TY  - CONF
AU  - Nedić, Drago
AU  - Petrović, Tamaš
AU  - Petrović, Miloš
AU  - Rodić Vukmir, Nina
AU  - Dimitrijević, Dragana
AU  - Laušević, Dejan
AU  - Toplak, Ivan
AU  - Fejzić, Nihad
AU  - Pendovski, Lazo
AU  - Cvetnić, Željko
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3062
AB  - Концепт „Једно здравље“ препознаје међусобну повезаност здравља људи,
животиња и животне средине. Наглашава важност сарадње између више
сектора, укључујући медицину, ветеринарску медицину и науку о животној
средини, како би се промовисало здравље и добробит свих. Једно здравље
настоји да спријечи и контролише ширење болести које се могу пренијети
између животиња и људи, као што је зооноза COVID-19, праћењем и
истраживањем епидемија у обе популације. Здравље животне средине може
утицати на здравље људи и животиња, а Једно здравље наглашава важност
заштите животне средине како би се спречило ширење болести и унапредило
опште здравље. Концепт „Једно здравље“ представља холистички приступ
унапређењу здравља и благостања, признајући да су здравље људи, животиња и
животне средине међусобно повезани и међузависни. Неке од најопаснијих
зооноза на свијету су ебола, вирус Марбург, грозница Ласа, вирус Нипах,
грозница долине Рифт и Крим-Конго хеморагична грозница. Ове болести имају
значајан утицај на јавно здравље широм свијета и изазвале су више избијања и
пандемија у прошлости. Антимикробна резистенција је критичан здравствени
изазов који представља пријетњу по јавно здравље, а повезана је са употребом
антибиотика у здрављу људи и животиња. То може довести до развоја бактерија
отпорних на антибиотике које је тешко лијечити, чинећи инфекције тежим, па
чак и опасним по живот. Безбедност хране је још један суштински аспект Једног
здравља, јер контаминирана храна може довести до ширења болести које се
преносе храном, што представља значајну пријетњу по јавно здравље. Надлежне
институције имају кључну улогу у обезбеђивању да храна буде безбедна за
конзумацију примјеном прописа, спречавањем контаминације и инспекцијом. Мјере заштите животне средине су такође суштински аспект Једног здравља,
пошто фактори животне средине могу утицати на здравље људи, животиња и
екосистема. Надлежне институције треба да раде заједно на развоју и примјени
мјера за заштиту животне средине, смањење загађења и ублажавање утицаја
климатских промјена.
Надлежне институције, укључујући владине агенције, јавне здравствене
организације и академске институције, играју кључну улогу у имплементацији
концепта једног здравља у циљу рјешавања глобалних здравствених изазова као
што су зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштита животне средине. Њихове улоге и задаци укључују:
Сарадња и координација: Надлежне институције треба да раде заједно на
подстицању међусекторске сарадње и координације како би се интегрисали
подаци о здрављу људи, животиња и животне средине ради откривања,
превенције и одговора на нове здравствене пријетње.
Надзор и рано откривање: Надлежне институције треба да успоставе и
одржавају системе надзора за откривање и праћење ширења зоонотских
болести, отпорности на антимикробне лијекове и болести које се преносе
храном, као и новонасталих пријетњи по здравље људи, животиња и животне
средине.
Истраживање: Надлежне институције треба да подрже и спроводе истраживања
како би боље разумјели основне узроке зоонотских болести, отпорности на
антимикробне лијекове и болести које се преносе храном, и да развију ефикасне
интервенције за ублажавање њиховог утицаја.
Образовање и свијест: Надлежне институције треба да промовишу јавно
образовање и свијест о принципима Једног здравља и њиховом значају у
решавању здравствених изазова, укључујући зоонозе, отпорност на
антимикробне лијекове, безбедност хране и заштиту животне средине.
Развој политике и прописивање: Надлежне институције треба да развију
политике и прописе који подржавају приступ Једног здравља и промовишу
интегрисане приступе за решавање здравствених изазова и заштите животне
средине.
