Monoklonska antitela + elisa - dobitna kombinacija u dijagnostici zaraznih bolesti životinja

Abstract

Појам „серолошке реакције“, односи се на методе дијагностике пре свега заразних болести животиња (и људи) у којима се користе: а. серуми потенцијално болесних пацијената у којима се доказују присутна антитела и б. претходно припремљени специфични серуми за доказивање антигена у узорцима пореклом од пацијената. Међутим, у оба случаја се у серуму налази велики број имуноглобулина који, иако су сви специфични за дати узрочник обољења, ипак поседују различите специфичнисти тј. паратопе, за поједине епитопе којих је у структури узрочника, велики број. То значи да је такав поликлонски серум, настао као последица имунизације целим микроорганизмом. Моноклонска антитела производе хибридне ћелије (хибридоми), настале спајањем спленоцита који синтетишу имуноглобулин (Б ћелије) и мијеломских ћелија. Таква хибридна ћелија, специфичност дугује спленоциту тј. имунској ћелији слезине имунизованог на пример миша, а бесмртност је последица генетског материјала туморске, мијеломске ћелије. Револуција у серологији коју је ова техника изазвала, последица је чињенице да таква ћелија неограничено лучи антитела специфична за појединачни епитоп у структури микроорганизма. Када знамо да микроорганизими (вируси, бактерије) поседују веома велики број различитих епитопа (структурни, површински, производи метаболизма...), који код великог броја микроба значајно варирају, онда је јасно да се моноклонским антителима могу детектовати практично све варијације у антигеној структури на пример вируса, а као последица мутација (вирус корона) или реасортирања (ортомиксовирус). Jедан од основних принципа серолошких реакција јесте да се комплекс антиген-антитело учини видљивим. Ензимске имуно реакције (ЕЛИСА) већ дужи период времена предстаљају значајан сегмент серолошке дијагностике заразних болести (леукоза говеда на пример). Заснивају се на видљивој реакцији која је последица разлагања супстрата под дејством ензима који је везан за молекул антитела или (ређе) антигена. Читање резултата је објективно, спектрофотометром. Моноклонска антитела и ЕЛИСА представља комбинацију у серолошким дијагностичким испитивањима, која са једне стране може да детектује антиген тј. узрочник заразне болести и његове варијације али и да, применом „сендвич“ методе, докаже сероконверзију оболеле животиње. У раду ће бити приказани основни принципи наведених метода као и њихова примена у серолошкој дијагностици заразних болести животиња.

The term "serological reactions" refers to methods of diagnosis primarily of infectious diseases of animals (and humans) in which they use as follows: a. sera of potentially sick patients in which the presence of antibodies is proven and b. previously prepared specific sera for proving antigens in patient samples. However, in both cases, there is a large number of immunoglobulins in the serum, which, although they are all specific for the given causative diseases, still have different specificities, ie. paratopes, for certain epitopes of which there are a large number in the structure of the causative agent. This means that such a polyclonal serum was created as a result of immunization with the whole microorganism. Monoclonal antibodies are produced by hybrid cells (hybridomas), formed by the fusion of immunoglobulin-synthesizing splenocytes (B cells) and myeloma cells. Such a hybrid cell owes its specificity to the splenocyte, ie the immune cell of the spleen of an immunized mouse, for example, and its immortality is a consequence of the genetic material of a tumor, myeloma cell. The revolution in serology caused by this technique is a consequence of the fact that a given cell indefinitely secretes antibodies specific for an individual epitope in the microorganism's structure. Bearing in mind that microorganisms (viruses, bacteria) possess a very large number of different epitopes (structural, surface, metabolic products...), which vary significantly in a large number of microbes, then it is clear that monoclonal antibodies can detect practically all variations in the antigenic structure for example viruses, and as a result of mutations (corona virus) or reassortment (orthomyxovirus). One of the basic principles of serological reactions is to make the antigen-antibody complex visible. Enzyme immuno assays (ELISA) have been a significant segment of serological diagnostics of infectious diseases (bovine leukosis, for example) for a long time. They are based on a visible reaction that is a consequence of the decomposition of the substrate under the action of an enzyme that is bound to an antibody molecule or (rarely) an antigen. The reading of the results is objective, with a spectrophotometer. Monoclonal antibodies and ELISA represent a combination in serological diagnostic tests, which, on the one hand, can detect the antigen, i.e. the causative agent of an infectious disease and its variations, but also to prove the seroconversion of an infected animal, by the so called "sandwich" method. The paper will present the basic principles of the mentioned methods as well as their application in the serological diagnosis of infectious animal diseases.