Organska proizvodnja i visokokvalitetna hrana
Organic production and high quality food
Апстракт
Органска пољопривреда је интегрисани систем производње хране високог
квалитета која се заснива на најбољим еколошким праксама, које су
друштвено прихватљиве и економски исплативе. Овакав вид производња
представља свеооухватан систем управљања фармама и производњом хране
који комбинује најбоље еколошке стандарде, висок ниво биодиверзитета,
очување природних ресурса, примену стандарда добробити животиња и
производне методе у складу са преференцама одређених потрошача
производа, уз употребу природних материја и процеса. Органска производња
се заснива на 4 принципа: 1. здравља, 2. екологије, 3. правичности и 4. правде.
Према подацима из 2016. године у Републици Србији, 3184 произвођача је
сертификовано за органску производњу, што представља троструки раст у
односу на 2012.годину. Своје производе ови произвођачи узгајају на површини
од око 14 400 ha што чини свега око 0,4% укупне обрадиве површине у Србији.
Већи део органске производње је намењен извозу, углавном на тржиште ЕУ....
Највише се извозе производи ниског степена прераде, попут замрзнутог и
пасираног воћа и свежег поврћа, те је зарада произвођача нижа него што би
могла да буде. Насупрот томе, у земљама ЕУ, органски производи се узгајају на
6,7% обрадиве површине у просеку, што је 16 пута више него у Републици
Србији. Основни проблем одрживости органске производње у Србији се
огледа у лошем економском положају руралне заједнице и депопулација села.
Да би органска производња добила шансу да буде замајац развоја села
неопходно је да постане економски одржива. Прва препрека за повећање
органског узгоја је сертификација Наиме,период конверзије
конвенционалног у органско земљиште траје од две до три године, током којих
пољопривредник мора имати уговор са овлашћеном сертификационом
кућом, чија дозвола за рад важи у периоду од годину дана, па се може десити да
сертификациона кућа изгуби дозволу за рад у току поступка сертификације,
чиме се положај произвођача, без икакве њихове кривице отежава и
компликује. Такође, време потребно за конверзију практично онемогућава
производњу на закупљеном државном земљишту, јер је период закупа (5
година) који је утврђен прописима прекратак. Иако органска производња у
Републици Србији годинама представља неискоришћени потенцијал и шансу
за развој, овај вид пољопривреде због низа административних и системских
препрека са којима се сусрећу произвођачи није у експанзивном расту. Зато,
ова област завређује пажњу и улагање више средстава и обезбеђивање
субвенција како би се подстицало еколошки одрживо сточарство и
пољопривредна производња, а на тај начин обезбедио рурални развој и
свеукупни напредак привреде.
Organic production is an integrated production system of high quality food that is
based on best environmental practices that are socially acceptable and
economically profitable. This type of production is a comprehensive farm and
food management system that combines the best environmental standards, high
levels of biodiversity, conservation of natural resources, application of animal
welfare standards and production methods in accordance with the preferences of
certain consumers, using natural substances and processes. Organic production is
based on 4 principles: 1. health, 2. ecology, 3. fairness and 4. concern.
According to the data from 2016 in the Republic of Serbia, 3184 producers are
certified for organic production, which is a threefold increase compared to 2012.
These producers grow their products on an area of about 14,400 ha, which is only
about 0.4% of the total arable land in Serbia. Most of the organic production is for
export, mainly to the EU market. Product...s with a low degree of processing are
most exported, such as frozen and mashed fruits and fresh vegetables, so the
producers' earnings are lower than they could be. Uncontrary, in EU countries,
organic products are grown at 6.7% of arable land on average, which is 16 times
more than in the Republic of Serbia. The main problem of organic production
sustainability in Serbia is reflected to the poor economic position of the rural
community and depopulation of the villages. In order organic production could
get a chance to be a driving force for rural development, it is necessary to become
economically sustainable. The first obstacle in increasing organic farming is
certification. Namely, the period of conversion of conventional to organic land
lasts from two to three years, during which the farmer must have a contract with
an authorized certification agency, whose work permit is valid for one year, it may
happen that the certification agency could loose the license for work during the
certification process, which will make the position of the producers more difficult
and complicated without any implication of their part of fault. Also, the time required for conversion practically prevents production on leased state land,
because the lease period (5 years) determined by regulations is too short.
Although, organic production in the Republic of Serbia has been an untapped
potential and a chance for development for years, this type of agriculture is not in
expansionary growth due to a number of administrative and systemic obstacles
that producers face. Therefore, this area deserves attention and investment of
more funds and providing of subventions in order to encourage environmentally
sustainable livestock and agricultural production, and thus ensuring rural
development and overall economic progress.
