Uzroci morbiditeta i mortaliteta u populaciji beloglavog supa (Gyps fulvus) u Srbiji (2018-2023)
Morbidity and mortality causes in the european griffon vulture (Gyps fulvus) population in Serbia (2018-2023)
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Белоглави суп (Gyps fulvus) је један од четири врсте лешинара који настањују
Европу. То је једина и стриктно заштићена врста лешинара у Србији и настањује
кањоне и клисуре река Увац, Трешњица и Милешевка. Ова птица је једна од
најзначајнијих угрожених врста у Србији. Услед утицаја човека (углавном као
последица тровања) после Другог светског рата био је на ивици истребљења.
Захваљујући великом напору конзервациониста популација је сачувана али је још
увек осетљива. У склопу напора да се белоглави суп сачува и заштити системско
праћење морбидитета и морталитета се спроводи од 2018. године до данас.
У поменутом периоду 27 лешева белоглавих супова пронађених у природи је
патоморфолошки прегледано. Извршен је макроскопски и хистопатолошки
преглед (HE, Ziehl-Neelsen, Grocott), а у неким случајевима, када је било неопходно
спроведена су и микробиолошка, паразитолошка и токсиколошка испитивања, као
и молекуларно-генетичка испитивања (PCR).
Најчешћи узрок морбидитета и морталитета... биле су трауматске повреде (12/27) –
падови, предатори, интерспецијске и интраспецијске алтерације, као и
електрокуција, и утапање. Поред трауме инфламаторме промене у форми
лимфоцитног миокардитиса и перикардитиса, фибринонекротичне пнеумоније,
лимфоцитног панкреатитиса и некротичнох ентеритиса су уочене код 6/27 птица.
Дегенеративне промене на органима (јетра, срце, бубрези) су запажене у
хепатоцитима, кардиомиоцитима и тубулоцитима код 6/27 птица. Такође,
инфективни агенси су детектовани код 4/27 птица, при чему је потврђена
инфекција вирусом западног Нила (лимфохистиоцитни енцефалитис – PCR
потврђен WNV), туберкулоза (мултифокална грануломатозна пнеумонија и
аеросакулитис – позитивно на Ziehl-Neelsen бојење), клостридиоза (масивна
крвављења и присутне бактерије Clostridium sp. у органима) и аспергилоза
(грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивни на Grocott бојење).
Веома интересантан налаз је да ни код једне животиње није било утврђено
тровање.
Као део мултидисциплинарних научних тимова ветеринарски патолог има веома
значајну у очувању популације белоглавог супа као и слих других угрожених врста
у Србији.
Белоглави суп (Gyps fulvus) је један од четири врсте лешинара који настањују
Европу. То је једина и стриктно заштићена врста лешинара у Србији и настањује
кањоне и клисуре река Увац, Трешњица и Милешевка. Ова птица је једна од
најзначајнијих угрожених врста у Србији. Услед утицаја човека (углавном као
последица тровања) после Другог светског рата био је на ивици истребљења.
Захваљујући великом напору конзервациониста популација је сачувана али је још
увек осетљива. У склопу напора да се белоглави суп сачува и заштити системско
праћење морбидитета и морталитета се спроводи од 2018. године до данас.
У поменутом периоду 27 лешева белоглавих супова пронађених у природи је
патоморфолошки прегледано. Извршен је макроскопски и хистопатолошки
преглед (HE, Ziehl-Neelsen, Grocott), а у неким случајевима, када је било неопходно
спроведена су и микробиолошка, паразитолошка и токсиколошка испитивања, као
и молекуларно-генетичка испитивања (PCR).
Најчешћи узрок морбидитета и морталитета... биле су трауматске повреде (12/27) –
падови, предатори, интерспецијске и интраспецијске алтерације, као и
електрокуција, и утапање. Поред трауме инфламаторме промене у форми
лимфоцитног миокардитиса и перикардитиса, фибринонекротичне пнеумоније,
лимфоцитног панкреатитиса и некротичнох ентеритиса су уочене код 6/27 птица.
