Procena održivosti i ekološke prihvatljivosti govedarske proizvodnje sa posebnim osvrtom na emisiju metana – metodološki pristup

Abstract

Govedarska proizvodnja je značajan izvor gasova sa efektom staklene bašte, prevashodno metana, s obzirom da preko 20 % ukupne globalne emisije ovog gasa potiče iz govedarske proizvodnje. U proceni mogućnosti za smanjenje emisije metana sa farmi mora se uzeti u obzir i proizvodnja. Zato se emisija metana najčešće izražava po jedinici proizvoda, odnosno kilogramu dobijenog mesa ili mleka. Preporučljivo je da se u obzir uzme i nutritivna vrednost proizvoda i tada se emisija metana izražava po kilogramu otkoštenog mesa ili kilogramu mleka korigovanog na standardan sadržaj masti i proteina u mleku (3,5% i 3,02%, pojedinačno). Metodološki, procena emisije metana od strane individualne životinje povezana je sa razvojem osetljivih, specifičnih i pouzdanih metoda. Budući da najveći deo emisije metana na govedarskim farmama čini enterički metan, razvoj metodologije je napredovao u pravcu njegove detekcije i kvantifikacije u izdahnutom ili podrignutom vazduhu. Na enteričku emisiju metana utiče veliki broj faktora kao što su ishrana, genetika, zdravstveno stanje, menadžment farme, što sugeriše da je strategije za smanjenje emisije metana neophodno prilagoditi uslovima koji su karakteristični za određenu farmu. Za veterinare praktičare je neophodno poznavanje ovih faktora i primena metoda za njihovu manipulaciju i korekciju u cilju uspostavljanja održive i ekološki prihvatljive govedarske proizvodnje.