Uticaj pandemije COVID-19 na bezbednost hrane

Abstract

Pandemija izazvana virusom COVID-19 u 2020. godini je suočila svet sa zdravstvenom krizom koja je ostavila nemerljive zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice, ugrozila nacionalne ekonomije i izvršila udar na bezbednost stanovništva. Kao odgovor na krizu, države su u početku preduzimale određene restriktivne mere u cilju prevencije, kontrolisanja i zaustavljanja pandemije. Mere su varirale od zatvaranja granica, restrikcija međudržavnog saobraćaja, ograničavanja rada pojedinih objekata, do karantina i policijskog časa. Pandemija ne predstavlja samo zdravstvenu katastrofu koju treba savladati i sanirati, već je i ozbiljan faktor destabilizacije svih društvenih sistema, svih grana privrede, pa i bezbednosti namirnica. Organizacije za bezbednost hrane širom sveta, kao što su Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Država (FDA) objavile su da još uvek nema podataka o prenošenju ovog virusa putem hrane, ali se i dalje prikupljaju dokazi o potencijalnom postojanošću virusa na hrani. Koronavirus može kontaminirati sveže prehrambene proizvode ili pakovanja hrane preko zaražene osobe koja kija ili kašlje direktno na njih. Zabeležen je i negativan uticaj pandemije COVID-19 na glad u svetu, sa čak 10 miliona gladnih ljudi više nego u 2019. godini. Sa druge strane, smanjena izloženost ljudi kontaminiranoj hrani, usled zatvaranja restorana i smanjenog uvoza i izvoza dovela je do pada broja prijavljenih epidemija prenosivih hranom za 47 procenata u odnosu na 2019. godinu. Najveći pad među prijavljenim uzročnicima prenosivih hranom u 2020. god. zabeležen je za Norovirus i Hepatitis A, gde se broj prijavljenih slučajeva smanjio za 72, odnosno 65 procenata, prema podacima EFSA. Potrošači su i dalje zabrinuti za bezbednost hrane, pa je razumevanje rizika od opasnosti od suštinskog značaja za izbegavanje potencijalnih negativnih uticaja u lancu proizvodnje hrane u doba nakon pandemije Covid-19.