TY  - JOUR
AU  - Spasojević, Dragica
AU  - Zmejkoski, Danica
AU  - Milčić Matić, Natalija
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Radotić, Ksenija
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3702
AB  - Bacterial infections and resistance to antibiotics are increasingly severe problems. In recent years, Staphylococcus species
have emerged as important pathogens in animals and humans. Current therapeutic methods against these species have serious disadvantages; therefore new agents with antibacterial potential, such as plant-based substances, are very important in
therapy. We report a pilot study with new method of fractioning the dehydrogenate polymer DHP obtained from coniferyl
alcohol and application of the low-MW fractions of 200–3000 Da for antibacterial activity in healing animal lesions. In
vivo experiments were conducted on the dogs having a skin lesion. Dogs were treated with the suspension containing the
low-MW DHP fractions as the active ingredient, in combination with alginate for 7 days. Cytological smears and microbiological analyses of the afected area were performed. Staphylococcus spp. was isolated from lesions in all dogs from
our research. The results show that the low-MW DHP suspension in alginate promotes skin healing and reduction of the
infection of the lesions in the afected animals. Pharmaceutical composition containing the low-MW DHP fractions exerts
a soothing efect on the subject in wound treatment. Reduction in the number of bacteria by 30% and more were noticed
in 6 dogs, while in 4 dogs this percentage is above 50%. No side efects were noticed. Synthesized lignin oligomers may
have a signifcant place as antimicrobial and skin healing agents, especially since an increasing number of multidrugresistant staphylococci are found on the skin lesions in animals.
PB  - Springer
T2  - Veterinary Research Communications
T1  - Therapeutic potential of low-molecular weight lignin model polymer fractions for treating skin lesions in animals: a pilot study
VL  - 48
IS  - 1
SP  - 591
EP  - 596
DO  - 10.1007/s11259-023-10224-9
ER  - 

@article{
author = "Spasojević, Dragica and Zmejkoski, Danica and Milčić Matić, Natalija and Krnjaić, Dejan and Radotić, Ksenija",
year = "2024",
abstract = "Bacterial infections and resistance to antibiotics are increasingly severe problems. In recent years, Staphylococcus species
have emerged as important pathogens in animals and humans. Current therapeutic methods against these species have serious disadvantages; therefore new agents with antibacterial potential, such as plant-based substances, are very important in
therapy. We report a pilot study with new method of fractioning the dehydrogenate polymer DHP obtained from coniferyl
alcohol and application of the low-MW fractions of 200–3000 Da for antibacterial activity in healing animal lesions. In
vivo experiments were conducted on the dogs having a skin lesion. Dogs were treated with the suspension containing the
low-MW DHP fractions as the active ingredient, in combination with alginate for 7 days. Cytological smears and microbiological analyses of the afected area were performed. Staphylococcus spp. was isolated from lesions in all dogs from
our research. The results show that the low-MW DHP suspension in alginate promotes skin healing and reduction of the
infection of the lesions in the afected animals. Pharmaceutical composition containing the low-MW DHP fractions exerts
a soothing efect on the subject in wound treatment. Reduction in the number of bacteria by 30% and more were noticed
in 6 dogs, while in 4 dogs this percentage is above 50%. No side efects were noticed. Synthesized lignin oligomers may
have a signifcant place as antimicrobial and skin healing agents, especially since an increasing number of multidrugresistant staphylococci are found on the skin lesions in animals.",
publisher = "Springer",
journal = "Veterinary Research Communications",
title = "Therapeutic potential of low-molecular weight lignin model polymer fractions for treating skin lesions in animals: a pilot study",
volume = "48",
number = "1",
pages = "591-596",
doi = "10.1007/s11259-023-10224-9"
}

Spasojević, D., Zmejkoski, D., Milčić Matić, N., Krnjaić, D.,& Radotić, K.. (2024). Therapeutic potential of low-molecular weight lignin model polymer fractions for treating skin lesions in animals: a pilot study. in Veterinary Research Communications
Springer., 48(1), 591-596.
https://doi.org/10.1007/s11259-023-10224-9

Spasojević D, Zmejkoski D, Milčić Matić N, Krnjaić D, Radotić K. Therapeutic potential of low-molecular weight lignin model polymer fractions for treating skin lesions in animals: a pilot study. in Veterinary Research Communications. 2024;48(1):591-596.
doi:10.1007/s11259-023-10224-9 .

Spasojević, Dragica, Zmejkoski, Danica, Milčić Matić, Natalija, Krnjaić, Dejan, Radotić, Ksenija, "Therapeutic potential of low-molecular weight lignin model polymer fractions for treating skin lesions in animals: a pilot study" in Veterinary Research Communications, 48, no. 1 (2024):591-596,
https://doi.org/10.1007/s11259-023-10224-9 . .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nikšić, Aleksandar
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3721
AB  - Lančana reakcija polimeraze (PCR) je u današnje vreme jedna
od najčešće korišćenih metoda u kliničkoj mikrobiologiji pri čemu naročito
olakšava dijagnostiku virusnih infekcija. Adenovirusi pasa 1 i 2
(CaDV1 i 2) su srodni dvolančani DNK virusi bez spoljašnjeg omotača
i predstavnici familije Adenoviridae koji ispoljavaju različit tropizam.
CaDV1 se umnožava u ćelijama endotela krvnih sudova kao i parenhima
jetre i bubrega, dok se CaDV2 vezuje za receptore ćelija respiratornog
i crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa karakterišu klinički
simptomi akutnog hepatitisa i posledica je infekcije adenovirusom pasa
tip 1. Adenovirus pasa tip 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan
je od patogena u sklopu kompleksa infektivnih respiratornih oboljenja
pasa, odnosno infektivnog traheobronhitisa. Osim pasa, na infekciju
adenovirusima prijemčivi su i divlji mesojedi koji su ujedno i rezervoari
CaDV1 u prirodi. Pojava infektivnog hepatitisa u populaciji pasa je
u današnje vreme retka zahvaljujući sprovođenju postupka vakcinacije.
Međutim, ovo oboljenje je i dalje prisutno kod nevakcinisanih pasa,
odnosno u slučajevima njihovog kontakta sa divljim mesojedima.
PCR se rutinski koristi u dijagnostici adenovirusnih infekcija pasa. Navedena
metoda obezbeđuje brzo dobijanje pouzdanih rezultata ispitivanja
što često nije moguće primenom klasičnih virusoloških metoda,
a naročito u slučajevima ispitivanja autoliziranih uzoraka tkiva divljih
mesojeda. Metoda PCR, uz upotrebu parova prajmera specifičnih za
visokokonzervirane fragmente E3 regiona genoma adenovirusa čijom
se primenom obezbeđuje detekcija i diferencijacija CaDV1 i CaDV2,
će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK različitih tkiva lisica i šakala.
PCR će se vršiti po uspostavljenom protokolu uz izvođenje horizontalne
gel elektroforeze radi vizualizacije i analize dobijenih PCR produkata.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa
SP  - 133
EP  - 140
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Krnjaić, Dejan and Prošić, Isidora and Ilić, Milica and Nikšić, Aleksandar and Nišavić, Jakov",
year = "2024",
abstract = "Lančana reakcija polimeraze (PCR) je u današnje vreme jedna
od najčešće korišćenih metoda u kliničkoj mikrobiologiji pri čemu naročito
olakšava dijagnostiku virusnih infekcija. Adenovirusi pasa 1 i 2
(CaDV1 i 2) su srodni dvolančani DNK virusi bez spoljašnjeg omotača
i predstavnici familije Adenoviridae koji ispoljavaju različit tropizam.
CaDV1 se umnožava u ćelijama endotela krvnih sudova kao i parenhima
jetre i bubrega, dok se CaDV2 vezuje za receptore ćelija respiratornog
i crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa karakterišu klinički
simptomi akutnog hepatitisa i posledica je infekcije adenovirusom pasa
tip 1. Adenovirus pasa tip 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan
je od patogena u sklopu kompleksa infektivnih respiratornih oboljenja
pasa, odnosno infektivnog traheobronhitisa. Osim pasa, na infekciju
adenovirusima prijemčivi su i divlji mesojedi koji su ujedno i rezervoari
CaDV1 u prirodi. Pojava infektivnog hepatitisa u populaciji pasa je
u današnje vreme retka zahvaljujući sprovođenju postupka vakcinacije.
Međutim, ovo oboljenje je i dalje prisutno kod nevakcinisanih pasa,
odnosno u slučajevima njihovog kontakta sa divljim mesojedima.
PCR se rutinski koristi u dijagnostici adenovirusnih infekcija pasa. Navedena
metoda obezbeđuje brzo dobijanje pouzdanih rezultata ispitivanja
što često nije moguće primenom klasičnih virusoloških metoda,
a naročito u slučajevima ispitivanja autoliziranih uzoraka tkiva divljih
mesojeda. Metoda PCR, uz upotrebu parova prajmera specifičnih za
visokokonzervirane fragmente E3 regiona genoma adenovirusa čijom
se primenom obezbeđuje detekcija i diferencijacija CaDV1 i CaDV2,
će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK različitih tkiva lisica i šakala.
PCR će se vršiti po uspostavljenom protokolu uz izvođenje horizontalne
gel elektroforeze radi vizualizacije i analize dobijenih PCR produkata.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa",
pages = "133-140",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721"
}

Radalj, A., Milić, N., Krnjaić, D., Prošić, I., Ilić, M., Nikšić, A.,& Nišavić, J.. (2024). Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721

Radalj A, Milić N, Krnjaić D, Prošić I, Ilić M, Nikšić A, Nišavić J. Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Krnjaić, Dejan, Prošić, Isidora, Ilić, Milica, Nikšić, Aleksandar, Nišavić, Jakov, "Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):133-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721 .

TY  - JOUR
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Milčić Matić, Natalija
AU  - Milić, Nenad
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Aksentijević, Ksenija
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Gajdov, Vladimir
AU  - Krnjaić, Dejan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3763
AB  - The escalating global concern of antimicrobial resistance in human and veterinary
medicine is exacerbated by the inappropriate prescription of antibiotics for bacterial
infections in companion animals. This study aimed to determine the distribution of
coagulase-positive staphylococci causing clinical skin and ear infections in dogs and to
determine methicillin-resistant isolates. A total of 78 staphylococcal strains were isolated
from clinical samples taken from patients at the Dermatology Clinic at the Faculty of
Veterinary Medicine in Belgrade, Serbia. Multiplex PCR was used for species-specific
identification, and mecA and mecC genes were used to determine methicillin resistance,
in addition to phenotypic determination, MIC values and detection of PBP2a. Out of
the 78 samples analyzed, 65.8% were identified as Staphylococcus pseudintermedius, 22.4% as
S. aureus, 7.9% as S. coagulans, and 3.9% as S. intermedius. Four S. aureus isolates exhibited
methicillin resistance confirmed by cefoxitin disk diffusion, while five were confirmed
with MIC testing and latex agglutination. MecA gene was detected in 29.4% of S. aureus
and 30% of S. pseudintermedius isolates. These isolates were classified as methicillin-
resistant S. aureus (MRSA) and methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP),
respectively. No isolates carried the mecC gene. This study provides insights into the
prevalence of CoPS species and methicillin resistance in isolates from dogs. Continued
surveillance is essential to monitor and understand the emergence and dissemination of
antimicrobial resistance in veterinary medicine and the results of this study accent the
need for establishment of a continuous antimicrobial resistance surveillance program
in the Republic of Serbia.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study
VL  - 74
IS  - 1
SP  - 117
EP  - 132
DO  - 10.2478/acve-2024-0009
DO  - 10.2478/acve-2024-0009
ER  - 

@article{
author = "Prošić, Isidora and Milčić Matić, Natalija and Milić, Nenad and Radalj, Andrea and Aksentijević, Ksenija and Ilić, Milica and Nišavić, Jakov and Radojičić, Marina and Gajdov, Vladimir and Krnjaić, Dejan",
year = "2024",
abstract = "The escalating global concern of antimicrobial resistance in human and veterinary
medicine is exacerbated by the inappropriate prescription of antibiotics for bacterial
infections in companion animals. This study aimed to determine the distribution of
coagulase-positive staphylococci causing clinical skin and ear infections in dogs and to
determine methicillin-resistant isolates. A total of 78 staphylococcal strains were isolated
from clinical samples taken from patients at the Dermatology Clinic at the Faculty of
Veterinary Medicine in Belgrade, Serbia. Multiplex PCR was used for species-specific
identification, and mecA and mecC genes were used to determine methicillin resistance,
in addition to phenotypic determination, MIC values and detection of PBP2a. Out of
the 78 samples analyzed, 65.8% were identified as Staphylococcus pseudintermedius, 22.4% as
S. aureus, 7.9% as S. coagulans, and 3.9% as S. intermedius. Four S. aureus isolates exhibited
methicillin resistance confirmed by cefoxitin disk diffusion, while five were confirmed
with MIC testing and latex agglutination. MecA gene was detected in 29.4% of S. aureus
and 30% of S. pseudintermedius isolates. These isolates were classified as methicillin-
resistant S. aureus (MRSA) and methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP),
respectively. No isolates carried the mecC gene. This study provides insights into the
prevalence of CoPS species and methicillin resistance in isolates from dogs. Continued
surveillance is essential to monitor and understand the emergence and dissemination of
antimicrobial resistance in veterinary medicine and the results of this study accent the
need for establishment of a continuous antimicrobial resistance surveillance program
in the Republic of Serbia.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study",
volume = "74",
number = "1",
pages = "117-132",
doi = "10.2478/acve-2024-0009, 10.2478/acve-2024-0009"
}

Prošić, I., Milčić Matić, N., Milić, N., Radalj, A., Aksentijević, K., Ilić, M., Nišavić, J., Radojičić, M., Gajdov, V.,& Krnjaić, D.. (2024). Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study. in Acta Veterinaria
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 74(1), 117-132.
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0009

Prošić I, Milčić Matić N, Milić N, Radalj A, Aksentijević K, Ilić M, Nišavić J, Radojičić M, Gajdov V, Krnjaić D. Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study. in Acta Veterinaria. 2024;74(1):117-132.
doi:10.2478/acve-2024-0009 .

Prošić, Isidora, Milčić Matić, Natalija, Milić, Nenad, Radalj, Andrea, Aksentijević, Ksenija, Ilić, Milica, Nišavić, Jakov, Radojičić, Marina, Gajdov, Vladimir, Krnjaić, Dejan, "Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study" in Acta Veterinaria, 74, no. 1 (2024):117-132,
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0009 . .

