TY  - CONF
AU  - Maletić, Milan
AU  - Blagojević, Jovan
AU  - Magaš, Vladimir
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Vakanjac, Slobodanka
AU  - Belobrković, Vukašin
AU  - Jovanović, Rade
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3212
AB  - Kontrola plodnosti krava ključna je za profitabilnost mlečnog govedarstva, što je
uslovljeno izgledom laktacione krive. Dnevna proizvodnja mleka se povećava nakon
teljenja do vrhunca laktacije (uglavnom tokom prvih 40-80 dana), nakon čega lagano
opada. Prema tome, za efikasnu proizvodnju mleka, potrebno je obezbediti redovne
intervale teljenja, kako bi krave većinu laktacije bile u relativno produktivnom delu
laktacione krive. Pored toga, krave koje ne koncipiraju u odgovarajućem intervalu
nakon teljenja, imaju veće šanse da budu izlučene iz dalje proizvodnje. Upotreba
protokola sa fiksnim osemenjavanjem koji se baziraju na OvSych programu sa jedne,
ili kontrola estrusa i osemenjavanje u spontanom estrusu sa druge strane dva su
osnovna pristupa reproduktivnom menadžmentu stada mlečnih krava. Za napredak u
proizvodnji mleka neophodno je poboljšanje postojećih kao i uvođenje novih
biotehnoloških metoda poput upotrebe seksiranog semena i/ili embriotransfera. Na
ovaj način se povećavaju ali i ubrzavaju efekti genetske selekcije, pri čemu se fokus
pomera sa pojedinačne krave na celokupno stado.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Primena savremenih tehnologija u upravljanju reprodukcijom na farmama visokomlečnih krava
SP  - 45
EP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3212
ER  - 

@conference{
author = "Maletić, Milan and Blagojević, Jovan and Magaš, Vladimir and Ristanić, Marko and Vakanjac, Slobodanka and Belobrković, Vukašin and Jovanović, Rade",
year = "2023",
abstract = "Kontrola plodnosti krava ključna je za profitabilnost mlečnog govedarstva, što je
uslovljeno izgledom laktacione krive. Dnevna proizvodnja mleka se povećava nakon
teljenja do vrhunca laktacije (uglavnom tokom prvih 40-80 dana), nakon čega lagano
opada. Prema tome, za efikasnu proizvodnju mleka, potrebno je obezbediti redovne
intervale teljenja, kako bi krave većinu laktacije bile u relativno produktivnom delu
laktacione krive. Pored toga, krave koje ne koncipiraju u odgovarajućem intervalu
nakon teljenja, imaju veće šanse da budu izlučene iz dalje proizvodnje. Upotreba
protokola sa fiksnim osemenjavanjem koji se baziraju na OvSych programu sa jedne,
ili kontrola estrusa i osemenjavanje u spontanom estrusu sa druge strane dva su
osnovna pristupa reproduktivnom menadžmentu stada mlečnih krava. Za napredak u
proizvodnji mleka neophodno je poboljšanje postojećih kao i uvođenje novih
biotehnoloških metoda poput upotrebe seksiranog semena i/ili embriotransfera. Na
ovaj način se povećavaju ali i ubrzavaju efekti genetske selekcije, pri čemu se fokus
pomera sa pojedinačne krave na celokupno stado.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Primena savremenih tehnologija u upravljanju reprodukcijom na farmama visokomlečnih krava",
pages = "45-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3212"
}

Maletić, M., Blagojević, J., Magaš, V., Ristanić, M., Vakanjac, S., Belobrković, V.,& Jovanović, R.. (2023). Primena savremenih tehnologija u upravljanju reprodukcijom na farmama visokomlečnih krava. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 45-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3212

Maletić M, Blagojević J, Magaš V, Ristanić M, Vakanjac S, Belobrković V, Jovanović R. Primena savremenih tehnologija u upravljanju reprodukcijom na farmama visokomlečnih krava. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:45-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3212 .

Maletić, Milan, Blagojević, Jovan, Magaš, Vladimir, Ristanić, Marko, Vakanjac, Slobodanka, Belobrković, Vukašin, Jovanović, Rade, "Primena savremenih tehnologija u upravljanju reprodukcijom na farmama visokomlečnih krava" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):45-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3212 .

