Gljivične infekcije – nova/stara pretnja? – Značaj veterinarske patologije u dijagnostici

Abstract

Царство гљива (Funghi) обухвата 6 милиона врста у оквиру којих се срећу облици којима је развијен талус – гљиве/печурке и микроскопске облике – гљивице и кваснице од којих 625 врста може да изазове инфекцију кичмењака и поред тренутно актуелних вирусних и бактеријских обољења представљају све значајнија обољења глобалног карактера која често имају зоонотски карактер. Микозе (гљивичне инфекције) представљају обољења изазвана гљивицама. Гљивице могу да инфицирају различитa ткива изазивајући површинске или дубоке патолошке промене као и системско обољење. Микозе се деле на сапронозе (сапронозне гљивичне инфекције) код којих су изазивачи опортунистичке гљивице које се налазе у спољашњој средини у воденим екосистемима и/или земљишту (хидрофилне и геофилне гљивице) и микотичне зоонозе (зоонозне гљивичне инфекције) за које су одговорне зоофилне и антропофилне патогене гљивице и преносе се са инфицираног домаћина. У најчешће и најзначајније сапронозе су аспергилоза, мукоромикоза, кандидијаза и инфекције меланизованим гљивицама, а нешто ређе се јављају кокцидиоидомикоза, хистоплазмоза, паракокцидиоидомикоза и бластомикоза. Најзначајније микотичне зоонозе, нарочито са аспекта дерматопатологије су дерматофиције - инфекције изазване са Microsporum canis, Trichophyton mentagrophytes, Trichophyton verrucosum, Epidermophyton, Sporothrix sp. и Mallasezia sp. Група микоза као што су хитридиомикоза водоземаца, узрочник „синдрома белог носа слепих мишева“ и узрочник „обољења жуте гљивице“ код рептила су од значаја у домену очувања биодиверзитета јер могу да оболе одређене угрожене животињске врсте. У ветеринарској медицини гљивице представљају и значајне контаминенте хране за животиње које путем својих метаболита (микотоксини) нарушавају здравље животиња. Поред детекције макроскопских промена карактеристичних за микозе, за процес дијагностике микоза значајно дијагностичко средство представља хистопатологија. Специјализоване метода бојења које се поред рутинског бојења хематоксилином и еозином (HE) користе у дијагностици микоза су Грокот (GMS) које боји гљивице црном бојом и PAS бојење које боји гљивице ружичасто-црвено и уоквирује гљивице тако да је омогућена визуелизација њихове морфологије. Поред хистопатологије, за тачну диференцијацију неких врста гљивица може да се користи имунохистохемијско испитивање. Гљивице представљају узрочнике који се све чешће наводе као узрочници обољења која често имају зоонотски карактер. Ветеринарска патологија има значајну улогу у дијагностици ових обољења на више нивоа - у домену дерматопатологије, неких генерализованих стања - системских микоза, као и у оквиру очувања угрожених животињских врста.

Kingdom Funghi includes as many as 6 million of species of which shapes with differentiated talus and microscopic forms can be found. 625 species of these have been reported to cause infection in vertebrates, and beside actual viral and bacterial diseases mycotic diseases represent the important global diseases which often have zoonotic character. Mycosis represent diseases caused with fungi. Fungi can infect different tissues causing superficial and profound pathologic changes, as well as systemic disease. Mycosis are divided on sapronoses/sapronotic fungal infections caused by opportunistic environmental fungi that inhabit aquatic ecosystems and/or soil (hydrophilic and geophilic fungi) rather than a living host, and mycotic zoonoses/zoonotic mycotic infections – caused by transmissible zoophilic and anthropohilic pathogen fungi which are transmitted by contagious host. Most frequent and most importabt sapronoses are aspergillosis, mucoromycosis, candidiasis, cryptococcosis and infections due to melanised fungi, and less frequent sapronoses are coccidioidomycosis, histoplasmosis, paracoccidioidomycosis, and blastomycosis. Most important fungal zoonoses, especially important in field of dermatopathology are dermatophytic infections - infections caused by Microsporum canis, Trichophyton mentagrophytes, Trichophyton verrucosum, Epidermophyton, Sporothrix sp. and Mallasezia sp. Group of mycosis such as chytridiomycosis of amphibians, then causative agent of “bat white-nose syndrome” and causative agent of “yellow fungus disease” in reptiles, which are important in the preservation of biodiversity, because they can jeopardize some endangered animal species. In veterinary medicine fungi also represent important food contaminents which have great impact on animal health causeb with their metabolites (mycotoxin). Besides recognition of macroscopic changes characteristic for mycoses, histopathology represents an important diagnostic tool in the diagnostics of these infections. Special stains are used in diagnosis of fungal infections besides routine haematoxylin and eosin staining (HE). These staining are Grocott-Gomori's methenamine silver stain (GMS) which stains fungi black and Periodic acid–Schiff (PAS) which stains fungi pink-red, delineate the fungi so that their morphology can be visualised. Also, in accurate differentiating of some fungal species immunohistochemistry can be used. Fungi represent noxes which are more common stated as cause of diseases which frequent have zoonotic character. Veterinary pathology plays important role in fungal infection diagnostics weather in domain of dermatopathology (diagnosis of superficial and subcutaneous mycoses), in recognition of some general disorders - systemic mycoses, as well as in conservation of endangered animal species.