Proizvodnja jaja obogaćenih selenom primenom biotehnoloških rešenja u ishrani koka nosilja
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Jaja predstavljaju važan izvor proteina, masti i mikroelemenata koji imaju značajnu ulogu u ishrani
ljudi. Proizvodnja i potrosnja jaja u svetu poslednjih decenija je u porastu. Konzumacija jaja dugo vremena
bila je vezana za negativne efekte na zdravlje ljudi, uglavnom zbog sadržaja holesterola. Međutim, danas je
poznato da na nivo holesterola u serumu utiče vise drugih faktora kao sto su genetska predispozicija,
hormonski status i hranidbene navike, a ne isključivo holesterol iz jaja. Poslednjih godina, namirnice koje se
svakodnevno koriste u ishrani ljudi nisu namenjene samo zadovoljenju potreba u osnovnim hranljivim
materijama nego se od hrane očekuje prevencija bolesti povezanih sa hranom i sticanje boljeg imunoloskog
statusa. Upotrebom specifičnih nutritivnih strategija moguće je proizvesti funkcionalnu hranu koja pored
osnovnih hranljivih materija sadrži i komponente koje učestvuju u očuvanju zdravlja i smanjenju rizika u
nastanku bolesti. Niska koncentracija selena u z...emljistu, a posledično i u hranivima koja se koriste u hrani za
životinje, može prouzrokovati deficit ovog mikroelementa kod životinja. Putem namirnica animalnog porekla
simptomi deficita javljaju se i kod ljudi, čime se značajno slabi sistem antioksidativne zastite u organizmu.
Iskorisćavanje selena kod životinja zavisi od hemijskog oblika u kome se nalazi u obroku. Selen koji se koristi
kao dodatak u vitaminsko mineralnim predsmesama u hrani za koke nosilje prisutan je u jednom od dva
osnovna oblika: organski vezan za aminokiseline (selenocistein i selenometionin) ili u formi neorganske soli
(najčesće natrijum selenit). Nakon unosenja u organizam putem obroka, selen se ugrađuje u tkivne proteine
čime se stvara njegova rezerva. Deponovani selen u organizmu nalazi se u neaktivnom stanju i u slučajevima
oksidativnog stresa ili deficita selena u hrani, prelazi u aktivan oblik. Izvor selena u smesama za ishranu koka
nosilja ostvaruje uticaj na sadržaj selena u jajima. Dodatkom organskog selena nosiljama konzumnih jaja
mogu se postići količine od 20-25 µg po jajetu, sto je oko 30% od preporučenog dnevnog unosa za ljude. Za
proizvodnju takvih jaja potrebno je u hranu za nosilje dodati organskog selena u količini 0,3-0,5 mg/kg.
Organski izvori selena imaju bolju biolosku raspoloživost, a sadržaj selena u konzumnim jajima je stabilniji.
Keywords:
koke nosilje / organski selen / selensko jaje / funkcionalna hranaSource:
XXV Naučno stručni skup Sistem kvaliteta uslov za uspešno poslovanje i konkurentnost, Kopaonik, 17 - 19. maj 2023, 2023, 68-Publisher:
- Kruševac : Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije
Funding / projects:
- Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia, institutional funding - 200143 (University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine) (RS-MESTD-inst-2020-200143)
Note:
- Zbornik radova
Collections
Institution/Community
Fakultet veterinarske medicineTY - CONF AU - Šefer, Dragan AU - Perić, Dejan AU - Jakić-Dimić, Dobrila PY - 2023 UR - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3013 AB - Jaja predstavljaju važan izvor proteina, masti i mikroelemenata koji imaju značajnu ulogu u ishrani ljudi. Proizvodnja i potrosnja jaja u svetu poslednjih decenija je u porastu. Konzumacija jaja dugo vremena bila je vezana za negativne efekte na zdravlje ljudi, uglavnom zbog sadržaja holesterola. Međutim, danas je poznato da na nivo holesterola u serumu utiče vise drugih faktora kao sto su genetska predispozicija, hormonski status i hranidbene navike, a ne isključivo holesterol iz jaja. Poslednjih godina, namirnice koje se svakodnevno koriste u ishrani ljudi nisu namenjene samo zadovoljenju potreba u osnovnim hranljivim materijama nego se od hrane očekuje prevencija bolesti povezanih sa hranom i sticanje boljeg imunoloskog statusa. Upotrebom specifičnih nutritivnih strategija moguće je proizvesti funkcionalnu hranu koja pored osnovnih hranljivih materija sadrži i komponente koje učestvuju u očuvanju zdravlja i smanjenju rizika u nastanku bolesti. Niska koncentracija selena u zemljistu, a posledično i u hranivima koja se koriste u hrani za životinje, može prouzrokovati deficit ovog mikroelementa kod životinja. Putem namirnica animalnog porekla simptomi deficita javljaju se i kod ljudi, čime se značajno slabi sistem antioksidativne zastite u organizmu. Iskorisćavanje selena kod životinja zavisi od hemijskog oblika u kome se nalazi u obroku. Selen koji se koristi kao dodatak u vitaminsko mineralnim predsmesama u hrani za koke nosilje prisutan je u jednom od dva osnovna oblika: organski vezan za aminokiseline (selenocistein i selenometionin) ili u formi neorganske soli (najčesće natrijum selenit). Nakon unosenja u organizam putem obroka, selen se ugrađuje