Povezanost dobrobiti svinja sa uspešnim plasmanom na tržištu njihovim proizvodima, uz zaštitu zdravlja potrošača

Abstract

Pored prirodnih resursa i nasleđa o značajnosti uzgoja svinja u Republici Srbiji decenijama unazad broj svinja beleži konstantan pad. Pre svega se pad uočava u broju priplodnih grla – krmača i prasadi, što dovodi i do oscilacija u broju tovljenika. I dok se privrednici u oblasti svinjarske proizvodnje u Republici Srbiji (farmeri, klaničari, trgovci svinjama) suočavaju sa ograničenim mogućnostima za izvoz, praćenim kontinuiranim uvozom svinjskog mesa, na osnovu naučnih saznanja i dugih istraživanja od oko 40 godina, na tržištu EU razvila se svest o značajnosti dobrobiti svinja. Dobrobit životinja postaje prioritet za Evropsku uniju, ne samo zbog potrebe za poboljšavanjem kvaliteta života životinja, odnosno svinja, što je u skladu sa očekivanjima stanovništva, već je u skladu i sa zahtevima tržišta. Prostim povezivanjem, hrana poreklom od svinja, koja je evropskog visokog kvaliteta prepoznatljiva na tržištu, pogoduje zdravlju potrošača i istivremeno zadovoljava potrebe dobrobiti ovih životinja. Opšti kvalitet prevoza svinja je vremenom takođe poboljšan, time je broj životinja koje se prevoze, sa povredama ili iscrpljenjem značajno smanjen. Na godišnjem nivou, oko 28 miliona svinja, prevozi se i duže od 8 sati (trajanje puta), teritorijom EU. Kao najveći svetski uvoznik i izvoznik prehramebnih proizvoda, uopšte, Evropska unija aktivno je uključena u rad Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE), dosledno podržavajući rad na razvoju smernica za dobrobit životinja. U ovom radu, želimo skrenuti pažnju na značaj poboljšanja primene standarda EU u oblasti dobrobiti svinja, koja predstavlja dodatnu vrednost u trgovini proizvodima poreklom od svinja, ali pruža i mogućnost za poboljšanje proizvodnje svinja i njihovog održivog uzgoja.