Концепт Jедно здравље jе подржан на нивоу међународних организациjа кроз
трипартитни меморандум (WOAH, WHO и FAO). Од 2022. године
меморандумом о сарадњи се придружила агенциjа Уједињених нација за
животну средину (UNEP). Међутим, институционална сарадња на нивоу
чланица и држава је jош далеко од очекиване или jе нема никако. Та сарадња
ниjе препозната ни у легислативи коjа регулише дјелатност ветеринарске и
хумане медицине и здравља околине.
Укратко, надлежне институције играју кључну улогу у имплементацији
концепта Једно здравље за решавање глобалних здравствених изазова,
укључујући зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштиту животне средине. Радећи заједно и испуњавајући своје улоге и задатке,
они могу помоћи у промовисању здравља и добробити људи, животиња и
животне средине.
AB  - The concept of One Health recognizes that human, animal, and environmental health
are interconnected. It emphasizes the importance of collaboration among different
sectors, including medicine, veterinary medicine, and environmental science, to
promote the health and well-being of all. One Health seeks to prevent and control the
spread of diseases that can be transmitted between animals and humans, such as
zoonotic diseases like COVID -19, by monitoring and studying outbreaks in both
populations. Environmental health can impact human and animal health, and One
Health emphasizes the importance of protecting the environment to prevent the spread
of disease and promote overall health. The One Health concept represents a holistic
approach to promoting health and well-being and recognizes that human, animal, and
environmental health are interconnected and interdependent. Among the world's most
dangerous zoonotic diseases is Ebola, Marburg virus, Lassa fever, Nipah virus, Rift
Valley fever, and Crimean-Congo hemorrhagic fever. These diseases have a
significant public health impact worldwide and have caused several outbreaks and
pandemics in the past. Antimicrobial resistance is a critical problem that threatens
public health and is related to the use of antibiotics in human and veterinary medicine.
This can lead to the development of antibiotic-resistant bacteria that are difficult to
treat and make infections worse and even life-threatening. Food safety is another
essential aspect of One Health, as contaminated food can lead to the spread of
foodborne illness, posing a significant public health threat. Competent institutions
play a critical role in ensuring food is safe by enforcing regulations, conducting
inspections, and taking steps to prevent contamination. Environmental protection
measures are also an essential aspect of One Health, as environmental factors can
affect the health of humans, animals and ecosystems. Relevant institutions should work together to develop and implement measures to protect the environment, reduce
pollution, and mitigate the effects of climate change.
Relevant institutions, including government agencies, public health organizations,
and academic institutions, play a critical role in implementing the One Health concept
to address global health challenges such as zoonotic diseases, antimicrobial resistance,
food safety, and environmental protection. Their roles and responsibilities include:
Collaboration and coordination: relevant agencies should work together to promote
intersectoral collaboration and coordination to integrate human, animal, and
environmental health data to identify, prevent, and respond to emerging health threats.
Surveillance and Early Detection: Competent institutions should establish and
maintain surveillance systems to detect and monitor the spread of zoonoses,
antimicrobial resistance, and foodborne diseases, as well as emerging threats to
human, animal, and environmental health.
Research: relevant institutions should support and conduct research to better
understand the causes of zoonoses, antimicrobial resistance, and foodborne diseases
and develop effective measures to mitigate their impact.
Education and awareness: relevant agencies should promote public education and
awareness of One Health principles and their importance in addressing health
challenges, including zoonotic diseases, antimicrobial resistance, food safety, and
environmental protection.
Policy development and regulation: relevant institutions should develop policies and
regulations that support the One Health approach and promote integrated approaches
to addressing health challenges and environmental protection.
The One Health concept is supported at the level of international organizations by a
tripartite memorandum (WOAH, WHO, and FAO). As of 2022, the United Nations
Environment Program (UNEP) has joined with a memorandum of cooperation.
However, institutional cooperation at the member state and country level is still far
from what is expected or even non-existent. This cooperation is not even recognized
in the legislation that regulates the activities of veterinary medicine, human medicine
and environmental health.