Дегенеративне промене на органима (јетра, срце, бубрези) су запажене у
хепатоцитима, кардиомиоцитима и тубулоцитима код 6/27 птица. Такође,
инфективни агенси су детектовани код 4/27 птица, при чему је потврђена
инфекција вирусом западног Нила (лимфохистиоцитни енцефалитис – PCR
потврђен WNV), туберкулоза (мултифокална грануломатозна пнеумонија и
аеросакулитис – позитивно на Ziehl-Neelsen бојење), клостридиоза (масивна
крвављења и присутне бактерије Clostridium sp. у органима) и аспергилоза
(грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивни на Grocott бојење).
Веома интересантан налаз је да ни код једне животиње није било утврђено
тровање.
Као део мултидисциплинарних научних тимова ветеринарски патолог има веома
значајну у очувању популације белоглавог супа као и слих других угрожених врста
у Србији.
Keywords:
белоглави суп / Gyps fulvus / патоморфолошке промене / узроци морбидитета и морталитета / European griffon vulture / Gyps fulvus / pathomorphological findings / mortality and morbidity causesSource:
28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023, 2023, 106-107Publisher:
- Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
Note:
- Zbornik radova i kratkih sadržaja
Collections
Institution/Community
Fakultet veterinarske medicineTY - CONF AU - Marinković, Darko AU - Nešić, Vladimir AU - Davitkov, Dajana AU - Aničić, Milan PY - 2023 UR - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3077 AB - Белоглави суп (Gyps fulvus) је један од четири врсте лешинара који настањују Европу. То је једина и стриктно заштићена врста лешинара у Србији и настањује кањоне и клисуре река Увац, Трешњица и Милешевка. Ова птица је једна од најзначајнијих угрожених врста у Србији. Услед утицаја човека (углавном као последица тровања) после Другог светског рата био је на ивици истребљења. Захваљујући великом напору конзервациониста популација је сачувана али је још увек осетљива. У склопу напора да се белоглави суп сачува и заштити системско праћење морбидитета и морталитета се спроводи од 2018. године до данас. У поменутом периоду 27 лешева белоглавих супова пронађених у природи је патоморфолошки прегледано. Извршен је макроскопски и хистопатолошки преглед (HE, Ziehl-Neelsen, Grocott), а у неким случајевима, када је било неопходно спроведена су и микробиолошка, паразитолошка и токсиколошка испитивања, као и молекуларно-генетичка испитивања (PCR). Најчешћи узрок морбидитета и морталитета биле су трауматске повреде (12/27) – падови, предатори, интерспецијске и интраспецијске алтерације, као и електрокуција, и утапање. Поред трауме инфламаторме промене у форми лимфоцитног миокардитиса и перикардитиса, фибринонекротичне пнеумоније, лимфоцитног панкреатитиса и некротичнох ентеритиса су уочене код 6/27 птица. Дегенеративне промене на органима (јетра, срце, бубрези) су запажене у хепатоцитима, кардиомиоцитима и тубулоцитима код 6/27 птица. Такође, инфективни агенси су детектовани код 4/27 птица, при чему је потврђена инфекција вирусом западног Нила (лимфохистиоцитни енцефалитис – PCR потврђен WNV), туберкулоза (мултифокална грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивно на Ziehl-Neelsen бојење), клостридиоза (масивна крвављења и присутне бактерије Clostridium sp. у органима) и аспергилоза (грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивни на Grocott бојење). Веома интересантан налаз је да ни код једне животиње није било утврђено тровање. Као део мултидисциплинарних научних тимова ветеринарски патолог има веома значајну у очувању популације белоглавог супа као и слих других угрожених врста у Србији. AB - Белоглави суп (Gyps fulvus) је један од четири врсте лешинара који настањују Европу. То је једина и стриктно заштићена врста лешинара у Србији и настањује кањоне и клисуре река Увац, Трешњица и Милешевка. Ова птица је једна од најзначајнијих угрожених врста у Србији. Услед утицаја човека (углавном као последица тровања) после Другог светског рата био је