TY  - CONF
AU  - Ivetić, Aleksandra
AU  - Jovanović, Rade
AU  - Radulović, Stamen
AU  - Stojanović, Bojan
AU  - Ćosić, Milivoje
AU  - Davidović, Vesna
AU  - Bajagić, Marija
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3227
AB  - Širom sveta, mogućnost kontaminacije lanca ishrane aflatoksinima je trajno prisutna, sa
ozbiljnim uticajem na zdravlje ljudi i životinja. Činjenica da plesni Aspergillus sp.
proizvode aflatoksine tokom njihovog rasta na supstratima koji su hrana za ljude i
životinje ukazuje na njihov važan uticaj na pojavu različitih mikotoksičnih bolesti.
Ulazak aflatoksina u lanac ishrane predstavlja globalni rizik po javno zdravlje ljudi i
životinja. Akutne aflatoksikoze su veoma retke, ali vremenski duge izloženosti niskim
nivoima aflatoksina su širom sveta rasprostranjene. Postoji više od 20 poznatih
aflatoksina, od kojih su za zdravstvenu bezbednost hrane izrazito značajni aflatoksin B1
(AFB1) i aflatoksin M1 (AFM1). Oba toksina, AFB1 i AFM1 su kancerogeni; međutim,
AFM1 je najotrovniji sekundarni metabolit koji se luči u mleko i svrstan je u grupu 1
kancerogena od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka. Trenutno su
potrošači širom sveta neprekidno izloženi niskim dozama AFM1, od kojih najviše deca i
odojčad. Aflatoksini utiču na kvalitet mleka jer krave metabolizuju AFB1 da bi formirale
monohidroksidni derivat AFM1, koji se luči u kravlje mleko. Prisustvo trajne opasnosti
od aflatoksina i njihovog nepoželjnog prisustva u hrani, utiče da su mnoge zemlje
usvojile politiku rigoroznih kontrola. Danas, granica AFM1u Srbiji postavljena je na 0,25
μg/kg mleka, dok standardi Evropske Unije ne dozvoljavaju više od 0,05 μg/kg AFM1.
Dozvoljeni nivo AFM1 u mleku u R.Srbiji, pet puta je veći nego u Evropskoj Uniji i
predviđeno je smanjenje od 1. decembra 2023 godine, prema Pravilniku o izmeni
Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani.
Dugoročno posmatrano, u cilju obezbeđenja zdravstveno bezbedne ishrane ljudi i
životinja i ublažavanju nepovoljnih klimatskih promena, potrebno je redovno praćenje
AFB1 od farme za viljuške, kako bi se obezbedio najniži nivo aflatoksina M1 u mleku i
mlečnim proizvodima ili potpuno eliminisalo prisustvo ovih toksina.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Uticaj aflatoksina na zdravstvenu bezbednost i kvalitet mleka
SP  - 140
EP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3227
ER  - 

@conference{
author = "Ivetić, Aleksandra and Jovanović, Rade and Radulović, Stamen and Stojanović, Bojan and Ćosić, Milivoje and Davidović, Vesna and Bajagić, Marija",
year = "2023",
abstract = "Širom sveta, mogućnost kontaminacije lanca ishrane aflatoksinima je trajno prisutna, sa
ozbiljnim uticajem na zdravlje ljudi i životinja. Činjenica da plesni Aspergillus sp.
proizvode aflatoksine tokom njihovog rasta na supstratima koji su hrana za ljude i
životinje ukazuje na njihov važan uticaj na pojavu različitih mikotoksičnih bolesti.
Ulazak aflatoksina u lanac ishrane predstavlja globalni rizik po javno zdravlje ljudi i
životinja. Akutne aflatoksikoze su veoma retke, ali vremenski duge izloženosti niskim
nivoima aflatoksina su širom sveta rasprostranjene. Postoji više od 20 poznatih
aflatoksina, od kojih su za zdravstvenu bezbednost hrane izrazito značajni aflatoksin B1
(AFB1) i aflatoksin M1 (AFM1). Oba toksina, AFB1 i AFM1 su kancerogeni; međutim,
AFM1 je najotrovniji sekundarni metabolit koji se luči u mleko i svrstan je u grupu 1
kancerogena od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka. Trenutno su
potrošači širom sveta neprekidno izloženi niskim dozama AFM1, od kojih najviše deca i
odojčad. Aflatoksini utiču na kvalitet mleka jer krave metabolizuju AFB1 da bi formirale
monohidroksidni derivat AFM1, koji se luči u kravlje mleko. Prisustvo trajne opasnosti
od aflatoksina i njihovog nepoželjnog prisustva u hrani, utiče da su mnoge zemlje
usvojile politiku rigoroznih kontrola. Danas, granica AFM1u Srbiji postavljena je na 0,25
μg/kg mleka, dok standardi Evropske Unije ne dozvoljavaju više od 0,05 μg/kg AFM1.
Dozvoljeni nivo AFM1 u mleku u R.Srbiji, pet puta je veći nego u Evropskoj Uniji i
predviđeno je smanjenje od 1. decembra 2023 godine, prema Pravilniku o izmeni
Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani.
Dugoročno posmatrano, u cilju obezbeđenja zdravstveno bezbedne ishrane ljudi i
životinja i ublažavanju nepovoljnih klimatskih promena, potrebno je redovno praćenje
AFB1 od farme za viljuške, kako bi se obezbedio najniži nivo aflatoksina M1 u mleku i
mlečnim proizvodima ili potpuno eliminisalo prisustvo ovih toksina.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Uticaj aflatoksina na zdravstvenu bezbednost i kvalitet mleka",
pages = "140-154",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3227"
}

