Divlje životinje kao značajna epizootiološka karika

Abstract

Покривајући значајан сегмент ветеринарске медицине, поље рада епизоотиологије се бави поремећајем здравља, производних карактеристика и добробити у популацијама животињских врста као и факторима који утичу на ове поремећаје. Отуда се главни смер епизоотиолошких истраживања односи на ове поремећаје у популацијама оних животињских врста које су економски значајне или које имају одређену социјалну компоненту. Досадашња искуства, заснована на посматрању епизоотиологије економски значајних заразних болести или зооноза, указују да је практично немогуће разумети, а са тиме и сузбијати, контролисати и искорењивати епизоотије (и епидемије), а да се епизоотиолошка истраживања не односе и на дивље животиње. Штавише, познавањем начина трансмисије појединих заразних болести у популацијама дивљих животиња и спровођењем мера сузбијања, контроле и ерадикације, у неким случајевима је могуће у потпуности уклонити ризик по здравље домаћих животиња и људи. Некада, као у случају лептоспирозе, а услед „више силе“ (мочваре, баре и мање стајаће воде), мере имају ограничени ефекат. Међутим, у случају беснила орална вакцинација пре свега лисица, условила је прекид у епизоотиолошком ланцу тј. трансмисији од резервоара до домаћих животиња и људи. У раду се разматрају елементи у саставу три основне епизоотиолошке компоненте (пријемчива врста, узрочни фактор и фактор средине), који се односе на популацију дивљих животиња, а у одржавању и трансмисији најзначајнијих заразних болести у региону, бактеријске (лептоспироза, туларемија, пастерелоза, туберкулоза, бруцелоза, антракс, црвени ветар, листериоза, Q грозница) и вирусне (беснило, авијарна инфлуенца, Афричка и класична куга свиња, Morbus Aujeszky, штенећак, панлеукопенија мачака) етиологије.

Covering a significant segment of veterinary medicine, the field of epizootiology deals with disorders of health, production characteristics and welfare in populations of animal species as well as the factors that influence these disorders. Hence, the main direction of epizootiology research refers to these disorders in the populations of those animal species that are economically significant or that have a certain social component. Previous experiences, based on the observation of the epizootiology of economically significant infectious diseases or zoonoses, indicate that it is practically impossible to understand, and therefore suppress, control and eradicate epizootics (and epidemics), without epizootic studies also referring to wild animals. Moreover, by knowing the way of transmission of certain infectious diseases in wild animal populations and implementing suppression, control and eradication measures, in some cases it is possible to completely remove the risk to the health of domestic animals and humans. Sometimes, as in the case of leptospirosis, and due to "Force Majeure" (swamps, ponds and small stagnant water), the measures have a limited effect. However, in the case of rabies, oral vaccination, primarily of foxes, caused a break in the epizootiological chain, i.e. transmission from reservoirs to domestic animals and humans. The study discusses the elements in the composition of three basic epizootiological components (susceptible species, causative factor and environmental factor), which affect the population of wild animals, and in the maintenance and transmission of the most important infectious diseases in the region, bacterial (leptospirosis, tularemia, pasteurellosis, tuberculosis, brucellosis, anthrax, erysipelas, listeriosis, Q fever) and viral (rabies, avian influenza, African and classical swine fever, Morbus Aujszky, distemper, feline panleukopenia) etiologies.