TY  - CONF
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Milčić-Matić, Natalija
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nikšić, Aleksandar
AU  - Ilić, Milica
AU  - Krnjaić, Dejan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3879
AB  - Mетицилин-резистентнe стафилококe (МРС) представљају значајан изазов у лечењу бактеријских инфекција кућних љубимаца и у великој мери ограничавају терапијске могућности. Осим тога, ови сојеви су значајна претња по јавно здравље на глобалном нивоу. Спроведена студија имала је за циљ да истражи молекуларну преваленцију коагулазa-позитивних стафилокока (КоПС) које изазивају инфекције коже и ушију код паса и да идентификује МРС из групе КоПС. Из узорака пореклом од паса са инфекцијом ушију и/или коже пристиглих са Клинике за Дерматологију Факултета ветеринарске медицине изоловано је укупно 79 сојева из рода Staphylococcus. На основу разноликости секвенце nuc гена, применом Multiplex PCR методе детектоване су врсте из групе КоПС. Фенотипска резистенција МРС доказана је методом диск-дифузије и одређивањем вредности минималне инхибиторне концентрације, присуство PBP2a (penicillin-binding protein 2a, енгл.) доказано је применом латекс аглутинације, док је молекуларном детекцијом испитано присуство mecA и mecC гена. Међу 76 КоПС изолата, 50/76 (65,8%) је идентификовано као S. pseudintermedius, 17/76 (22,4%) као S. aureus, 6/76 (7,9%) као S. coagulans и 3/76 (3,9%) %) као S. intermedius. Присуство mecA гена је детектовано у 30% (15/50) изолата S. pseudintermedius и 29,4% (5/17) изолата S. aureus који су класификовани као метицилин-резистентне S. pseudintermedius (МРSP) и метицилин-резистентне S. аureus (MRSA). MecC ген није детектован код ни једног изолата. Представљени налази наглашавају високу преваленцију МРС-а изолованих из ушију и коже паса на територији Београда, истичући важност континуираног надзора као првог корака у борби против МРС-а и контролних мера за смањење ширења антимикробне резистенције (АМР). Овакве и сличне студије су важне у решавању проблема АМР и обезбеђивању ефикасних стратегија лечења како животиња тако и људи, имајући у виду све већи број студија које поред MRSA, детектују сојеве S. pseudintermedius и МRSP као опортунистичке патогене за људе и узрочнике емергентних зооноза.
AB  - Methicillin-resistant staphylococci (MRS) limit therapeutic options and pose a significant challenge in the treatment of bacterial infections in companion animals. Moreover, these strains pose a significant threat to global public health. This study aimed to investigate the molecular prevalence of coagulase-positive staphylococci (CoPS) causing skin and ear infections in dogs and to identify methicillin-resistant CoPS. A total of 79 staphylococcal strains were isolated from clinical samples collected from dogs with suspected skin and ear infections from the Dermatology clinic at the Faculty of Veterinary Medicine. Multiplex PCR was employed for species-specific identification of CoPS based on the sequence diversity of the nuc gene. Phenotypic characterization of methicilin resistance was performed using disc-diffusion and determination of minimally inhibitory concentrations values, while PBP2a (penicillin-binding protein 2a) was detected using latex agglutination and finally molecular detection of mecA and mecC genes was performed. Among the 76 CoPS isolates, 50/76 (65.8%) were identified as S. pseudintermedius, 17/76 (22.4%) as S. aureus, 6/76 (7.9%) as S. coagulans, and 3/76 (3.9%) as S. intermedius. The mecA gene was detected in 30% (15/50) of S. pseudintermedius isolates and 29.4% (5/17) of S. aureus isolates, classified as methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP) and methicillin-resistant S. aureus (MRSA), respectively. No isolates tested positive for the mecC gene. These findings underscore the high prevalence of MRS in canine dermatological infections, highlighting the importance of continuous monitoring as the first step in combating the high prevalence of MRS and robust infection control measures to mitigate the spread of antimicrobial resistance (AMR). Such efforts are crucial in addressing the public health implications associated with AMR and ensuring effective treatment strategies for both humans and animals considering that besides MRSA, newer studies recognize S. pseudintermedius and MRSP strains as opportunistic human pathogens and emerging zoonotic agents.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa
T1  - Molecular prevalence of methicillin-resistant coagulase-positive staphylococci isolated from  canine skin and ears
SP  - 182
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879
ER  - 

@conference{
author = "Prošić, Isidora and Milčić-Matić, Natalija and Radalj, Andrea and Nikšić, Aleksandar and Ilić, Milica and Krnjaić, Dejan",
year = "2024",
abstract = "Mетицилин-резистентнe стафилококe (МРС) представљају значајан изазов у лечењу бактеријских инфекција кућних љубимаца и у великој мери ограничавају терапијске могућности. Осим тога, ови сојеви су значајна претња по јавно здравље на глобалном нивоу. Спроведена студија имала је за циљ да истражи молекуларну преваленцију коагулазa-позитивних стафилокока (КоПС) које изазивају инфекције коже и ушију код паса и да идентификује МРС из групе КоПС. Из узорака пореклом од паса са инфекцијом ушију и/или коже пристиглих са Клинике за Дерматологију Факултета ветеринарске медицине изоловано је укупно 79 сојева из рода Staphylococcus. На основу разноликости секвенце nuc гена, применом Multiplex PCR методе детектоване су врсте из групе КоПС. Фенотипска резистенција МРС доказана је методом диск-дифузије и одређивањем вредности минималне инхибиторне концентрације, присуство PBP2a (penicillin-binding protein 2a, енгл.) доказано је применом латекс аглутинације, док је молекуларном детекцијом испитано присуство mecA и mecC гена. Међу 76 КоПС изолата, 50/76 (65,8%) је идентификовано као S. pseudintermedius, 17/76 (22,4%) као S. aureus, 6/76 (7,9%) као S. coagulans и 3/76 (3,9%) %) као S. intermedius. Присуство mecA гена је детектовано у 30% (15/50) изолата S. pseudintermedius и 29,4% (5/17) изолата S. aureus који су класификовани као метицилин-резистентне S. pseudintermedius (МРSP) и метицилин-резистентне S. аureus (MRSA). MecC ген није детектован код ни једног изолата. Представљени налази наглашавају високу преваленцију МРС-а изолованих из ушију и коже паса на територији Београда, истичући важност континуираног надзора као првог корака у борби против МРС-а и контролних мера за смањење ширења антимикробне резистенције (АМР). Овакве и сличне студије су важне у решавању проблема АМР и обезбеђивању ефикасних стратегија лечења како животиња тако и људи, имајући у виду све већи број студија које поред MRSA, детектују сојеве S. pseudintermedius и МRSP као опортунистичке патогене за људе и узрочнике емергентних зооноза., Methicillin-resistant staphylococci (MRS) limit therapeutic options and pose a significant challenge in the treatment of bacterial infections in companion animals. Moreover, these strains pose a significant threat to global public health. This study aimed to investigate the molecular prevalence of coagulase-positive staphylococci (CoPS) causing skin and ear infections in dogs and to identify methicillin-resistant CoPS. A total of 79 staphylococcal strains were isolated from clinical samples collected from dogs with suspected skin and ear infections from the Dermatology clinic at the Faculty of Veterinary Medicine. Multiplex PCR was employed for species-specific identification of CoPS based on the sequence diversity of the nuc gene. Phenotypic characterization of methicilin resistance was performed using disc-diffusion and determination of minimally inhibitory concentrations values, while PBP2a (penicillin-binding protein 2a) was detected using latex agglutination and finally molecular detection of mecA and mecC genes was performed. Among the 76 CoPS isolates, 50/76 (65.8%) were identified as S. pseudintermedius, 17/76 (22.4%) as S. aureus, 6/76 (7.9%) as S. coagulans, and 3/76 (3.9%) as S. intermedius. The mecA gene was detected in 30% (15/50) of S. pseudintermedius isolates and 29.4% (5/17) of S. aureus isolates, classified as methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP) and methicillin-resistant S. aureus (MRSA), respectively. No isolates tested positive for the mecC gene. These findings underscore the high prevalence of MRS in canine dermatological infections, highlighting the importance of continuous monitoring as the first step in combating the high prevalence of MRS and robust infection control measures to mitigate the spread of antimicrobial resistance (AMR). Such efforts are crucial in addressing the public health implications associated with AMR and ensuring effective treatment strategies for both humans and animals considering that besides MRSA, newer studies recognize S. pseudintermedius and MRSP strains as opportunistic human pathogens and emerging zoonotic agents.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa, Molecular prevalence of methicillin-resistant coagulase-positive staphylococci isolated from  canine skin and ears",
pages = "182-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879"
}

Prošić, I., Milčić-Matić, N., Radalj, A., Nikšić, A., Ilić, M.,& Krnjaić, D.. (2024). Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 182-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879

Prošić I, Milčić-Matić N, Radalj A, Nikšić A, Ilić M, Krnjaić D. Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:182-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879 .

Prošić, Isidora, Milčić-Matić, Natalija, Radalj, Andrea, Nikšić, Aleksandar, Ilić, Milica, Krnjaić, Dejan, "Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):182-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879 .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Ljubomir
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Stojković, Milica
AU  - Dražić, Slavica
AU  - Vujanac, Ivan
AU  - Prodanović, Radiša
AU  - Arsić, Sveta
AU  - Nedić, Sreten
AU  - Kirovski, Danijela
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3720
AB  - Govedarska proizvodnja je značajan izvor gasova sa efektom
staklene bašte, prevashodno metana, s obzirom da preko 20 % ukupne
globalne emisije ovog gasa potiče iz govedarske proizvodnje. U
proceni mogućnosti za smanjenje emisije metana sa farmi mora se
uzeti u obzir i proizvodnja. Zato se emisija metana najčešće izražava
po jedinici proizvoda, odnosno kilogramu dobijenog mesa ili mleka.
Preporučljivo je da se u obzir uzme i nutritivna vrednost proizvoda
i tada se emisija metana izražava po kilogramu otkoštenog mesa
ili kilogramu mleka korigovanog na standardan sadržaj masti i proteina
u mleku (3,5% i 3,02%, pojedinačno). Metodološki, procena emisije
metana od strane individualne životinje povezana je sa razvojem
osetljivih, specifičnih i pouzdanih metoda. Budući da najveći deo emisije
metana na govedarskim farmama čini enterički metan, razvoj metodologije
je napredovao u pravcu njegove detekcije i kvantifikacije u
izdahnutom ili podrignutom vazduhu. Na enteričku emisiju metana utiče
veliki broj faktora kao što su ishrana, genetika, zdravstveno stanje,
menadžment farme, što sugeriše da je strategije za smanjenje emisije
metana neophodno prilagoditi uslovima koji su karakteristični za određenu
farmu. Za veterinare praktičare je neophodno poznavanje ovih
faktora i primena metoda za njihovu manipulaciju i korekciju u cilju
uspostavljanja održive i ekološki prihvatljive govedarske proizvodnje.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Procena održivosti i ekološke prihvatljivosti govedarske proizvodnje sa posebnim osvrtom na emisiju metana – metodološki pristup
SP  - 109
EP  - 118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3720
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Ljubomir and Bošnjaković, Dušan and Stojković, Milica and Dražić, Slavica and Vujanac, Ivan and Prodanović, Radiša and Arsić, Sveta and Nedić, Sreten and Kirovski, Danijela",
year = "2024",
abstract = "Govedarska proizvodnja je značajan izvor gasova sa efektom
staklene bašte, prevashodno metana, s obzirom da preko 20 % ukupne
globalne emisije ovog gasa potiče iz govedarske proizvodnje. U
proceni mogućnosti za smanjenje emisije metana sa farmi mora se
uzeti u obzir i proizvodnja. Zato se emisija metana najčešće izražava
po jedinici proizvoda, odnosno kilogramu dobijenog mesa ili mleka.
Preporučljivo je da se u obzir uzme i nutritivna vrednost proizvoda
i tada se emisija metana izražava po kilogramu otkoštenog mesa
ili kilogramu mleka korigovanog na standardan sadržaj masti i proteina
u mleku (3,5% i 3,02%, pojedinačno). Metodološki, procena emisije
metana od strane individualne životinje povezana je sa razvojem
osetljivih, specifičnih i pouzdanih metoda. Budući da najveći deo emisije
metana na govedarskim farmama čini enterički metan, razvoj metodologije
je napredovao u pravcu njegove detekcije i kvantifikacije u
izdahnutom ili podrignutom vazduhu. Na enteričku emisiju metana utiče
veliki broj faktora kao što su ishrana, genetika, zdravstveno stanje,
menadžment farme, što sugeriše da je strategije za smanjenje emisije
metana neophodno prilagoditi uslovima koji su karakteristični za određenu
farmu. Za veterinare praktičare je neophodno poznavanje ovih
faktora i primena metoda za njihovu manipulaciju i korekciju u cilju
uspostavljanja održive i ekološki prihvatljive govedarske proizvodnje.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Procena održivosti i ekološke prihvatljivosti govedarske proizvodnje sa posebnim osvrtom na emisiju metana – metodološki pristup",
pages = "109-118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3720"
}

Jovanović, L., Bošnjaković, D., Stojković, M., Dražić, S., Vujanac, I., Prodanović, R., Arsić, S., Nedić, S.,& Kirovski, D.. (2024). Procena održivosti i ekološke prihvatljivosti govedarske proizvodnje sa posebnim osvrtom na emisiju metana – metodološki pristup. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 109-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3720

Jovanović L, Bošnjaković D, Stojković M, Dražić S, Vujanac I, Prodanović R, Arsić S, Nedić S, Kirovski D. Procena održivosti i ekološke prihvatljivosti govedarske proizvodnje sa posebnim osvrtom na emisiju metana – metodološki pristup. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:109-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3720 .

Jovanović, Ljubomir, Bošnjaković, Dušan, Stojković, Milica, Dražić, Slavica, Vujanac, Ivan, Prodanović, Radiša, Arsić, Sveta, Nedić, Sreten, Kirovski, Danijela, "Procena održivosti i ekološke prihvatljivosti govedarske proizvodnje sa posebnim osvrtom na emisiju metana – metodološki pristup" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):109-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3720 .

