@conference{
author = "Đurđević, Biljana and Samojlović, Milena and Lazić, Gospava and Nešić, Ksenija and Vučićević, Ivana and Polaček, Vladimir",
year = "2021",
abstract = "Бовина спонгиформна енцефалопатија (БСЕ) или болест “лудих крава” је прогресивно,
фатално, неуродегенеративно обољење говеда. Спада у групу трансмисивих
спонгиформних енцефалопатија (ТСЕ), познатих и као прионске болести. Узрочник
обољења је абнормални, патолошки прион протеин који се акумулира у можданом
ткиву, доводећи до карактеристичних хистопатолошких промена. Болест је откривена
осамдесетих година прошлог века, и као потпуно нова и непозната болест крава са
израженим неуролошким знацима, представљала је не само изазов, него и обавезу
научне и стручне јавности да утврди етиолошки агенс и покуша зауставити даље
ширење болести. Епизоотиолошким истраживањима утврђено је да се болест преноси
путем контаминиране хране, пре свега месно-коштаног брашна (МКБ) преживара које
садржи инфективни прион протеин. Европска Комисија прописује неколико регулатива
којима се забрањује употреба ових хранива у исхрани преживара, и тиме спречава
“рециклирање” БСЕ агенса у популацији преживара. Као једна од мера контроле и
превенције обољења врши се преглед хране за животиње, а класична (оптичка)
микроскопија је уз методу полимеразне ланчане реакције (PCR), званични метод у
Европској Унији и код нас за утврђивање прерађених протеина животињског порекла у
храни за животиње. Принцип методе своди се на детектовање састојака животињског
порекла у узорку хране који је припремљен на одговарајући начин а сама
идентификација делова анималног порекла обавља се у две фракције узорка. На основу
типичних, микроскопски уочљивих карактеристика посматрају се фрагменти костију,
мишићна влакна, длаке, перје, рожина, шкрге и други делови животињских ткива и тела.
Микроскопијом се лако уочава разлика између МКБ добијеног од копнених животиња
и рибљег брашна, а главни недостатак методе огледа се у немогућности утврђивања
врсте копнене животиње од које потичу састојци хране. Овом методом могу се
детектовати анимални протеини у врло малим количинама (< 0,1%), чинећи је веома
осетљивом, а предност методе огледа се свакако и због саме брзине извођења, и не
захтева скупу опрему и реагенсе. У нашој земљи, овај метод се успешно спроводи у две
акредитоване лабораторије (Научни институт за ветеринарство „Србије“ и Научни
институт за ветеринарство „Нови Сад“), а успешност се огледа и у сарадњи са
референтним ЕУ лабораторијама и упоредним међулабораторијским испитивањима., Bovine spongiform encephalopathy (BSE) or "mad cow disease” is a progressive, fatal,
neurodegenerative disease of cattle. It belongs to the transmissible spongiform
encephalopathies (TSE), also known as prion diseases. The causative agent is an
abnormal, pathological prion protein that accumulates in brain tissue, leading to
characteristic histopathological changes. The disease was discovered in the 1980s, and as
a completely new and unknown disease of cows with pronounced neurological signs, was
not only a challenge, but also an obligation of the scientific and professional public to
determine the etiological agent and try to stop the further spread of the disease.
Epizootiological studies have established that the disease is transmitted through
contaminated feed, primarily meat and bone meal (MBM) of ruminants containing
infectious prion protein. The European Commission has issued several regulations
prohibiting the use of these nutrients in the ruminant diet, thereby preventing the
"recycling" of BSE agents in the ruminant population. The officially accepted methods by
the European Union for detection of presence of animal proteins in feed are classical light
microscopy and PCR, as one of the control measures in prevention and control of disease.
The principle of the method is to detect the components of animal origin in a feed sample
that has been properly prepared. The identification of the components of animal origin is
carried out in two fractions of the sample. Bone, muscle fibers, hair, feathers, horns, gills
and other parts of animal tissues can be observed on the basis of typical, microscopically
characteristics. Microscopy can easily discern the difference between MBM obtained
from terrestrial animals and fishmeal, and the main disadvantage of the method is the
inability to determine the species of terrestrial animal from which the food components
originate. Animal proteins could be detected in very small amounts (<0.1%) by this
method making it very sensitive, and the advantage of the method is certainly due to its
speed of execution, and does not require expensive equipment and reagents. In our
country, this method is successfully implemented in two accredited laboratories
(“Scientific Veterinary Institute of Serbia” and Scientific Veterinary Institute “Novi
Sad”), and the success is reflected in cooperation with EU reference laboratories and
comparative inter-laboratory testing.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXII/XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXII/XXIII Epizootiološki dani), on-line, Beograd, 26 - 28. april 2021",
title = "Kontrola hrane za životinje klasičnom mikroskopijom - primena metode u prevenciji bovine spongiformne encefalopatije, Control of feed by classical microscopy - appliction of the method in the prevention of bovine spongiform encephalopathy",
pages = "156-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3747"
}
