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Mrvić, V.,& Nešić, I.. (2011). A.	thoracica interna kod tekunice (Citellus citellus). in 16. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosan i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 1 - 4. jun 2011
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3192

Blagojević M, Blagojević Z, Mrvić V, Nešić I. A.	thoracica interna kod tekunice (Citellus citellus). in 16. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosan i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 1 - 4. jun 2011. 2011;:112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3192 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, "A.	thoracica interna kod tekunice (Citellus citellus)" in 16. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosan i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 1 - 4. jun 2011 (2011):112-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3192 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2011
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3193
AB  - Tekunica je sisar iz reda glodara. To je veoma ljupka životinja dužine tela oko 20 cm, malenih ušiju i krupnih očiju. Telesna masa kreće se od 200-300 grama. Trbušna strana je smeđe-sive boje, a leđna nešto svetlije boje. Njen izgled karakteriše poza "svećice", kada životinja sedi na zadnjim nogama i uspravljenog trupa osmatra okolinu. Tekunica je prezimar, živi u kolonijama i spada u "Prirodne retkosti", zbog čega je predložena za crvenu knjigu faune Republike Srbije.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 7 tekunica. Posle iskrvavljenja  životinja, u krvne sudove su ubrizgana različita kontrastna sredstva, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. V. cordis magna je posle toga preparisana i slikana.
	V. cordis magna kod tekunice odvodi vensku krv iz zida srca. Pruža se kranijalno duž kružnog žleba (Sulcus coronarius) prema Truncus pulmonalis, pokrivena levom uškom (Auricula sinistra). Iz kružnog žleba (Sulcus coronarius) spušta se duž Sulcus interventricularis obliquus, koji se nalazi između desne i leve komore, prema vrhu srca. U toku pružanja daje grane koje odvode krv iz bočnog zida leve pretkomore, Conus arteriosus-a, bočnih zidova leve i desne komore i međukomorne pregrade. V. cordis magna se uliva u levu kranijalnu šuplju venu (V. cava cranialis sinistra) u blizini kaudalnog dela leve uške (Auricula sinistra).
	V.cordis magna, osim kod tekunice postoji kod čoveka, domaćih životinja, malog zelenog majmuna, pacova i kanadske lasice. Razlikuje se u odnosu na slepo kuče, kod koga postoji V. cordis sinistra, koja se razgranjava na veći broj grančica, koje se pružaju kranijalno i kaudalno u zidu leve srčane komore.
AB  - The ground squirrel is a mammal of the order of rodents. It is very lovely animal, lenght about 20 cm, small ears and large eyes. Body weight is between 200 and 300 grams. Abdominal side is brown-gray, and dorsal slightly lighter in colour. Its apearance is characterized pose "candle" when it is sitting on hind limbs and erect of body observing the environment. The ground squirrel hibernate during winter months, lives in colonies and one of the "Natural rarities" which therefore proposed for the red book fauna of Serbia.
	The investigation was performed on seven ground squirrels. After bleeding out, various contrast agents (gelatin stained with painting tempere and minium) were injected into the blood vessels. Photographs of the V. cordis magna were taken after preparation.
	In the ground squirrel, V. cordis magna receives blood from the wall of the heart. It runs along the coronary groove (Sulcus coronarius) toward the pulmonal trunk (Truncus pulmonalis), covered by left auricle (Auricula sinistra). Than, V. cordis magna descends toward the apex of the heart through the Sulcus interventricularis obliquus, which lies between left and right ventricle. Its branches evacuate blood from the lateral wall of the left atrium, Conus arteriosus, walls of both ventricles and from the interventricular septum. V. cordis magna empty into the left cranial vena cava (V. cava cranialis sinistra) near the caudal part of the left auricle.
	V cordis magna, except for the ground squirrel, found in the rat, domestic animals, small green monkey, mink and humans, but was not found in the molle rat. In this animal V. cordis sinistra receives blood from the walls of the left ventricle and left atrium and empty into the left cranial vena cava.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 22. Savetovanje veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Zlatibor, 14 - 17. septembar 2011
T1  - V. cordis magna kod tekunice (Citellus citellus)
T1  - V. cordis magna in the ground squirrel (Citellus citellus)
SP  - 375
EP  - 376
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3193
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana",
year = "2011",
abstract = "Tekunica je sisar iz reda glodara. To je veoma ljupka životinja dužine tela oko 20 cm, malenih ušiju i krupnih očiju. Telesna masa kreće se od 200-300 grama. Trbušna strana je smeđe-sive boje, a leđna nešto svetlije boje. Njen izgled karakteriše poza "svećice", kada životinja sedi na zadnjim nogama i uspravljenog trupa osmatra okolinu. Tekunica je prezimar, živi u kolonijama i spada u "Prirodne retkosti", zbog čega je predložena za crvenu knjigu faune Republike Srbije.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 7 tekunica. Posle iskrvavljenja  životinja, u krvne sudove su ubrizgana različita kontrastna sredstva, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. V. cordis magna je posle toga preparisana i slikana.
	V. cordis magna kod tekunice odvodi vensku krv iz zida srca. Pruža se kranijalno duž kružnog žleba (Sulcus coronarius) prema Truncus pulmonalis, pokrivena levom uškom (Auricula sinistra). Iz kružnog žleba (Sulcus coronarius) spušta se duž Sulcus interventricularis obliquus, koji se nalazi između desne i leve komore, prema vrhu srca. U toku pružanja daje grane koje odvode krv iz bočnog zida leve pretkomore, Conus arteriosus-a, bočnih zidova leve i desne komore i međukomorne pregrade. V. cordis magna se uliva u levu kranijalnu šuplju venu (V. cava cranialis sinistra) u blizini kaudalnog dela leve uške (Auricula sinistra).
	V.cordis magna, osim kod tekunice postoji kod čoveka, domaćih životinja, malog zelenog majmuna, pacova i kanadske lasice. Razlikuje se u odnosu na slepo kuče, kod koga postoji V. cordis sinistra, koja se razgranjava na veći broj grančica, koje se pružaju kranijalno i kaudalno u zidu leve srčane komore., The ground squirrel is a mammal of the order of rodents. It is very lovely animal, lenght about 20 cm, small ears and large eyes. Body weight is between 200 and 300 grams. Abdominal side is brown-gray, and dorsal slightly lighter in colour. Its apearance is characterized pose "candle" when it is sitting on hind limbs and erect of body observing the environment. The ground squirrel hibernate during winter months, lives in colonies and one of the "Natural rarities" which therefore proposed for the red book fauna of Serbia.
	The investigation was performed on seven ground squirrels. After bleeding out, various contrast agents (gelatin stained with painting tempere and minium) were injected into the blood vessels. Photographs of the V. cordis magna were taken after preparation.
	In the ground squirrel, V. cordis magna receives blood from the wall of the heart. It runs along the coronary groove (Sulcus coronarius) toward the pulmonal trunk (Truncus pulmonalis), covered by left auricle (Auricula sinistra). Than, V. cordis magna descends toward the apex of the heart through the Sulcus interventricularis obliquus, which lies between left and right ventricle. Its branches evacuate blood from the lateral wall of the left atrium, Conus arteriosus, walls of both ventricles and from the interventricular septum. V. cordis magna empty into the left cranial vena cava (V. cava cranialis sinistra) near the caudal part of the left auricle.
	V cordis magna, except for the ground squirrel, found in the rat, domestic animals, small green monkey, mink and humans, but was not found in the molle rat. In this animal V. cordis sinistra receives blood from the walls of the left ventricle and left atrium and empty into the left cranial vena cava.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "22. Savetovanje veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Zlatibor, 14 - 17. septembar 2011",
title = "V. cordis magna kod tekunice (Citellus citellus), V. cordis magna in the ground squirrel (Citellus citellus)",
pages = "375-376",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3193"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Mrvić, V.,& Nešić, I.. (2011). V. cordis magna kod tekunice (Citellus citellus). in 22. Savetovanje veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Zlatibor, 14 - 17. septembar 2011
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 375-376.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3193

Blagojević M, Blagojević Z, Mrvić V, Nešić I. V. cordis magna kod tekunice (Citellus citellus). in 22. Savetovanje veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Zlatibor, 14 - 17. septembar 2011. 2011;:375-376.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3193 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, "V. cordis magna kod tekunice (Citellus citellus)" in 22. Savetovanje veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Zlatibor, 14 - 17. septembar 2011 (2011):375-376,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3193 .