TY  - CONF
AU  - Vujanac, Ivan
AU  - Prodanović, Radiša
AU  - Nedić, Sreten
AU  - Arsić, Sveta
AU  - Mitrović, Aleksandra
AU  - Bojkovski, Jovan
AU  - Simić, Aleksandar
AU  - Jovanović, Ljubomir
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Kirovski, Danijela
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3722
AB  - Hromost goveda predstavlja značajan zdravstveni problem, a sa
aspekta ekonomskog značaja nalazi se odmah iza poremećaja u reprodukciji.
Prosečna incidenca hromosti na farmama mlečnih krava
je oko 7%. Međutim, ona se kreće u širokom rasponu od 5 pa sve do
60%, a stopa isključenja krava iz stada zbog oboljenja papaka je od
5 do 10%.
Razvoj hromosti kod mlečnih krava je uslovljena sinergističkim
delovanjem mnogobrojnih činilaca od izlaganja metaboličkom stresu
na početku laktacije, mehaničkom delovanju tvrdih i grubih betonskih
podova, kratkih ležišta, konstantnog izlaganja rožine papaka vlažnoj
prostirci, kao i neblagovremenog korigovanja rožine papaka ili nestručne
korekcije.
Veći udeo koncentrovanih hraniva bogatih energijom u odnosu
na kabasti deo obroka doprinosi pojavi oboljenja papaka, što ukazuje
da prevencija acidoze buraga u stadima predstavlja bitan činilac u
kontroli hromosti kod goveda. Sa intenziviranjem procesa fermentacije
lako svarljivih ugljenih – hidrata u buragu opada vredost pH sadržaja,
povećava se propustljivost sluzokože kako za endotoksine bakterija,
tako i za de novo sintetisane vazoaktivne amine (histamin, serotonin,
bradikinin) koji dovode do poremećaja mikrocirkulacije u korijumu
papaka. Supakutna acidoza buraga i metabolički poremećaji zdravlja
tokom rane laktacije su glavni etiološki činioci za bolesti papaka kako
neinfektivne, tako i infektivne etiologije.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Hromost – zdravstveni i ekonomski problem na farmama visokomlečnih krava
SP  - 119
EP  - 126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3722
ER  - 

@conference{
author = "Vujanac, Ivan and Prodanović, Radiša and Nedić, Sreten and Arsić, Sveta and Mitrović, Aleksandra and Bojkovski, Jovan and Simić, Aleksandar and Jovanović, Ljubomir and Bošnjaković, Dušan and Kirovski, Danijela",
year = "2024",
abstract = "Hromost goveda predstavlja značajan zdravstveni problem, a sa
aspekta ekonomskog značaja nalazi se odmah iza poremećaja u reprodukciji.
Prosečna incidenca hromosti na farmama mlečnih krava
je oko 7%. Međutim, ona se kreće u širokom rasponu od 5 pa sve do
60%, a stopa isključenja krava iz stada zbog oboljenja papaka je od
5 do 10%.
Razvoj hromosti kod mlečnih krava je uslovljena sinergističkim
delovanjem mnogobrojnih činilaca od izlaganja metaboličkom stresu
na početku laktacije, mehaničkom delovanju tvrdih i grubih betonskih
podova, kratkih ležišta, konstantnog izlaganja rožine papaka vlažnoj
prostirci, kao i neblagovremenog korigovanja rožine papaka ili nestručne
korekcije.
Veći udeo koncentrovanih hraniva bogatih energijom u odnosu
na kabasti deo obroka doprinosi pojavi oboljenja papaka, što ukazuje
da prevencija acidoze buraga u stadima predstavlja bitan činilac u
kontroli hromosti kod goveda. Sa intenziviranjem procesa fermentacije
lako svarljivih ugljenih – hidrata u buragu opada vredost pH sadržaja,
povećava se propustljivost sluzokože kako za endotoksine bakterija,
tako i za de novo sintetisane vazoaktivne amine (histamin, serotonin,
bradikinin) koji dovode do poremećaja mikrocirkulacije u korijumu
papaka. Supakutna acidoza buraga i metabolički poremećaji zdravlja
tokom rane laktacije su glavni etiološki činioci za bolesti papaka kako
neinfektivne, tako i infektivne etiologije.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Hromost – zdravstveni i ekonomski problem na farmama visokomlečnih krava",
pages = "119-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3722"
}

Vujanac, I., Prodanović, R., Nedić, S., Arsić, S., Mitrović, A., Bojkovski, J., Simić, A., Jovanović, L., Bošnjaković, D.,& Kirovski, D.. (2024). Hromost – zdravstveni i ekonomski problem na farmama visokomlečnih krava. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 119-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3722

Vujanac I, Prodanović R, Nedić S, Arsić S, Mitrović A, Bojkovski J, Simić A, Jovanović L, Bošnjaković D, Kirovski D. Hromost – zdravstveni i ekonomski problem na farmama visokomlečnih krava. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:119-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3722 .

Vujanac, Ivan, Prodanović, Radiša, Nedić, Sreten, Arsić, Sveta, Mitrović, Aleksandra, Bojkovski, Jovan, Simić, Aleksandar, Jovanović, Ljubomir, Bošnjaković, Dušan, Kirovski, Danijela, "Hromost – zdravstveni i ekonomski problem na farmama visokomlečnih krava" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):119-126,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3722 .

TY  - JOUR
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Dražić, Slavica
AU  - Nedić, Sreten
AU  - Vujanac, Ivan
AU  - Valčić, Olivera
AU  - Pantelić, Marija
AU  - Stojiljković, Mojca
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Kirovski, Danijela
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3766
AB  - The study aimed to determine the concentration of energy-related hormones in cow’s
milk and to consider them from a public health perspective. Fourteen Holstein cows
were subjected to milk and blood sampling on the following days in lactation (DIL):
10, 30, 60, 90, 150, 180, 210, 250 and 280 to determine milk hormones, fat and protein
content and blood biochemical parameters. For the same purpose, bulk-tank milk
was sampled and samples of retail milk with 1.5% (CM1.5) and 3.2% (CM3.2) fat was
purchased. Milk insulin-like growth factor-1 (IGF-1) values were significantly lower at
90, 150, 180, 210 and 250 and significantly higher at 10, 30 and 60 DIL than lactation
average (LA). Milk insulin concentrations were significantly lower at 30, 60 and 90 and
higher at 210, 250 and 280 DIL than LA. Free thyroxine (fT4) level in the milk was
higher at 250 DIL, while milk free triiodothyronine (fT3) concentrations were lower
at 30, 60, 90 and 280 DIL, and significantly higher at 10 and 180 DIL than respective
LA. Milk cortisol levels were lower at 60 and 280 DIL than LA. All measured milk
hormones were significantly lower in CM1.5 compared to CM3.2, bulk-tank milk and
LA. An exception was the LA of IGF-1, which was significantly lower than the IGF-
1 content in CM1.5. Blood biochemical parameters fluctuated evenly during lactation
and were within the reference range. Hormone concentrations in cow’s milk fluctuate
during lactation, giving milk an important role in the context of public health.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers
VL  - 74
IS  - 1
SP  - 1
EP  - 16
DO  - 10.2478/acve-2024-0001
ER  - 

@article{
author = "Knežević, Dragan and Bošnjaković, Dušan and Dražić, Slavica and Nedić, Sreten and Vujanac, Ivan and Valčić, Olivera and Pantelić, Marija and Stojiljković, Mojca and Sladojević, Željko and Kirovski, Danijela",
year = "2024",
abstract = "The study aimed to determine the concentration of energy-related hormones in cow’s
milk and to consider them from a public health perspective. Fourteen Holstein cows
were subjected to milk and blood sampling on the following days in lactation (DIL):
10, 30, 60, 90, 150, 180, 210, 250 and 280 to determine milk hormones, fat and protein
content and blood biochemical parameters. For the same purpose, bulk-tank milk
was sampled and samples of retail milk with 1.5% (CM1.5) and 3.2% (CM3.2) fat was
purchased. Milk insulin-like growth factor-1 (IGF-1) values were significantly lower at
90, 150, 180, 210 and 250 and significantly higher at 10, 30 and 60 DIL than lactation
average (LA). Milk insulin concentrations were significantly lower at 30, 60 and 90 and
higher at 210, 250 and 280 DIL than LA. Free thyroxine (fT4) level in the milk was
higher at 250 DIL, while milk free triiodothyronine (fT3) concentrations were lower
at 30, 60, 90 and 280 DIL, and significantly higher at 10 and 180 DIL than respective
LA. Milk cortisol levels were lower at 60 and 280 DIL than LA. All measured milk
hormones were significantly lower in CM1.5 compared to CM3.2, bulk-tank milk and
LA. An exception was the LA of IGF-1, which was significantly lower than the IGF-
1 content in CM1.5. Blood biochemical parameters fluctuated evenly during lactation
and were within the reference range. Hormone concentrations in cow’s milk fluctuate
during lactation, giving milk an important role in the context of public health.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers",
volume = "74",
number = "1",
pages = "1-16",
doi = "10.2478/acve-2024-0001"
}

Knežević, D., Bošnjaković, D., Dražić, S., Nedić, S., Vujanac, I., Valčić, O., Pantelić, M., Stojiljković, M., Sladojević, Ž.,& Kirovski, D.. (2024). Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers. in Acta Veterinaria
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 74(1), 1-16.
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0001

Knežević D, Bošnjaković D, Dražić S, Nedić S, Vujanac I, Valčić O, Pantelić M, Stojiljković M, Sladojević Ž, Kirovski D. Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers. in Acta Veterinaria. 2024;74(1):1-16.
doi:10.2478/acve-2024-0001 .

Knežević, Dragan, Bošnjaković, Dušan, Dražić, Slavica, Nedić, Sreten, Vujanac, Ivan, Valčić, Olivera, Pantelić, Marija, Stojiljković, Mojca, Sladojević, Željko, Kirovski, Danijela, "Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers" in Acta Veterinaria, 74, no. 1 (2024):1-16,
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0001 . .

TY  - CONF
AU  - Arsić, Sveta
AU  - Nedić, Sreten
AU  - Prodanović, Radiša
AU  - Bojkovski, Jovan
AU  - Mitrović, Aleksandra
AU  - Ninković, Milan
AU  - Milčić, Staniša
AU  - Savić, Zoran
AU  - Vukomanović, Igor
AU  - Vujanac, Ivan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3903
AB  - Dislokacija sirišta je značajan zdravstveni problem u patologiji
digestivnog trakta visokomlečnih krava. Ona predstavlja topografsku gastropatiju
koja se pojavljuje u više oblika: kao dislokacija sirišta na levo, dislokacija sirišta na desno
i torzija sirišta. Na nivou stada visokomlečnih krava, dislokacija sirišta je široko
rasprostranjeno oboljenje goveda, čija učestalost pojavljivanja iznosi oko 5%. Od ukupnog
broja obolelih životinja, prevalencija levostrane dislokacije iznosi oko 80%, dok se
ostali oblici promene položaja sirišta pojavljuju ređe. Pored direktnog uticaja na zdravstveni
status i smanjenje proizvodnje mleka kod obolelih životinja, ovo oboljenje ima i
negativan uticaj na plodnost krava. Tokom poslednjih šezdeset godina, razvijeno je više
metoda lečenja dislokacije sirišta, od konzervativnih do hiruških tehnika koje daju najviše
izgleda za povoljan ishod. Klasične hirurške metode lečenja imaju za cilj repoziciju
sirišta u anatomski normalan položaj i njegovu fiksaciju za abdominalni zid. Sa razvojem
savremenih tehnika u humanoj medicini, u poslednje dve decenije značajno mesto
u hirurškom trertmanu dislokacije sirišta zauzimaju i laparoskopske tehnike koje su
minimalno invazivne. U odnosu na klasične hirurške tehnike, laparoskopska fiksacija
sirišta ima nekoliko prednosti. Pored manje traume, bolja je abdominalna vizuelizacija,
jednostavna je za izvođenje, brza, manje stresna po životinju i primenljiva je u svim
terenskim uslovima.
PB  - Beograd : Udruženje veterinara praktičara Srbije (UVPS)
C3  - VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024
T1  - Uspešnost različitih tretmana repozicije dislociranog sirišta kod krava
SP  - 41
EP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3903
ER  - 

@conference{
author = "Arsić, Sveta and Nedić, Sreten and Prodanović, Radiša and Bojkovski, Jovan and Mitrović, Aleksandra and Ninković, Milan and Milčić, Staniša and Savić, Zoran and Vukomanović, Igor and Vujanac, Ivan",
year = "2024",
abstract = "Dislokacija sirišta je značajan zdravstveni problem u patologiji
digestivnog trakta visokomlečnih krava. Ona predstavlja topografsku gastropatiju
koja se pojavljuje u više oblika: kao dislokacija sirišta na levo, dislokacija sirišta na desno
i torzija sirišta. Na nivou stada visokomlečnih krava, dislokacija sirišta je široko
rasprostranjeno oboljenje goveda, čija učestalost pojavljivanja iznosi oko 5%. Od ukupnog
broja obolelih životinja, prevalencija levostrane dislokacije iznosi oko 80%, dok se
ostali oblici promene položaja sirišta pojavljuju ređe. Pored direktnog uticaja na zdravstveni
status i smanjenje proizvodnje mleka kod obolelih životinja, ovo oboljenje ima i
negativan uticaj na plodnost krava. Tokom poslednjih šezdeset godina, razvijeno je više
metoda lečenja dislokacije sirišta, od konzervativnih do hiruških tehnika koje daju najviše
izgleda za povoljan ishod. Klasične hirurške metode lečenja imaju za cilj repoziciju
sirišta u anatomski normalan položaj i njegovu fiksaciju za abdominalni zid. Sa razvojem
savremenih tehnika u humanoj medicini, u poslednje dve decenije značajno mesto
u hirurškom trertmanu dislokacije sirišta zauzimaju i laparoskopske tehnike koje su
minimalno invazivne. U odnosu na klasične hirurške tehnike, laparoskopska fiksacija
sirišta ima nekoliko prednosti. Pored manje traume, bolja je abdominalna vizuelizacija,
jednostavna je za izvođenje, brza, manje stresna po životinju i primenljiva je u svim
terenskim uslovima.",
publisher = "Beograd : Udruženje veterinara praktičara Srbije (UVPS)",
journal = "VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024",
title = "Uspešnost različitih tretmana repozicije dislociranog sirišta kod krava",
pages = "41-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3903"
}

Arsić, S., Nedić, S., Prodanović, R., Bojkovski, J., Mitrović, A., Ninković, M., Milčić, S., Savić, Z., Vukomanović, I.,& Vujanac, I.. (2024). Uspešnost različitih tretmana repozicije dislociranog sirišta kod krava. in VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024
Beograd : Udruženje veterinara praktičara Srbije (UVPS)., 41-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3903

Arsić S, Nedić S, Prodanović R, Bojkovski J, Mitrović A, Ninković M, Milčić S, Savić Z, Vukomanović I, Vujanac I. Uspešnost različitih tretmana repozicije dislociranog sirišta kod krava. in VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024. 2024;:41-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3903 .

