Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti
Application of the concept of "One Health" - opportunities and benefits
Аутори
Nedić, DragoPetrović, Tamaš
Rodić Vukmir, Nina
Dimitrijević, Dragana
Đurić, Boban
Toplak, Ivan
Cvetnić, Željko
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Скоро двије трећине узрочника болести код људи је поријеклом од домаћих и
дивљих животиња, познате као зоонозе. Многе болести представљају ризик за
јавно здравље широм свијета и због тога је императив да се ове болести
сузбијају на локалном па и глобалном нивоу. Концепт „једно здравље“ заснован
је на свијести о потреби за заштиту јавног здравља дјелујући превасходно на
превенцији и контроли патогена унутар хумане и животињске популација у
животној средини у којој живе.
Концепт ”једно здравље” се почео примјењивати након потписивања
заједничког документа између Свјетске здравствене организације (СЗО),
Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) и Организације за храну и
пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Тим документом су наведене
узајамне одговорности и циљеви у овој области. Од самог почетка, за
приоритетне теме заједничког дјеловања постављени су: вирус бјеснила, од
којег годишње умире преко 59.000 људи, затим друге вирусе зоонотског
карактера као што је птичји гр...ип. Међу прве приоритете уврштена је и
антимикробна резистенција. Све неопходне активности стручњака из области
здравља животиња, јавног здравља и животне средине треба да се примјењују
на локалном, националном и глобалном нивоу. То би требало да допринесе
сталном и истовременом унапређењу јавног здравља, здравља животиња и
заштите животне средине широм свијета.
Најефикасније и најекономичније решење за заштиту људи је борба против свих
зоонотских патогена у животињској популацији. То захтијева стратешки
приступ, организовање, управљање и контролу уз адекватна улагање
финансијских средстава и ангажовање расположивих људских и материјалних
ресурса и из јавног и приватног сектора. То подразумијева да се успоставе нови
механизми међусобног информисања и синхронизованог заједничког
дјеловања. Свакако треба водити рачуна и о патогенима који нису зоонозе, али
имају индиректни негативан утицај на здравље, производњу хране и животну
средину. Све три међународне организације објављују стандарде и препоруке о поступању у одређеним околностима које су од помоћи надлежним
институцијама за доношење одлука.
И поред тога што је концепт ”једно здравље” успостављен прије пар деценија
ипак се на терену не примјећује промјена политике у овом погледу. Веома мали
број земаља је донио стратегију по концепту ”једно здравље”, односно неке
земље су урадиле веома мало док је огроман број земаља које нису учиниле
ништа. Све ово се може објаснити на појави пандемије COVID 19 која траје
више од двије године са веома много нејасних ситуација као што је поријекло
вируса, мутације, дијагностика и вакцинација. Поражавајућа је чињеница да је
учешће ветеринарских институција у периоду пандемије било веома
незапажено. У неким земљама су формиране комисије или ад-хок радне групе
за зонозе, али није било системског приступа по концепту ”једно здравље”.
У овом раду се наводе различита искуства појединих земаља код појава
одређених болести као што су COVID 19, бјеснило и птичји грип у региону,
затим искуства у контроли антимикробне резистенције. Циљ рада је да се укаже
на предности као и шансе код примјене концепта ”једно здравље”, на добрим и
лошим искуствима на локалном, регионалном и глобалном нивоу.
Nearly two-thirds of human pathogens come from domestic and wild animals, known
as zoonoses. Many diseases pose a risk to public health around the world and it is
therefore imperative that these diseases be eradicated locally and globally. The
concept of "One Health" is based on awareness of the need to protect public health,
acting primarily on the prevention and control of pathogens within human and animal
populations in the environment in which they live.
The concept of "One Health" began to be applied after the signing of a joint document
between the World Health Organization (WHO), the World Organization for Animal
Health (RES) and the Food and Agriculture Organization of the United Nations
(FAO). This document sets out mutual responsibilities and goals in this area. From
the very beginning, the priority topics for joint action were: the rabies virus, which
kills over 59,000 people a year, and other zoonotic viruses such as bird flu.
Antimicrobial resistance is one of ...the first priorities. All necessary activities of experts
in the field of animal health, public health and the environment should be implemented
at the local, national and global levels. This should contribute to the continuous and
simultaneous improvement of public health, animal health and environmental
protection worldwide.