In summary, relevant institutions play a critical role in implementing the One Health
approach to address global health challenges, including zoonotic diseases,
antimicrobial resistance, food safety, and environmental protection. By working
together and fulfilling their roles and responsibilities, they can help promote the health
and well-being of people, animals, and the environment.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“
T1  - The role and tasks of competent institutions in implementing the concept of „One health“
SP  - 24
EP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062
ER  - 

@conference{
author = "Nedić, Drago and Petrović, Tamaš and Petrović, Miloš and Rodić Vukmir, Nina and Dimitrijević, Dragana and Laušević, Dejan and Toplak, Ivan and Fejzić, Nihad and Pendovski, Lazo and Cvetnić, Željko",
year = "2023",
abstract = "Концепт „Једно здравље“ препознаје међусобну повезаност здравља људи,
животиња и животне средине. Наглашава важност сарадње између више
сектора, укључујући медицину, ветеринарску медицину и науку о животној
средини, како би се промовисало здравље и добробит свих. Једно здравље
настоји да спријечи и контролише ширење болести које се могу пренијети
између животиња и људи, као што је зооноза COVID-19, праћењем и
истраживањем епидемија у обе популације. Здравље животне средине може
утицати на здравље људи и животиња, а Једно здравље наглашава важност
заштите животне средине како би се спречило ширење болести и унапредило
опште здравље. Концепт „Једно здравље“ представља холистички приступ
унапређењу здравља и благостања, признајући да су здравље људи, животиња и
животне средине међусобно повезани и међузависни. Неке од најопаснијих
зооноза на свијету су ебола, вирус Марбург, грозница Ласа, вирус Нипах,
грозница долине Рифт и Крим-Конго хеморагична грозница. Ове болести имају
значајан утицај на јавно здравље широм свијета и изазвале су више избијања и
пандемија у прошлости. Антимикробна резистенција је критичан здравствени
изазов који представља пријетњу по јавно здравље, а повезана је са употребом
антибиотика у здрављу људи и животиња. То може довести до развоја бактерија
отпорних на антибиотике које је тешко лијечити, чинећи инфекције тежим, па
чак и опасним по живот. Безбедност хране је још један суштински аспект Једног
здравља, јер контаминирана храна може довести до ширења болести које се
преносе храном, што представља значајну пријетњу по јавно здравље. Надлежне
институције имају кључну улогу у обезбеђивању да храна буде безбедна за
конзумацију примјеном прописа, спречавањем контаминације и инспекцијом. Мјере заштите животне средине су такође суштински аспект Једног здравља,
пошто фактори животне средине могу утицати на здравље људи, животиња и
екосистема. Надлежне институције треба да раде заједно на развоју и примјени
мјера за заштиту животне средине, смањење загађења и ублажавање утицаја
климатских промјена.
Надлежне институције, укључујући владине агенције, јавне здравствене
организације и академске институције, играју кључну улогу у имплементацији
концепта једног здравља у циљу рјешавања глобалних здравствених изазова као
што су зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштита животне средине. Њихове улоге и задаци укључују:
Сарадња и координација: Надлежне институције треба да раде заједно на
подстицању међусекторске сарадње и координације како би се интегрисали
подаци о здрављу људи, животиња и животне средине ради откривања,
превенције и одговора на нове здравствене пријетње.
Надзор и рано откривање: Надлежне институције треба да успоставе и
одржавају системе надзора за откривање и праћење ширења зоонотских
болести, отпорности на антимикробне лијекове и болести које се преносе
храном, као и новонасталих пријетњи по здравље људи, животиња и животне
средине.
Истраживање: Надлежне институције треба да подрже и спроводе истраживања
како би боље разумјели основне узроке зоонотских болести, отпорности на
антимикробне лијекове и болести које се преносе храном, и да развију ефикасне
интервенције за ублажавање њиховог утицаја.
Образовање и свијест: Надлежне институције треба да промовишу јавно
образовање и свијест о принципима Једног здравља и њиховом значају у
решавању здравствених изазова, укључујући зоонозе, отпорност на
антимикробне лијекове, безбедност хране и заштиту животне средине.
Развој политике и прописивање: Надлежне институције треба да развију
политике и прописе који подржавају приступ Једног здравља и промовишу
интегрисане приступе за решавање здравствених изазова и заштите животне
средине.
Концепт Jедно здравље jе подржан на нивоу међународних организациjа кроз
трипартитни меморандум (WOAH, WHO и FAO). Од 2022. године
меморандумом о сарадњи се придружила агенциjа Уједињених нација за
животну средину (UNEP). Међутим, институционална сарадња на нивоу
чланица и држава је jош далеко од очекиване или jе нема никако. Та сарадња
ниjе препозната ни у легислативи коjа регулише дјелатност ветеринарске и
хумане медицине и здравља околине.
