Ispitivanje sadržaja žive u tkivima i organima rečne ribe izlovljene iz Dunava

Abstract

Због заштите здравља потрошача количина тешких метала и металоида ограничена је прописима у већини земаља у свету (и у Србији), у храни па и у риби. То се пре свега односи на живу, олово, кадмијум и арсен, а у појединим случајевима и на друге тешке метале као што су цинк, калај, бакар и грожђе чија количина је ограничена код производа од риба у лименој амбалажи.Циљиспитивања био је да се испита садржајживе у мишићном ткиву риба (толстолобик,шаран, сом) изловљених из реке Дунав на улазу (Батајница, Белегиш- профил А), односно излазу (Винча, Гроцка профил Б), односно излазу из Београда. За испитивање садржаја живе у узорцима рибе коришћен је атомски апсорпциони спектрофотометар. Просечан садржај живе у мишићном ткиву риба на профилуАкретао се од 139,00±24,42 μg/kg (толстолобик) до 327,10±109,90 μg/kg (сом) а на профилу Б кретао се од 163,50±23,09 μg/kg (толстолобик) до 534,10±100,30 μg/kg (сом). Разлике између просечног садржаја живе у мишићном ткиву испитиваних врста риба на оба профила биле су статистички значајне (p<0,05; p<0,01). У дигестивном тракту испитиваних врста риба на профилу А просечан садржај живе кретао се од 167,30±43,20 μg/kg (сом) до 252,60±52,46 μg/kg (толстолобик) а на профилу Б од 221,30±30,89 μg/kg (шаран) до 308,10±51,26 μg/kg (сом). Између просечних садржаја живе у дигестивном тракту испитиваних врста риба на оба профила утврђена је статистички значајна разлика (p<0,05; p<0,01) у свимслучајевима поређења. Просечан садржај живе на профилу А у јетри испитиваних врста риба кретао се од 143,50±39,31 μg/kg (сом) до 206,30±38,67 μg/kg (шаран). Просечан садржајживе у јетри сома на профилуАбио је статистички значајномањи (p<0,01) од просечног садржајаживе у јетри шарана односно толстолобика. На профилу Б просечан садржајживе кретао се од 208,80±25,91 μg/kg (толстолобик) до 235,50±27,72 μg/kg (сом). Између просечних садржаја живе у јетри поређених врста риба на профилу Б није утврђена статистички значајна разлика. Садржајживе у мишићном ткиву, садржају дигестивног тракта зависио је од врсте рибе и места излова.

To protect consumers health in most countries in the world (as in Serbia), the amount of heavy metals and metalloids in food and fish is limited by regulations. The aim of this study was to examine the content of mercury in muscle tissue of fish (silver carp, carp, catfish) harvested from the Danube River to the entrance (Batajnica, Belegiš-profileA) and the exit (Vinča, Grockaprofile B), and the exit from Belgrade. For examination of mercury content in fish samples an atomic absorption spectrophotometer was used. The average mercury content in muscle tissue of fish profile A was ranged from 139.00±24.42 mg/kg (silver carp) to 327.10±109.90 mg/kg (catfish) and on profileBranged from 163.50±23.09 mg/kg (silver carp) to 534.10±100.30 mg/kg (catfish). The differences between the average mercury content in muscle tissue of fish species examined in both profiles were significantly (p<0.05, p<0.01). The average mercury content of the profile A in the liver of examined fish species ranged from 143.50±39.31 mg/kg (catfish) to 206.30±38.67 mg/kg (carp). The average mercury content in the liver of catfish on profileAwas significantly lower (p<0.01) than the average mercury content in the liver of carp and silver carp. On the profile B the average mercury content ranged from 208.80±25.91 mg/kg (silver carp) to 235.50±27.72 mg/kg (catfish). There was not significantly differences between the average mercury content in the liver of compared fish to profile B. Mercury content in muscle tissue and the content of the digestive tract depended on the type of fish and place of fishing.