Arsić, Sveta, Nedić, Sreten, Prodanović, Radiša, Bojkovski, Jovan, Mitrović, Aleksandra, Ninković, Milan, Milčić, Staniša, Savić, Zoran, Vukomanović, Igor, Vujanac, Ivan, "Uspešnost različitih tretmana repozicije dislociranog sirišta kod krava" in VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024 (2024):41-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3903 .

TY  - JOUR
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Nedić, Sreten
AU  - Arsić, Sveta
AU  - Prodanović, Radiša
AU  - Vujanac, Ivan
AU  - Jovanović, Ljubomir
AU  - Stojković, Milica
AU  - Jovanović, Ivan B
AU  - Đuričić, Ivana
AU  - Kirovski, Danijela
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3929
AB  - The dairy industry contributes significantly to anthropogenic methane emissions, which
have an impact on global warming. This study aimed to investigate the effects of a dietary inclusion of brown seaweed Ascophyllum nodosum on enteric methane emissions (EMEs), hematological and blood biochemical profiles, and milk composition in dairy cows. Eighteen Holstein cows were divided into three groups: CON (non-supplemented cows), BS50 (50 mL of 10% A. nodosum), and BS100 (100 mL of 10% A. nodosum). In each cow, measurements of EME, dry matter intake (DMI), and milk yield (MY), as well as blood and milk sampling with respective analyzes, were performed before supplementation (P1), after 15 (P2) days, and after 30 (P3) days of supplementation. A. nodosum reduced (p < 0.05) methane production, methane yield, and methane intensity in both BS50 and BS100, and raised DMI (p < 0.05) only in BS50. Total bilirubin (p < 0.05) was higher in BS50 compared to CON cows in P2, and triacylglycerols were lower (p < 0.05) in BS50 than in CON cows in P3. Higher milk fat content was found in BS50 than in CON cows in P3. C16:0 proportions were higher (p < 0.05) in BS50 and BS100 than in CON cows, while C18:3n-3 was higher (p < 0.05) in BS100 than in BS50 and CON cows in P3. Dietary treatment with A. nodosum reduced EMEs and showed the potential to increase DMI and to improve energy status as well as milk composition in peaklactating dairy cows.
PB  - MDPI
T2  - Animals
T1  - Effects of brown seaweed (Ascophyllum nodosum) supplementation on enteric methane emissions, metabolic status and milk composition in peak-lactating Holstein cows
VL  - 14
SP  - 1520
DO  - 10.3390/ani14111520
ER  - 

@article{
author = "Bošnjaković, Dušan and Nedić, Sreten and Arsić, Sveta and Prodanović, Radiša and Vujanac, Ivan and Jovanović, Ljubomir and Stojković, Milica and Jovanović, Ivan B and Đuričić, Ivana and Kirovski, Danijela",
year = "2024",
abstract = "The dairy industry contributes significantly to anthropogenic methane emissions, which
have an impact on global warming. This study aimed to investigate the effects of a dietary inclusion of brown seaweed Ascophyllum nodosum on enteric methane emissions (EMEs), hematological and blood biochemical profiles, and milk composition in dairy cows. Eighteen Holstein cows were divided into three groups: CON (non-supplemented cows), BS50 (50 mL of 10% A. nodosum), and BS100 (100 mL of 10% A. nodosum). In each cow, measurements of EME, dry matter intake (DMI), and milk yield (MY), as well as blood and milk sampling with respective analyzes, were performed before supplementation (P1), after 15 (P2) days, and after 30 (P3) days of supplementation. A. nodosum reduced (p < 0.05) methane production, methane yield, and methane intensity in both BS50 and BS100, and raised DMI (p < 0.05) only in BS50. Total bilirubin (p < 0.05) was higher in BS50 compared to CON cows in P2, and triacylglycerols were lower (p < 0.05) in BS50 than in CON cows in P3. Higher milk fat content was found in BS50 than in CON cows in P3. C16:0 proportions were higher (p < 0.05) in BS50 and BS100 than in CON cows, while C18:3n-3 was higher (p < 0.05) in BS100 than in BS50 and CON cows in P3. Dietary treatment with A. nodosum reduced EMEs and showed the potential to increase DMI and to improve energy status as well as milk composition in peaklactating dairy cows.",
publisher = "MDPI",
journal = "Animals",
title = "Effects of brown seaweed (Ascophyllum nodosum) supplementation on enteric methane emissions, metabolic status and milk composition in peak-lactating Holstein cows",
volume = "14",
pages = "1520",
doi = "10.3390/ani14111520"
}

Bošnjaković, D., Nedić, S., Arsić, S., Prodanović, R., Vujanac, I., Jovanović, L., Stojković, M., Jovanović, I. B., Đuričić, I.,& Kirovski, D.. (2024). Effects of brown seaweed (Ascophyllum nodosum) supplementation on enteric methane emissions, metabolic status and milk composition in peak-lactating Holstein cows. in Animals
MDPI., 14, 1520.
https://doi.org/10.3390/ani14111520

Bošnjaković D, Nedić S, Arsić S, Prodanović R, Vujanac I, Jovanović L, Stojković M, Jovanović IB, Đuričić I, Kirovski D. Effects of brown seaweed (Ascophyllum nodosum) supplementation on enteric methane emissions, metabolic status and milk composition in peak-lactating Holstein cows. in Animals. 2024;14:1520.
doi:10.3390/ani14111520 .

Bošnjaković, Dušan, Nedić, Sreten, Arsić, Sveta, Prodanović, Radiša, Vujanac, Ivan, Jovanović, Ljubomir, Stojković, Milica, Jovanović, Ivan B, Đuričić, Ivana, Kirovski, Danijela, "Effects of brown seaweed (Ascophyllum nodosum) supplementation on enteric methane emissions, metabolic status and milk composition in peak-lactating Holstein cows" in Animals, 14 (2024):1520,
https://doi.org/10.3390/ani14111520 . .

TY  - CONF
AU  - Lužajic Božinovski, Tijana
AU  - Nikolić, Anja
AU  - Milošević, Ivan
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
AU  - Mišković-Stanković, Vesna
AU  - Marković, Danica
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3712
AB  - Zarastanje rana je složen proces koji uključuje koordinaciju između različitih tipova ćelija i odgovarajućeg mikrookruženja. Uprkos
visokom regenerativnom potencijalu kože, defekti u vidu dubokih rana ili opekotina, teško spontano zarastaju i zahtevaju terapijski tretman. I pored napretka u bioinžinjeringu kože i intenzivnih istraživanja
u cilju iznalaženja novih biomaterijala, lečenje hroničnih rana i dalje
predstavlja aktuelan klinički problem. Hidrogelni zavoji, karakteristične
porozne i hidratisane molekularne strukture, verno oponašaju mikrookruženje rane, te su se izdvojili kao obećavajuća alternativa i najbolji
kandidati za stimulisanje procesa zarastanja. Hidrogelovi su bazirani
na prirodnim i/ili sintetičkim polimerima, i u vidu trajnih ili privremenih
zavoja podržavaju regeneraciju i zarastanje oštećene kože. Uvođenje
nanotehnologije je omogućilo nove pristupe u sintezi i dobijanje in situ
hibridnih hidrogelova, odličnih svojstava i prilagodljive funkcionalnosti.
Istraživanja u cilju razvoja hidrogelnih zavoja sa mogućnošću procene
mikrookruženja rane i prilagođenog tretmana na zahtev, predstavljaju ključ napretka u polju zbrinjavanja hroničnih rana. Pretklinička ispitivanja in vivo su neophodan uslov za finalnu karakterizaciju svakog
novodizajniranog hidrogela.
Ovaj rad razmatra prednosti upotrebe hidrogelnih zavoja i napretke u razvoju inteligentnih tretmana za rane sa odloženim zarastanjem. Takođe, jedan deo rada je posvećen proceni hidrogelova in vivo, kao i ključnoj ulozi veterinara tokom pretkliničkih ispitivanja na eksperimentalnim animalnim modelima.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Hidrogelni zavoji u tretmanima rana sa odloženim zarastanjem: prednosti, karakteristike materijala, evaluacija, aktuelni trendovi
SP  - 37
EP  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3712
ER  - 

@conference{
author = "Lužajic Božinovski, Tijana and Nikolić, Anja and Milošević, Ivan and Prokić, Bogomir Bolka and Mišković-Stanković, Vesna and Marković, Danica",
year = "2024",
abstract = "Zarastanje rana je složen proces koji uključuje koordinaciju između različitih tipova ćelija i odgovarajućeg mikrookruženja. Uprkos
visokom regenerativnom potencijalu kože, defekti u vidu dubokih rana ili opekotina, teško spontano zarastaju i zahtevaju terapijski tretman. I pored napretka u bioinžinjeringu kože i intenzivnih istraživanja
u cilju iznalaženja novih biomaterijala, lečenje hroničnih rana i dalje
predstavlja aktuelan klinički problem. Hidrogelni zavoji, karakteristične
porozne i hidratisane molekularne strukture, verno oponašaju mikrookruženje rane, te su se izdvojili kao obećavajuća alternativa i najbolji
kandidati za stimulisanje procesa zarastanja. Hidrogelovi su bazirani
na prirodnim i/ili sintetičkim polimerima, i u vidu trajnih ili privremenih
zavoja podržavaju regeneraciju i zarastanje oštećene kože. Uvođenje
nanotehnologije je omogućilo nove pristupe u sintezi i dobijanje in situ
hibridnih hidrogelova, odličnih svojstava i prilagodljive funkcionalnosti.
Istraživanja u cilju razvoja hidrogelnih zavoja sa mogućnošću procene
mikrookruženja rane i prilagođenog tretmana na zahtev, predstavljaju ključ napretka u polju zbrinjavanja hroničnih rana. Pretklinička ispitivanja in vivo su neophodan uslov za finalnu karakterizaciju svakog
novodizajniranog hidrogela.
Ovaj rad razmatra prednosti upotrebe hidrogelnih zavoja i napretke u razvoju inteligentnih tretmana za rane sa odloženim zarastanjem. Takođe, jedan deo rada je posvećen proceni hidrogelova in vivo, kao i ključnoj ulozi veterinara tokom pretkliničkih ispitivanja na eksperimentalnim animalnim modelima.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Hidrogelni zavoji u tretmanima rana sa odloženim zarastanjem: prednosti, karakteristike materijala, evaluacija, aktuelni trendovi",
pages = "37-54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3712"
}

Lužajic Božinovski, T., Nikolić, A., Milošević, I., Prokić, B. B., Mišković-Stanković, V.,& Marković, D.. (2024). Hidrogelni zavoji u tretmanima rana sa odloženim zarastanjem: prednosti, karakteristike materijala, evaluacija, aktuelni trendovi. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 37-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3712

Lužajic Božinovski T, Nikolić A, Milošević I, Prokić BB, Mišković-Stanković V, Marković D. Hidrogelni zavoji u tretmanima rana sa odloženim zarastanjem: prednosti, karakteristike materijala, evaluacija, aktuelni trendovi. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:37-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3712 .

Lužajic Božinovski, Tijana, Nikolić, Anja, Milošević, Ivan, Prokić, Bogomir Bolka, Mišković-Stanković, Vesna, Marković, Danica, "Hidrogelni zavoji u tretmanima rana sa odloženim zarastanjem: prednosti, karakteristike materijala, evaluacija, aktuelni trendovi" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):37-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3712 .

TY  - JOUR
AU  - Čobanović, Nikola
AU  - Čalović, Sara
AU  - Suvajdžić, Branko
AU  - Grković, Nevena
AU  - Stanković, Sanja Dj
AU  - Radaković, Milena
AU  - Spariosu, Kristina
AU  - Karabasil, Nedjeljko
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3494
AB  - This study assessed the influence of transport conditions on welfare indicators of slaughter
pigs with different health status and RYR-1 genotype. The group of pigs, predominantly consisting of
Nn (56.67%) and subclinically diseased (60.00%) individuals, that were exposed to short transportation (<30 min) at high loading density (~235 kg/m2
) had the highest slipping (p < 0.0001), falling
(p = 0.0009), turning back (p < 0.0001), reluctance to move (p < 0.0001), panting (p < 0.0001) and
shivering (p < 0.0001) frequencies at unloading. Subclinically diseased Nn pigs subjected to short
transportation (<30 min) and high loading density (~235 kg/m2
) had the highest lactate (p < 0.0001
and p < 0.0001), glucose (p = 0.0450 and p = 0.0002), CK (p < 0.0001 and p = 0.0010), LDH (p < 0.0001
and p = 0.0484), AST (p = 0.0208 and p = 0.0170), ALT (p = 0.0500 and p = 0.00081), ceruloplasmin
(p = 0.0334 and p < 0.0001) and MDA (p = 0.0048 and p < 0.0001) concentrations, but the lowest
sodium (p < 0.0001 and p < 0.0001), chloride (p = 0.0001 and p = 0.0432), albumin (p < 0.0090 and
p < 0.0001), PON-1 (p = 0.0122 and p = 0.0500) and GSH (p = 0.0042 and p = 0.0340) levels, respectively. In the group consisting of of stress-resistant (100%) and predominantly healthy (60.00%)
pigs subjected to short transportation (<30 min) at high loading density (~235 kg/m2
), none of the
individuals showed irregular behavioural reactions during unloading. Healthy NN pigs that underwent short transportation (<30 min) at high loading density (~235 kg/m2
) had the lowest lactate
(p < 0.0001 and p < 0.0001), glucose (p = 0.0450 and p = 0.0002), CK (p < 0.0001 and p = 0.0010), LDH
(p < 0.0001 and p = 0.0484) and ceruloplasmin (p = 0.0334 and p < 0.0001) levels, but the highest sodium
(p < 0.0001 and p < 0.0001) and chloride (p = 0.0001 and p = 0.0432) concentrations, respectively. Inconclusion, the most compromised welfare was recorded in subclinically diseased Nn pigs exposed
to short transportation (<30 min) and high loading density (~235 kg/m2
), while under the same
conditions, the welfare of healthy NN pigs was not compromised. Therefore, stress-carrier pigs with
subclinical pathological lesions should not be considered fit for transportation, indicating that the
health status and genotype are the key factors for optimising pig welfare
PB  - MDPI
T2  - Animals
T1  - Consequences of transport conditions on the welfare of slaughter pigs with different health status and RYR-1 genotype
VL  - 14
IS  - 2
SP  - 191
DO  - 10.3390/ani14020191
ER  - 