TY  - JOUR
AU  - Prokić, Branislav
AU  - Milijević, Dušan
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
PY  - 2011
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/821
AB  - Hermaphroditism is a congenital anomaly characterized by the presentation of sexual characteristics of both sexes in one individual. Hermaphrodites can occur in every mammal species. Real and pseudo hermaphrodites can be distinguished. Both ovaries and testes (ovotestes) are presented in real hermaphrodites, while the conformation of the individual does not correspond to any sex in particular. Pseudo hermaphrodites are more frequent. Male pseudo hermaphrodites have testes and female external genital characteristics, while female pseudo hermaphrodites have ovaries and rudimentary external genitals reassembling to masculine ones. Corrective surgical removal of a rudimental penis in a female pseudo hermaphrodite dog is presented in the paper.
AB  - Hermafroditizam je patološka pojava postojanja oba pola kod jedne jedinke. Može biti pravi i lažni. Pravi hermafroditi imaju ovarijume i testise, koji obično nisu u korelaciji sa sekundarnim polnim karakteristikama i spoljašnjim izgledom životinje. Lažni hermafroditizam (pseudohermafroditizam) je češća pojava i on može da bude muški - kada jedinka poseduje testise i spoljašnje genitalije nalik na ženske, ili ženski - kada jedinka ima jajnike i rudimentirane spoljašnje genitalije, koji podsećaju na one kod mužjaka. Hermafroditizam je relativno česta pojava kod različitih vrsta životinja. Mi smo opisali slučaj pseudohermafroditizma kod jedne kuje, koja je dovedena na hiruršku korekciju - uklanjanje rudimentiranog muškog polnog organa.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Corrective surgery of external sexual organs in female pseudo hermaphrodite dog
T1  - Hirurška korekcija polnih organa kuje sa pseudohermafroditizmom
VL  - 65
IS  - 5-6
SP  - 443
EP  - 450
DO  - 10.2298/VETGL1106443P
ER  - 

@article{
author = "Prokić, Branislav and Milijević, Dušan and Mrvić, Verica and Prokić, Bogomir Bolka",
year = "2011",
abstract = "Hermaphroditism is a congenital anomaly characterized by the presentation of sexual characteristics of both sexes in one individual. Hermaphrodites can occur in every mammal species. Real and pseudo hermaphrodites can be distinguished. Both ovaries and testes (ovotestes) are presented in real hermaphrodites, while the conformation of the individual does not correspond to any sex in particular. Pseudo hermaphrodites are more frequent. Male pseudo hermaphrodites have testes and female external genital characteristics, while female pseudo hermaphrodites have ovaries and rudimentary external genitals reassembling to masculine ones. Corrective surgical removal of a rudimental penis in a female pseudo hermaphrodite dog is presented in the paper., Hermafroditizam je patološka pojava postojanja oba pola kod jedne jedinke. Može biti pravi i lažni. Pravi hermafroditi imaju ovarijume i testise, koji obično nisu u korelaciji sa sekundarnim polnim karakteristikama i spoljašnjim izgledom životinje. Lažni hermafroditizam (pseudohermafroditizam) je češća pojava i on može da bude muški - kada jedinka poseduje testise i spoljašnje genitalije nalik na ženske, ili ženski - kada jedinka ima jajnike i rudimentirane spoljašnje genitalije, koji podsećaju na one kod mužjaka. Hermafroditizam je relativno česta pojava kod različitih vrsta životinja. Mi smo opisali slučaj pseudohermafroditizma kod jedne kuje, koja je dovedena na hiruršku korekciju - uklanjanje rudimentiranog muškog polnog organa.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Corrective surgery of external sexual organs in female pseudo hermaphrodite dog, Hirurška korekcija polnih organa kuje sa pseudohermafroditizmom",
volume = "65",
number = "5-6",
pages = "443-450",
doi = "10.2298/VETGL1106443P"
}

Prokić, B., Milijević, D., Mrvić, V.,& Prokić, B. B.. (2011). Corrective surgery of external sexual organs in female pseudo hermaphrodite dog. in Veterinarski Glasnik
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 65(5-6), 443-450.
https://doi.org/10.2298/VETGL1106443P

Prokić B, Milijević D, Mrvić V, Prokić BB. Corrective surgery of external sexual organs in female pseudo hermaphrodite dog. in Veterinarski Glasnik. 2011;65(5-6):443-450.
doi:10.2298/VETGL1106443P .

Prokić, Branislav, Milijević, Dušan, Mrvić, Verica, Prokić, Bogomir Bolka, "Corrective surgery of external sexual organs in female pseudo hermaphrodite dog" in Veterinarski Glasnik, 65, no. 5-6 (2011):443-450,
https://doi.org/10.2298/VETGL1106443P . .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2010
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2737
AB  - Ћелијска култура малог зеленог мајмуна служи за размножавање полиовируса у циљу припремања вакцине против полиомиелитиса. Поред тога, култура бубрега овог мајмуна служи и за дијагностику присуства вируса у биолошком материјалу. То је био један од главних разлога да обрадимо део кардиоваскуларног система мајмуна и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње. 
Испитивања су вршена на 10 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 г, добијени из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером, микропак-баријум или минијум. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
Унутрашња грудна артерија (A. thoracica interna) се одваја од A. subclavia у грудној дупљи на истом месту где се од ње одваја и заједничко стабло за A. cervicalis superficialis и A. suprascapularis. Пружа се у луку по унутрашњој површини грудне кости према њеном каудалном крају и успут даје Rami intercostales ventrales, који анастомозирају са завршним гранама дорзалних међуребарних артерија (Aa. intercostales dorsales). Завршне гране унутрашње грудне артерије су A. musculophrenica и A. epigastrica cranialis.
A. thoracica interna код малог зеленог мајмуна одваја се од A. subclavia, слично као код човека, текунице, кунића и пацова, а код слепог кучета је једна од грана Truncus costocervicalis-a.
AB  - Cell cultures from the small green monkey are used for the cultivation of poliovirus in the manufacture of vaccines against poliomyelitis. In addition, kidney cultures from the same monkey serve for detection of the virus in biological material. This was  the main reason that prompted us to undertake a study of one part of the monkey’s cardiosvascular system and thus contribute to a better understanding of the structure of its body.
The investigation involved 10 small green monkeys of both sexes, aged 3 to 4 years and body weight 2000-3000 g. The monkeys originated from the Institute of virusology, vaccines and serums in Belgrade. After the bleeding out, various contrast agents were introduced into the it monkeys blood vessels. The most often used contrast media were gelatin stained with painting tempera, micropack-barium or minium. Photographs of the blood vessels were taken after preparation.
The internal thoracic artery (A. thoracica interna ) arises from the A. subclavia in the thoracic cavity forming the common trunk of origin for the A. cervicalis superficialis and A. suprascapularis. It turns in a curve along the internal surface of the sternum towards its caudal part, giving off the Rami intercostales ventrales which anastomose with the terminal branches of the dorsal intercostal arteries (Aa. intercostales dorsales). The terminal branches of the internal thoracic artery are the A. musculophrenica and A. epigastrica cranialis.
A. thoracica interna is in the man, ground squirrel, rabbit and rat the branch of the subclavian artery but in the molle rat is one of the branch of the Truncus costocervicalis.
PB  - Banja Luka:Veterinarska Komora Republike Srpske I Društvo Veterinara Republike Srpske
C3  - 15. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (BIH), Teslić
T1  - A. thoracica interna kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus )
T1  - A. thoracica interna in the small green monkey (Cercopithecus aethiops sabeus)
SP  - 128
EP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2737
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana",
year = "2010",
abstract = "Ћелијска култура малог зеленог мајмуна служи за размножавање полиовируса у циљу припремања вакцине против полиомиелитиса. Поред тога, култура бубрега овог мајмуна служи и за дијагностику присуства вируса у биолошком материјалу. То је био један од главних разлога да обрадимо део кардиоваскуларног система мајмуна и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње. 
Испитивања су вршена на 10 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 г, добијени из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером, микропак-баријум или минијум. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
Унутрашња грудна артерија (A. thoracica interna) се одваја од A. subclavia у грудној дупљи на истом месту где се од ње одваја и заједничко стабло за A. cervicalis superficialis и A. suprascapularis. Пружа се у луку по унутрашњој површини грудне кости према њеном каудалном крају и успут даје Rami intercostales ventrales, који анастомозирају са завршним гранама дорзалних међуребарних артерија (Aa. intercostales dorsales). Завршне гране унутрашње грудне артерије су A. musculophrenica и A. epigastrica cranialis.
A. thoracica interna код малог зеленог мајмуна одваја се од A. subclavia, слично као код човека, текунице, кунића и пацова, а код слепог кучета је једна од грана Truncus costocervicalis-a., Cell cultures from the small green monkey are used for the cultivation of poliovirus in the manufacture of vaccines against poliomyelitis. In addition, kidney cultures from the same monkey serve for detection of the virus in biological material. This was  the main reason that prompted us to undertake a study of one part of the monkey’s cardiosvascular system and thus contribute to a better understanding of the structure of its body.
The investigation involved 10 small green monkeys of both sexes, aged 3 to 4 years and body weight 2000-3000 g. The monkeys originated from the Institute of virusology, vaccines and serums in Belgrade. After the bleeding out, various contrast agents were introduced into the it monkeys blood vessels. The most often used contrast media were gelatin stained with painting tempera, micropack-barium or minium. Photographs of the blood vessels were taken after preparation.
The internal thoracic artery (A. thoracica interna ) arises from the A. subclavia in the thoracic cavity forming the common trunk of origin for the A. cervicalis superficialis and A. suprascapularis. It turns in a curve along the internal surface of the sternum towards its caudal part, giving off the Rami intercostales ventrales which anastomose with the terminal branches of the dorsal intercostal arteries (Aa. intercostales dorsales). The terminal branches of the internal thoracic artery are the A. musculophrenica and A. epigastrica cranialis.
A. thoracica interna is in the man, ground squirrel, rabbit and rat the branch of the subclavian artery but in the molle rat is one of the branch of the Truncus costocervicalis.",
publisher = "Banja Luka:Veterinarska Komora Republike Srpske I Društvo Veterinara Republike Srpske",
journal = "15. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (BIH), Teslić",
title = "A. thoracica interna kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus ), A. thoracica interna in the small green monkey (Cercopithecus aethiops sabeus)",
pages = "128-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2737"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Mrvić, V.,& Nešić, I.. (2010). A. thoracica interna kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus ). in 15. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (BIH), Teslić
Banja Luka:Veterinarska Komora Republike Srpske I Društvo Veterinara Republike Srpske., 128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2737

