Zdravstvena zaštita krmača i nerastova na malim gazdinstvima

Abstract

Procenat uhranjenosti i telesna kondicija suprasanih nazimica i krmača predstavlja veoma važan pokazatelj nutritivnog, metaboličkog i zdravstvenog statusa priplodnih životinja. Optimalna telesna kondicija pripolodnog materijala ukazuje na broj prasadi u leglu, većeg broja prasadi po nazimici/krmači, veće težine prasadi na zalučenju i sl. Ishrana nazimica i krmača u periodu graviditeta treba da zadovolji uzdržne potrebe, potrebe za intra-uterini razvoj plodova kao i potrebe mlečne žlezde za nastupajuću laktaciju. Neizbalansirana ishrana u pravcu kvantitativnog i kvalitativnog suficita hranjivih materija, ekonomski je neopravdana i može da dovede do poremećaja u pravcu: gojenja krmača i slabijeg apetita u dojnom periodu, većeg gubitka telesne mase i slabije mlečnosti u dojnom periodu, produženog i otežanog prašenja koje nije moguće realizovati bez veterinarske asistencije. Ocena telesne kondicije se primenjuje u cilju procene kvaliteta izbalansiranosti ishrane nazimica i krmača u svrhu optimizacije potrošnje hrane i adekvatne pripreme priplodnog materijala za graviditet, dojni period i novu koncepciju. Jedan od najznačajnih zdravstvenih problema nerastova u uslovima intenzivne eksploatacije predstavljaju problemi sa lokomotornim sistemom i oni su jedan od najčešćih uzroka preranog isključenja nerastova iz procesa proizvodnje. Oboljenja lokomotornog sistema mogu ozbiljno da utiču na zdravlje nerasta. U većini slučajeva kod nerastova ispoljava se hromost u manjem ili većem stepenu. Hromost se nekada u početku može utvrditi samo pažljivim kliničkim pregledom. Hromost dovodi do atrofije mišićnog tkiva, usled težnje životinje da oboleli ekstremitet zbog bola štedi. Prilikom ispitivanja hromosti prati se pojava kontrolisanih pokreta. Ispitivanje životinje na hromost se vrši posmatranjem prilikom okretanja i pri hodanju preko prepreka. Stepen hromosti se određuje na osnovu toga koliko životinja može da podnese stepen obolelog ekstremiteta. Ispitivanje se obavlja detaljno. Vrši se poređenje sa susednim ekstremitetom. Ispituju se povrede, temperiranost, reakcija na prisustvo bola i prisutnost otoka. Prati se pokretljivost zgloba, odnosno zglobova. Priroda i ponašanje svinja otežava ovakav način pregleda. Hromost se najčešće ispoljava na tvrdim podlogama. Hromost svinja treba pažljivo posmatrati, tražiti uzrok oboljenja i razmotriti mogućnost postojanja indicija da se proširi. Tačna dijagnoza je najvažnija u određivanju uzroka, prognoze, tretmana i prevencije.