Ekonomski i ekološki aspekti održivog uzgoja autohtonih rasa ovaca i koza

Abstract

U stočarstvu se problem očuvanja nisko-produktivnih autohtonih rasa domaćih životinja još uvek teško objašnjava i ta činjenica otežava rad na unapređenju korišćenja životinjskih genetičkih resursa u praksi. Međutim, agrodiverzitet, pa i životinjski genetički resursi, u novom konceptu održivog korišćenja genetičkih resursa, zauzimaju veoma važno mesto, sagledavajući prirodne potencijale, ekonomsko i socijalno okruženje, ali i koristeći svetska iskustva. Gajenje malih preživara u Srbiji najveći ekonomski značaj ima za prozvodnju mesa, prevashodno mesa jagnjadi. Uspešno bavljenje ovčarstvom zavisi velikim delom od podsticaja države, od platežnih mogućnosti tržišta, ali najbitnija stavka svakako je dobar menadžment kojim se ostvaruju pozitivni ekonomski i finansijski rezultati. S obzirom na bogatstvo travnatih površina i odnosa između tih površina i broja malih preživara koje ih koriste, nije očekivano da će njihovo gajenje značajno uticati na životnu sredinu. Brdsko-planinska područja mogu da podržavaju održivi razvoj i, čak, mogu da posluže za organsku proizvodnju hrane.