Blagojević M, Blagojević Z, Mrvić V, Nešić I. A. thoracica interna kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus ). in 15. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (BIH), Teslić. 2010;:128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2737 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, "A. thoracica interna kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus )" in 15. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (BIH), Teslić (2010):128-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2737 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2010
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2738
AB  - У области експерименталне хумане и ветеринарске медицине, као и у другим научним дисциплинама, све се више придаје значај лабораторијским животињама. На њима се могу пратити функције одређених система и њихове фармакодинамске манифестације, које настају зависно од врсте, путева и начина уношења појединих супстанци или биолошких агенаса у организам ових животиња. Један од значајних услова за оваква испитивања представља потпуно познавање анатомске грађе организма ових животиња. То је био један од главних разлога, да обрадимо део кардиоваскуларног система слепог кучета и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животињe.
За испитивање употребљено је 10 слепих кучића. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе, желатин обојен сликарском темпером или минијумом. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
V. cordis sinistra одводи крв из зида леве срчане коморе. Разграњава се на већи број гранчица, које се пружају кранијално и каудално у зиду леве срчане коморе. Улива се у завршни део леве кранијалне шупље вене или у десну срчану преткомору између ушћа леве кранијалне и каудалне шупље вене.
V. cordis dextra постаје од гранчица које одводе крв из зида десне срчане коморе, стварајући тако једно јаче стабло. Пружа се каудодорзално према коронарном жлебу и улива се у десну срчану преткомору, кранијално и десно од ушћа каудалне шупље вене.
Вене срца код слепог кучета се разликују у односу на исте код човека, домаћих животиња, малог зеленог мајмуна, текунице и пацова.
AB  - The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of  the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
The investigation was performed on 10 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
V. cordis sinistra drains blood from  the walls of the left ventricle. It begins with more small branches  in the cranial and caudal walls of the left ventricle. It empties into the terminal part of the left cranial vena cava or into the right atrium between openings of the left cranial and caudal vena cava.
V. cordis dextra is the trunk, formed by union of small veins which arise from the walls of the right atrium. It runs caudodorsally towards the coronary grove to end into the right atrium, cranially and right of the opening of the caudal vena cava.
The cardiac veins in the molle rat vary in relation to the same in humans, domestic animals, small green monkey, ground squirrel and rat.
PB  - Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske
C3  - 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010.
T1  - Srčane vene kod slepog kučeta ( Spalax leucodon )
T1  - The cardiac veins in the molle rat ( Spalax leucodon )
SP  - 130
EP  - 131
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2738
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana",
year = "2010",
abstract = "У области експерименталне хумане и ветеринарске медицине, као и у другим научним дисциплинама, све се више придаје значај лабораторијским животињама. На њима се могу пратити функције одређених система и њихове фармакодинамске манифестације, које настају зависно од врсте, путева и начина уношења појединих супстанци или биолошких агенаса у организам ових животиња. Један од значајних услова за оваква испитивања представља потпуно познавање анатомске грађе организма ових животиња. То је био један од главних разлога, да обрадимо део кардиоваскуларног система слепог кучета и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животињe.
За испитивање употребљено је 10 слепих кучића. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе, желатин обојен сликарском темпером или минијумом. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
V. cordis sinistra одводи крв из зида леве срчане коморе. Разграњава се на већи број гранчица, које се пружају кранијално и каудално у зиду леве срчане коморе. Улива се у завршни део леве кранијалне шупље вене или у десну срчану преткомору између ушћа леве кранијалне и каудалне шупље вене.
V. cordis dextra постаје од гранчица које одводе крв из зида десне срчане коморе, стварајући тако једно јаче стабло. Пружа се каудодорзално према коронарном жлебу и улива се у десну срчану преткомору, кранијално и десно од ушћа каудалне шупље вене.
Вене срца код слепог кучета се разликују у односу на исте код човека, домаћих животиња, малог зеленог мајмуна, текунице и пацова., The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of  the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
The investigation was performed on 10 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
V. cordis sinistra drains blood from  the walls of the left ventricle. It begins with more small branches  in the cranial and caudal walls of the left ventricle. It empties into the terminal part of the left cranial vena cava or into the right atrium between openings of the left cranial and caudal vena cava.
V. cordis dextra is the trunk, formed by union of small veins which arise from the walls of the right atrium. It runs caudodorsally towards the coronary grove to end into the right atrium, cranially and right of the opening of the caudal vena cava.
The cardiac veins in the molle rat vary in relation to the same in humans, domestic animals, small green monkey, ground squirrel and rat.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske",
journal = "15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010.",
title = "Srčane vene kod slepog kučeta ( Spalax leucodon ), The cardiac veins in the molle rat ( Spalax leucodon )",
pages = "130-131",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2738"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Mrvić, V.,& Nešić, I.. (2010). Srčane vene kod slepog kučeta ( Spalax leucodon ). in 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010.
Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske., 130-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2738

Blagojević M, Blagojević Z, Mrvić V, Nešić I. Srčane vene kod slepog kučeta ( Spalax leucodon ). in 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010.. 2010;:130-131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2738 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, "Srčane vene kod slepog kučeta ( Spalax leucodon )" in 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010. (2010):130-131,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2738 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2010
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2739
AB  - Текуница је сисар из реда глодара. Ова врста је распрострањена у југоисточном делу средње Европе. У нашој земљи настањује првенствено Војводину, док је у осталом делу Србије знатно ређа. Живи у колонијама. Текуница је презимар, чија хибернација траје, у зависности од узраста и пола, од краја лета до пролећа. Као експериментална животиња користи се у микробиологији, паразитологији, фармакологији и имунологији. Текуница спада у „Природне реткости” и предложена је за црвену књигу фауне Републике Србије.
	За испитивање употребљено је 10 текуница, оба пола, телесне масе 200-300 г. Најуспешније приказивање венске васкуларизације добили смо ињицирањем контрастне масе у V. azygos dextra. Код овог начина контрастна маса је испунила цео венски систем одговарајуће животиње. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
	V. azygos dextra се улива у десну кранијалну шупљу вену у пределу 4. ребра, у близини места припоја перикарда. То је непаран, али врло дугачак крвни суд који се налази у грудној и трбушној дупљи. Пружајући се према дијафрагми уз кичмени стуб у каудодорзалном правцу, налази се десно од аорте и једњака све до 10. пара ребара. У том делу у V. azygos dextra уливају се Vv. intercostales IV до IX. У висини 10. пара ребара V. azygos dextra се дели на три гране, од којих се једна пружа медијално, а друге две латерално. Од латералних грана одвајају се 10. и 11. међуребарна вена. Медијална грана даје последњу међуребарну вену, гране за мишиће слабинског дела кичме и анастомозира са каудалном шупљом веном. 
	Код текунице у десну кранијалну шупљу вену улива се V. azygos dextra, слично као код слепог кучета и кунића.
AB  - The ground squirrel is the mammal from the order of rodentia. This species is widespread in southeast part of central Europe. In our country inhabited primarily Vojvodina, while the rest of Serbia is less frequent. She lives in colonies. The ground squirrel is hibernant whose hibernation duration depending of age and sex, from late summer until spring. As experimental animal used in microbiology, parasitology, pharmacology and immunology. The ground squirrel belongs to the “Natural Rarities” and is proposed for  the red book of flora of Serbia.
Used for testing is 10 animals of both sexes, body weight 200-300 grams. The showing venous vascularisation, contrast mass were injected into the V. azygos dextra. In this way contrast mass filled the entire venous system of the appropriate animals. After that the veins were preparated and snaped.
V. azygos dextra empties into the right cranial vena cava in the area of the 4th rib, near the acquision of the pericardium. It is odd, very long blood vessel which lies in pectoral and abdominal cavity. Extending to the diaphragm in caudodorsal direct, it lies right to the aorta and esophagus until to the 10th pairs of ribs. In that area Vv. intercostales IV-IX empty into the right vena azygos and than vena azygos is divided into three branches of which one runs medially and two laterally. The lateral branches of the vena ayzgos separate 10th and 11th intercostal veins. The medial branch separates last intercostal vein, branch for the lumbar musculature and anastomosis with the caudal vena cava. 
V. azygos dextra in the molle rat and rabbit empties into the cranial vena cava simillary to the ground squirel.
PB  - Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske
C3  - 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010
T1  - V. azygos dextra kod tekunice (Citellus citellus)
T1  - V. azygos dextra in the ground squirrel (Citellus citellus)
SP  - 132
EP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2739
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Zdenka and Blagojević, Miloš and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana",
year = "2010",
abstract = "Текуница је сисар из реда глодара. Ова врста је распрострањена у југоисточном делу средње Европе. У нашој земљи настањује првенствено Војводину, док је у осталом делу Србије знатно ређа. Живи у колонијама. Текуница је презимар, чија хибернација траје, у зависности од узраста и пола, од краја лета до пролећа. Као експериментална животиња користи се у микробиологији, паразитологији, фармакологији и имунологији. Текуница спада у „Природне реткости” и предложена је за црвену књигу фауне Републике Србије.
	За испитивање употребљено је 10 текуница, оба пола, телесне масе 200-300 г. Најуспешније приказивање венске васкуларизације добили смо ињицирањем контрастне масе у V. azygos dextra. Код овог начина контрастна маса је испунила цео венски систем одговарајуће животиње. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
	V. azygos dextra се улива у десну кранијалну шупљу вену у пределу 4. ребра, у близини места припоја перикарда. То је непаран, али врло дугачак крвни суд који се налази у грудној и трбушној дупљи. Пружајући се према дијафрагми уз кичмени стуб у каудодорзалном правцу, налази се десно од аорте и једњака све до 10. пара ребара. У том делу у V. azygos dextra уливају се Vv. intercostales IV до IX. У висини 10. пара ребара V. azygos dextra се дели на три гране, од којих се једна пружа медијално, а друге две латерално. Од латералних грана одвајају се 10. и 11. међуребарна вена. Медијална грана даје последњу међуребарну вену, гране за мишиће слабинског дела кичме и анастомозира са каудалном шупљом веном. 
	Код текунице у десну кранијалну шупљу вену улива се V. azygos dextra, слично као код слепог кучета и кунића., The ground squirrel is the mammal from the order of rodentia. This species is widespread in southeast part of central Europe. In our country inhabited primarily Vojvodina, while the rest of Serbia is less frequent. She lives in colonies. The ground squirrel is hibernant whose hibernation duration depending of age and sex, from late summer until spring. As experimental animal used in microbiology, parasitology, pharmacology and immunology. The ground squirrel belongs to the “Natural Rarities” and is proposed for  the red book of flora of Serbia.
Used for testing is 10 animals of both sexes, body weight 200-300 grams. The showing venous vascularisation, contrast mass were injected into the V. azygos dextra. In this way contrast mass filled the entire venous system of the appropriate animals. After that the veins were preparated and snaped.
V. azygos dextra empties into the right cranial vena cava in the area of the 4th rib, near the acquision of the pericardium. It is odd, very long blood vessel which lies in pectoral and abdominal cavity. Extending to the diaphragm in caudodorsal direct, it lies right to the aorta and esophagus until to the 10th pairs of ribs. In that area Vv. intercostales IV-IX empty into the right vena azygos and than vena azygos is divided into three branches of which one runs medially and two laterally. The lateral branches of the vena ayzgos separate 10th and 11th intercostal veins. The medial branch separates last intercostal vein, branch for the lumbar musculature and anastomosis with the caudal vena cava. 
V. azygos dextra in the molle rat and rabbit empties into the cranial vena cava simillary to the ground squirel.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske",
journal = "15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010",
title = "V. azygos dextra kod tekunice (Citellus citellus), V. azygos dextra in the ground squirrel (Citellus citellus)",
pages = "132-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2739"
}

