Koliko treba da poznajete neurologiju da biste bili uspešni u maloj praksi

Abstract

Преглед пацијената са неуролошким обољењима представља прави изазов за сваког ветеринара у малој пракси. Иако према неким подацима, 5% пацијената мале праксе чине пацијенти са неуролошким проблемима сведоци смо да се последњих осамнаест година врло успешно организују специјализације из ове области на нивоу и светског и европског удружења ветеринара мале праксе. Велика важност код оваквих пацијената придаје се организацији клиничког неуролошког прегледа. Код прегледа пацијената са потенцијално неуролошким обољењем мора постојати протокол и редослед клиничког прегледа како би се дошло до основног циља самог прегледа, а то су одговори на следећа питања: 1. Да ли обсервирани клинички симптоми потичу примарно из нервног система 2. Где је локализована лезија у нервном систему 3. Који патофизиолошки механизам је одговоран за настајање испољених неуролошких симптома 4. Колико је тешко обољење Одговор на прва два питања добија се након клиничког неуролошког прегледа (дефинише се анатомска дијагноза) док се одговор на треће и четврто питање добија коришћењем информација из анамнезе, историје болести и на основу анатомске локализације патолошког процеса. За обављање клиничког неуролошког прегледа неопходно је познавање анатомских и физиолошких карактеристика нервног система како би тумачење резултата прегледа било релевантно. Локализација болесног процеса у нервном систему након клиничког неуролошког прегледа омогућава примену специјалних метода истраживања (преглед ликвора, мијелографија, компјутеризована томографија, магнетна резонанца ...) које у већини случајева одређују постављање етиолошке дијагнозе. Узимајући у обзир све напред наведено, неспорно је да ова област клиничке патологије у малој пракси има велики значај за стручну репутацију свих ветеринара.

The main components of neurologic exam are evaluation of mental status and behavior, gait and postural reaction, cranial nerves, spinal reflex and pain perception. The neurologic examination is used to support or confirm information collected from the history. The clinician may be able to determine if the nervous system dysfunction is primary or secondary. If nervous sistem disease is present, the site or sites of involvement can be located using the neurologic exam.The location of the lesions may be used to determine if the disease process focal, multifocal, or diffuse. The neurologic examination may be organized into a sequence of observation made on the animal, beginning at the head and ending at the tail. The same series of observations are performed in the same order on each patient regardless of the neurologic complaint, unless detrimental to the condition of the animal.With a standard approach on all animals, certain tests are not overlooced. With an anatomic location in mind for each observation, at the completion of the examination the abnormal findings can be put together to corectly localize the lesion.