Кључне речи:
органска производња / конвенционална производња / храна / organic production / conventional production / foodИзвор:
25. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske, 2020, 106-109Издавач:
- Ветеринарска комора Републике Српске
Колекције
Институција/група
Fakultet veterinarske medicineTY - CONF AU - Savić Radovanović, Radoslava AU - Bošković, Saša AU - Nedić, Drago AU - Trailović, Ružica PY - 2020 UR - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2324 AB - Органска пољопривреда је интегрисани систем производње хране високог квалитета која се заснива на најбољим еколошким праксама, које су друштвено прихватљиве и економски исплативе. Овакав вид производња представља свеооухватан систем управљања фармама и производњом хране који комбинује најбоље еколошке стандарде, висок ниво биодиверзитета, очување природних ресурса, примену стандарда добробити животиња и производне методе у складу са преференцама одређених потрошача производа, уз употребу природних материја и процеса. Органска производња се заснива на 4 принципа: 1. здравља, 2. екологије, 3. правичности и 4. правде. Према подацима из 2016. године у Републици Србији, 3184 произвођача је сертификовано за органску производњу, што представља троструки раст у односу на 2012.годину. Своје производе ови произвођачи узгајају на површини од око 14 400 ha што чини свега око 0,4% укупне обрадиве површине у Србији. Већи део органске производње је намењен извозу, углавном на тржиште ЕУ. Највише се извозе производи ниског степена прераде, попут замрзнутог и пасираног воћа и свежег поврћа, те је зарада произвођача нижа него што би могла да буде. Насупрот томе, у земљама ЕУ, органски производи се узгајају на 6,7% обрадиве површине у просеку, што је 16 пута више него у Републици Србији. Основни проблем одрживости органске производње у Србији се огледа у лошем економском положају руралне заједнице и депопулација села. Да би органска производња добила шансу да буде замајац развоја села неопходно је да постане економски одржива. Прва препрека за повећање органског узгоја је сертификација Наиме,период конверзије конвенционалног у органско земљиште траје од две до три године, током којих пољопривредник мора имати уговор са овлашћеном сертификационом кућом, чија дозвола за рад важи у периоду од годину дана, па се може десити да сертификациона кућа изгуби дозволу за рад у току поступка сертификације, чиме се положај произвођача, без икакве њихове кривице отежава и компликује. Такође, време потребно за конверзију практично онемогућава производњу на закупљеном државном земљишту, јер је период закупа (5 година) који је утврђен прописима прекратак. Иако органска производња у Републици Србији годинама представља неискоришћени потенцијал и шансу за развој, овај вид пољопривреде због низа административних и системских препрека са којима се сусрећу произвођачи није у експанзивном расту. Зато, ова област завређује пажњу и улагање више средстава и обезбеђивање субвенција како би се подстицало еколошки одрживо сточарство и пољопривредна производња, а на тај начин обезбедио рурални развој и свеукупни напредак привреде. AB - Organic production is an integrated production system of high quality food that is based on best environmental practices that are socially acceptable and economically profitable. This type of production is a comprehensive farm and food management system that combines the best environmental standards, high levels of biodiversity, conservation of natural resources, application of animal welfare standards and production methods in accordance with the preferences of certain consumers, using natural substances and processes. Organic production is based on 4 principles: 1. health, 2. ecology, 3. fairness and 4. concern. According to the data from 2016 in the Republic of Serbia, 3184 producers are certified for organic production, which is a threefold increase compared to 2012. These producers grow their products on an area of about 14,400 ha, which is only about 0.4% of the total arable land in Serbia. Most of the organic production is for export, mainly to the EU market. Products with a low degree of processing are most exported, such as frozen and mashed fruits and fresh vegetables, so the producers' earnings are lower than they could be. Uncontrary, in EU countries, organic products are grown at 6.7% of arable land on average, which is 16 times more than in the Republic of Serbia. The main problem of organic production sustainability in Serbia is reflected to the poor economic position of the rural community and depopulation of the villages. In order organic production could get a chance to be a driving force for rural development, it is necessary to become economically sustainable. The first obstacle in increasing organic farming is certification. Namely, the period of conversion of conventional to organic land lasts from two to three years, during which the farmer must have a contract with an authorized certification agency, whose work permit is valid for one year, it may happen that the certification agency could loose the license for work during the certification process, which will make the position of the producers more difficult and complicated without any implication of their part of fault. Also, the time required for conversion practically prevents production on leased state land, because the lease period (5 years) determined by regulations is too short. Although, organic production in the Republic of Serbia has been an untapped potential and a chance for development for years, this type of agriculture is not in expansionary growth due to a number of administrative and systemic obstacles that producers face. Therefore, this area deserves attention and investment of more funds and providing of subventions in order to encourage environmentally sustainable livestock and agricultural production, and thus ensuring rural development and overall economic progress. PB - Ветеринарска комора Републике Српске C3 - 25. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske T1 - Organska proizvodnja i visokokvalitetna hrana T1 - Organic production and high quality food SP - 106 EP - 109 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2324 ER -