Blagojević, Z., Blagojević, M., Mrvić, V.,& Nešić, I.. (2010). V. azygos dextra kod tekunice (Citellus citellus). in 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010
Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske., 132-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2739

Blagojević Z, Blagojević M, Mrvić V, Nešić I. V. azygos dextra kod tekunice (Citellus citellus). in 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010. 2010;:132-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2739 .

Blagojević, Zdenka, Blagojević, Miloš, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, "V. azygos dextra kod tekunice (Citellus citellus)" in 15. Godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Teslić, 9-12. jun 2010 (2010):132-133,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2739 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Mrvić, Verica
PY  - 2010
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3185
AB  - Familija Spalacidae je familija starog sveta. Familija se sastoji od 36 vrsta raspoređenih u 4 subfamilije: Myospalacinae, Rhizomyinae, Spalacinae i Tachyoryctinae.
	Zbog toga, što najveći period vremena provode pod zemljom oči Spalacida su redukovane, ali je sačuvana osetljivost očiju na svetlost. Neke Spalacidae imaju dobro razvijene taktilne dlake postavljene sa strane glave. One imaju i dobro razvijeno čulo sluha i mirisa. Feromoni imaju jako veliku ulogu u njihovoj komunikaciji. Neke vrste komuniciraju međusobno tako što udaraju glavu o zidove svojih tunela i osećaju vibracije koje stvaraju drugi. Mnoge Spalacidae ispuštaju zvuke slične groktanju, a neke šište kroz nos kada su zadovoljne. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardiovaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje je upotrebljeno 7 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. broncho-esophagea sinistra odvaja se od ventralnog zida grudne aorte u visini petog međurebarnog prostora. Ona se deli na Ramus bronchalis i Ramus esophageus. Ramus bronchalis prati levi bronhus i njegove ogranke i razgranjava se u levom plućnom krilu. Ramus esophageus se razgranjava u levom zidu jednjaka i anastomozira sa ograncima od desnog Ramus bronchalis.
	A. broncho-esophagea sinistra kod slepog kučeta i tekunice se odvaja od grudne aorte, a kod kunića od A. intercostalis suprema i takođe se deli na Ramus bronchalis i Ramus esophageus.
AB  - The family Spalacidae is a diverse old world group of fossorial and semi-fossorial rodents. This family consists of 36 species distributed among four subgfamilies: the Myospalacinae, the Rhizomyinae, the Spalacinae and the Tachyoryctinae.
	Because they spend most of their time underground, spalacids do not have much use for vision and therefore, their eyes are much reduced, although they remain functional and light sensitive in some. Their sense of touch is well-developed, and many have tactile hairs on the sides of their head. They also have good hearing and sense of smell. Pheromones and scent-marking are important means of communication in this group. Some species are known to communicate with each other by drumming their heads against the walls of their tunnels and sensing  the vibrations created by others. Many are known to make grunting or hissing noises when threatened. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardiovascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 7 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with paining tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	A. broncho-esophagea sinistra arises from the ventral wall of the thoracic aotra at the level of the fifth intercostal space. It is divided into the Ramus bronchalis and Ramus esophageus. Ramus bronchalis follows the left bronchus and its branches, ramifying into the left lung. Ramus esophageus ramifies into the left wall of the esophagus and anastomose with the branches of the right bronchal ramus. 
	A. broncho-esophagea sinistra in the molle rat and ground squirrel is the branch of the thoracic aorta, but in the rabbit is the branch of the A. intercostalis suprema. A. broncho-esophagea in the rabbit is divided into the Ramus bronchalis and Ramus esophageus similary to the molle rat and ground squirrel.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 21. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 15 - 18. septembar 2010
T1  - A.	broncho-esophagea sinistra kod slepog kučeta (Spalax leucodon)
T1  - Broncho-esophagea sinistra in the molle rat (Spalax leucodon)
SP  - 386
EP  - 387
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3185
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Nešić, Ivana and Mrvić, Verica",
year = "2010",
abstract = "Familija Spalacidae je familija starog sveta. Familija se sastoji od 36 vrsta raspoređenih u 4 subfamilije: Myospalacinae, Rhizomyinae, Spalacinae i Tachyoryctinae.
	Zbog toga, što najveći period vremena provode pod zemljom oči Spalacida su redukovane, ali je sačuvana osetljivost očiju na svetlost. Neke Spalacidae imaju dobro razvijene taktilne dlake postavljene sa strane glave. One imaju i dobro razvijeno čulo sluha i mirisa. Feromoni imaju jako veliku ulogu u njihovoj komunikaciji. Neke vrste komuniciraju međusobno tako što udaraju glavu o zidove svojih tunela i osećaju vibracije koje stvaraju drugi. Mnoge Spalacidae ispuštaju zvuke slične groktanju, a neke šište kroz nos kada su zadovoljne. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardiovaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje je upotrebljeno 7 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. broncho-esophagea sinistra odvaja se od ventralnog zida grudne aorte u visini petog međurebarnog prostora. Ona se deli na Ramus bronchalis i Ramus esophageus. Ramus bronchalis prati levi bronhus i njegove ogranke i razgranjava se u levom plućnom krilu. Ramus esophageus se razgranjava u levom zidu jednjaka i anastomozira sa ograncima od desnog Ramus bronchalis.
	A. broncho-esophagea sinistra kod slepog kučeta i tekunice se odvaja od grudne aorte, a kod kunića od A. intercostalis suprema i takođe se deli na Ramus bronchalis i Ramus esophageus., The family Spalacidae is a diverse old world group of fossorial and semi-fossorial rodents. This family consists of 36 species distributed among four subgfamilies: the Myospalacinae, the Rhizomyinae, the Spalacinae and the Tachyoryctinae.
	Because they spend most of their time underground, spalacids do not have much use for vision and therefore, their eyes are much reduced, although they remain functional and light sensitive in some. Their sense of touch is well-developed, and many have tactile hairs on the sides of their head. They also have good hearing and sense of smell. Pheromones and scent-marking are important means of communication in this group. Some species are known to communicate with each other by drumming their heads against the walls of their tunnels and sensing  the vibrations created by others. Many are known to make grunting or hissing noises when threatened. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardiovascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 7 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with paining tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	A. broncho-esophagea sinistra arises from the ventral wall of the thoracic aotra at the level of the fifth intercostal space. It is divided into the Ramus bronchalis and Ramus esophageus. Ramus bronchalis follows the left bronchus and its branches, ramifying into the left lung. Ramus esophageus ramifies into the left wall of the esophagus and anastomose with the branches of the right bronchal ramus. 
	A. broncho-esophagea sinistra in the molle rat and ground squirrel is the branch of the thoracic aorta, but in the rabbit is the branch of the A. intercostalis suprema. A. broncho-esophagea in the rabbit is divided into the Ramus bronchalis and Ramus esophageus similary to the molle rat and ground squirrel.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "21. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 15 - 18. septembar 2010",
title = "A.	broncho-esophagea sinistra kod slepog kučeta (Spalax leucodon), Broncho-esophagea sinistra in the molle rat (Spalax leucodon)",
pages = "386-387",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3185"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Nešić, I.,& Mrvić, V.. (2010). A.	broncho-esophagea sinistra kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 21. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 15 - 18. septembar 2010
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 386-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3185