The most efficient and economical solution for human protection is the fight against
all zoonotic pathogens in the animal population. This requires a strategic approach,
organization, management and control with adequate investment of financial
resources and engagement of available human and material resources from both the
public and private sectors. This means establishing new mechanisms for mutual
information and synchronized joint action. Pathogens that are not zoonoses, but have
an indirect negative impact on health, food production and the environment, should
certainly be taken into account. All three international organizations publish standards
and recommendations on how to act in certain circumstances that are helpful to the
competent decision-making institutions . Despite the fact that the concept of "One Health" was established a few decades ago,
there is no change in policy in this regard. Very few countries have adopted a strategy
based on the concept of "One Health", i.e. some countries have done very little while
a huge number of countries have done nothing. All this can be explained by the
appearance of the COVID 19 pandemic, which has been going on for more than two
years, with many unclear situations such as the origin of the virus, mutations,
diagnostics and vaccinations. It is a devastating fact that the involvement of veterinary
institutions during the pandemic period was quite unnoticed. In some countries,
commissions or ad-hoc working groups on zonoses have been established, but there
has been no systematic approach to the concept of "One Health".
This paper presents different experiences of individual countries in the occurrence of
certain diseases such as COVID 19, rabies and bird flu in the region, as well as
experiences in the control of antimicrobial resistance. The aim of this paper is to point
out the advantages and opportunities in the application of the concept of "One Health",
the good and bad experiences at the local, regional and global levels.
Кључне речи:
„jедно здравље“ / зоонозе / заразне болести / епидемија / "One Health" / zoonoses / infectious diseases / epidemicИзвор:
XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022, 2022, 28-31Издавач:
- Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
Напомена:
- Zbornik kratkih sadržaja
Колекције
Институција/група
Fakultet veterinarske medicineTY - CONF AU - Nedić, Drago AU - Petrović, Tamaš AU - Rodić Vukmir, Nina AU - Dimitrijević, Dragana AU - Đurić, Boban AU - Toplak, Ivan AU - Cvetnić, Željko PY - 2022 UR - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3063 AB - Скоро двије трећине узрочника болести код људи је поријеклом од домаћих и дивљих животиња, познате као зоонозе. Многе болести представљају ризик за јавно здравље широм свијета и због тога је императив да се ове болести сузбијају на локалном па и глобалном нивоу. Концепт „једно здравље“ заснован је на свијести о потреби за заштиту јавног здравља дјелујући превасходно на превенцији и контроли патогена унутар хумане и животињске популација у животној средини у којој живе. Концепт ”једно здравље” се почео примјењивати након потписивања заједничког документа између Свјетске здравствене организације (СЗО), Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Тим документом су наведене узајамне одговорности и циљеви у овој области. Од самог почетка, за приоритетне теме заједничког дјеловања постављени су: вирус бјеснила, од којег годишње умире преко 59.000 људи, затим друге вирусе зоонотског карактера као што је птичји грип. Међу прве приоритете уврштена је и антимикробна резистенција. Све неопходне активности стручњака из области здравља животиња, јавног здравља и животне средине треба да се примјењују на локалном, националном и глобалном нивоу. То би требало да допринесе сталном и истовременом унапређењу јавног здравља, здравља животиња и заштите животне средине широм свијета. Најефикасније и најекономичније решење за заштиту људи је борба против свих зоонотских патогена у животињској популацији. То захтијева стратешки приступ, организовање, управљање и контролу уз адекватна улагање финансијских средстава и ангажовање расположивих људских и материјалних ресурса и из јавног и приватног сектора. То подразумијева да се успоставе нови механизми међусобног информисања и синхронизованог заједничког дјеловања. Свакако треба водити рачуна и о патогенима који нису зоонозе, али имају индиректни негативан утицај на здравље, производњу хране и животну средину. Све три међународне организације објављују стандарде и препоруке о поступању у одређеним околностима које су од помоћи надлежним институцијама за доношење одлука. И поред тога што је концепт ”једно здравље” успостављен прије пар деценија ипак се на терену не примјећује промјена политике у овом погледу. Веома мали број земаља је донио стратегију по концепту ”једно здравље”, односно неке земље су урадиле веома мало док је огроман број земаља које нису учиниле ништа. Све ово се може објаснити на појави пандемије COVID 19 која траје више од двије године са веома много нејасних ситуација као што је поријекло вируса, мутације, дијагностика и вакцинација. Поражавајућа је чињеница да је учешће ветеринарских институција у периоду пандемије било веома незапажено. У неким земљама су формиране комисије или ад-хок радне групе за зонозе, али није било системског приступа по концепту ”једно здравље”. У овом раду се наводе различита искуства појединих земаља код појава одређених болести као што су COVID 19, бјеснило и птичји грип у региону, затим искуства у контроли антимикробне резистенције. Циљ рада је да се укаже на предности као и шансе код примјене концепта ”једно здравље”, на добрим и лошим искуствима на локалном, регионалном и глобалном