Укратко, надлежне институције играју кључну улогу у имплементацији
концепта Једно здравље за решавање глобалних здравствених изазова,
укључујући зоонозе, отпорност на антимикробне лијекове, безбедност хране и
заштиту животне средине. Радећи заједно и испуњавајући своје улоге и задатке,
они могу помоћи у промовисању здравља и добробити људи, животиња и
животне средине., The concept of One Health recognizes that human, animal, and environmental health
are interconnected. It emphasizes the importance of collaboration among different
sectors, including medicine, veterinary medicine, and environmental science, to
promote the health and well-being of all. One Health seeks to prevent and control the
spread of diseases that can be transmitted between animals and humans, such as
zoonotic diseases like COVID -19, by monitoring and studying outbreaks in both
populations. Environmental health can impact human and animal health, and One
Health emphasizes the importance of protecting the environment to prevent the spread
of disease and promote overall health. The One Health concept represents a holistic
approach to promoting health and well-being and recognizes that human, animal, and
environmental health are interconnected and interdependent. Among the world's most
dangerous zoonotic diseases is Ebola, Marburg virus, Lassa fever, Nipah virus, Rift
Valley fever, and Crimean-Congo hemorrhagic fever. These diseases have a
significant public health impact worldwide and have caused several outbreaks and
pandemics in the past. Antimicrobial resistance is a critical problem that threatens
public health and is related to the use of antibiotics in human and veterinary medicine.
This can lead to the development of antibiotic-resistant bacteria that are difficult to
treat and make infections worse and even life-threatening. Food safety is another
essential aspect of One Health, as contaminated food can lead to the spread of
foodborne illness, posing a significant public health threat. Competent institutions
play a critical role in ensuring food is safe by enforcing regulations, conducting
inspections, and taking steps to prevent contamination. Environmental protection
measures are also an essential aspect of One Health, as environmental factors can
affect the health of humans, animals and ecosystems. Relevant institutions should work together to develop and implement measures to protect the environment, reduce
pollution, and mitigate the effects of climate change.
Relevant institutions, including government agencies, public health organizations,
and academic institutions, play a critical role in implementing the One Health concept
to address global health challenges such as zoonotic diseases, antimicrobial resistance,
food safety, and environmental protection. Their roles and responsibilities include:
Collaboration and coordination: relevant agencies should work together to promote
intersectoral collaboration and coordination to integrate human, animal, and
environmental health data to identify, prevent, and respond to emerging health threats.
Surveillance and Early Detection: Competent institutions should establish and
maintain surveillance systems to detect and monitor the spread of zoonoses,
antimicrobial resistance, and foodborne diseases, as well as emerging threats to
human, animal, and environmental health.
Research: relevant institutions should support and conduct research to better
understand the causes of zoonoses, antimicrobial resistance, and foodborne diseases
and develop effective measures to mitigate their impact.
Education and awareness: relevant agencies should promote public education and
awareness of One Health principles and their importance in addressing health
challenges, including zoonotic diseases, antimicrobial resistance, food safety, and
environmental protection.
Policy development and regulation: relevant institutions should develop policies and
regulations that support the One Health approach and promote integrated approaches
to addressing health challenges and environmental protection.
The One Health concept is supported at the level of international organizations by a
tripartite memorandum (WOAH, WHO, and FAO). As of 2022, the United Nations
Environment Program (UNEP) has joined with a memorandum of cooperation.
However, institutional cooperation at the member state and country level is still far
from what is expected or even non-existent. This cooperation is not even recognized
in the legislation that regulates the activities of veterinary medicine, human medicine
and environmental health.
In summary, relevant institutions play a critical role in implementing the One Health
approach to address global health challenges, including zoonotic diseases,
antimicrobial resistance, food safety, and environmental protection. By working
together and fulfilling their roles and responsibilities, they can help promote the health
and well-being of people, animals, and the environment.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“, The role and tasks of competent institutions in implementing the concept of „One health“",
pages = "24-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062"
}

Nedić, D., Petrović, T., Petrović, M., Rodić Vukmir, N., Dimitrijević, D., Laušević, D., Toplak, I., Fejzić, N., Pendovski, L.,& Cvetnić, Ž.. (2023). Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 24-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062

Nedić D, Petrović T, Petrović M, Rodić Vukmir N, Dimitrijević D, Laušević D, Toplak I, Fejzić N, Pendovski L, Cvetnić Ž. Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:24-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062 .