Blagojević M, Blagojević Z, Nešić I, Mrvić V. A.	broncho-esophagea sinistra kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 21. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 15 - 18. septembar 2010. 2010;:386-387.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3185 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Nešić, Ivana, Mrvić, Verica, "A.	broncho-esophagea sinistra kod slepog kučeta (Spalax leucodon)" in 21. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 15 - 18. septembar 2010 (2010):386-387,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3185 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Đoković, Radojica
PY  - 2009
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2736
AB  - Фамилија Spalacidae је фамилија старог света. Фамилија се састоји од 36 врста распоређених у 4 субфамилије: Myospalacinae, Rhizomyinae, Spalacinae и Tachyoryctinae.
Због тога, што највећи период времена проводе под земљом очи Spalacida су редуковане, али је сачувана осетљивост очију на светлост. Неке Spalacidae имају добро развијене тактилне длаке постављене са стране главе. Оне имају и добро развијено чуло слуха и мириса. Феромони имају јако велику улогу у њиховој комуникацији. Неке врсте комуницирају међусобно тако што ударају главу о зидове својих тунела и осећају вибрације које стварају други. Многе Spalacidae испуштају звуке сличне гроктању, а неке шиште кроз нос када су задовољне. То је био један од главних разлога, да обрадимо део кардиоваскуларног система слепог кучета и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње.
За испитивање је употребљено 25 слепих кучића. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе, желатин обојен сликарском темпером или минијумом. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
Парна, A. pudenda interna (A. pudenda interna dextra et A. pudenda interna sinistra) је грана од A. iliaca communis, али понекад A. pudenda interna dextra одваја се заједничким стаблом са A. pudenda externa и A. profunda femoris. У току свога пружања, A. pudenda interna васкуларише тело материце, вагину, предворје вагине (A. vestibularis), дражицу (A. clitoridis), стидницу и њене усне у женских животиња, а простату (A. prostatica) и дорзалну страну пениса (A. dorsalis penis) у мушких животињa. У животиња оба пола A. pudenda interna даје и гране за каудални део мокраћне бешике (A. vesicalis caudalis), мокраћни изводник (Ramus urethralis), завршни део ректума (A. rectalis caudalis) и кожу у регио перинеи.
A. obturatoria најчешће је грана од A. pudenda interna, али понекад она је грана заједничког стабла са A. pudenda interna. A. obturatoria пружа се према отвору (Foramen obturatum), пролази кроз њега и шаље гране које васкуларишу M. obturatorius internus, M. obturatorius externus и медијалну страну бутне регије. 
A. pudenda interna sinistra одваја се од A. iliaca communis, док се A. pudenda interna dextra одваја обично заједничким стаблом са A. pudenda externa и A. profunda femoris.
AB  - The family Spalacidae is a diverse old world group of fossorial and semi-fossorial rodents. This family consists of 36 species distributed among four subfamilies: the Myospalacinae, the Rhizomyinae, the Spalacinae and the Tachyoryctinae.
Because they spend most of their time underground, spalacids do not have much use for vision and therefore, their eyes are much reduced, although they remain functional and light sensitive in some. Their sense of touch is well-developed, and many have tactile hairs on the sides of their head. They also have good hearing and sense of smell. Pheromones and scent-marking are important means of communication in this group. Some species are known to communicate with each other by drumming their heads against the walls of their tunnels and sensing the vibrations created by others. Many are known to make grunting or hissing noises when threatened. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardiovascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
The investigation was perfomed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
The paried, internal pudendal artery (a. pudenda interna dextra et a. pudenda interna sinistra) arise from the common iliac artery, but the right pudendal usually arise from a common trunk for the external pudendal and deep femoral arteries.
On its course, the pudendal internal, supplies branches to the body of the uterus, the vagina, the vaginal vestibule (a. vestibularis), the clitoris (a. clitoridis), the vulva and its lips in the female but to the prostata (a. prostatica) and the dorsum of the penis (a. dorsalis penis) in the male. In the animals both of sexes the pudendal internal gives off the branches to the caudal part of the urinary bladder (a. vesicalis caudalis), the urethra (ramus urethralis), the terminal part of the rectum (a. rectalis caudalis) and the skin in the perineal region.
The obturator artery (a. obturatoria) , the most often arises from the pudendal internal, but usually it is the branch of the common trunk with internal pudendal arteries. The obturator artery runs through to the obturator foramen, and sends suplies branches to the internal and external obturatorius muscles and the medial femoral region. 
The left pudendal internal artery arises from the common iliac artery while the right pudendal internal usually arises from a common trunk for the external pudendal and deep femoral arteries.
PB  - Beograd: Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009
T1  - A. pudenda interna kod slepog kučeta (Spalax leucodon)
T1  - The internal pudendal artery in the molle rat (Spalax leucodon)
SP  - 167
EP  - 168
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2736
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Nešić, Ivana and Mrvić, Verica and Zorić, Zoran and Đoković, Radojica",
year = "2009",
abstract = "Фамилија Spalacidae је фамилија старог света. Фамилија се састоји од 36 врста распоређених у 4 субфамилије: Myospalacinae, Rhizomyinae, Spalacinae и Tachyoryctinae.
Због тога, што највећи период времена проводе под земљом очи Spalacida су редуковане, али је сачувана осетљивост очију на светлост. Неке Spalacidae имају добро развијене тактилне длаке постављене са стране главе. Оне имају и добро развијено чуло слуха и мириса. Феромони имају јако велику улогу у њиховој комуникацији. Неке врсте комуницирају међусобно тако што ударају главу о зидове својих тунела и осећају вибрације које стварају други. Многе Spalacidae испуштају звуке сличне гроктању, а неке шиште кроз нос када су задовољне. То је био један од главних разлога, да обрадимо део кардиоваскуларног система слепог кучета и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње.
За испитивање је употребљено 25 слепих кучића. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе, желатин обојен сликарском темпером или минијумом. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
Парна, A. pudenda interna (A. pudenda interna dextra et A. pudenda interna sinistra) је грана од A. iliaca communis, али понекад A. pudenda interna dextra одваја се заједничким стаблом са A. pudenda externa и A. profunda femoris. У току свога пружања, A. pudenda interna васкуларише тело материце, вагину, предворје вагине (A. vestibularis), дражицу (A. clitoridis), стидницу и њене усне у женских животиња, а простату (A. prostatica) и дорзалну страну пениса (A. dorsalis penis) у мушких животињa. У животиња оба пола A. pudenda interna даје и гране за каудални део мокраћне бешике (A. vesicalis caudalis), мокраћни изводник (Ramus urethralis), завршни део ректума (A. rectalis caudalis) и кожу у регио перинеи.
A. obturatoria најчешће је грана од A. pudenda interna, али понекад она је грана заједничког стабла са A. pudenda interna. A. obturatoria пружа се према отвору (Foramen obturatum), пролази кроз њега и шаље гране које васкуларишу M. obturatorius internus, M. obturatorius externus и медијалну страну бутне регије. 
A. pudenda interna sinistra одваја се од A. iliaca communis, док се A. pudenda interna dextra одваја обично заједничким стаблом са A. pudenda externa и A. profunda femoris., The family Spalacidae is a diverse old world group of fossorial and semi-fossorial rodents. This family consists of 36 species distributed among four subfamilies: the Myospalacinae, the Rhizomyinae, the Spalacinae and the Tachyoryctinae.
Because they spend most of their time underground, spalacids do not have much use for vision and therefore, their eyes are much reduced, although they remain functional and light sensitive in some. Their sense of touch is well-developed, and many have tactile hairs on the sides of their head. They also have good hearing and sense of smell. Pheromones and scent-marking are important means of communication in this group. Some species are known to communicate with each other by drumming their heads against the walls of their tunnels and sensing the vibrations created by others. Many are known to make grunting or hissing noises when threatened. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardiovascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
The investigation was perfomed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
The paried, internal pudendal artery (a. pudenda interna dextra et a. pudenda interna sinistra) arise from the common iliac artery, but the right pudendal usually arise from a common trunk for the external pudendal and deep femoral arteries.
On its course, the pudendal internal, supplies branches to the body of the uterus, the vagina, the vaginal vestibule (a. vestibularis), the clitoris (a. clitoridis), the vulva and its lips in the female but to the prostata (a. prostatica) and the dorsum of the penis (a. dorsalis penis) in the male. In the animals both of sexes the pudendal internal gives off the branches to the caudal part of the urinary bladder (a. vesicalis caudalis), the urethra (ramus urethralis), the terminal part of the rectum (a. rectalis caudalis) and the skin in the perineal region.
The obturator artery (a. obturatoria) , the most often arises from the pudendal internal, but usually it is the branch of the common trunk with internal pudendal arteries. The obturator artery runs through to the obturator foramen, and sends suplies branches to the internal and external obturatorius muscles and the medial femoral region. 
The left pudendal internal artery arises from the common iliac artery while the right pudendal internal usually arises from a common trunk for the external pudendal and deep femoral arteries.",
publisher = "Beograd: Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009",
title = "A. pudenda interna kod slepog kučeta (Spalax leucodon), The internal pudendal artery in the molle rat (Spalax leucodon)",
pages = "167-168",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2736"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Nešić, I., Mrvić, V., Zorić, Z.,& Đoković, R.. (2009). A. pudenda interna kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009
Beograd: Srpsko veterinarsko društvo., 167-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2736

Blagojević M, Blagojević Z, Nešić I, Mrvić V, Zorić Z, Đoković R. A. pudenda interna kod slepog kučeta (Spalax leucodon). in 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009. 2009;:167-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2736 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Nešić, Ivana, Mrvić, Verica, Zorić, Zoran, Đoković, Radojica, "A. pudenda interna kod slepog kučeta (Spalax leucodon)" in 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009 (2009):167-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2736 .

TY  - CONF
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Prokić, Branislav
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jović, Slavoljub
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Plavšić, Vlajko
PY  - 2009
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3390
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009
T1  - Inervacija bursae ovarii malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima
T1  - Innervation ovarial bursa of small green monkey (Cercopithecus uethiops sabeus) with noradrenergic fibers
SP  - 157
EP  - 158
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3390
ER  - 

@conference{
author = "Mrvić, Verica and Prokić, Branislav and Grdović, Svetlana and Jović, Slavoljub and Blagojević, Miloš and Plavšić, Vlajko",
year = "2009",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009",
title = "Inervacija bursae ovarii malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima, Innervation ovarial bursa of small green monkey (Cercopithecus uethiops sabeus) with noradrenergic fibers",
pages = "157-158",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3390"
}

Mrvić, V., Prokić, B., Grdović, S., Jović, S., Blagojević, M.,& Plavšić, V.. (2009). Inervacija bursae ovarii malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima. in 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 157-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3390

Mrvić V, Prokić B, Grdović S, Jović S, Blagojević M, Plavšić V. Inervacija bursae ovarii malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima. in 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009. 2009;:157-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3390 .

