Oboljenja kičmene moždine pasa - dijagnostički pristup, kako utvrditi težinu oboljenja i kako proceniti pristup terapiji

Abstract

Oboljenja kičmene moždine pasa su relativno česta u veterinarskoj praksi malih životinja. Pregled takvih pacijenata zahteva poštovanje odgovarajućeg neurološkog protokola koji treba da omogući utvrđivanje da li je u pitanju zaista neurološko oboljenje, postojanje drugih oboljenja koja mogu da pogoršaju trenutno oboljenje kičmene moždine, gde je lezija lokalizovana u kičmenoj moždini, koliko je teško oboljenje i na kraju koji je uzrok (ako je moguće) i kakva je prognoza oboljenja. Da bi se do ovih odgovora došlo neophodno je iskoristiti sve podatke dobijene iz nacionala, anamneze i kliničkog, neurološkog i ortopedskog pregleda kao i rezultata odgovarajućih specijaističkih ispitivanja (krvna slika, biohemijski pregled krvi i urina, rendgenski pregled, MRI, CT, pregled CST, EMG, histopatološki pregled). Klinička slika kod postojanja lezija u kičmenoj moždini zavisi od toga u kom segmentu kičmene moždine je lezija lokalizovana, kolika je veličina lezije i od prirode patofiziološkog procesa. Procena težine oštećenja kičmene moždine mora se sprovesti objektivno na osnovu relevantnih kliničkih parametara i u tu svrhu se može iskoristiti modifikovana Frankel-ova skala. Generalno gledano, terapija pasa sa oboljenjem kičmene moždine treba da bude koncipirana u zavisnosti od hitnosti slučaja, uzroka primarnog oboljenja, patofiziološkog mehanizma bolesti i veličine lezije.