Nedić, Drago, Petrović, Tamaš, Petrović, Miloš, Rodić Vukmir, Nina, Dimitrijević, Dragana, Laušević, Dejan, Toplak, Ivan, Fejzić, Nihad, Pendovski, Lazo, Cvetnić, Željko, "Uloga i zadaci nadležnih institucija u primeni koncepta „Jedno zdravlje“" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):24-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3062 .

TY  - JOUR
AU  - Mirilović, Milorad
AU  - Kulišić, Zoran
AU  - Vejnović, Branislav
AU  - Đurić, Spomenka
AU  - Plavšić, Budimir
AU  - Fejzić, Nihad
AU  - Teodorović, Vlado
PY  - 2019
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1709
AB  - Introduction. Trichinellosis is a cosmopolitan anthropozoonosis, and is a group of systemic diseases caused by larval forms of Trichinella. This is one of the oldest and most controversial parasitic zoonoses that has been in the forefront of veterinary, medical and biological research for many years. Parasites from the genus Trichinella were diagnosed in more than one hundred species of domestic and wild mammals and birds. The aim of this study was economic evaluation of a program for monitoring and controlling Trichinella in pigs. Materials and Methods. A systematic pest rodent control program deemed suitable for monitoring and controlling Trichinella in pigs was implemented in a representative test zone. The results of the pest rodent control program were analyzed using cost-benefit analysis to determine if a similar program would be suitable for a larger land area. Results and Conclusions. Prior to pest control, the incidence of Trichinella in pigs living in the test zone increased annually, while after systematic pest rodent control, the incidence of Trichinella-positive pigs decreased. These results, as well as relevant economic indicators, enabled us to design two mathematical models describing the control and monitoring of Trichinella in a larger land area. In this area, Srem Region, Serbia, a suitable Trichinella control program in pigs is clearly justified because the profit to cost ratio was positive for both models.
AB  - Uvod. Trihineloza je kosmopolitska antropozoonoza, koja se ubraja u grupu sistemskih bolesti, a prouzrokovana je larvenim oblicima valjkastog crva Trichinella species. Ona je jedna od najstarijih i najupornijih parazitskih zoonoza koja se već duži niz godina nalazi u žiži interesovanja veterinarskih, medicinskih i bioloških naučno-istraživačkih radnika. Paraziti iz roda Trichinella dijagnostikovani su u više od sto vrsta domaćih i divljih sisara i ptica. Postavljeni cilj ovog istraživanja je procena efikasnosti programa za prac'enje i iskorenjivanje trihineloze pomoću analize dobiti i troškova. Materijal i metode. Procena efikasnosti programa za prac'enje i iskorenjivanje trihineloze urađena je kroz analizu dobiti i troškova U jednom naseljenom mestu izvedena je kontrolisana sistemska deratizacija. Rezultati i zaključak. Pre deratizacije pojava trihineloze u naseljenom mestu imala je pravolinijsku uzlaznu tendenciju, dok je nakon sistematske deratizacije tendencija pojave pozitivnih slučajeva bila negativna. Rezultati dobijeni na ovaj način, kao i relevantni ekonomski pokazatelji, omoguc'ili su NAM da dizajniramo dva programska modela za kontrolu, prac'enje i iskorenjivanje ove parazitoze na ovom području. Na osnovu analize dobiti i troškova dizajniranih modela utvrđena je opravdanost programa, jer je koeficijent odnosa dobiti i troškova bio pozitivan za oba modela.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Economic evaluation of a program for monitoring and controlling Trichinella in pigs
T1  - Ekonomska evaluacija modela programa za praćenje i eradikaciju trihineloze
VL  - 73
IS  - 2
SP  - 116
EP  - 132
DO  - 10.2298/VETGL190604023M
ER  - 

@article{
author = "Mirilović, Milorad and Kulišić, Zoran and Vejnović, Branislav and Đurić, Spomenka and Plavšić, Budimir and Fejzić, Nihad and Teodorović, Vlado",
year = "2019",