Mrvić, Verica, Prokić, Branislav, Grdović, Svetlana, Jović, Slavoljub, Blagojević, Miloš, Plavšić, Vlajko, "Inervacija bursae ovarii malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima" in 8. Kongres veterinara Srbije (sa međunarodnim učešćem), Veterinarska medicina, život i zdravlje, Beograd, 15 - 19. septembar, 2009 (2009):157-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3390 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Radisavljević, Gorana
PY  - 2009
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2733
AB  - Ћелијска култура малог зеленог мајмуна служи за размножавање полиовируса у циљу припремања вакцине против полиомиелитиса. Поред тога, култура бубрега овог мајмуна служи и за дијагностику присуства вируса у биолошком материјалу. То је био један од главних разлога да обрадимо део кардиоваскуларног система мајмуна и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње.
Испитивања су вршена на 30 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 г, добијени из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером, микропак-баријум или минијум. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
А. lienalis је лева и најјача грана целијачног стабла. Пружа се лево и вентрално према проксималном делу слезине, а затим кроз Lig. gastrolienale према њеном дисталном крају. Од почетног дела А. lienalis одвајају се гране за гуштерачу (Rami pancreatici). Пружајући се уз слезину А. lienalis даје Rami lienalеs. Од дисталног дела слезине А. lienalis продужава као A. gastroepiploica sinistra кроз Omentum majus. Вентрално од левог дела велике кривине желудца даје гране за одговарајући део желудца. Од ње се одвајају и гране за Omentum majus. A. gastroepiploica sinistra анастомозира са A. gastroepiploica dехtra.
А. lienalis у малог зеленог мајмуна, слично као код човека, коња, преживара и пса је грана од A. celiaca-e.
AB  - Cell cultures from the small green monkey are used for the cultivation of poliovirus in the manufacture of  vaccines  against poliomyelitis. In addition, kidney cultures from the same monkey serve for detection of the virus in biological material. This was  the main reason that prompted us to undertake a study of one part of the monkey’s cardiosvascular system and thus contribute to a better understanding of the structure of its body.
The investigation involved 30 small green monkeys of both sexes, aged 3 to 4 years and body weight 2000-3000 g. The monkeys originated from the Institute of virusology, vaccines and serums in Belgrade. After the bleeding out, various contrast agents were introduced into the it monkeys blood vessels. The most often used contrast media were gelatin stained with painting tempera, micropack-barium or minium. Photographs of the blood vessels were taken after preparation. 
The splenic artery is the largest branch of the celiac trunk. It passes to the left toward the pancreas and proximal half of the splen . Entering the gastrosplenic ligament, it runs in the hilus of the splen to its distal half, beyond which it is continued as the left gastroepiploic. 
At its origin, the splenic artery gives off  the pancreatic branches (rami pancreatici) which supply the left border of the pancreas. Passing along the hilus of the splen it gives off splenic branches (rami lienales) to  the splen and its continue is the left epiploic artery. It passes in the greater omentum and gives off  branches to the curvature of the stomach and twigs to the greater omentum. 
The left gastroepiploic artery anastomoses with the righ gastroepiploic.
The splenic artery in the small green monkey, similarly to the man, horse, ruminants and dog is a branch of the celiac artery.
PB  - Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske
C3  - 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.
T1  - A. lienalis kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus )
T1  - The splenic artery in the small green monkey ( Cercopithecus aethiops sabeus )
SP  - 183
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2733
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Mrvić, Verica and Zorić, Zoran and Nešić, Ivana and Đorđević, Milena and Radisavljević, Gorana",
year = "2009",
abstract = "Ћелијска култура малог зеленог мајмуна служи за размножавање полиовируса у циљу припремања вакцине против полиомиелитиса. Поред тога, култура бубрега овог мајмуна служи и за дијагностику присуства вируса у биолошком материјалу. То је био један од главних разлога да обрадимо део кардиоваскуларног система мајмуна и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животиње.
Испитивања су вршена на 30 малих зелених мајмуна, оба пола, старости 3-4 године, телесне масе 2000-3000 г, добијени из Института за вирусологију, вакцине и серуме у Београду. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером, микропак-баријум или минијум. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
А. lienalis је лева и најјача грана целијачног стабла. Пружа се лево и вентрално према проксималном делу слезине, а затим кроз Lig. gastrolienale према њеном дисталном крају. Од почетног дела А. lienalis одвајају се гране за гуштерачу (Rami pancreatici). Пружајући се уз слезину А. lienalis даје Rami lienalеs. Од дисталног дела слезине А. lienalis продужава као A. gastroepiploica sinistra кроз Omentum majus. Вентрално од левог дела велике кривине желудца даје гране за одговарајући део желудца. Од ње се одвајају и гране за Omentum majus. A. gastroepiploica sinistra анастомозира са A. gastroepiploica dехtra.
А. lienalis у малог зеленог мајмуна, слично као код човека, коња, преживара и пса је грана од A. celiaca-e., Cell cultures from the small green monkey are used for the cultivation of poliovirus in the manufacture of  vaccines  against poliomyelitis. In addition, kidney cultures from the same monkey serve for detection of the virus in biological material. This was  the main reason that prompted us to undertake a study of one part of the monkey’s cardiosvascular system and thus contribute to a better understanding of the structure of its body.
The investigation involved 30 small green monkeys of both sexes, aged 3 to 4 years and body weight 2000-3000 g. The monkeys originated from the Institute of virusology, vaccines and serums in Belgrade. After the bleeding out, various contrast agents were introduced into the it monkeys blood vessels. The most often used contrast media were gelatin stained with painting tempera, micropack-barium or minium. Photographs of the blood vessels were taken after preparation. 
The splenic artery is the largest branch of the celiac trunk. It passes to the left toward the pancreas and proximal half of the splen . Entering the gastrosplenic ligament, it runs in the hilus of the splen to its distal half, beyond which it is continued as the left gastroepiploic. 
At its origin, the splenic artery gives off  the pancreatic branches (rami pancreatici) which supply the left border of the pancreas. Passing along the hilus of the splen it gives off splenic branches (rami lienales) to  the splen and its continue is the left epiploic artery. It passes in the greater omentum and gives off  branches to the curvature of the stomach and twigs to the greater omentum. 
The left gastroepiploic artery anastomoses with the righ gastroepiploic.
The splenic artery in the small green monkey, similarly to the man, horse, ruminants and dog is a branch of the celiac artery.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske",
journal = "14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.",
title = "A. lienalis kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus ), The splenic artery in the small green monkey ( Cercopithecus aethiops sabeus )",
pages = "183-184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2733"
}

Blagojević, M., Mrvić, V., Zorić, Z., Nešić, I., Đorđević, M.,& Radisavljević, G.. (2009). A. lienalis kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus ). in 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.
Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske., 183-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2733

Blagojević M, Mrvić V, Zorić Z, Nešić I, Đorđević M, Radisavljević G. A. lienalis kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus ). in 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.. 2009;:183-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2733 .

Blagojević, Miloš, Mrvić, Verica, Zorić, Zoran, Nešić, Ivana, Đorđević, Milena, Radisavljević, Gorana, "A. lienalis kod malog zelenog majmuna ( Cercopithecus aethiops sabeus )" in 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009. (2009):183-184,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2733 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Drekić, Dmitar
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Zorić, Zoran
PY  - 2009
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2734
AB  - У области експерименталне хумане и ветеринарске медицине, као и у другим научним дисциплинама, све се више придаје значај лабораторијским животињама. На њима се могу пратити функције одређених система и њихове фармакодинамске манифестације, које настају зависно од врсте, путева и начина уношења појединих супстанци или биолошких агенаса у организам ових животиња. Један од значајних услова за оваква испитивања представља потпуно познавање анатомске грађе организма ових животиња. То је био један од главних разлога, да обрадимо део кардиоваскуларног система слепог кучета и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животињe.
За испитивање употребљено је 20 слепих кучића. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе, желатин обојен сликарском темпером или минијумом. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
А. mediana представља наставак брахијалне артерије, која се пружа у подлакатни предео у коме се налази уз N. medianus и V. mediana. Покрива је M. flexor carpi radialis, M. pronator teres и M. flexor carpi ulnaris, а затим наставља своје пружање према дисталном делу екстремитета, тако да на воларној страни у пределу прста даје за сваки прст по један крвни суд. Од А. mediana дистално од лакатног зглоба одваја се А. profunda antebrachii, која васкуларише флексоре карпалног зглоба и флексоре прста. Једна од грана А. mediana-е је и А. radialis. То је танак крвни суд, који се пружа према карпалном зглобу, између Radius-a и M. flexor carpi radialis.
А. mediana у слепог кучета, слично као код златног хрчка, пацова и текунице је продужетак од A. brachialis.
AB  - The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of  the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
The investigation was performed on 20 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
The median artery is the distal continuation of the brachial artery. It courses along the medial side of the antebrachial region, following the median nerve and median vena. It first passes 
between the flexor carpi radialis, pronator teres and flexor carpi radialis and than descendens  to the volar side of the digitus where it gives off digital arteries to each of digits.The median artery, distally to  the cubital joint , gives off the deep antebrachial  artery wich supplies carpal and digital flexor muscles.
The radial artery is the thin vessel which arises from the median, extends to the carpal joint, between the radius and M. flexor carpi radialis and supply that muscle.
The median artery in the molle rat , similarly to the golden hamster, rat and ground squirrel is the continuation of the brachial artery.
PB  - Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske
C3  - 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.
T1  - A. mediana kod slepog kučeta ( Spalax leucodon )
T1  - The median artery in the molle rat ( Spalax leucodon )
SP  - 206
EP  - 207
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2734
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Zdenka and Blagojević, Miloš and Drekić, Dmitar and Mrvić, Verica and Nešić, Ivana and Zorić, Zoran",
year = "2009",
abstract = "У области експерименталне хумане и ветеринарске медицине, као и у другим научним дисциплинама, све се више придаје значај лабораторијским животињама. На њима се могу пратити функције одређених система и њихове фармакодинамске манифестације, које настају зависно од врсте, путева и начина уношења појединих супстанци или биолошких агенаса у организам ових животиња. Један од значајних услова за оваква испитивања представља потпуно познавање анатомске грађе организма ових животиња. То је био један од главних разлога, да обрадимо део кардиоваскуларног система слепог кучета и на тај начин дамо прилог бољем познавању грађе тела ове животињe.
За испитивање употребљено је 20 слепих кучића. После искрвављења животиња, у крвне судове су убризгане различите контрастне масе, желатин обојен сликарском темпером или минијумом. Крвни судови су после тога препарисани и сликани.
А. mediana представља наставак брахијалне артерије, која се пружа у подлакатни предео у коме се налази уз N. medianus и V. mediana. Покрива је M. flexor carpi radialis, M. pronator teres и M. flexor carpi ulnaris, а затим наставља своје пружање према дисталном делу екстремитета, тако да на воларној страни у пределу прста даје за сваки прст по један крвни суд. Од А. mediana дистално од лакатног зглоба одваја се А. profunda antebrachii, која васкуларише флексоре карпалног зглоба и флексоре прста. Једна од грана А. mediana-е је и А. radialis. То је танак крвни суд, који се пружа према карпалном зглобу, између Radius-a и M. flexor carpi radialis.
А. mediana у слепог кучета, слично као код златног хрчка, пацова и текунице је продужетак од A. brachialis., The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of  the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
The investigation was performed on 20 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
The median artery is the distal continuation of the brachial artery. It courses along the medial side of the antebrachial region, following the median nerve and median vena. It first passes 
between the flexor carpi radialis, pronator teres and flexor carpi radialis and than descendens  to the volar side of the digitus where it gives off digital arteries to each of digits.The median artery, distally to  the cubital joint , gives off the deep antebrachial  artery wich supplies carpal and digital flexor muscles.
The radial artery is the thin vessel which arises from the median, extends to the carpal joint, between the radius and M. flexor carpi radialis and supply that muscle.
The median artery in the molle rat , similarly to the golden hamster, rat and ground squirrel is the continuation of the brachial artery.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske",
journal = "14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.",
title = "A. mediana kod slepog kučeta ( Spalax leucodon ), The median artery in the molle rat ( Spalax leucodon )",
pages = "206-207",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2734"
}

