Epizootiološka služba - jedan od osnovnih stubova veterinarske medicine

Abstract

Факултет ветеринарске медицине представља један од факултета који пружају практична знања и вештине, а планови и програми појединих предмета дају солидну основу да по дипломирању лекар ветеринарске медицине зна да постави сумњу на неку заразну и паразитску болест, обави хируршку операцију, анализира резултате дијагностичких испитивања телесних флуида, уведе животињу у анестезију, обави телење, анализира резултате испитивања квалитета сточарских производа, апликује терапију у зависности од дијагнозе и потреба животиња, саветује сточара у вези технологије узгоја и биосиурносних мера итд. Кроз сваки од наведених (и ненаведених) послова, провлачи се један заједнички именитељ. Наиме, појединачни случајеви тј. пацијенти и најчешће позитиван исход третмана, не би значили пуно ако се не би анализовали са становишта правилности и учесталости појављивања болести и успеха спроведених мера. Као лекари ветеринарске медицине, често у помоћ позивамо статистичаре који нам са мање или више успеха, користећи статистичке методе, објасне како се појединачни случајеви болести уклапају у целу слику односа епизоотиолошких детерминанти: узрока (микроорганизма), пријемчиве врсте животиња (макроорганизма) и спољашњег фактора. Међутим, биолошки закони који представљају основу ветеринарске медицине често или нису до краја познати или по природи ствари нису елементи које статистичари уче. Отуда је од великог значаја да сваки лекар ветеринарске медицине буде и епизоотиолог и да на основу својих искустава (рада), покуша да пронађе закономерности поремећаја здравља, производних карактеристика и добробити у популацијама животињских врста као и да установи који су то фактори који утичу на појаву ових поремећаја, а са циљем изналажења мера за њихово уклањање и/или смањењe штета. Имајући у виду професионални профил епизоотиолога, може да се каже да епизоотиолошка служба обједињује податке о поремећајима здравља, производних карактеристика и добробити животиња и има задатак да анализује добијене информације, предлаже и спроводи мере за контролу, сузбијање и искорењивање пре свега заразних болести. Епизоотиолошка служба је у највећем броју случајева (земаља) организована и повезана како по вертикали тако и хоризонтално. Свакако, основа су ветеринари на терену који, поред власника и држаоца животиња, први постављају сумњу на присуство неког поремећаја здравља. Следећи ниво су ветеринарски инспектори и епизоотиолози који се налазе у оквиру специјализованих дијагностичких ветеринарских института. На врху епизоотиолошке пирамиде налази се оделење у оквиру Управе за ветерину које обједињује податке са терена али и тесно сарађује са осталим оделењима Управе. На тај начин, омогућава се да се епизиоотиолошка служба прикупља податке не само о заразним и паразитским болестима које често имају зоонотски потенцијал, већ и информације о поремећајима у продуктивности, подизању квалитативног и квантитативног стандарда производа животињског порекла и ризика по добробит животиња. Исто тако, епизоотиолошка служба у оквиру Управе за ветерину сарађује са Међународним Уредом за епизоотије (ОИЕ), поштујући принципе и критеријуме за размену података и међусобно извештавање Уреда и земаља чланица ОИЕ-а. Епизоотиолошка служба сарађује и са епидемиолошком службом у циљу контроле и сузбијања зооноза.

The Faculty of Veterinary Medicine is one of the „hands on“ faculties whose curriculum offers a sound base for a graduate to diagnose an infective or parasitic disease, perform a surgical intervention, analyze results of body fluids tests, assist delivery, assess the quality of livestock products, apply treatment according to the diagnosis and need of the animal, offer council to the farmers, etc. In all the listed (and not listed) duties there is a common denominator, as individual cases would not be of relevance if not observed within the framework of disease regularity and incidence, as well as success of the performed measures. Doctors of veterinary medicine very often appeal to the help of statisticians which to a higher or lesser extent, with the aid of statistical methods, explain how individual cases fit within the whole picture of epizootiological factors: cause (microorganisms), susceptible animal (macro organism), and environmental factors. However, biological rules which represent the core of veterinary medicine very often are not elucidated, or are not taken into account by the statisticians. Thus, the importance for every veterinarian to find the epizootiologist within, and according to his/her knowledge and experience try to define the rules according to which a disease develops or production and welfare are affected. At the same time the veterinarian should be able to define which factors affect the presence of these disorders, all with the aim of prevention and/or damage mitigation. Bearing in mind the professional profile of an epizootiologist, it can be said that the epizootiological service encompasses data on health disorders, productive characteristics and animal welfare and within the Ministry of Agriculture has a role to analyze the obtained data, suggest and carry out control measures, combat and eradicate above all infectious diseases. Also, the Directorate for Veterinary Affairs forwards data to the International Office thus collaborating with the epidemiological service with the aim of zoonoses control and eradication.