u tkivne proteine čime se stvara njegova rezerva. Deponovani selen u organizmu nalazi se u neaktivnom stanju i u slučajevima oksidativnog stresa ili deficita selena u hrani, prelazi u aktivan oblik. Izvor selena u smesama za ishranu koka nosilja ostvaruje uticaj na sadržaj selena u jajima. Dodatkom organskog selena nosiljama konzumnih jaja mogu se postići količine od 20-25 µg po jajetu, sto je oko 30% od preporučenog dnevnog unosa za ljude. Za proizvodnju takvih jaja potrebno je u hranu za nosilje dodati organskog selena u količini 0,3-0,5 mg/kg. Organski izvori selena imaju bolju biolosku raspoloživost, a sadržaj selena u konzumnim jajima je stabilniji. PB - Kruševac : Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije C3 - XXV Naučno stručni skup Sistem kvaliteta uslov za uspešno poslovanje i konkurentnost, Kopaonik, 17 - 19. maj 2023 T1 - Proizvodnja jaja obogaćenih selenom primenom biotehnoloških rešenja u ishrani koka nosilja SP - 68 SP - 73 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3013 ER -
@conference{ author = "Šefer, Dragan and Perić, Dejan and Jakić-Dimić, Dobrila", year = "2023", abstract = "Jaja predstavljaju važan izvor proteina, masti i mikroelemenata koji imaju značajnu ulogu u ishrani ljudi. Proizvodnja i potrosnja jaja u svetu poslednjih decenija je u porastu. Konzumacija jaja dugo vremena bila je vezana za negativne efekte na zdravlje ljudi, uglavnom zbog sadržaja holesterola. Međutim, danas je poznato da na nivo holesterola u serumu utiče vise drugih faktora kao sto su genetska predispozicija, hormonski status i hranidbene navike, a ne isključivo holesterol iz jaja. Poslednjih godina, namirnice koje se svakodnevno koriste u ishrani ljudi nisu namenjene samo zadovoljenju potreba u osnovnim hranljivim materijama nego se od hrane očekuje prevencija bolesti povezanih sa hranom i sticanje boljeg imunoloskog statusa. Upotrebom specifičnih nutritivnih strategija moguće je proizvesti funkcionalnu hranu koja pored osnovnih hranljivih materija sadrži i komponente koje učestvuju u očuvanju zdravlja i smanjenju rizika u nastanku bolesti. Niska koncentracija selena u zemljistu, a posledično i u hranivima koja se koriste u hrani za životinje, može prouzrokovati deficit ovog mikroelementa kod životinja. Putem namirnica animalnog porekla simptomi deficita javljaju se i kod ljudi, čime se značajno slabi sistem antioksidativne zastite u organizmu. Iskorisćavanje selena kod životinja zavisi od hemijskog oblika u kome se nalazi u obroku. Selen koji se koristi kao dodatak u vitaminsko mineralnim predsmesama u hrani za koke nosilje prisutan je u jednom od dva osnovna oblika: organski vezan za aminokiseline (selenocistein i selenometionin) ili u formi neorganske soli (najčesće natrijum selenit). Nakon unosenja u organizam putem obroka, selen se ugrađuje u tkivne proteine čime se stvara njegova rezerva. Deponovani selen u organizmu nalazi se u neaktivnom stanju i u slučajevima oksidativnog stresa ili deficita selena u hrani, prelazi u aktivan oblik. Izvor selena u smesama za ishranu koka nosilja ostvaruje uticaj na sadržaj selena u jajima. Dodatkom organskog selena nosiljama konzumnih jaja mogu se postići količine od 20-25 µg po jajetu, sto je oko 30% od preporučenog dnevnog unosa za ljude. Za proizvodnju takvih jaja potrebno je u hranu za nosilje dodati organskog selena u količini 0,3-0,5 mg/kg. Organski izvori selena imaju bolju biolosku raspoloživost, a sadržaj selena u konzumnim jajima je stabilniji.", publisher = "Kruševac : Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije", journal = "XXV Naučno stručni skup Sistem kvaliteta uslov za uspešno poslovanje i konkurentnost, Kopaonik, 17 - 19. maj 2023", title = "Proizvodnja jaja obogaćenih selenom primenom biotehnoloških rešenja u ishrani koka nosilja", pages = "68-73", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3013" }
Šefer, D., Perić, D.,& Jakić-Dimić, D.. (2023). Proizvodnja jaja obogaćenih selenom primenom biotehnoloških rešenja u ishrani koka nosilja. in XXV Naučno stručni skup Sistem kvaliteta uslov za uspešno poslovanje i konkurentnost, Kopaonik, 17 - 19. maj 2023 Kruševac : Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije., 68. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3013
Šefer D, Perić D, Jakić-Dimić D. Proizvodnja jaja obogaćenih selenom primenom biotehnoloških rešenja u ishrani koka nosilja. in XXV Naučno stručni skup Sistem kvaliteta uslov za uspešno poslovanje i konkurentnost, Kopaonik, 17 - 19. maj 2023. 2023;:68. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3013 .
Šefer, Dragan, Perić, Dejan, Jakić-Dimić, Dobrila, "Proizvodnja jaja obogaćenih selenom primenom biotehnoloških rešenja u ishrani koka nosilja" in XXV Naučno stručni skup Sistem kvaliteta uslov za uspešno poslovanje i konkurentnost, Kopaonik, 17 - 19. maj 2023 (2023):68, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3013 .