Pojava dioksina, furana i polihlorovanih bifenila u hrani za životinje kao posledica narušenih ekoloških principa

Abstract

Problem otpada je rastući problem u svetu. Većina svetskih propisa ograničava mogućnost deponovanja otpada i bezbedno upravljanje otpadom preusmerava na insineratore tj. spalionice otpada. Verovanje da će spaljivanjem otpad nestati, dovelo je do masovne insineracije kao široko rasprostranjene metode “odlaganja” svih vrsta otpada, uključujući i opasan otpad kakav je medicinski i hemijski. Insineracijom se smanjuje zapremina otpada, uništavaju se bakterije i virusi. Nažalost, spaljivanje nije “čist“ proces i pored emisije gasova dolazi do stvaranja velike količine pepela čije čestice na sebi nose veoma toksične polutante kao što su polihlorovani dibenzo dioksini (PCDDi), polihlorovani dibenzo furani (PCDFi). Radi se o nepolarnim, lipofilnim jedinjenjima koja se lako akumuliraju u životnoj sredini, veoma su postojani zbog čega predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. Osim u procesu insineracije mogu nastati i u toku velikih šumskih požara ili u toku nekih industrijskih procesa kao što je proizvodnja pesticida. U lanac ishrane životinja dospevaju putem kontaminarane hrane tj. zemljišta i biljaka koje ih bioakumuliraju. U lanac hrane ljudi dospevaju preko namirnica animalnog porekla kao što su jaja, meso i životinjske masti. Zbog velikog toksičnog i karcinogenog potencijala propisan je čitav niz mera kontrole prisustva ovih veoma toksičnih jedinjenja u životnoj sredini kao i hrani za ljude i životinje.