@conference{ author = "Savić Radovanović, Radoslava and Bošković, Saša and Nedić, Drago and Trailović, Ružica", year = "2020", abstract = "Органска пољопривреда је интегрисани систем производње хране високог квалитета која се заснива на најбољим еколошким праксама, које су друштвено прихватљиве и економски исплативе. Овакав вид производња представља свеооухватан систем управљања фармама и производњом хране који комбинује најбоље еколошке стандарде, висок ниво биодиверзитета, очување природних ресурса, примену стандарда добробити животиња и производне методе у складу са преференцама одређених потрошача производа, уз употребу природних материја и процеса. Органска производња се заснива на 4 принципа: 1. здравља, 2. екологије, 3. правичности и 4. правде. Према подацима из 2016. године у Републици Србији, 3184 произвођача је сертификовано за органску производњу, што представља троструки раст у односу на 2012.годину. Своје производе ови произвођачи узгајају на површини од око 14 400 ha што чини свега око 0,4% укупне обрадиве површине у Србији. Већи део органске производње је намењен извозу, углавном на тржиште ЕУ. Највише се извозе производи ниског степена прераде, попут замрзнутог и пасираног воћа и свежег поврћа, те је зарада произвођача нижа него што би могла да буде. Насупрот томе, у земљама ЕУ, органски производи се узгајају на 6,7% обрадиве површине у просеку, што је 16 пута више него у Републици Србији. Основни проблем одрживости органске производње у Србији се огледа у лошем економском положају руралне заједнице и депопулација села. Да би органска производња добила шансу да буде замајац развоја села неопходно је да постане економски одржива. Прва препрека за повећање органског узгоја је сертификација Наиме,период конверзије конвенционалног у органско земљиште траје од две до три године, током којих пољопривредник мора имати уговор са овлашћеном сертификационом кућом, чија дозвола за рад важи у периоду од годину дана, па се може десити да сертификациона кућа изгуби дозволу за рад у току поступка сертификације, чиме се положај произвођача, без икакве њихове кривице отежава и компликује. Такође, време потребно за конверзију практично онемогућава производњу на закупљеном државном земљишту, јер је период закупа (5 година) који је утврђен прописима прекратак. Иако органска производња у Републици Србији годинама представља неискоришћени потенцијал и шансу за развој, овај вид пољопривреде због низа административних и системских препрека са којима се сусрећу произвођачи није у експанзивном расту. Зато, ова област завређује пажњу и улагање више средстава и обезбеђивање субвенција како би се подстицало еколошки одрживо сточарство и пољопривредна производња, а на тај начин обезбедио рурални развој и свеукупни напредак привреде., Organic production is an integrated production system of high quality food that is based on best environmental practices that are socially acceptable and economically profitable. This type of production is a comprehensive farm and food management system that combines the best environmental standards, high levels of biodiversity, conservation of natural resources, application of animal welfare standards and production methods in accordance with the preferences of certain consumers, using natural substances and processes. Organic production is based on 4 principles: 1. health, 2. ecology, 3. fairness and 4. concern. According to the data from 2016 in the Republic of Serbia, 3184 producers are certified for organic production, which is a threefold increase compared to 2012. These producers grow their products on an area of about 14,400 ha, which is only about 0.4% of the total arable land in Serbia. Most of the organic production is for export, mainly to the EU market. Products with a low degree of processing are most exported, such as frozen and mashed fruits and fresh vegetables, so the producers' earnings are lower than they could be. Uncontrary, in EU countries, organic products are grown at 6.7% of arable land on average, which is 16 times more than in the Republic of Serbia. The main problem of organic production sustainability in Serbia is reflected to the poor economic position of the rural community and depopulation of the villages. In order organic production could get a chance to be a driving force for rural development, it is necessary to become economically sustainable. The first obstacle in increasing organic farming is certification. Namely, the period of conversion of conventional to organic land lasts from two to three years, during which the farmer must have a contract with an authorized certification agency, whose work permit is valid for one year, it may happen that the certification agency could loose the license for work during the certification process, which will make the position of the producers more difficult and complicated without any implication of their part of fault. Also, the time required for conversion practically prevents production on leased state land, because the lease period (5 years) determined by regulations is too short. Although, organic production in the Republic of Serbia has been an untapped potential and a chance for development for years, this type of agriculture is not in expansionary growth due to a number of administrative and systemic obstacles that producers face. Therefore, this area deserves attention and investment of more funds and providing of subventions in order to encourage environmentally sustainable livestock and agricultural production, and thus ensuring rural development and overall economic progress.", publisher = "Ветеринарска комора Републике Српске", journal = "25. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske", title = "Organska proizvodnja i visokokvalitetna hrana, Organic production and high quality food", pages = "106-109", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2324" }
Savić Radovanović, R., Bošković, S., Nedić, D.,& Trailović, R.. (2020). Organska proizvodnja i visokokvalitetna hrana. in 25. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske Ветеринарска комора Републике Српске., 106-109. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2324
Savić Radovanović R, Bošković S, Nedić D, Trailović R. Organska proizvodnja i visokokvalitetna hrana. in 25. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske. 2020;:106-109. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2324 .
Savić Radovanović, Radoslava, Bošković, Saša, Nedić, Drago, Trailović, Ružica, "Organska proizvodnja i visokokvalitetna hrana" in 25. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (2020):106-109, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2324 .