@article{
author = "Čobanović, Nikola and Čalović, Sara and Suvajdžić, Branko and Grković, Nevena and Stanković, Sanja Dj and Radaković, Milena and Spariosu, Kristina and Karabasil, Nedjeljko",
year = "2024",
abstract = "This study assessed the influence of transport conditions on welfare indicators of slaughter
pigs with different health status and RYR-1 genotype. The group of pigs, predominantly consisting of
Nn (56.67%) and subclinically diseased (60.00%) individuals, that were exposed to short transportation (<30 min) at high loading density (~235 kg/m2
) had the highest slipping (p < 0.0001), falling
(p = 0.0009), turning back (p < 0.0001), reluctance to move (p < 0.0001), panting (p < 0.0001) and
shivering (p < 0.0001) frequencies at unloading. Subclinically diseased Nn pigs subjected to short
transportation (<30 min) and high loading density (~235 kg/m2
) had the highest lactate (p < 0.0001
and p < 0.0001), glucose (p = 0.0450 and p = 0.0002), CK (p < 0.0001 and p = 0.0010), LDH (p < 0.0001
and p = 0.0484), AST (p = 0.0208 and p = 0.0170), ALT (p = 0.0500 and p = 0.00081), ceruloplasmin
(p = 0.0334 and p < 0.0001) and MDA (p = 0.0048 and p < 0.0001) concentrations, but the lowest
sodium (p < 0.0001 and p < 0.0001), chloride (p = 0.0001 and p = 0.0432), albumin (p < 0.0090 and
p < 0.0001), PON-1 (p = 0.0122 and p = 0.0500) and GSH (p = 0.0042 and p = 0.0340) levels, respectively. In the group consisting of of stress-resistant (100%) and predominantly healthy (60.00%)
pigs subjected to short transportation (<30 min) at high loading density (~235 kg/m2
), none of the
individuals showed irregular behavioural reactions during unloading. Healthy NN pigs that underwent short transportation (<30 min) at high loading density (~235 kg/m2
) had the lowest lactate
(p < 0.0001 and p < 0.0001), glucose (p = 0.0450 and p = 0.0002), CK (p < 0.0001 and p = 0.0010), LDH
(p < 0.0001 and p = 0.0484) and ceruloplasmin (p = 0.0334 and p < 0.0001) levels, but the highest sodium
(p < 0.0001 and p < 0.0001) and chloride (p = 0.0001 and p = 0.0432) concentrations, respectively. Inconclusion, the most compromised welfare was recorded in subclinically diseased Nn pigs exposed
to short transportation (<30 min) and high loading density (~235 kg/m2
), while under the same
conditions, the welfare of healthy NN pigs was not compromised. Therefore, stress-carrier pigs with
subclinical pathological lesions should not be considered fit for transportation, indicating that the
health status and genotype are the key factors for optimising pig welfare",
publisher = "MDPI",
journal = "Animals",
title = "Consequences of transport conditions on the welfare of slaughter pigs with different health status and RYR-1 genotype",
volume = "14",
number = "2",
pages = "191",
doi = "10.3390/ani14020191"
}

Čobanović, N., Čalović, S., Suvajdžić, B., Grković, N., Stanković, S. D., Radaković, M., Spariosu, K.,& Karabasil, N.. (2024). Consequences of transport conditions on the welfare of slaughter pigs with different health status and RYR-1 genotype. in Animals
MDPI., 14(2), 191.
https://doi.org/10.3390/ani14020191

Čobanović N, Čalović S, Suvajdžić B, Grković N, Stanković SD, Radaković M, Spariosu K, Karabasil N. Consequences of transport conditions on the welfare of slaughter pigs with different health status and RYR-1 genotype. in Animals. 2024;14(2):191.
doi:10.3390/ani14020191 .

Čobanović, Nikola, Čalović, Sara, Suvajdžić, Branko, Grković, Nevena, Stanković, Sanja Dj, Radaković, Milena, Spariosu, Kristina, Karabasil, Nedjeljko, "Consequences of transport conditions on the welfare of slaughter pigs with different health status and RYR-1 genotype" in Animals, 14, no. 2 (2024):191,
https://doi.org/10.3390/ani14020191 . .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Milanov, Dubravka
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Gajdov, Vladimir
AU  - Milić, Nenad
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Nedić, Drago
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3880
AB  - Nocardia cyriacigeorgica је узрочник који се све чешће изолује у случајевима нокардиозе људи, међутим његова идентификација до нивоа врсте представља изазов за већину микробиолошких лабораторија. Инфекције изазване овом актиномицетом се релативно ретко сусрећу у ветеринарској клиничкој пракси при чему доступни литературни подаци обухватају мали број описаних случајева пиогрануломатозних лезија код животиња. Приказана студија описује случај тешког маститиса говеда на малом газдинству у Босни и Херцеговини изазваног узрочником N. cyriacigeorgica који је безуспешно третиран применом стандардне антибиотске терапије. С обзиром да изолат није идентификован применом конвенционалних микробиолошких техника, извршена је MALDI-ToF MS анализа чији су резултати били недовољно поуздани. У циљу утврђивања врсте анализирана је секвенца гена 16S субјединице рибозомалне рибонуклеинске киселине (16S rRNK). Наведени налаз је додатно потврђен применом технике секвенцирања више генских локуса (MLST) при чему су коришћене секвенце gyrB, 16S rRNK, secA1 и hsp65. Метода диск дифузије за испитивање осетљивости изолата N. cyriacigeorgica на антибиотике је примењена у складу са препорученим публикованим упутствима. Колико је ауторима познато, ово представља први случај маститиса говеда изазван узрочником N. cyriacigeorgica у Европи, али и први изолат Nocardia spp. пореклом од животиња за чију је идентификацију примењен MLST.
AB  - Although Nocardia cyriacigeorgica is recognized as a cause of human nocardiosis and is regarded as an emerging pathogen, many clinical laboratories find it difficult to identify this organism at the species level. The infections caused by this actinomycete are relatively uncommon in veterinary clinical practice, and the limited information currently available mostly relates to several cases of pyogranulomatous lesions in animals. We describe a case of severe bovine mastitis in a small holding in Bosnia and Herzegovina caused by N. cyriacigeorgica that did not improve after standard antibiotic therapy. The causative agent could not be identified using standard microbiological techniques and MALDI-ToF MS analysis was performed, yielding unclear results. Subsequently, the species N. cyriacigeorgica was confirmed by 16S rRNA sequence analysis, which was further validated by multilocus sequence analysis (MLSA) using the gyrB, 16S rRNA, secA1, and hsp65 sequences. The disc diffusion method was used to test for antibiotic susceptibility in accordance with published guidelines. To the best of our knowledge, this is the first report of N. cyriacigeorgica isolation from a clinical case of bovine mastitis in Europe, as well as the first time a strain of Nocardia spp. isolated from animals has been distinguished using the MLSA method.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda
T1  - A Nocardia cyriacigeorgica strain causing severe bovine mastitis
SP  - 190
EP  - 191
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Stevanović, Oliver and Milanov, Dubravka and Prošić, Isidora and Gajdov, Vladimir and Milić, Nenad and Sladojević, Željko and Nedić, Drago",
year = "2024",
abstract = "Nocardia cyriacigeorgica је узрочник који се све чешће изолује у случајевима нокардиозе људи, међутим његова идентификација до нивоа врсте представља изазов за већину микробиолошких лабораторија. Инфекције изазване овом актиномицетом се релативно ретко сусрећу у ветеринарској клиничкој пракси при чему доступни литературни подаци обухватају мали број описаних случајева пиогрануломатозних лезија код животиња. Приказана студија описује случај тешког маститиса говеда на малом газдинству у Босни и Херцеговини изазваног узрочником N. cyriacigeorgica који је безуспешно третиран применом стандардне антибиотске терапије. С обзиром да изолат није идентификован применом конвенционалних микробиолошких техника, извршена је MALDI-ToF MS анализа чији су резултати били недовољно поуздани. У циљу утврђивања врсте анализирана је секвенца гена 16S субјединице рибозомалне рибонуклеинске киселине (16S rRNK). Наведени налаз је додатно потврђен применом технике секвенцирања више генских локуса (MLST) при чему су коришћене секвенце gyrB, 16S rRNK, secA1 и hsp65. Метода диск дифузије за испитивање осетљивости изолата N. cyriacigeorgica на антибиотике је примењена у складу са препорученим публикованим упутствима. Колико је ауторима познато, ово представља први случај маститиса говеда изазван узрочником N. cyriacigeorgica у Европи, али и први изолат Nocardia spp. пореклом од животиња за чију је идентификацију примењен MLST., Although Nocardia cyriacigeorgica is recognized as a cause of human nocardiosis and is regarded as an emerging pathogen, many clinical laboratories find it difficult to identify this organism at the species level. The infections caused by this actinomycete are relatively uncommon in veterinary clinical practice, and the limited information currently available mostly relates to several cases of pyogranulomatous lesions in animals. We describe a case of severe bovine mastitis in a small holding in Bosnia and Herzegovina caused by N. cyriacigeorgica that did not improve after standard antibiotic therapy. The causative agent could not be identified using standard microbiological techniques and MALDI-ToF MS analysis was performed, yielding unclear results. Subsequently, the species N. cyriacigeorgica was confirmed by 16S rRNA sequence analysis, which was further validated by multilocus sequence analysis (MLSA) using the gyrB, 16S rRNA, secA1, and hsp65 sequences. The disc diffusion method was used to test for antibiotic susceptibility in accordance with published guidelines. To the best of our knowledge, this is the first report of N. cyriacigeorgica isolation from a clinical case of bovine mastitis in Europe, as well as the first time a strain of Nocardia spp. isolated from animals has been distinguished using the MLSA method.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda, A Nocardia cyriacigeorgica strain causing severe bovine mastitis",
pages = "190-191",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880"
}

Radalj, A., Stevanović, O., Milanov, D., Prošić, I., Gajdov, V., Milić, N., Sladojević, Ž.,& Nedić, D.. (2024). Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 190-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880

Radalj A, Stevanović O, Milanov D, Prošić I, Gajdov V, Milić N, Sladojević Ž, Nedić D. Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:190-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880 .

Radalj, Andrea, Stevanović, Oliver, Milanov, Dubravka, Prošić, Isidora, Gajdov, Vladimir, Milić, Nenad, Sladojević, Željko, Nedić, Drago, "Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):190-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880 .

TY  - CONF
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Aleksić, Nevenka
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Rajković, Milan
AU  - Stepanović, Predrag
AU  - Jovanović, Nemanja M.
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3713
AB  - U okviru parazitologije poslednjih decenija u Srbiji gotovo isključivo su se izučavale infekcije prouzrokovane endoparazitima krvi, digestivnog i respiratornog sistema, kao i artropode – ektoparaziti kože
ili pak vektori oboljenja različite etiologije. U skladu sa time, favorizovane su koprološke, hematološke i dermatološke metode dijagnostike. Urološkim metodama nije se pridavao poseban značaj, jer se polazilo od pretpostavke da na ovom području ne postoje preduslovi za
infekciju domaćih životinja parazitima urinarnog sistema. Globalno zagrevanje, povećanje prosečne temperature i obilne padavine, kao i
povećana mobilnost ljudi i životinja uslovili su stvaranje povoljnih uslova za pojavu, održavanje i širenje infekcija koje ranije nisu bile prisutne. Izvesna parazitološka ispitivanja divljih životinja rezultirala su prvim nalazom nematode Capillaria plica 2019. godine kod crvenih lisica
sa područja Kolubarskog okruga. Kasnije je utvrđeno prisustvo i potvrđena dijagnoza urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u različitim
delovima Srbije. Ovaj nalaz podstakao je produžetak istraživanja mogućeg prisustva drugih nematoda urinarnog sistema divljih i domaćih
mesojeda. Jedna od njih je i vrsta Dioctophyma renale, koja poseduje visok zoonozni potencijal. Zbog rizika koje D. renale može imati po
zdravlje vlasnika inficiranih pasa i mogućnosti da njeno prisustvo ne
bude zapaženo, potrebno je doktorima veterinarske medicine u maloj praksi i na terenu sugerisati da u diferencijalnoj dijagnostici parazitskih infekcija i oboljenja urinarnog trakta mesojeda obrate pažnju i
na ove helmintoze.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu
SP  - 55
EP  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713
ER  - 

@conference{
author = "Ilić, Tamara and Aleksić, Nevenka and Bogunović, Danica and Rajković, Milan and Stepanović, Predrag and Jovanović, Nemanja M.",
year = "2024",
abstract = "U okviru parazitologije poslednjih decenija u Srbiji gotovo isključivo su se izučavale infekcije prouzrokovane endoparazitima krvi, digestivnog i respiratornog sistema, kao i artropode – ektoparaziti kože
ili pak vektori oboljenja različite etiologije. U skladu sa time, favorizovane su koprološke, hematološke i dermatološke metode dijagnostike. Urološkim metodama nije se pridavao poseban značaj, jer se polazilo od pretpostavke da na ovom području ne postoje preduslovi za
infekciju domaćih životinja parazitima urinarnog sistema. Globalno zagrevanje, povećanje prosečne temperature i obilne padavine, kao i
povećana mobilnost ljudi i životinja uslovili su stvaranje povoljnih uslova za pojavu, održavanje i širenje infekcija koje ranije nisu bile prisutne. Izvesna parazitološka ispitivanja divljih životinja rezultirala su prvim nalazom nematode Capillaria plica 2019. godine kod crvenih lisica
sa područja Kolubarskog okruga. Kasnije je utvrđeno prisustvo i potvrđena dijagnoza urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u različitim
delovima Srbije. Ovaj nalaz podstakao je produžetak istraživanja mogućeg prisustva drugih nematoda urinarnog sistema divljih i domaćih
mesojeda. Jedna od njih je i vrsta Dioctophyma renale, koja poseduje visok zoonozni potencijal. Zbog rizika koje D. renale može imati po
zdravlje vlasnika inficiranih pasa i mogućnosti da njeno prisustvo ne
bude zapaženo, potrebno je doktorima veterinarske medicine u maloj praksi i na terenu sugerisati da u diferencijalnoj dijagnostici parazitskih infekcija i oboljenja urinarnog trakta mesojeda obrate pažnju i
na ove helmintoze.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu",
pages = "55-67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713"
}

Ilić, T., Aleksić, N., Bogunović, D., Rajković, M., Stepanović, P.,& Jovanović, N. M.. (2024). Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 55-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713

Ilić T, Aleksić N, Bogunović D, Rajković M, Stepanović P, Jovanović NM. Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:55-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713 .

Ilić, Tamara, Aleksić, Nevenka, Bogunović, Danica, Rajković, Milan, Stepanović, Predrag, Jovanović, Nemanja M., "Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):55-67,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713 .