abstract = "Introduction. Trichinellosis is a cosmopolitan anthropozoonosis, and is a group of systemic diseases caused by larval forms of Trichinella. This is one of the oldest and most controversial parasitic zoonoses that has been in the forefront of veterinary, medical and biological research for many years. Parasites from the genus Trichinella were diagnosed in more than one hundred species of domestic and wild mammals and birds. The aim of this study was economic evaluation of a program for monitoring and controlling Trichinella in pigs. Materials and Methods. A systematic pest rodent control program deemed suitable for monitoring and controlling Trichinella in pigs was implemented in a representative test zone. The results of the pest rodent control program were analyzed using cost-benefit analysis to determine if a similar program would be suitable for a larger land area. Results and Conclusions. Prior to pest control, the incidence of Trichinella in pigs living in the test zone increased annually, while after systematic pest rodent control, the incidence of Trichinella-positive pigs decreased. These results, as well as relevant economic indicators, enabled us to design two mathematical models describing the control and monitoring of Trichinella in a larger land area. In this area, Srem Region, Serbia, a suitable Trichinella control program in pigs is clearly justified because the profit to cost ratio was positive for both models., Uvod. Trihineloza je kosmopolitska antropozoonoza, koja se ubraja u grupu sistemskih bolesti, a prouzrokovana je larvenim oblicima valjkastog crva Trichinella species. Ona je jedna od najstarijih i najupornijih parazitskih zoonoza koja se već duži niz godina nalazi u žiži interesovanja veterinarskih, medicinskih i bioloških naučno-istraživačkih radnika. Paraziti iz roda Trichinella dijagnostikovani su u više od sto vrsta domaćih i divljih sisara i ptica. Postavljeni cilj ovog istraživanja je procena efikasnosti programa za prac'enje i iskorenjivanje trihineloze pomoću analize dobiti i troškova. Materijal i metode. Procena efikasnosti programa za prac'enje i iskorenjivanje trihineloze urađena je kroz analizu dobiti i troškova U jednom naseljenom mestu izvedena je kontrolisana sistemska deratizacija. Rezultati i zaključak. Pre deratizacije pojava trihineloze u naseljenom mestu imala je pravolinijsku uzlaznu tendenciju, dok je nakon sistematske deratizacije tendencija pojave pozitivnih slučajeva bila negativna. Rezultati dobijeni na ovaj način, kao i relevantni ekonomski pokazatelji, omoguc'ili su NAM da dizajniramo dva programska modela za kontrolu, prac'enje i iskorenjivanje ove parazitoze na ovom području. Na osnovu analize dobiti i troškova dizajniranih modela utvrđena je opravdanost programa, jer je koeficijent odnosa dobiti i troškova bio pozitivan za oba modela.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Economic evaluation of a program for monitoring and controlling Trichinella in pigs, Ekonomska evaluacija modela programa za praćenje i eradikaciju trihineloze",
volume = "73",
number = "2",
pages = "116-132",
doi = "10.2298/VETGL190604023M"
}

Mirilović, M., Kulišić, Z., Vejnović, B., Đurić, S., Plavšić, B., Fejzić, N.,& Teodorović, V.. (2019). Economic evaluation of a program for monitoring and controlling Trichinella in pigs. in Veterinarski Glasnik
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 73(2), 116-132.
https://doi.org/10.2298/VETGL190604023M

Mirilović M, Kulišić Z, Vejnović B, Đurić S, Plavšić B, Fejzić N, Teodorović V. Economic evaluation of a program for monitoring and controlling Trichinella in pigs. in Veterinarski Glasnik. 2019;73(2):116-132.
doi:10.2298/VETGL190604023M .

Mirilović, Milorad, Kulišić, Zoran, Vejnović, Branislav, Đurić, Spomenka, Plavšić, Budimir, Fejzić, Nihad, Teodorović, Vlado, "Economic evaluation of a program for monitoring and controlling Trichinella in pigs" in Veterinarski Glasnik, 73, no. 2 (2019):116-132,
https://doi.org/10.2298/VETGL190604023M . .