Diferencijalna dijagnostika sindroma ležeće krave

Abstract

Sindrom ležeće krave predstavlja nemogućnost ustajanja kod visoko gravidnih krava ili krava u ranom puerperijumu, koje traje duže od 24 časa. Životinje leže oslonjenje na sternum, uz očuvanu sposobnost da unose hranu i vodu, pri čemu svest može biti narušena. Etiologija nastanka ovog oboljenja je kompleksna i uključuje više faktora kao što su traumatski, metabolički, neurološki ili infektivni. Iz tog razloga, lista diferencijalnih dijagnoza ovog oboljenja je velika, a najčešće pominjani su distokija, masna jetra, ketoza, hipofosfatemija, septični mastitis, peritonitis kao i desna dislokacija sirišta. Bez obzira na primarni uzrok ležanja, kod svih obolelih goveda kao posledica nemogućnosti ustajanja dolazi do sekundarnog oštećenja mišića i nerava kao posledica njihove kompresije i/ili pritiska usled ležanja na čvrstoj podlozi. U zavisnosti od stepena oštećenja mišića i nerava zavisiće i ishod terapije kao i oporavak krava obolelih od sindroma ležanja. Iz tog razloga, pored detaljnog kliničkog pregleda, a u cilju utvrđivanja pouzdanosti i opravdanosti lečenja obolelih životinja, potrebno je sprovoditi dijagnostičke testove. Najznačajniji biohemijski parametri koji nam služe za procenu stepena oštećenja i uspeha oporavka krava obolelih od sindoma ležanja su koncentracije Ca, P, Mg i K, kao i aktivnost enzima AST, LDH i CK.