Primena doksiciklina kod farmskih životinja

Abstract

Doksiciklin je polusintetski strukturni izomer oksitetraciklina i zajedno sa mino¬ciklinom spada u drugu generaciju tetraciklinskih antibiotika. Poseduje širok spektar antimikrobnog dejstva koji obuhvata brojne grampozitivne, gramnegativne bakterije i mikoplazme. Molekul doksiciklina je u odnosu na starije predstavnike tetraciklina više¬struko puta lipofilniji, zbog čega ima bolju prodornost u mikroorganizme, a samim tim bolju in vitro i in vivo antimikrobnu aktivnost. Takođe, karakteristika visoke liposolu¬bilnosti obezbeđuje doksiciklinu i odlične farmakokinetičke osobine. Apsorpcija iz dige¬stivnog trakta je brza i gotovo potpuna (preko 90%), a to omogućava primenu relativ¬no niskih peroralnih doza i minimalizuje neželjene efekte na gastrointestinalni trakt. Za razliku od tetraciklina i oksitetraciklina, prisustvo hrane u digestivnom traktu ma¬nje utiče na resorpciju doksiciklina. Visok stepen lipofilnosti doksiciklina, pored osta¬log, doprinosi i visokom volumenu njegove distribucije i značajnom vezivanju za prote¬ine plazme, što rezultira dugim poluvremenom eliminacije. Posle resorpcije, doksiciklin visoke koncentracije postiže u jetri, bubrezima, plućima, slezini, žuči i kostima. Prolazi hematoencefalnu barijeru i u cerebrospinalnoj tečnosti postiže približno 30% koncen-tracije u plazmi. Doksiciklin se iz organizma izlučuje urinom i fecesom. Značajno svoj¬stvo vezano za eliminaciju, po kome se razlikuje od ostalih tetraciklina je, da doksiciklin nema potencijal akumulcije u organizmu čak i kod bolesti bubrega, odnosno smanjene glomerularne filtracije. Kao i ostali tetraciklini, doksiciklin inhibiše sintezu bakterijskih proteina vezivanjem za 30S subjedinicu bakterijskih ribozoma. Indikovan je za terapiju i metafilaksu brojnih infekcija, a kod farmskih životinja pre svega za infekcije respira¬tornog sistema svinja (Pasteurella multocida, Actinobacillus pleuropneumoniae, Bor¬detella bronchiseptica, Mycoplasma hyopneumoniae), brojlerske živine (Pasteurella multocida, Mycoplasma gallisepticum, Escherichia coli) i teladi (Pasteurella multocida, Mannheimia haemolytica, Mycoplasma bovis). Ciljne vrste životinja dobro podnose te¬rapijske doze doksiciklina, a bez znakova toksičnosti, donekle i prekoračenje preporu¬čenog dozno-vremenskog režima. Iako je zbog višedecenijske i masovne primene došlo do smanjenja aktivnosti doksiciklina prema respiratornim patogenima, kliničke studije i dalje dokazuju njegovu dobru terapijsku efikasnost.