Ivetić, A., Jovanović, R., Radulović, S., Stojanović, B., Ćosić, M., Davidović, V.,& Bajagić, M.. (2023). Uticaj aflatoksina na zdravstvenu bezbednost i kvalitet mleka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 140-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3227

Ivetić A, Jovanović R, Radulović S, Stojanović B, Ćosić M, Davidović V, Bajagić M. Uticaj aflatoksina na zdravstvenu bezbednost i kvalitet mleka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:140-154.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3227 .

Ivetić, Aleksandra, Jovanović, Rade, Radulović, Stamen, Stojanović, Bojan, Ćosić, Milivoje, Davidović, Vesna, Bajagić, Marija, "Uticaj aflatoksina na zdravstvenu bezbednost i kvalitet mleka" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):140-154,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3227 .

TY  - CONF
AU  - Popović, Nikola
AU  - Beskorovajni, Radmila
AU  - Trailović, Ružica
AU  - Jovanović, Rade
AU  - Berisavljević, Boris
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3110
AB  - Autohtone rase domaćih životinja predstavljaju jedinstveno genetičko nasleđe, a
mnoge od njih su u statusu ugroženosti. Animalni genetski resursi su deo
ukupnog biodiverziteta jedne zemlje, a njeno prirodno bogatstvo je od velikog
agroekološkog i ekonomskog značaja. Određeni broj potrošača želi proizvode
proizvedene na tradicionalan način i od autohtonih rasa. U ovom radu su
prikazani značaj, brojno stanje i morfološke karakteristike autohtone rase
goveda buša. Takođe, predstavljene su aktivnosti koje se sprovode u cilju
odgoja i očuvanja kao i planovi za dalje očuvanje rase buša goveda u Republici
Srbiji.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
C3  - Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
T1  - Nacionalni i globalni značaj konzervacije buše na osnovu rezultata ispitivanja rasnih odlika
SP  - 60
EP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3110
ER  - 

@conference{
author = "Popović, Nikola and Beskorovajni, Radmila and Trailović, Ružica and Jovanović, Rade and Berisavljević, Boris",
year = "2023",
abstract = "Autohtone rase domaćih životinja predstavljaju jedinstveno genetičko nasleđe, a
mnoge od njih su u statusu ugroženosti. Animalni genetski resursi su deo
ukupnog biodiverziteta jedne zemlje, a njeno prirodno bogatstvo je od velikog
agroekološkog i ekonomskog značaja. Određeni broj potrošača želi proizvode
proizvedene na tradicionalan način i od autohtonih rasa. U ovom radu su
prikazani značaj, brojno stanje i morfološke karakteristike autohtone rase
goveda buša. Takođe, predstavljene su aktivnosti koje se sprovode u cilju
odgoja i očuvanja kao i planovi za dalje očuvanje rase buša goveda u Republici
Srbiji.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023",
title = "Nacionalni i globalni značaj konzervacije buše na osnovu rezultata ispitivanja rasnih odlika",
pages = "60-71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3110"
}

Popović, N., Beskorovajni, R., Trailović, R., Jovanović, R.,& Berisavljević, B.. (2023). Nacionalni i globalni značaj konzervacije buše na osnovu rezultata ispitivanja rasnih odlika. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 60-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3110

Popović N, Beskorovajni R, Trailović R, Jovanović R, Berisavljević B. Nacionalni i globalni značaj konzervacije buše na osnovu rezultata ispitivanja rasnih odlika. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023. 2023;:60-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3110 .

Popović, Nikola, Beskorovajni, Radmila, Trailović, Ružica, Jovanović, Rade, Berisavljević, Boris, "Nacionalni i globalni značaj konzervacije buše na osnovu rezultata ispitivanja rasnih odlika" in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023 (2023):60-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3110 .