Blagojević, Z., Blagojević, M., Drekić, D., Mrvić, V., Nešić, I.,& Zorić, Z.. (2009). A. mediana kod slepog kučeta ( Spalax leucodon ). in 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.
Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske., 206-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2734

Blagojević Z, Blagojević M, Drekić D, Mrvić V, Nešić I, Zorić Z. A. mediana kod slepog kučeta ( Spalax leucodon ). in 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009.. 2009;:206-207.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2734 .

Blagojević, Zdenka, Blagojević, Miloš, Drekić, Dmitar, Mrvić, Verica, Nešić, Ivana, Zorić, Zoran, "A. mediana kod slepog kučeta ( Spalax leucodon )" in 14. godišnje Savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Jahorina, 3-6. jun 2009. (2009):206-207,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2734 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Nadaškić, Marko
AU  - Perić, Slobodan
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Blagojević, Zdenka
PY  - 2008
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3154
AB  - U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardiovaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 25 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. sacralis mediana je jedna od završnih grana aorte u sisara. Našim ispitivanjima ustanovili smo da je A. sacralis mediana neparan krvni sud koji predstavlja produžetak trbušne aorte, pošto se od nje odvoje dve Aa. iliacae communes. U nekim slučajevima A. sacralis mediana se odvaja od trbušne aorte pre njenog deljenja na dve Aa. iliacae communes.
	A. sacralis mediana pruža se u kaudalnom pravcu, duž ventralnog zida krsne kosti, prema repu. Na svom putu, od nje se odvajaju parne Aa. sacrales. U predelu repa A. sacralis mediana dobija naziv A. caudalis mediana koja šalje grančice u mišiće repa.
	A. sacralis mediana u slepog kučeta, kao i tekunice, zamorca, kunića i malog zelenog majmuna, je završna grana trbušne aorte.
AB  - The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	The median sacral artery  is a terminal branch of the aorta in mammals. In the present study was found the median sacral artery, as unpaired vessel, is the direct continuation of the aorta caudally after the common iliac arteries arise. In some cases it arises from the abdominal aorta before the common iliac arteries arise.
	The median sacral artery  passes caudally along the pelvic surface of the sacrum toward the tail. On its course it gives off paired sacral branches (Rami sacrales). The caudal gluteal artery is the continuation of the second, right sacral branch of the median sacral. In the region of the tail the median sacral takes a ventral position as the caudal median artery which sends branches to the muscles of the tail.
	The median sacral artery in the molle rat simillary to the ground squirrel, guinea pig, rabbit and small green monkey is the terminal branch of the abdominal aorta.
PB  - Beograd: Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008
T1  - A.	sacralis mediana u slepog kučeta (Spalax leucodon)
T1  - A.	sacralis mediana in the molle rat (Spalax leucodon)
SP  - 457
EP  - 458
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3154
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Nadaškić, Marko and Perić, Slobodan and Mrvić, Verica and Blagojević, Zdenka",
year = "2008",
abstract = "U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardiovaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 25 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. sacralis mediana je jedna od završnih grana aorte u sisara. Našim ispitivanjima ustanovili smo da je A. sacralis mediana neparan krvni sud koji predstavlja produžetak trbušne aorte, pošto se od nje odvoje dve Aa. iliacae communes. U nekim slučajevima A. sacralis mediana se odvaja od trbušne aorte pre njenog deljenja na dve Aa. iliacae communes.
	A. sacralis mediana pruža se u kaudalnom pravcu, duž ventralnog zida krsne kosti, prema repu. Na svom putu, od nje se odvajaju parne Aa. sacrales. U predelu repa A. sacralis mediana dobija naziv A. caudalis mediana koja šalje grančice u mišiće repa.
	A. sacralis mediana u slepog kučeta, kao i tekunice, zamorca, kunića i malog zelenog majmuna, je završna grana trbušne aorte., The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	The median sacral artery  is a terminal branch of the aorta in mammals. In the present study was found the median sacral artery, as unpaired vessel, is the direct continuation of the aorta caudally after the common iliac arteries arise. In some cases it arises from the abdominal aorta before the common iliac arteries arise.
	The median sacral artery  passes caudally along the pelvic surface of the sacrum toward the tail. On its course it gives off paired sacral branches (Rami sacrales). The caudal gluteal artery is the continuation of the second, right sacral branch of the median sacral. In the region of the tail the median sacral takes a ventral position as the caudal median artery which sends branches to the muscles of the tail.
	The median sacral artery in the molle rat simillary to the ground squirrel, guinea pig, rabbit and small green monkey is the terminal branch of the abdominal aorta.",
publisher = "Beograd: Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008",
title = "A.	sacralis mediana u slepog kučeta (Spalax leucodon), A.	sacralis mediana in the molle rat (Spalax leucodon)",
pages = "457-458",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3154"
}

Blagojević, M., Nešić, I., Nadaškić, M., Perić, S., Mrvić, V.,& Blagojević, Z.. (2008). A.	sacralis mediana u slepog kučeta (Spalax leucodon). in 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008
Beograd: Srpsko veterinarsko društvo., 457-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3154

Blagojević M, Nešić I, Nadaškić M, Perić S, Mrvić V, Blagojević Z. A.	sacralis mediana u slepog kučeta (Spalax leucodon). in 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008. 2008;:457-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3154 .

Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Nadaškić, Marko, Perić, Slobodan, Mrvić, Verica, Blagojević, Zdenka, "A.	sacralis mediana u slepog kučeta (Spalax leucodon)" in 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008 (2008):457-458,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3154 .

TY  - CONF
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Avdić, Rizah
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2008
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3388
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 13. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 4 – 7. jun, 2008
T1  - Inervacija uterusa i cerviksa malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) andrenergičnim vlaknima
SP  - 71
EP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3388
ER  - 

@conference{
author = "Mrvić, Verica and Avdić, Rizah and Grdović, Svetlana and Blagojević, Miloš",
year = "2008",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "13. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 4 – 7. jun, 2008",
title = "Inervacija uterusa i cerviksa malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) andrenergičnim vlaknima",
pages = "71-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3388"
}

Mrvić, V., Avdić, R., Grdović, S.,& Blagojević, M.. (2008). Inervacija uterusa i cerviksa malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) andrenergičnim vlaknima. in 13. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 4 – 7. jun, 2008
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 71-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3388

Mrvić V, Avdić R, Grdović S, Blagojević M. Inervacija uterusa i cerviksa malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) andrenergičnim vlaknima. in 13. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 4 – 7. jun, 2008. 2008;:71-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3388 .

Mrvić, Verica, Avdić, Rizah, Grdović, Svetlana, Blagojević, Miloš, "Inervacija uterusa i cerviksa malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) andrenergičnim vlaknima" in 13. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Teslić, 4 – 7. jun, 2008 (2008):71-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3388 .

TY  - JOUR
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Avdić, Rizah
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jović, Slavoljub
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2008
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3398
PB  - Srpsko veterinarsko društvo, Fakultet veterinarske medicine
T2  - 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008
T1  - Inervacija jajnika malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima
SP  - 455
EP  - 456
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3398
ER  - 

@article{
author = "Mrvić, Verica and Avdić, Rizah and Grdović, Svetlana and Jović, Slavoljub and Blagojević, Miloš",
year = "2008",
publisher = "Srpsko veterinarsko društvo, Fakultet veterinarske medicine",
journal = "20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008",
title = "Inervacija jajnika malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima",
pages = "455-456",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3398"
}

Mrvić, V., Avdić, R., Grdović, S., Jović, S.,& Blagojević, M.. (2008). Inervacija jajnika malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima. in 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008
Srpsko veterinarsko društvo, Fakultet veterinarske medicine., 455-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3398

Mrvić V, Avdić R, Grdović S, Jović S, Blagojević M. Inervacija jajnika malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima. in 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008. 2008;:455-456.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3398 .

