Uticaj klimatskih promena na epizootiološke determinante, pojavu i širenje zaraznih bolesti

Abstract

Svake godine svedočimo sve očiglednijim promenama klime, koje pokazuju svoj poseban uticaj na epizootiološki trougao i njegove determinante: prijemčivu vrstu, patogene mikroorganizme i okruženje, odnosno sredinu u kojoj se ova interakcija ostvaruje. U fokusu svetske naučne javnosti su istraživanja promena klimatskih obrazaca čiji se uticaj sve češće dovodi u vezu sa interakcijama koje postoje između patogena i domaćina. Klimatske promene koje nastaju kao posledica jednog od najmarkantnijih fenomena poznatog kao El NINO (El Niño – Southern Oscillation (ENSO), imaju kratkoročne, ali izrazite efekte na vremenske prilike čije su posledice odstupanja od uobičajenih klimatskih obrazaca. One podrazumevaju poplave, suše, promene spoljašnje temperature u smeru sve toplijih leta i kao posledicu sve masovnije i češće šumske požare, ali i izbijanja epidemija i epizootija. Ciklična pojava ovakvih anomalija u prošlosti, dovodi se u vezu sa epizootijama zaraznih bolesti poput kuge kopitara, groznice zapadnog Nila, groznice doline Rift, hantavirusnih infekcija, malarije, kuge, kolere i nastajanjem povoljnih ekoloških uslova za širenje areala vektora prenosioca i rezervoara zaraznih bolesti. Na koji način podizanje temperature vode u Tihom i Indijskom okeanu (ENSO), uz druge efekte čiji kombinovаni i često nejasni uticaji na promene klime, ugrožavaju ne samo biodiverzitet, dovode do epizootija, epidemija, i širenja areala prirodno žarišnih infekcija, izazovi su sa kojima se susreće savremena nauka.