Farmakoterapija parazitskih infekcija divljači, naša iskustva

Abstract

U veterinarskoj medicini postoji potreba za individualnom terapijom i terapijom stada/krda/jata, kada se istovremeno tretira veći broj životinja. Sprovođenje individualne terapije uglavnom ne predstavlja veći problem, ali istovremena primena lekova kod velikog broja životinja zahteva posebnu opreznost, precizno doziranje i potrebu da životinje dobiju adekvatnu dozu leka. Ovo je posebno teško sprovesti kada postoji potreba za tretiranjem krda divljih životinja. Naša iskustva se odnose na primenu antiparazitskih lekova kod jelenske divljači (Cervus elaphus i Dama dama) u ograđenom i otvorenom lovištu i divljih svinja (Sus scrofa) u gaterima. U tretmanu smo koristili benzimidazole, triklabendazol i albendazol kod jelena i ivermektin kod divljih svinja. Lekove smo primenjivali nanete na kukuruz, u blisterima soli, odnosno umešane u prekrupu (ivermektin). Osnovni problemi na koje smo nailazili su bili: smanjena palatibilnost hrane na koju je nanešen lek, problem kontrole količine leka koju su životinje unosile (kontrola doziranja), osetljivost lekova na tehnološke procese u blistiranju soli kao i promene na samim solištima koje smo morali da obavimo da bi obezbedili postojanost leka. Naša iskustva ukazuju da je potrebno najmanje jedna do dve nedelje navikavanja životinja na nove uslove prihrane da bi se posle tog perioda mogla odrediti doza leka i dužina tretmana. U ovom radu detaljno su prikazane tehnike davanja antiparazitskih lekova divljim papkarima hranom i efikasnost ovakve terapije.