Tradicionalna znanja u vezi mlečnosti domaćih životinja sakupljena u regionu Pirota

Abstract

Mnoge knjige koje obrađuju ovu problematiku sa razlogom počinju sličnim citatima kao što je ovaj: “Lekovito bilje je najstariji lek svih naroda, na svim kontinentima i u svim epohama”. Cilj ovog velikog istraživanja je bio da se sakupi narodno bogatstvo u vezi lečenja životinja u regionima Srbije. Ovo bogatstvo je raznovrsno i mudro osmišljeno, a preti mu zaborav, zbog toga što novo vreme nosi nove savremene metode lečenja. Namera je takođe bila, da se utvrdi šta je u narodnim receptima ispravno a nedovoljno primenjivano. U cilju sakupljanja podataka vezanih za zdravlje stoke i domaćih životinja, napravljen je upitnik (28 pitanja) i na toj osnovi su obrađeni podaci u vezi mlečnosti. Anketiranja su najčešće vršena lično i direktno od ispitanika, najstarijih osoba iz obuhvaćenih sela i zaseoka. Ispitivani su takođe travari i potkivači stoke koji su se ujedno bavili i lečenjem. Baza ovog terenskog istraživanja je bila u ataru zaseoka Lužnica, opstina Babušnica. Najčešće pomenute biljke za spravljanje receptura (sa ili bez dodatih neorganskih sastojaka) bile su trubelj, zdravac, pelin, ovas, reska trava, lubeničan, djurdjevac, bokvica i trava Svetog Jovanča. Nedovoljno primenjivani narodni recepti mogli bi se nakon naučnih ispitivanja primeniti u savremenoj veterinarskoj praksi. Treba dati veći značaj biljkama iz nezagađenih područja čiji se aktivni sastojci još uvek nedovoljno koriste u veterinarskoj farmakologiji što može predstavljati zahvalnu oblast za istraživanja.