на ивици истребљења. Захваљујући великом напору конзервациониста популација је сачувана али је још увек осетљива. У склопу напора да се белоглави суп сачува и заштити системско праћење морбидитета и морталитета се спроводи од 2018. године до данас. У поменутом периоду 27 лешева белоглавих супова пронађених у природи је патоморфолошки прегледано. Извршен је макроскопски и хистопатолошки преглед (HE, Ziehl-Neelsen, Grocott), а у неким случајевима, када је било неопходно спроведена су и микробиолошка, паразитолошка и токсиколошка испитивања, као и молекуларно-генетичка испитивања (PCR). Најчешћи узрок морбидитета и морталитета биле су трауматске повреде (12/27) – падови, предатори, интерспецијске и интраспецијске алтерације, као и електрокуција, и утапање. Поред трауме инфламаторме промене у форми лимфоцитног миокардитиса и перикардитиса, фибринонекротичне пнеумоније, лимфоцитног панкреатитиса и некротичнох ентеритиса су уочене код 6/27 птица. Дегенеративне промене на органима (јетра, срце, бубрези) су запажене у хепатоцитима, кардиомиоцитима и тубулоцитима код 6/27 птица. Такође, инфективни агенси су детектовани код 4/27 птица, при чему је потврђена инфекција вирусом западног Нила (лимфохистиоцитни енцефалитис – PCR потврђен WNV), туберкулоза (мултифокална грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивно на Ziehl-Neelsen бојење), клостридиоза (масивна крвављења и присутне бактерије Clostridium sp. у органима) и аспергилоза (грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивни на Grocott бојење). Веома интересантан налаз је да ни код једне животиње није било утврђено тровање. Као део мултидисциплинарних научних тимова ветеринарски патолог има веома значајну у очувању популације белоглавог супа као и слих других угрожених врста у Србији. PB - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske C3 - 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 T1 - Uzroci morbiditeta i mortaliteta u populaciji beloglavog supa (Gyps fulvus) u Srbiji (2018-2023) T1 - Morbidity and mortality causes in the european griffon vulture (Gyps fulvus) population in Serbia (2018-2023) SP - 106 EP - 107 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3077 ER -
@conference{ author = "Marinković, Darko and Nešić, Vladimir and Davitkov, Dajana and Aničić, Milan", year = "2023", abstract = "Белоглави суп (Gyps fulvus) је један од четири врсте лешинара који настањују Европу. То је једина и стриктно заштићена врста лешинара у Србији и настањује кањоне и клисуре река Увац, Трешњица и Милешевка. Ова птица је једна од најзначајнијих угрожених врста у Србији. Услед утицаја човека (углавном као последица тровања) после Другог светског рата био је на ивици истребљења. Захваљујући великом напору конзервациониста популација је сачувана али је још увек осетљива. У склопу напора да се белоглави суп сачува и заштити системско праћење морбидитета и морталитета се спроводи од 2018. године до данас. У поменутом периоду 27 лешева белоглавих супова пронађених у природи је патоморфолошки прегледано. Извршен је макроскопски и хистопатолошки преглед (HE, Ziehl-Neelsen, Grocott), а у неким случајевима, када је било неопходно спроведена су и микробиолошка, паразитолошка и токсиколошка испитивања, као и молекуларно-генетичка испитивања (PCR). Најчешћи узрок морбидитета и морталитета биле су трауматске повреде (12/27) – падови, предатори, интерспецијске и интраспецијске алтерације, као и електрокуција, и утапање. Поред трауме инфламаторме промене у форми лимфоцитног миокардитиса и перикардитиса, фибринонекротичне пнеумоније, лимфоцитног панкреатитиса и некротичнох ентеритиса су уочене код 6/27 птица. Дегенеративне промене на органима (јетра, срце, бубрези) су запажене у хепатоцитима, кардиомиоцитима и тубулоцитима код 6/27 птица. Такође, инфективни агенси су детектовани код 4/27 птица, при чему је потврђена инфекција вирусом западног Нила (лимфохистиоцитни енцефалитис – PCR потврђен WNV), туберкулоза (мултифокална грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивно на Ziehl-Neelsen бојење), клостридиоза (масивна крвављења и присутне бактерије Clostridium sp. у органима) и аспергилоза (грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивни на Grocott бојење). Веома интересантан налаз је да ни код једне животиње није било утврђено тровање. Као део мултидисциплинарних научних тимова ветеринарски патолог има веома значајну у очувању популације белоглавог супа као и слих других угрожених врста у Србији., Белоглави суп (Gyps fulvus) је један од четири врсте лешинара који настањују Европу. То је једина и стриктно заштићена врста лешинара у Србији и настањује кањоне и клисуре река Увац, Трешњица и Милешевка. Ова птица је једна од најзначајнијих угрожених врста у Србији. Услед утицаја човека (углавном као последица тровања) после Другог светског рата био је на ивици истребљења. Захваљујући великом напору конзервациониста популација је сачувана али је још увек осетљива. У склопу напора да се белоглави суп сачува и заштити системско праћење морбидитета и морталитета се спроводи од 2018. године до данас. У поменутом периоду 27 лешева белоглавих супова пронађених у природи је патоморфолошки прегледано. Извршен је макроскопски и хистопатолошки преглед (HE, Ziehl-Neelsen, Grocott), а у неким случајевима, када је било неопходно спроведена су и микробиолошка, паразитолошка и токсиколошка испитивања, као и молекуларно-генетичка испитивања (PCR). Најчешћи узрок морбидитета и морталитета биле су трауматске повреде (12/27) – падови, предатори, интерспецијске и интраспецијске алтерације, као и електрокуција, и утапање. Поред трауме инфламаторме промене у форми лимфоцитног миокардитиса и перикардитиса, фибринонекротичне пнеумоније, лимфоцитног панкреатитиса и некротичнох ентеритиса су уочене код 6/27 птица. Дегенеративне промене на органима (јетра, срце, бубрези) су запажене у хепатоцитима, кардиомиоцитима и тубулоцитима код 6/27 птица. Такође, инфективни агенси су детектовани код 4/27 птица, при чему је потврђена инфекција вирусом западног Нила (лимфохистиоцитни енцефалитис – PCR потврђен WNV), туберкулоза (мултифокална грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивно на Ziehl-Neelsen бојење), клостридиоза (масивна крвављења и присутне бактерије Clostridium sp. у органима) и аспергилоза (грануломатозна пнеумонија и аеросакулитис – позитивни на Grocott бојење). Веома интересантан налаз је да ни код једне животиње није било утврђено тровање. Као део мултидисциплинарних научних тимова ветеринарски патолог има веома значајну у очувању популације белоглавог супа као и слих других угрожених врста у Србији.", publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske", journal = "28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023", title = "Uzroci morbiditeta i mortaliteta u populaciji beloglavog supa (Gyps fulvus) u Srbiji (2018-2023), Morbidity and mortality causes in the european griffon vulture (Gyps fulvus) population in Serbia (2018-2023)", pages = "106-107", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3077" }
Marinković, D., Nešić, V., Davitkov, D.,& Aničić, M.. (2023). Uzroci morbiditeta i mortaliteta u populaciji beloglavog supa (Gyps fulvus) u Srbiji (2018-2023). in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 106-107. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3077
Marinković D, Nešić V, Davitkov D, Aničić M. Uzroci morbiditeta i mortaliteta u populaciji beloglavog supa (Gyps fulvus) u Srbiji (2018-2023). in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023. 2023;:106-107. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3077 .
Marinković, Darko, Nešić, Vladimir, Davitkov, Dajana, Aničić, Milan, "Uzroci morbiditeta i mortaliteta u populaciji beloglavog supa (Gyps fulvus) u Srbiji (2018-2023)" in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 (2023):106-107, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3077 .