нивоу. AB - Nearly two-thirds of human pathogens come from domestic and wild animals, known as zoonoses. Many diseases pose a risk to public health around the world and it is therefore imperative that these diseases be eradicated locally and globally. The concept of "One Health" is based on awareness of the need to protect public health, acting primarily on the prevention and control of pathogens within human and animal populations in the environment in which they live. The concept of "One Health" began to be applied after the signing of a joint document between the World Health Organization (WHO), the World Organization for Animal Health (RES) and the Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). This document sets out mutual responsibilities and goals in this area. From the very beginning, the priority topics for joint action were: the rabies virus, which kills over 59,000 people a year, and other zoonotic viruses such as bird flu. Antimicrobial resistance is one of the first priorities. All necessary activities of experts in the field of animal health, public health and the environment should be implemented at the local, national and global levels. This should contribute to the continuous and simultaneous improvement of public health, animal health and environmental protection worldwide. The most efficient and economical solution for human protection is the fight against all zoonotic pathogens in the animal population. This requires a strategic approach, organization, management and control with adequate investment of financial resources and engagement of available human and material resources from both the public and private sectors. This means establishing new mechanisms for mutual information and synchronized joint action. Pathogens that are not zoonoses, but have an indirect negative impact on health, food production and the environment, should certainly be taken into account. All three international organizations publish standards and recommendations on how to act in certain circumstances that are helpful to the competent decision-making institutions . Despite the fact that the concept of "One Health" was established a few decades ago, there is no change in policy in this regard. Very few countries have adopted a strategy based on the concept of "One Health", i.e. some countries have done very little while a huge number of countries have done nothing. All this can be explained by the appearance of the COVID 19 pandemic, which has been going on for more than two years, with many unclear situations such as the origin of the virus, mutations, diagnostics and vaccinations. It is a devastating fact that the involvement of veterinary institutions during the pandemic period was quite unnoticed. In some countries, commissions or ad-hoc working groups on zonoses have been established, but there has been no systematic approach to the concept of "One Health". This paper presents different experiences of individual countries in the occurrence of certain diseases such as COVID 19, rabies and bird flu in the region, as well as experiences in the control of antimicrobial resistance. The aim of this paper is to point out the advantages and opportunities in the application of the concept of "One Health", the good and bad experiences at the local, regional and global levels. PB - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze C3 - XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022 T1 - Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti T1 - Application of the concept of "One Health" - opportunities and benefits SP - 28 EP - 31 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063 ER -
@conference{ author = "Nedić, Drago and Petrović, Tamaš and Rodić Vukmir, Nina and Dimitrijević, Dragana and Đurić, Boban and Toplak, Ivan and Cvetnić, Željko", year = "2022", abstract = "Скоро двије трећине узрочника болести код људи је поријеклом од домаћих и дивљих животиња, познате као зоонозе. Многе болести представљају ризик за јавно здравље широм свијета и због тога је императив да се ове болести сузбијају на локалном па и глобалном нивоу. Концепт „једно здравље“ заснован је на свијести о потреби за заштиту јавног здравља дјелујући превасходно на превенцији и контроли патогена унутар хумане и животињске популација у животној средини у којој живе. Концепт ”једно здравље” се почео примјењивати након потписивања заједничког документа између Свјетске здравствене организације (СЗО), Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО). Тим документом су наведене узајамне одговорности и циљеви у овој области. Од самог почетка, за приоритетне теме заједничког дјеловања постављени су: вирус бјеснила, од којег годишње умире преко 59.000 људи, затим друге вирусе зоонотског карактера као што је птичји грип. Међу прве приоритете уврштена је и антимикробна резистенција. Све неопходне активности стручњака из области здравља животиња, јавног здравља и животне средине треба да се примјењују на локалном, националном и глобалном нивоу. То би требало да допринесе сталном и истовременом унапређењу јавног здравља, здравља животиња и заштите животне средине широм свијета. Најефикасније и најекономичније решење за заштиту људи је борба против свих зоонотских патогена у животињској популацији. То захтијева стратешки приступ, организовање, управљање и контролу уз адекватна улагање финансијских средстава и ангажовање расположивих људских и материјалних ресурса и из јавног и приватног сектора. То подразумијева да се успоставе нови механизми међусобног информисања и синхронизованог заједничког дјеловања. Свакако треба водити рачуна и о патогенима који нису зоонозе, али имају индиректни негативан утицај на здравље, производњу хране и животну