Fizikalna terapija i rehabilitacija pacijenata sa degenerativnim oboljenjima kičmenog stuba (lumbosakralnom stenozom, ankilozirajućim spondilitisom i difuznom idiopatskom hiperostozom)

Abstract

Spondiloartritisi su degenerativna oboljenja kičmenog stuba, gde se promene javljaju na hrskavici, subhondralnoj kosti, sinovijalnoj membrani, kao i na periartikularnim mekim tkivima. Terapija se sastoji u davanju analgetika i nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Takođe se savetuje da se uskrate sva velika fizička naprezanja, a preporuču- ju se mirovanje uz blage šetnje i primena fizikalne terapije. Suština rehabilitacionog programa, kod pacijenata kod kojih je došlo do funk- cionalne ili strukturne disfunkcije kičmenog stuba, nije u doslovnom uklanjanju anatomskih i fizioloških oštećenja, već u uspostavljanju op- timalnog funkcionalnog stanja organizma prema njegovim preostalim mogućnostima i poboljšanju kvaliteta života. Fizikalna terapija ima zadatke da: • uspostavi narušene funkcije organizma, odnosno da izvrši njihovu kompenzaciju, • poboljša narušenu autoregulaciju i što je moguće više, redukuje fi- zičku nesposobnost nakon povrede ili oboljenja. U okviru radionice, biće prikazane procedure koje se koriste za terapiju degenerativnih oboljenja kičmenog stuba: elektroterapija, fo- toterapija, magnetoterapija i kineziterapija, a koje na organizam delu- ju analgetski, simpatikolitično, izazivaju vazodilataciju, omogućavaju povećanje obima pokreta, jačaju grubu motornu snagu i poboljšavaju koordinaciju. Ciljevi lečenja spondiloartropatija su: • smanjiti inflamaciju (bol i ukočenost), • smanjiti ograničenje pokreta kičmenog stuba i usporiti razvoj anki- loze i • sprečiti komplikacije bolesti (kifozu, kifoskoliozu, fleksione kontrak- ture). Potrebno je napomenuti da se šema rehabilitacionog programa prilagođava svakom pacijentu pojedinačno, pa je zato najsigurnije, da bi se izbegle greške u lečenju, strogo se pridržavati definisanih prin- cipa terapije.