TY  - CONF
AU  - Rajković, Milan
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Blagojević, Jovan
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3865
AB  - Dirofilaria immitis је један од најчешћих паразита који погађа домаће и дивље
месоједе, а преносе га комарци из родова Culex, Aedes и Anopheles. Поред адулта
који су локализовани у плућним артеријама, циркулишуће микрофиларије,
такође, имају улогу у покретању инфламаторног одговора домаћина који је
кључан за патогенезу и даљи развој болести. Реактивне врсте кисеоника (ROS)
које настају током инфламаторног одговора су важан део одбрамбених
стратегија организама за елиминацију паразита, али могу довести и до
оксидативног оштећења различитих молекула укључујући и ДНК. Ово може
резултирати појавом мутација, грешака у репликацији и нестабилности читавог
генома домаћина. Стога је циљ овог истраживања била процена степена
оштећења ДНК у леукоцитима паса инфицираних врстом D. immitis, пре, током
и након примене антипаразитске терапије, употребом in vivo комет теста.
Додатно, праћена је њихова осетљивост на присуство мутагена (H2O2) у ex vivo
комет тесту. Коришћени су узорци пуне крви од 34 пса пореклом из Србије,
старости од једне до 13 година, оба пола. Процена генотоксичности је показала
да инфекција узрокована врстом D. immitis доводи до оштећења ДНК код
природно заражених паса, при чему се највећа оштећења ДНК јављају у групи
паса са тежим клиничким знацима. Третман ивермектином и доксициклином
смањио је оштећење ДНК у леукоцитима паса у свим групама и то услед
смањења интензитета инфекције и оксидативног стреса. Резултати ex vivo комет
теста показали су повећану осетљивост леукоцита на оштећење ДНК изазвано
водоокник-пероксидом (H2O2) пре терапије, док је примењена терапија довела
до повећања резистенције леукоцита на оштећење ДНК. Добијени резултати
указују да је благовремено постављање дијагнозе и отпочињање терапије од
великог значаја за смањење доказаних негативих ефеката инфекције врстом D.
immitis, укључујући и оштећење ДНК домаћина.
AB  - Dirofilaria immitis is one of the most common parasites affecting domestic and wild
carnivores, and it is transmitted by mosquitoes from the genera Culex, Aedes and
Anopheles. In addition to adults localized in the pulmonary arteries, circulating
microfilariae also plays a significant role in triggering the host's inflammatory
response, which is crucial for the pathogenesis and further development of the disease.
Reactive oxygen species (ROS) generated during the inflammatory response are an
important part of the defense of the organism in the elimination of the parasites but
can also lead to oxidative damage of various molecules including DNA. This can
result in mutations, replication errors and instability of the entire host genome.
Therefore, the aim of this study was to evaluate the level of DNA damage in
leukocytes of dogs infected with D. immitis, before, during and after the application
of antiparasitic therapy, using the in vivo comet assay. Additionally, their sensitivity
to the presence of a mutagen (H2O2) was monitored in the ex vivo comet test. Whole
blood samples from 34 dogs from Serbia, aged from one to 13 years, of both sexes,
were used. Genotoxicity assessment showed that D. immitis infection leads to DNA
damage in naturally infected dogs, with the greatest DNA damage occurring in the
group of dogs with severe clinical symptoms. Treatment with ivermectin and
doxycycline reduced DNA damage in dog leukocytes in all groups, and this was
consequently due to a reduction in the intensity of infection and oxidative stress. The
results of the ex vivo comet test showed an increased sensitivity of leukocytes to DNA
damage caused by hydrogen peroxide (H2O2) before therapy, while the applied
therapy led to an increase in the leukocyte resistance to DNA damage. The obtained
results indicate that timely diagnosis and initiation of therapy is of great importance
in reducing the proven negative effects of D. immitis infection, including DNA
damage of the host.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa
SP  - 36
EP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865
ER  - 

@conference{
author = "Rajković, Milan and Glavinić, Uroš and Bogunović, Danica and Jovanović, Nemanja M. and Ristanić, Marko and Blagojević, Jovan and Stanimirović, Zoran",
year = "2024",
abstract = "Dirofilaria immitis је један од најчешћих паразита који погађа домаће и дивље
месоједе, а преносе га комарци из родова Culex, Aedes и Anopheles. Поред адулта
који су локализовани у плућним артеријама, циркулишуће микрофиларије,
такође, имају улогу у покретању инфламаторног одговора домаћина који је
кључан за патогенезу и даљи развој болести. Реактивне врсте кисеоника (ROS)
које настају током инфламаторног одговора су важан део одбрамбених
стратегија организама за елиминацију паразита, али могу довести и до
оксидативног оштећења различитих молекула укључујући и ДНК. Ово може
резултирати појавом мутација, грешака у репликацији и нестабилности читавог
генома домаћина. Стога је циљ овог истраживања била процена степена
оштећења ДНК у леукоцитима паса инфицираних врстом D. immitis, пре, током
и након примене антипаразитске терапије, употребом in vivo комет теста.
Додатно, праћена је њихова осетљивост на присуство мутагена (H2O2) у ex vivo
комет тесту. Коришћени су узорци пуне крви од 34 пса пореклом из Србије,
старости од једне до 13 година, оба пола. Процена генотоксичности је показала
да инфекција узрокована врстом D. immitis доводи до оштећења ДНК код
природно заражених паса, при чему се највећа оштећења ДНК јављају у групи
паса са тежим клиничким знацима. Третман ивермектином и доксициклином
смањио је оштећење ДНК у леукоцитима паса у свим групама и то услед
смањења интензитета инфекције и оксидативног стреса. Резултати ex vivo комет
теста показали су повећану осетљивост леукоцита на оштећење ДНК изазвано
водоокник-пероксидом (H2O2) пре терапије, док је примењена терапија довела
до повећања резистенције леукоцита на оштећење ДНК. Добијени резултати
указују да је благовремено постављање дијагнозе и отпочињање терапије од
великог значаја за смањење доказаних негативих ефеката инфекције врстом D.
immitis, укључујући и оштећење ДНК домаћина., Dirofilaria immitis is one of the most common parasites affecting domestic and wild
carnivores, and it is transmitted by mosquitoes from the genera Culex, Aedes and
Anopheles. In addition to adults localized in the pulmonary arteries, circulating
microfilariae also plays a significant role in triggering the host's inflammatory
response, which is crucial for the pathogenesis and further development of the disease.
Reactive oxygen species (ROS) generated during the inflammatory response are an
important part of the defense of the organism in the elimination of the parasites but
can also lead to oxidative damage of various molecules including DNA. This can
result in mutations, replication errors and instability of the entire host genome.
Therefore, the aim of this study was to evaluate the level of DNA damage in
leukocytes of dogs infected with D. immitis, before, during and after the application
of antiparasitic therapy, using the in vivo comet assay. Additionally, their sensitivity
to the presence of a mutagen (H2O2) was monitored in the ex vivo comet test. Whole
blood samples from 34 dogs from Serbia, aged from one to 13 years, of both sexes,
were used. Genotoxicity assessment showed that D. immitis infection leads to DNA
damage in naturally infected dogs, with the greatest DNA damage occurring in the
group of dogs with severe clinical symptoms. Treatment with ivermectin and
doxycycline reduced DNA damage in dog leukocytes in all groups, and this was
consequently due to a reduction in the intensity of infection and oxidative stress. The
results of the ex vivo comet test showed an increased sensitivity of leukocytes to DNA
damage caused by hydrogen peroxide (H2O2) before therapy, while the applied
therapy led to an increase in the leukocyte resistance to DNA damage. The obtained
results indicate that timely diagnosis and initiation of therapy is of great importance
in reducing the proven negative effects of D. immitis infection, including DNA
damage of the host.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa",
pages = "36-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865"
}

Rajković, M., Glavinić, U., Bogunović, D., Jovanović, N. M., Ristanić, M., Blagojević, J.,& Stanimirović, Z.. (2024). Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865

Rajković M, Glavinić U, Bogunović D, Jovanović NM, Ristanić M, Blagojević J, Stanimirović Z. Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865 .

Rajković, Milan, Glavinić, Uroš, Bogunović, Danica, Jovanović, Nemanja M., Ristanić, Marko, Blagojević, Jovan, Stanimirović, Zoran, "Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):36-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865 .

TY  - JOUR
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Bisenić, Olga
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Rajković, Milan
AU  - Maletić, Milan
AU  - Mirilović, Milorad
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3882
AB  - Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people
increases the risk of transmission of various zoonotic parasitic infections. Given the importance of
veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify
intestinal parasites that may have zoonotic potential and to evaluate risk factors (individual and
environmental). The research was conducted in Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using
qualitative methods of coprological examination with a concentration on parasitic elements. The overall
prevalence of intestinal parasites was 62.6%, with the following detected: protozoa: Cystoisospora
spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis
(11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), family Ancylostomatidae (38.0%),
Trichuris vulpis (21.5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the
Taeniidae family (1.3%). Factors like age, size and coat length, as well as the way of living, attitude
and diet were linked to a significantly higher (p < 0.05) prevalence of intestinal parasites. Based on the
results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners,
conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.
PB  - MDPI
T2  - Animals
T1  - Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors
VL  - 14
IS  - 10
SP  - 1463
DO  - 10.3390/ani14101463
ER  - 

@article{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Bisenić, Olga and Nenadović, Katarina and Bogunović, Danica and Rajković, Milan and Maletić, Milan and Mirilović, Milorad and Ilić, Tamara",
year = "2024",
abstract = "Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people
increases the risk of transmission of various zoonotic parasitic infections. Given the importance of
veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify
intestinal parasites that may have zoonotic potential and to evaluate risk factors (individual and
environmental). The research was conducted in Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using
qualitative methods of coprological examination with a concentration on parasitic elements. The overall
prevalence of intestinal parasites was 62.6%, with the following detected: protozoa: Cystoisospora
spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis
(11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), family Ancylostomatidae (38.0%),
Trichuris vulpis (21.5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the
Taeniidae family (1.3%). Factors like age, size and coat length, as well as the way of living, attitude
and diet were linked to a significantly higher (p < 0.05) prevalence of intestinal parasites. Based on the
results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners,
conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.",
publisher = "MDPI",
journal = "Animals",
title = "Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors",
volume = "14",
number = "10",
pages = "1463",
doi = "10.3390/ani14101463"
}

Jovanović, N. M., Bisenić, O., Nenadović, K., Bogunović, D., Rajković, M., Maletić, M., Mirilović, M.,& Ilić, T.. (2024). Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors. in Animals
MDPI., 14(10), 1463.
https://doi.org/10.3390/ani14101463

Jovanović NM, Bisenić O, Nenadović K, Bogunović D, Rajković M, Maletić M, Mirilović M, Ilić T. Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors. in Animals. 2024;14(10):1463.
doi:10.3390/ani14101463 .

Jovanović, Nemanja M., Bisenić, Olga, Nenadović, Katarina, Bogunović, Danica, Rajković, Milan, Maletić, Milan, Mirilović, Milorad, Ilić, Tamara, "Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors" in Animals, 14, no. 10 (2024):1463,
https://doi.org/10.3390/ani14101463 . .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Bisenić, Olga
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Rajković, Milan
AU  - Maletić, Milan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3895
AB  - Пси су најпопуларнији кућни љубимци широм света. Близак контакт паса и људи повећава ризик преношења различитих зоонозних паразитских инфекција. С обзиром на значај ветеринарске медицине у очувању концепта Једног здравља, ово истраживање је имало за циљ да се идентификују интестинални паразити који могу имати зоонозни потенцијал и утичу на здравље паса и изврши процена фактора ризика (индивидуални и фактори средине) који условљавају појаву интестиналних паразитских инфекција. Истраживање је спроведено на територији Републике Србије на 382 власничка пса у току 2022. и 2023. године, квалитативним методама копролошке дијагностике са концентрацијом паразитских елемената. Укупна преваленција интестиналних паразита је била 58,7%, а утврђене су протозое: Cystoisospora spp. (9,2%), Sarcocystis spp. (4,5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3,7%), Giardia intestinalis (11,8%); нематоде: Toxocara canis (11,5%), Toxascaris leonina (4,2%), фам. Ancylostomatidae (38,0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10,5%), трематода Alaria alata (1,6%) и цестоде фамилије Taeniidae (1,3%). Анализом индивидуалних фактора ризика, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је утвђена код паса млађих од једне године (83,3%) и код паса старости од једне до пет година (64,4%). Анализом фактора ризика средине, значајно више (p<0,001) преваленцијe су утврђене у категоријама паса који се држе напољу (67,7%) и код паса који се држе у затвореном простору и напољу (72,0%), као и код категорије ловачких паса (81,6%). Додатно, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је установљена и у категорији паса који се хране мешовито (72,5%). Резултати овог истраживања сугеришу да је неопходна едукација власника, спровођење редовних паразитолошких прегледа власничких паса и дехелминтизација у складу са налазима добијене копролошке дијагностике.
AB  - Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people increases the risk of transmission of different zoonotic parasitic infections. Given the importance of veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify the intestinal parasites that may have zoonotic potential and affect the health of dogs and to evaluate the risk factors (individual and environmental factors) that determine the occurrence of intestinal parasitic infections. The research was conducted on the territory of the Republic of Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using qualitative methods of coprological examination with concentration of parasitic elements. The overall prevalence of intestinal parasites was 58.7%, with detected protozoa: Cystoisospora spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis (11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), fam. Ancylostomatidae (38.0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the Taeniidae family (1.3%). By analyzing the individual risk factors, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in dogs younger than one year (83.3%) and in dogs between one and five years old (64.4%). By analyzing the environmental risk factors, a significantly higher (p<0.001) prevalence was found in the dogs that were kept outdoor (67.7%) and indoor/outdoor (72.0%), as well as in the category of hunting dogs (81.6%). Additionally, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in the category of dogs fed combined diet (72.5%). Based on the results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners, conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji
T1  - Intestinal parasitic infections of owned dogs and their importance for one health in the Republic of Serbia
SP  - 46
EP  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Bisenić, Olga and Nenadović, Katarina and Bogunović, Danica and Rajković, Milan and Maletić, Milan and Ilić, Tamara",
year = "2024",
abstract = "Пси су најпопуларнији кућни љубимци широм света. Близак контакт паса и људи повећава ризик преношења различитих зоонозних паразитских инфекција. С обзиром на значај ветеринарске медицине у очувању концепта Једног здравља, ово истраживање је имало за циљ да се идентификују интестинални паразити који могу имати зоонозни потенцијал и утичу на здравље паса и изврши процена фактора ризика (индивидуални и фактори средине) који условљавају појаву интестиналних паразитских инфекција. Истраживање је спроведено на територији Републике Србије на 382 власничка пса у току 2022. и 2023. године, квалитативним методама копролошке дијагностике са концентрацијом паразитских елемената. Укупна преваленција интестиналних паразита је била 58,7%, а утврђене су протозое: Cystoisospora spp. (9,2%), Sarcocystis spp. (4,5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3,7%), Giardia intestinalis (11,8%); нематоде: Toxocara canis (11,5%), Toxascaris leonina (4,2%), фам. Ancylostomatidae (38,0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10,5%), трематода Alaria alata (1,6%) и цестоде фамилије Taeniidae (1,3%). Анализом индивидуалних фактора ризика, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је утвђена код паса млађих од једне године (83,3%) и код паса старости од једне до пет година (64,4%). Анализом фактора ризика средине, значајно више (p<0,001) преваленцијe су утврђене у категоријама паса који се држе напољу (67,7%) и код паса који се држе у затвореном простору и напољу (72,0%), као и код категорије ловачких паса (81,6%). Додатно, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је установљена и у категорији паса који се хране мешовито (72,5%). Резултати овог истраживања сугеришу да је неопходна едукација власника, спровођење редовних паразитолошких прегледа власничких паса и дехелминтизација у складу са налазима добијене копролошке дијагностике., Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people increases the risk of transmission of different zoonotic parasitic infections. Given the importance of veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify the intestinal parasites that may have zoonotic potential and affect the health of dogs and to evaluate the risk factors (individual and environmental factors) that determine the occurrence of intestinal parasitic infections. The research was conducted on the territory of the Republic of Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using qualitative methods of coprological examination with concentration of parasitic elements. The overall prevalence of intestinal parasites was 58.7%, with detected protozoa: Cystoisospora spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis (11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), fam. Ancylostomatidae (38.0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the Taeniidae family (1.3%). By analyzing the individual risk factors, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in dogs younger than one year (83.3%) and in dogs between one and five years old (64.4%). By analyzing the environmental risk factors, a significantly higher (p<0.001) prevalence was found in the dogs that were kept outdoor (67.7%) and indoor/outdoor (72.0%), as well as in the category of hunting dogs (81.6%). Additionally, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in the category of dogs fed combined diet (72.5%). Based on the results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners, conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji, Intestinal parasitic infections of owned dogs and their importance for one health in the Republic of Serbia",
pages = "46-47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895"
}