средину. Све три међународне организације објављују стандарде и препоруке о поступању у одређеним околностима које су од помоћи надлежним институцијама за доношење одлука. И поред тога што је концепт ”једно здравље” успостављен прије пар деценија ипак се на терену не примјећује промјена политике у овом погледу. Веома мали број земаља је донио стратегију по концепту ”једно здравље”, односно неке земље су урадиле веома мало док је огроман број земаља које нису учиниле ништа. Све ово се може објаснити на појави пандемије COVID 19 која траје више од двије године са веома много нејасних ситуација као што је поријекло вируса, мутације, дијагностика и вакцинација. Поражавајућа је чињеница да је учешће ветеринарских институција у периоду пандемије било веома незапажено. У неким земљама су формиране комисије или ад-хок радне групе за зонозе, али није било системског приступа по концепту ”једно здравље”. У овом раду се наводе различита искуства појединих земаља код појава одређених болести као што су COVID 19, бјеснило и птичји грип у региону, затим искуства у контроли антимикробне резистенције. Циљ рада је да се укаже на предности као и шансе код примјене концепта ”једно здравље”, на добрим и лошим искуствима на локалном, регионалном и глобалном нивоу., Nearly two-thirds of human pathogens come from domestic and wild animals, known as zoonoses. Many diseases pose a risk to public health around the world and it is therefore imperative that these diseases be eradicated locally and globally. The concept of "One Health" is based on awareness of the need to protect public health, acting primarily on the prevention and control of pathogens within human and animal populations in the environment in which they live. The concept of "One Health" began to be applied after the signing of a joint document between the World Health Organization (WHO), the World Organization for Animal Health (RES) and the Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). This document sets out mutual responsibilities and goals in this area. From the very beginning, the priority topics for joint action were: the rabies virus, which kills over 59,000 people a year, and other zoonotic viruses such as bird flu. Antimicrobial resistance is one of the first priorities. All necessary activities of experts in the field of animal health, public health and the environment should be implemented at the local, national and global levels. This should contribute to the continuous and simultaneous improvement of public health, animal health and environmental protection worldwide. The most efficient and economical solution for human protection is the fight against all zoonotic pathogens in the animal population. This requires a strategic approach, organization, management and control with adequate investment of financial resources and engagement of available human and material resources from both the public and private sectors. This means establishing new mechanisms for mutual information and synchronized joint action. Pathogens that are not zoonoses, but have an indirect negative impact on health, food production and the environment, should certainly be taken into account. All three international organizations publish standards and recommendations on how to act in certain circumstances that are helpful to the competent decision-making institutions . Despite the fact that the concept of "One Health" was established a few decades ago, there is no change in policy in this regard. Very few countries have adopted a strategy based on the concept of "One Health", i.e. some countries have done very little while a huge number of countries have done nothing. All this can be explained by the appearance of the COVID 19 pandemic, which has been going on for more than two years, with many unclear situations such as the origin of the virus, mutations, diagnostics and vaccinations. It is a devastating fact that the involvement of veterinary institutions during the pandemic period was quite unnoticed. In some countries, commissions or ad-hoc working groups on zonoses have been established, but there has been no systematic approach to the concept of "One Health". This paper presents different experiences of individual countries in the occurrence of certain diseases such as COVID 19, rabies and bird flu in the region, as well as experiences in the control of antimicrobial resistance. The aim of this paper is to point out the advantages and opportunities in the application of the concept of "One Health", the good and bad experiences at the local, regional and global levels.", publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze", journal = "XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022", title = "Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti, Application of the concept of "One Health" - opportunities and benefits", pages = "28-31", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063" }
Nedić, D., Petrović, T., Rodić Vukmir, N., Dimitrijević, D., Đurić, B., Toplak, I.,& Cvetnić, Ž.. (2022). Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022 Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 28-31. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063
Nedić D, Petrović T, Rodić Vukmir N, Dimitrijević D, Đurić B, Toplak I, Cvetnić Ž. Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022. 2022;:28-31. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063 .
Nedić, Drago, Petrović, Tamaš, Rodić Vukmir, Nina, Dimitrijević, Dragana, Đurić, Boban, Toplak, Ivan, Cvetnić, Željko, "Primjena koncepta „Jedno zdravlje“ - šanse i prednosti" in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022 (2022):28-31, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3063 .