Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala

Abstract

Adenovirusi pasa 1 i 2 (CaDV1 i 2) su genetski i antigenski srodni dvolančani DNK virusi koji ispoljavaju različit tropizam pri čemu se CaDV1 vezuje za receptore ćelija vaskularnog endotela, parenhima jetre i bubrega, dok se CaDV2 umnožava u ćelijama respiratornog, i u određenoj meri crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa je jedna od najznačajnijih zaraznih bolesti ove vrste životinja, a na infekciju CaDV1 osetljivi su i divlji mesojedi dok je oboljenje naročito izraženo kod lisica i protiče sa simptomima encefalitisa. Pseći adenovirus 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan je od uzročnika infektivnog traheobronhitisa pasa. Zlatni šakali (Canis aureus) i lisice (Vulpes vulpes) su široko rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari velikog broja patogena. Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji, pojava infektivnog hepatitisa pasa je danas retka i ovo oboljenje se javlja kod nevakcinisanih pasa, odnosno u slučajevima kontakta sa divljim mesojedima. Uzorci poreklom od lisica i šakala odstreljenih na teritoriji AP Vojvodine (Južnog Banata i Zapadne Bačke) analizirani su primenom PCR u skladu sa protokolom za simultanu detekciju CaDV1 i CaDV2 uspostavljenim na Katedri za mikrobiologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Ispitani su zbirni uzorci organa poreklom od 69 jedinki pri čemu je prisustvo CaDV1 utvrđeno u ukupno 47,8% uzoraka, odnosno kod 34,5% lisica i 57,5% šakala. Za razliku od CaDV1, CaDV2 nije detektovan ni u jednom ispitivanom uzorku. S obzirom da kod odstreljenih životinja nisu utvrđene karakteristične patološke promene, zaključuje se da su inaparentne infekcije izazvane CaDV1 rasprostranjene u populacijama divljih mesojeda u našoj zemlji. Navedeni rezultati predstavljaju najnovije, ako ne i prve podatke o prisustvu psećih adenovirusa kod divljači u Republici Srbiji i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. Uprkos retkoj pojavi infektivnog hepatitisa, vakcinacija pasa ostaje nezaobilazna preventivna mera s obzirom na otpornost CaDV1 u spoljašnjoj sredini, ali i na očiglednu cirkulaciju ovog virusa u populaciji divljih mesojeda.