Jovanović, N. M., Bisenić, O., Nenadović, K., Bogunović, D., Rajković, M., Maletić, M.,& Ilić, T.. (2024). Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895

Jovanović NM, Bisenić O, Nenadović K, Bogunović D, Rajković M, Maletić M, Ilić T. Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895 .

Jovanović, Nemanja M., Bisenić, Olga, Nenadović, Katarina, Bogunović, Danica, Rajković, Milan, Maletić, Milan, Ilić, Tamara, "Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):46-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895 .

TY  - CONF
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Stepanović, Predrag
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Radojković-Aleksić, Jelena
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3881
AB  - Ова студија представља први извештај о налазу и идентификацији врсте Capillaria plica код ловачких паса са пет локалитета у Србији (Западно Бачки, Јужно Бачки, Колубарски, Браничевски и Топлички округ). Спроведена је на већем броју ловачких паса, чиме обезбеђује корисну базу епизоотиолошких података о преваленцији уринарне капилариозе и процењује факторе ризика који утичу на појаву, одржавање и ширење ове хелмитозе код ловачких паса. Прегледом седимента урина ловачких паса, у периоду од 2020. до 2023. године, утврђена је укупна преваленција C. plica од 20,45% са највећим бројем дијагностикованих случајева на подручју Колубарског и Топличког округа. Уринарна капилариоза је доминантно утврђена код паса који су били у лову пре 2 месеца (66,66%), показивала је сезоналност у појави са 38,88% случајева крајем зиме/почетком пролећа и у јесен, а у погледу расне предиспозиције била је најзаступљенија код Немачких краткодлаких птичара (22,22%). Утврђена је веома значајна разлика (p<0,001) у преваленцији C. plica између паса различите старости са највећим преваленцијама код паса од 2-8 година (13,64%), у погледу начина исхране код паса који су се хранили комбиновано (13,64%), затим паса који су ишли у лов пре 2 месеца (13,64%) и јединки од којих је урин узоркован цистоцентезом (17,05%). Између паса са уринарним симптомима и асимптоматских паса, утврђена је значајна разлика (p<0,05) у преваленцији ове нематоде, са највећом преваленцијом код паса са манифестном клиничком сликом (14,77%). Инфекције домаћих месоједа овим убиквитарним паразитом уринарног тракта, доводе клиничаре у извесне заблуде приликом дијагностике, јер углавном протичу асимптоматски. Висока преваленција уринарне капилариозе дијагностикована код лисица у Европи и колонизација урбаних подручја лисицама може да повећа ризик од настанка инфекције домаћих паса и мачака овом нематодом, а ловачки пси су у највећем потенцијалном ризику од инфекције током одласка у лов. Најпоузданија превентива подразумева редовне паразитолошке прегледе урина и планску дехелминтизацију ових животиња 2-4 пута годишње, као и проверу ефикасности обављених третмана.
AB  - This study is the first report on the finding and determination of the presence of the Capillaria plica species in hunting dogs from five different regions in Serbia (Zapadno Backi, Juzno Backi, Kolubarski, Branicevski and Toplicki regions). This study was carried out on a significant number of hunting dogs to gather valuable epizootiological data on the prevalence of urinary capillariosis. It also assessed the risk variables that affect the occurrence, persistence and transmission of these helminthoses in hunting dogs. An examination of the urine sediment of hunting dogs in the period from 2020 to 2023, showed that the total prevalence of C. plica was 20.45%, with the highest number of diagnosed cases in the area of Kolubarski and Toplicki regions. Urinary capillariosis was predominantly found in dogs that were hunting 2 months ago (66.66%), it showed seasonality in occurrence with 38.88% of cases at the end of winter/beginning of spring and in autumn, and in terms of racial predisposition, it was the most prevalent in German short-haired birders (22.22%). A highly significant difference (p<0.001) in the prevalence of C. plica was found between dogs of different ages, with the highest prevalence in dogs aged 2-8 years (13.64%); in terms of diet, in dogs fed with a combined diet (13.64%); in dogs that went hunting 2 months ago (13.64%); and individuals whose urine was sampled by cystocentesis (17.05%). Between dogs with urinary symptoms and asymptomatic dogs, a significant difference (p<0.05) in the prevalence of this nematode was found in dogs with a manifested clinical picture (14.77%). Infections of domestic carnivores with this ubiquitous parasite of the urinary tract lead clinicians into certain delusions during diagnosis, because they are mostly asymptomatic. The high prevalence of urinary capillariosis diagnosed in foxes in Europe and the colonization of urban areas by foxes may increase the risk of infection of domestic dogs and cats with this nematode, especially in hunting dogs during hunting. The most reliable prevention involves regular parasitological examinations of urine and planned deworming of these animals 2-4 times a year, and as well as checking the effectiveness of the performed treatments.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji
T1  - The influence of risk factors on the appearance of urinary capillariosis in hunting dogs in Serbia
SP  - 30
EP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881
ER  - 

@conference{
author = "Ilić, Tamara and Jovanović, Nemanja M. and Stepanović, Predrag and Nenadović, Katarina and Radojković-Aleksić, Jelena",
year = "2024",
abstract = "Ова студија представља први извештај о налазу и идентификацији врсте Capillaria plica код ловачких паса са пет локалитета у Србији (Западно Бачки, Јужно Бачки, Колубарски, Браничевски и Топлички округ). Спроведена је на већем броју ловачких паса, чиме обезбеђује корисну базу епизоотиолошких података о преваленцији уринарне капилариозе и процењује факторе ризика који утичу на појаву, одржавање и ширење ове хелмитозе код ловачких паса. Прегледом седимента урина ловачких паса, у периоду од 2020. до 2023. године, утврђена је укупна преваленција C. plica од 20,45% са највећим бројем дијагностикованих случајева на подручју Колубарског и Топличког округа. Уринарна капилариоза је доминантно утврђена код паса који су били у лову пре 2 месеца (66,66%), показивала је сезоналност у појави са 38,88% случајева крајем зиме/почетком пролећа и у јесен, а у погледу расне предиспозиције била је најзаступљенија код Немачких краткодлаких птичара (22,22%). Утврђена је веома значајна разлика (p<0,001) у преваленцији C. plica између паса различите старости са највећим преваленцијама код паса од 2-8 година (13,64%), у погледу начина исхране код паса који су се хранили комбиновано (13,64%), затим паса који су ишли у лов пре 2 месеца (13,64%) и јединки од којих је урин узоркован цистоцентезом (17,05%). Између паса са уринарним симптомима и асимптоматских паса, утврђена је значајна разлика (p<0,05) у преваленцији ове нематоде, са највећом преваленцијом код паса са манифестном клиничком сликом (14,77%). Инфекције домаћих месоједа овим убиквитарним паразитом уринарног тракта, доводе клиничаре у извесне заблуде приликом дијагностике, јер углавном протичу асимптоматски. Висока преваленција уринарне капилариозе дијагностикована код лисица у Европи и колонизација урбаних подручја лисицама може да повећа ризик од настанка инфекције домаћих паса и мачака овом нематодом, а ловачки пси су у највећем потенцијалном ризику од инфекције током одласка у лов. Најпоузданија превентива подразумева редовне паразитолошке прегледе урина и планску дехелминтизацију ових животиња 2-4 пута годишње, као и проверу ефикасности обављених третмана., This study is the first report on the finding and determination of the presence of the Capillaria plica species in hunting dogs from five different regions in Serbia (Zapadno Backi, Juzno Backi, Kolubarski, Branicevski and Toplicki regions). This study was carried out on a significant number of hunting dogs to gather valuable epizootiological data on the prevalence of urinary capillariosis. It also assessed the risk variables that affect the occurrence, persistence and transmission of these helminthoses in hunting dogs. An examination of the urine sediment of hunting dogs in the period from 2020 to 2023, showed that the total prevalence of C. plica was 20.45%, with the highest number of diagnosed cases in the area of Kolubarski and Toplicki regions. Urinary capillariosis was predominantly found in dogs that were hunting 2 months ago (66.66%), it showed seasonality in occurrence with 38.88% of cases at the end of winter/beginning of spring and in autumn, and in terms of racial predisposition, it was the most prevalent in German short-haired birders (22.22%). A highly significant difference (p<0.001) in the prevalence of C. plica was found between dogs of different ages, with the highest prevalence in dogs aged 2-8 years (13.64%); in terms of diet, in dogs fed with a combined diet (13.64%); in dogs that went hunting 2 months ago (13.64%); and individuals whose urine was sampled by cystocentesis (17.05%). Between dogs with urinary symptoms and asymptomatic dogs, a significant difference (p<0.05) in the prevalence of this nematode was found in dogs with a manifested clinical picture (14.77%). Infections of domestic carnivores with this ubiquitous parasite of the urinary tract lead clinicians into certain delusions during diagnosis, because they are mostly asymptomatic. The high prevalence of urinary capillariosis diagnosed in foxes in Europe and the colonization of urban areas by foxes may increase the risk of infection of domestic dogs and cats with this nematode, especially in hunting dogs during hunting. The most reliable prevention involves regular parasitological examinations of urine and planned deworming of these animals 2-4 times a year, and as well as checking the effectiveness of the performed treatments.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji, The influence of risk factors on the appearance of urinary capillariosis in hunting dogs in Serbia",
pages = "30-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881"
}

Ilić, T., Jovanović, N. M., Stepanović, P., Nenadović, K.,& Radojković-Aleksić, J.. (2024). Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 30-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881

Ilić T, Jovanović NM, Stepanović P, Nenadović K, Radojković-Aleksić J. Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:30-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881 .

