Antropogeni uzroci uginuća divljih ptica – metode ispitivanja i patomorfološki nalaz u slučajevima elektrokucije i trovanja

Abstract

Последњих деценија широм света бележе се значајни губици у популацији дивљих птица као резултат вишеструких антропогених активности. Електрокуција се сматра значајним фактором за опадање популације дивљих птица, иако се посебне мере спроводе за спречавање настанка ове појаве. Електрокуција – страдање птица услед струјног удара настаје приликом контакта између две жице, или између жице и неизолованог стуба опреме. Приликом обдукције птица које су угинуле услед електрокуције, треба обратити пажњу на спољашње повреде које се јављају у виду опекотина коже и спрженог перја, које могу захватити мање или веће површине тела. Услед велике густине перја, опекотине нису увек јасно видљиве, стога је неопходно потпуно скидање коже ради детекције опекотина и контактних места. При унутрашњем прегледу, могу се уочити руптура јетре, контузије ткива, фрактуре ребара и осталих костију, као последица дејства тупе силе (удара) услед пада са веће висине. Хемоцелом, крвављења на бази врата и хемоперикард су такође чести налази. Намерна или ненамерна тровања услед неадекватне и неодговорне употребе пестицида такође се сматрају једним од водећих узрока угинућа дивљих птица. Иако су многи пестициди забрањени за употребу (попут карбамата), и даље су најчешће детектовани случајеви тровања дивљих животиња овим једињењима, како на територији ЕУ тако и код нас. Код птица које су угинуле услед ингестије отровног мамка/плена који садржи карбамате, карактеристичан је нефизиолошки положај тела (савијен врат, раширена крила), који указује на агонално угинуће. Код птица грабљивица типичан је налаз згрчених канџи. У устима и вољци најчешће се детектује већа количина несварене хране (отровног мамка). Унутрашњим прегледом се добија не специфичан налаз, а најчешће се констатују конгестија органа и крвављења. Код свежих лешева, узорци садржаја из уста, вољке и желуца су одговарајући узорак за токсиколошка испитивања. Код старих, мумифицираних лешева, за токсиколошка испитивања могу се узорковати кљун, табански део стопала и део грудне кости. У циљу очувања популације дивљих птица и добијања бољег увида о антропогеним факторима који угрожавају њихов опстанак, неопходно је дугорочно спровођење систематских анализа о узроцима морталитета дивљих птица, при чему је улога ветеринарских патолога од великог значаја.

In recent decades, significant losses in wild bird populations have been reported worldwide as a result of multiple anthropogenic activities. Electrocution is considered a significant factor in the decline of wild bird populations, although special measures are being implemented to prevent this problem. Electrocution - death of birds due to electric shock occurs when there is contact between 2 wires, or between a wire and a non-insulated pole or pole equipment. During the necropsy of birds that died as a result of electrocution, attention should be paid to external injuries that occur in the form of skin burns and burnt feathers, and they can affect smaller or larger areas of the body. Due to the high density of the feathers, burns are not always clearly visible, therefore it is necessary to completely remove the skin in order to detect burns and contact points. During the internal examination, rupture of the liver, contusions, fractures of ribs and other bones can be observed, as a result of the effect of blunt force (impact) trauma due to a fall from a greater height. Hemocoeloma, hemorrhage around the base of the neck, and hemopericardium are also common findings. Intentional or accidental poisoning due to inadequate and irresponsible use of pesticides is also considered one of the leading causes of death of wild birds. Although many pesticides are prohibited for use (such as carbamates), the most frequently detected cases of poisoning of wild animals with these compounds are still the most frequently detected, both in the EU and in our country. In birds that died due to the ingestion of poisonous bait/prey containing carbamates, an unphysiological body position (twisted neck, spread wings) is characteristic, indicating agonal death. In birds of prey, clenched claws are typical finding. A large amount of undigested food (poisonous bait) is usually detected in the mouth and crop. Autopsy findings are mostly non-specific, and the most common findings are congestion of internal organs and hemorrhages. In fresh carcasses, samples of contents from the mouth, crop and stomach are suitable samples for toxicological tests. In the case of old, mummified carcasses, the beak, sole of the foot and part of the sternum can be sampled for toxicological tests. In order to preserve the population of wild birds and gain a better insight into the anthropogenic factors that threaten their survival, it is necessary to carry out long-term systematic analyzes of the causes of mortality of wild birds, where the role of veterinary pathologists is of the great importance.