Svest vlasnika o intestinalnim parazitima pasa u odnosu na koncept „Jedno zdravlje“

Abstract

Јавне површине контаминиране геохелминтима из фецеса паса представљају ризик за здравље људи, посебно у градовима где паркови, дечија игралишта и базенчићи за песак могу бити извор пероралне или перкутане инфекције за човека. Иако имају изузетан клинички и епидемиолошки значај, важност ових патогена је од стране доктора ветеринарске медицине, лекара и шире јавности, веома често сведена на минимум. Циљ истраживања je да се на основу резултата из 2020. године о степену контаминације земљишта и песка зоонозним паразитима из фецеса паса на јавним површинама града Ниша и релевантних података добијених анкетирањем људи који живе са псима и људи који често проводе време у парковима града Ниша (у којима бораве власнички пси и пси луталице), изради предлог здравствено - васпитних мера за драстично смањење контаминације јавних површина и ризика за обољевање људи, нарочито деце. Утврђено је да већина власника паса посвећује одговарајућу пажњу свом псу и има надзор над њим (96%), док 50% власника остварује близак однос са својим љубимцем, делећи животни простор. Укупно 80% власника је не едуковано у погледу начина/могућности инфицирања паса и њихове улоге у даљој трансмисији паразита и у 62-90% случајева не спроводе планску дехелминтизацију паса, а 46% анкетираних особа размењује инфoрмaциje o паразитима паса са другим власницима. Без обзира на степен образовања и посвећеност свом љубимцу, свест власника о обољењима паразитске етиологије и даље је на минимуму, због незнања које је последица неинформисаности. Пошто јавне површине у Нишу представљају изворе зоонозних паразита, од значаја је свеобухватно сагледавање овог јавноздравственог проблема кроз превенцију, контролу и надзор трансмисије паразита у животној средини, едукацију становништва и свих сегмената медицинске и ветеринарске струке. Повећање знања кроз Предлог здравствено васпитног програма мера, уз позитивну мотивацију, смањило би ризик од појаве, ширења и одржавања зоонозних ендопаразитских инфекција на релацији пас - човек, које представљају биолошки и еколошки хазард гравитирајући на територији града Ниша и других урбаних средина.

Public surfaces contaminated with geohelminths from dog feces present a risk for human health, especially in urban areas, where parks, children's playgrounds, and sand ponds can be the source of peroral or percutaneous infections for humans. Although they have a considerable clinical and epidemiological importance, these pathogens have often been markedly disregarded by both Doctors of Veterinary and human medicine and the general public. The aim of the study was to formulate a suggestion of health education measures for a momentous reduction of contamination of public areas and risk for human disease (especially when children are concerned), based on the previous results from 2020, about the degree of contamination of soil and sand with zoonotic parasites from dog feces in public areas in the Municipality of Niš and relevant data obtained by surveying people who were living with dogs and those who frequented the city parks in Niš with both owned and stray dogs. It was established that the majority of dog owners paid due attention to their dogs and had an appropriate level of control over them (96%), while 50% of dog owners had a close relationship with their animals, sharing the living space with them. In total, 80% of dog owners were not educated as to the routes and modes of infection of their dogs and their role in further transmission of the parasites, and in 62-90% of the cases, they did not perform regular/planned dog dehelminthization, while 46% of the surveyed individuals shared information about dog parasites with other dog owners. Regardless of their level of education and dedication to their pets, the awareness of owners about parasitic diseases is still at a minimal level, due to their lack of knowledge as a consequence of not being adequately informed. Since public areas in Niš represent the sources of zoonotic parasites, it is necessary to consider comprehensively this public health problem, taking into account the prevention, control, and surveillance of parasite transmission in the environment, the education of the community, and all segments of the veterinary and human medicine professions. Improvement of knowledge through the Suggested program of health education measures, together with a positive motivation, would hopefully reduce the risk of the occurrence, spread, and persistence of zoonotic endoparasitic infections affecting dogs and humans, which still represent a biological and ecological hazard in the territory of Niš Municipality and other urban environments as well.