Mrvić, Verica, Avdić, Rizah, Grdović, Svetlana, Jović, Slavoljub, Blagojević, Miloš, "Inervacija jajnika malog zelenog majmuna (Cercopithecus aethiops sabeus) noradrenergičnim vlaknima" in 20. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 24 - 27. septembar 2008 (2008):455-456,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3398 .

TY  - CONF
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Avdić, Rizah
AU  - Grdović, Svetlana
AU  - Jović, Slavoljub
AU  - Blagojević, Miloš
PY  - 2007
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3399
AB  - Mink (Mustela vison) is often used as very convenient model when there
is a research to be conducted on different urogenital infections; BecaUse of
multipurpose usage of this animal, we wanted to investigate morphological
characteristics and arterial vascularisation of ovaries. 
;
During this experiment, we used 15 females average age between the first
and the two year. After sacrificing animals, we caught sight of ovarial position fn
siru. That is when we injected colored gel into aorta abdominalis, which resulted in
creating ovaries' arterial net.
Ovariurn is an even organ located in abdominal cavity, in fossa ovaria. It's
external side, facies lateralis; connects it to the lateral side of pelvis, while it's
lower, wombal side lies on incisura ischiadica major. Average height of an
ovarium is 7mm, width is Smrn and weight is about 0,5g. A.ovarica and Ramus
ovaricum arteriae uterinae take major part in vascularisation. R. ovaricus a.
uterinae is the strongest arterie in ovarium, and it provides ovarium with blood
from wombal arterie, visceral branch of A. iliacae internae.
A. ovarica is divided into two branches: lower and stronger branch which
anastomizes in mesoovarium with R. ovaricum a. uterinae; and upper and weaker
branch of unknown caliber, which pases through the upper edge od mesosalpynx
and anastomizes with R. tubarus a. uterinae.
A. ovarica is dominant blood vessel in irrigation of genital organs of mink,
just as Ramus uterinus of the arterie with same name. It is quite variable, and it's
importance is especially noticed during pregnancy.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 19. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjačka banja, 26 - 29. septembar 2007
T1  - Mink's ovarial morphology and arterial vascularisation
SP  - 209
EP  - 209
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3399
ER  - 

@conference{
author = "Mrvić, Verica and Avdić, Rizah and Grdović, Svetlana and Jović, Slavoljub and Blagojević, Miloš",
year = "2007",
abstract = "Mink (Mustela vison) is often used as very convenient model when there
is a research to be conducted on different urogenital infections; BecaUse of
multipurpose usage of this animal, we wanted to investigate morphological
characteristics and arterial vascularisation of ovaries. 
;
During this experiment, we used 15 females average age between the first
and the two year. After sacrificing animals, we caught sight of ovarial position fn
siru. That is when we injected colored gel into aorta abdominalis, which resulted in
creating ovaries' arterial net.
Ovariurn is an even organ located in abdominal cavity, in fossa ovaria. It's
external side, facies lateralis; connects it to the lateral side of pelvis, while it's
lower, wombal side lies on incisura ischiadica major. Average height of an
ovarium is 7mm, width is Smrn and weight is about 0,5g. A.ovarica and Ramus
ovaricum arteriae uterinae take major part in vascularisation. R. ovaricus a.
uterinae is the strongest arterie in ovarium, and it provides ovarium with blood
from wombal arterie, visceral branch of A. iliacae internae.
A. ovarica is divided into two branches: lower and stronger branch which
anastomizes in mesoovarium with R. ovaricum a. uterinae; and upper and weaker
branch of unknown caliber, which pases through the upper edge od mesosalpynx
and anastomizes with R. tubarus a. uterinae.
A. ovarica is dominant blood vessel in irrigation of genital organs of mink,
just as Ramus uterinus of the arterie with same name. It is quite variable, and it's
importance is especially noticed during pregnancy.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "19. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjačka banja, 26 - 29. septembar 2007",
title = "Mink's ovarial morphology and arterial vascularisation",
pages = "209-209",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3399"
}

Mrvić, V., Avdić, R., Grdović, S., Jović, S.,& Blagojević, M.. (2007). Mink's ovarial morphology and arterial vascularisation. in 19. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjačka banja, 26 - 29. septembar 2007
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 209-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3399

Mrvić V, Avdić R, Grdović S, Jović S, Blagojević M. Mink's ovarial morphology and arterial vascularisation. in 19. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjačka banja, 26 - 29. septembar 2007. 2007;:209-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3399 .

Mrvić, Verica, Avdić, Rizah, Grdović, Svetlana, Jović, Slavoljub, Blagojević, Miloš, "Mink's ovarial morphology and arterial vascularisation" in 19. Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjačka banja, 26 - 29. septembar 2007 (2007):209-209,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3399 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Drekić, Dmitar
AU  - Nikolić, Zora
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2006
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3153
AB  - U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardio-vaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 25 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. renalis je paran krvni sud. Počinje iz trbušne aorte 3-4 mm kaudalno od A. mesenterica cranialis. Svaka ide prema bubregu svoje strane. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije nego leva. A. renalis dextra je nešto duža od A. renalis sinistra. Ona ukršta V. cava caudalis na njenoj dorzalnoj strani. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis. 
	Od leve bubrežne arterije, u blizini njene deobe na Ramus dorsalis i Ramus ventralis, odvaja se jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u levu nadbubrežnu žlezdu u njenom kaudalnom kraju.
	Od desne bubrežne arterije, u blizini njenog ulaska u desni bubreg, odvaja se jedna grana za desnu nadbubrežnu žlezdu. Ona se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u desnu nadbubrežnu žlezdu na njenom kaudalnom kraju. Pre njenog ulaska u desnu nadbubrežnu žlezdu od nje se odvaja jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu prema dijafragmi i dovodi krv u dijafragmu (A. phrenica caudalis).
	Kod slepog kučeta A. renalis je paran krvni sud i počinje iz trbušne aorte. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije od leve. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis.
AB  - The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta 3-4 mm caudally from A. mesenterica cranialis. Each of the two renal arteries courses towards kidney at its side. Right renal artery arises slightly more cranially than the left one. A. renalis dextra is also slightly longer than A. renalis sinistra. It crosses V. cava caudalis dorsally. Each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis and then penetrates kidney as mentioned. 
	From A. renalis sinistra, close to its division into Ramus dorsalis and Ramus ventralis, one branch emerges, runs cranially and enters left adrenal gland at its caudal end.
	From A. renalis dextra, close to its enter to right kidney, one branch for right adrenal gland arises. It courses cranially and enters right adrenal gland at its caudal end. Before its enter into right adrenal gland, out of it one branch arises, courses cranially towards diaphragm and supplies the diaphragm with blood (A. phrenica caudalis).
	In molle rat, A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta. A. renalis dextra emerges slightly more cranially from the left one. Before its penetration into kidney each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis.
PB  - Beograd: Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006
T1  - A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon)
T1  - The renal artery in the molle rat (Spalax leucodon)
SP  - 180
EP  - 181
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Drekić, Dmitar and Nikolić, Zora and Mrvić, Verica and Zorić, Zoran and Nešić, Ivana",
year = "2006",
abstract = "U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardio-vaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 25 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. renalis je paran krvni sud. Počinje iz trbušne aorte 3-4 mm kaudalno od A. mesenterica cranialis. Svaka ide prema bubregu svoje strane. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije nego leva. A. renalis dextra je nešto duža od A. renalis sinistra. Ona ukršta V. cava caudalis na njenoj dorzalnoj strani. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis. 
	Od leve bubrežne arterije, u blizini njene deobe na Ramus dorsalis i Ramus ventralis, odvaja se jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u levu nadbubrežnu žlezdu u njenom kaudalnom kraju.
	Od desne bubrežne arterije, u blizini njenog ulaska u desni bubreg, odvaja se jedna grana za desnu nadbubrežnu žlezdu. Ona se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u desnu nadbubrežnu žlezdu na njenom kaudalnom kraju. Pre njenog ulaska u desnu nadbubrežnu žlezdu od nje se odvaja jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu prema dijafragmi i dovodi krv u dijafragmu (A. phrenica caudalis).
	Kod slepog kučeta A. renalis je paran krvni sud i počinje iz trbušne aorte. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije od leve. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis., The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta 3-4 mm caudally from A. mesenterica cranialis. Each of the two renal arteries courses towards kidney at its side. Right renal artery arises slightly more cranially than the left one. A. renalis dextra is also slightly longer than A. renalis sinistra. It crosses V. cava caudalis dorsally. Each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis and then penetrates kidney as mentioned. 
	From A. renalis sinistra, close to its division into Ramus dorsalis and Ramus ventralis, one branch emerges, runs cranially and enters left adrenal gland at its caudal end.
	From A. renalis dextra, close to its enter to right kidney, one branch for right adrenal gland arises. It courses cranially and enters right adrenal gland at its caudal end. Before its enter into right adrenal gland, out of it one branch arises, courses cranially towards diaphragm and supplies the diaphragm with blood (A. phrenica caudalis).
	In molle rat, A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta. A. renalis dextra emerges slightly more cranially from the left one. Before its penetration into kidney each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis.",
publisher = "Beograd: Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006",
title = "A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon), The renal artery in the molle rat (Spalax leucodon)",
pages = "180-181",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Drekić, D., Nikolić, Z., Mrvić, V., Zorić, Z.,& Nešić, I.. (2006). A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon). in 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006
Beograd: Srpsko veterinarsko društvo., 180-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153

Blagojević M, Blagojević Z, Drekić D, Nikolić Z, Mrvić V, Zorić Z, Nešić I. A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon). in 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006. 2006;:180-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Drekić, Dmitar, Nikolić, Zora, Mrvić, Verica, Zorić, Zoran, Nešić, Ivana, "A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon)" in 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006 (2006):180-181,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153 .