Ilić, Tamara, Jovanović, Nemanja M., Stepanović, Predrag, Nenadović, Katarina, Radojković-Aleksić, Jelena, "Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):30-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Bugarski, Dejan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3894
AB  - Скоро сваки облик понашања животиња повезан је са излагањем неким врстама паразита. Исхрана и тражење хране је главни пут инфекције за трофички преносиве бактерије и хелминте; социјални облик понашања погодује ширењу разних инфективних агенаса који се преносе контактом; репродуктивни облик понашања је кључан у преношењу полно преносивих бактерија, вируса и протозоа; док је истраживачки облик понашања повезан са преносом разних екто- и ендопаразита. Понашање такође има централну улогу у борби против паразита и представља прву линију одбране од инфекција различите етиологије. Различите стратегије понашања се мењају током инфекције/инфестације домаћина паразитима, из бројних разлога. Паразити поседују широк спектар начина на који могу да манипулишу понашањем домаћина како би побољшали своју кондицију, или да промене понашање животиња у сопствену корист. Наведени процеси могу да буду резултат имунолошких реакција или патолошких промена насталих током инфекције паразитима.. Неке од ових метода деловања имају за циљ повећање степена и могућности преношења од прелазног до правог домаћина, повећањем или смањењем активности, што доводи до повећане рањивости прелазног домаћина од стране предатора, потискивање одговора домаћина на страх или његове способности да препозна предатора (миш и мачка). Друге методе имају за циљ да смање репродуктивну способност домаћина (паразитска кастрација), омогућавајући паразиту да искористи велике количине хранљивих материја домаћина. Са друге стране, током еволуције, домаћини су се супростављали развијањем отпорности на паразитске инфекције и/или развојем толеранције на њихово штетно дејство. Ови одбрамбени механизми укључују смањење могућности за инфекцију паразитима променом станишта или хране, препознавање и избегавање инфицираних појединаца као потенцијалног плена или сексуалног партнера. Ако се инфекција не може спречити, паразити могу бити уклоњени стратегијама хигијенског облика понашања као што су чешање или ваљање у прашини и блату. Промене у понашању (летаргија, недостатак апетита, чешање, општа малаксалост) су углавном неки од најчешћих разлога због којих власник доводи животињу код ветеринара, а ови клинички знаци могу указивати на инфекцију паразитима.
AB  - Almost every aspect of an animal’s behaviour is associated with exposure to some type of parasite. Foraging is a major route of infection for environmental and trophically transmitted bacteria and helminths; and social behaviour contributes to the dissemination of various contact-transmitted infectious agents; mating behaviour is critical in the transmission of sexually transpolnomitted bacteria, protozoa, and viruses; explorative behaviour is associated with transmission of various ecto- and endoparasites. Behavior also plays a central role in how hosts defend themselves against parasites and it is the first line of defense against infection. Different behavioral strategies change during hosts infection/infestation with parasites for a number of reasons. Parasites have a wide range of ways to manipulate host behavior to improve their own fitness, or to change animal behavior to their own advantage. The above-mentioned processes can be the result of immune reactions or pathological changes occurring during parasite infection. Some of these methods aim to increase the rate of transmission from intermediate to definitive host by increasing or reducing activity that results in increased vulnerability of the intermediate host to predation, suppressing a host’s fear response, or its ability to recognize a predator (the mouse and the cat). Others aim to downregulate the reproductive fitness of a host (parasitic castration), allowing the parasite to maximize nutrient-taking from the host.
On the other hand, during evolution hosts have counteracted by evolving resistance to parasite infections and/or developing a tolerance against their harmful effects. These defense mechanisms include reducing the chances of getting infected via a change in habitat or food preference; and recognizing and avoiding infected individuals, both as potential prey species and sexual partners. If an infection could not be prevented, the parasites can be attacked or removed by the host’s hygienic behavior, such as scratching, dust and water bathing. Behavioral changes (lethargy, inappetance, scratching, general malaise) are generally some of the most common reasons why an owner brings an animal to a veterinary practitioner, and these clinical signs can be indicative of a parasite infection.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Uticaj parazitizma na ponašanje životinja
T1  - Effect of parasitism on animal behaviour
SP  - 42
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Jovanović, Nemanja and Đorđević, Milutin and Bugarski, Dejan and Ilić, Tamara",
year = "2024",
abstract = "Скоро сваки облик понашања животиња повезан је са излагањем неким врстама паразита. Исхрана и тражење хране је главни пут инфекције за трофички преносиве бактерије и хелминте; социјални облик понашања погодује ширењу разних инфективних агенаса који се преносе контактом; репродуктивни облик понашања је кључан у преношењу полно преносивих бактерија, вируса и протозоа; док је истраживачки облик понашања повезан са преносом разних екто- и ендопаразита. Понашање такође има централну улогу у борби против паразита и представља прву линију одбране од инфекција различите етиологије. Различите стратегије понашања се мењају током инфекције/инфестације домаћина паразитима, из бројних разлога. Паразити поседују широк спектар начина на који могу да манипулишу понашањем домаћина како би побољшали своју кондицију, или да промене понашање животиња у сопствену корист. Наведени процеси могу да буду резултат имунолошких реакција или патолошких промена насталих током инфекције паразитима.. Неке од ових метода деловања имају за циљ повећање степена и могућности преношења од прелазног до правог домаћина, повећањем или смањењем активности, што доводи до повећане рањивости прелазног домаћина од стране предатора, потискивање одговора домаћина на страх или његове способности да препозна предатора (миш и мачка). Друге методе имају за циљ да смање репродуктивну способност домаћина (паразитска кастрација), омогућавајући паразиту да искористи велике количине хранљивих материја домаћина. Са друге стране, током еволуције, домаћини су се супростављали развијањем отпорности на паразитске инфекције и/или развојем толеранције на њихово штетно дејство. Ови одбрамбени механизми укључују смањење могућности за инфекцију паразитима променом станишта или хране, препознавање и избегавање инфицираних појединаца као потенцијалног плена или сексуалног партнера. Ако се инфекција не може спречити, паразити могу бити уклоњени стратегијама хигијенског облика понашања као што су чешање или ваљање у прашини и блату. Промене у понашању (летаргија, недостатак апетита, чешање, општа малаксалост) су углавном неки од најчешћих разлога због којих власник доводи животињу код ветеринара, а ови клинички знаци могу указивати на инфекцију паразитима., Almost every aspect of an animal’s behaviour is associated with exposure to some type of parasite. Foraging is a major route of infection for environmental and trophically transmitted bacteria and helminths; and social behaviour contributes to the dissemination of various contact-transmitted infectious agents; mating behaviour is critical in the transmission of sexually transpolnomitted bacteria, protozoa, and viruses; explorative behaviour is associated with transmission of various ecto- and endoparasites. Behavior also plays a central role in how hosts defend themselves against parasites and it is the first line of defense against infection. Different behavioral strategies change during hosts infection/infestation with parasites for a number of reasons. Parasites have a wide range of ways to manipulate host behavior to improve their own fitness, or to change animal behavior to their own advantage. The above-mentioned processes can be the result of immune reactions or pathological changes occurring during parasite infection. Some of these methods aim to increase the rate of transmission from intermediate to definitive host by increasing or reducing activity that results in increased vulnerability of the intermediate host to predation, suppressing a host’s fear response, or its ability to recognize a predator (the mouse and the cat). Others aim to downregulate the reproductive fitness of a host (parasitic castration), allowing the parasite to maximize nutrient-taking from the host.
On the other hand, during evolution hosts have counteracted by evolving resistance to parasite infections and/or developing a tolerance against their harmful effects. These defense mechanisms include reducing the chances of getting infected via a change in habitat or food preference; and recognizing and avoiding infected individuals, both as potential prey species and sexual partners. If an infection could not be prevented, the parasites can be attacked or removed by the host’s hygienic behavior, such as scratching, dust and water bathing. Behavioral changes (lethargy, inappetance, scratching, general malaise) are generally some of the most common reasons why an owner brings an animal to a veterinary practitioner, and these clinical signs can be indicative of a parasite infection.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Uticaj parazitizma na ponašanje životinja, Effect of parasitism on animal behaviour",
pages = "42-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Jovanović, N., Đorđević, M., Bugarski, D.,& Ilić, T.. (2024). Uticaj parazitizma na ponašanje životinja. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894

Nenadović K, Vučinić M, Jovanović N, Đorđević M, Bugarski D, Ilić T. Uticaj parazitizma na ponašanje životinja. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Jovanović, Nemanja, Đorđević, Milutin, Bugarski, Dejan, Ilić, Tamara, "Uticaj parazitizma na ponašanje životinja" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):42-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894 .

TY  - CONF
AU  - Davitkov, Dajana
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Marinković, Darko
AU  - Nešić, Vladimir
AU  - Jovanović, Nemanja M.
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3896
AB  - Сератоспикулоза је болест ваздушних кеса птица коју изазивају филароидне нематоде рода Serratospiculum и Serratospiculoides, из реда Spirurida и јавља се углавном код грабљивица, али је забележена и код других врста. Индиректан животни циклус паразита обавља се преко прелазних домаћина - артропода (углавном копрофагни инсекти), у којима се развијају инфективне ларве. Након ингестије инфицираних прелазних домаћина, ларве мигрирају до ваздушних кеса правог домаћина где сазревају у адултне облике. Одрасли паразити, ларве и ембрионирана јаја изазивају аеросакулитис и бронхопнеумонију. Клинички симптоми обољења су летаргија, диспнеја и лоше опште стање.
Угинула одрасла женка сивог сокола (Falco peregrinus) пронађена је урбаном подручју Београда. Птица је била лошег кондиционог стања, са сувим перјем и неколико сломљених крилних пера. Макроскопским прегледом је у ваздушним кесама уочено око 50 нематода, које су биле издужене, танке и жуте боје. Запажене су дегенеративне промене јетре и бубрега, као и хеморагични гастроентеритис.
За паразитолошки преглед узорковане су нематоде из ваздушних кеса и фецес. Након испирања у физиолошком раствору, паразити су фиксирани у 70% етанолу након чега су микроскопирани, а фецес је испитан методом гравитационе флотације. Морфолошки прегледани паразити одговарају роду Serratospiculum spp. а копролошки је потврђено присуство јаја Serratospiculum spp. у фецесу.
Хистопатолошким прегледом уочени су пресеци ларви на ваздушним кесама, као и дегенеративно-некротичне промене јетре и бубрега и инфламаторне промене на ваздушним кесама – фибринозни аеросакулитис и цревима – катарохеморагични ентеритис. Jaja Serratospiculum spp. су хистолошким прегледом уочена у плућима и цревима. Из сакупљених паразита, применом методе endpoint PCR, a користећи прајмере D-1F и D1-R, потврђено је да је присутна врста Serratospiculum spp.
Сератоспикулоза је уобичајена болест међу соколовима који се држе у заточеништву на Арабијском полуострву, углавном изазвана врстом Serratospiculum seurati. У Европи је Serratospiculum spp. пријављен у Швајцарској, Исланду, Италији, Пољској, Немачкој и Словачкој. На основу нашег сазнања, ово је први дијагностиковани случај сератоспикулозе у овом делу Европе.
AB  - Serratospiculosis is a disease of the avian air sacs caused by filaroid nematodes of the genus Serratospiculum and Serratospiculoides, from the order Spirurida, and it occurs primarily in the birds of prey, but has also been observed in other species. The parasite's indirect life cycle occurs through intermediate hosts - arthropods (mostly coprophagous insects), in which infective larvae develop. After ingestion of infected intermediate hosts, larvae migrate to the air sacs of the definitive host where they mature into adult forms. Adult parasites, larvae, and embryonated eggs found in the air sacs cause sacculitis and bronchopneumonia. Clinical symptoms of the disease include lethargy, dyspnea, and poor general condition.
After washing in physiological solution, the parasites were fixed in 70% ethanol. Tissues of the lungs, air sacs, liver, esophagus, proventriculus, ventriculus, and intestines, intended for histopathological examination, were fixed for 24 hours in 10% formaldehyde. Presence of Serratospiculum spp. eggs in the feces was confirmed by the gravity flotation method, and histopathological examination revealed the presence of the parasite in the lungs, intestines, and spleen.
Adult female peregrine falcon (Falco peregrinus) was found in an urban area of Belgrade. The bird was in poor general condition, dry feathers, and several broken wing feathers. Macroscopic examination revealed about 50 nematodes in air sacs which were elongated, thin, and yellow in color. Degenerative changes of liver nd kidneys and hemorrhagic gastroenteritis was noted as well.
Nematodes from the air sacs and faeces was sampled for the parasitological examination. After rinsing in physiological solution parasites were fixed in 70% ethanol, while faecal samples were examined with method of gravitational flotation. Morphological appearance of nematodes is characteristic for Serratospiculum spp. and coprological examination confirmed presence of Serratospiculum spp. in faeces.
Histopathological examination revealed presence of cross section of parasitic larvae on air sacs, as well as degenerative-necrotic changes of liver and kidneys and inflammatory lesions on air sacs – fibrinous aerosacculitis, and intestine – catarrhal hemorrhagic enteritis. The eggs of Serratospiculum spp. were histologically observed in the lungs and intestines. From the collected parasites, using the endpoint PCR method with primers D-1F and D1-R, it was confirmed that the species Serratospiculum spp. is present.
Serratospiculosis is a common disease among captive falcons in the Arabian Peninsula, mostly caused by the species Serratospiculum seurati. In Europe, Serratospiculum spp. has been reported in Switzerland, Iceland, Italy, Poland, Germany, and Slovakia. To our knowledge, this is the first diagnosed case of serratospiculosis in this part of Europe.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Prvi izveštaj o nalazu Serratospiculum spp.kod sokola u Srbiji
T1  - First report of Serratospiculum spp. in falcon in Serbia
SP  - 50
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3896
ER  - 

@conference{
author = "Davitkov, Dajana and Ilić, Tamara and Marinković, Darko and Nešić, Vladimir and Jovanović, Nemanja M.",
year = "2024",
abstract = "Сератоспикулоза је болест ваздушних кеса птица коју изазивају филароидне нематоде рода Serratospiculum и Serratospiculoides, из реда Spirurida и јавља се углавном код грабљивица, али је забележена и код других врста. Индиректан животни циклус паразита обавља се преко прелазних домаћина - артропода (углавном копрофагни инсекти), у којима се развијају инфективне ларве. Након ингестије инфицираних прелазних домаћина, ларве мигрирају до ваздушних кеса правог домаћина где сазревају у адултне облике. Одрасли паразити, ларве и ембрионирана јаја изазивају аеросакулитис и бронхопнеумонију. Клинички симптоми обољења су летаргија, диспнеја и лоше опште стање.
Угинула одрасла женка сивог сокола (Falco peregrinus) пронађена је урбаном подручју Београда. Птица је била лошег кондиционог стања, са сувим перјем и неколико сломљених крилних пера. Макроскопским прегледом је у ваздушним кесама уочено око 50 нематода, које су биле издужене, танке и жуте боје. Запажене су дегенеративне промене јетре и бубрега, као и хеморагични гастроентеритис.
За паразитолошки преглед узорковане су нематоде из ваздушних кеса и фецес. Након испирања у физиолошком раствору, паразити су фиксирани у 70% етанолу након чега су микроскопирани, а фецес је испитан методом гравитационе флотације. Морфолошки прегледани паразити одговарају роду Serratospiculum spp. а копролошки је потврђено присуство јаја Serratospiculum spp. у фецесу.
Хистопатолошким прегледом уочени су пресеци ларви на ваздушним кесама, као и дегенеративно-некротичне промене јетре и бубрега и инфламаторне промене на ваздушним кесама – фибринозни аеросакулитис и цревима – катарохеморагични ентеритис. Jaja Serratospiculum spp. су хистолошким прегледом уочена у плућима и цревима. Из сакупљених паразита, применом методе endpoint PCR, a користећи прајмере D-1F и D1-R, потврђено је да је присутна врста Serratospiculum spp.
Сератоспикулоза је уобичајена болест међу соколовима који се држе у заточеништву на Арабијском полуострву, углавном изазвана врстом Serratospiculum seurati. У Европи је Serratospiculum spp. пријављен у Швајцарској, Исланду, Италији, Пољској, Немачкој и Словачкој. На основу нашег сазнања, ово је први дијагностиковани случај сератоспикулозе у овом делу Европе., Serratospiculosis is a disease of the avian air sacs caused by filaroid nematodes of the genus Serratospiculum and Serratospiculoides, from the order Spirurida, and it occurs primarily in the birds of prey, but has also been observed in other species. The parasite's indirect life cycle occurs through intermediate hosts - arthropods (mostly coprophagous insects), in which infective larvae develop. After ingestion of infected intermediate hosts, larvae migrate to the air sacs of the definitive host where they mature into adult forms. Adult parasites, larvae, and embryonated eggs found in the air sacs cause sacculitis and bronchopneumonia. Clinical symptoms of the disease include lethargy, dyspnea, and poor general condition.
After washing in physiological solution, the parasites were fixed in 70% ethanol. Tissues of the lungs, air sacs, liver, esophagus, proventriculus, ventriculus, and intestines, intended for histopathological examination, were fixed for 24 hours in 10% formaldehyde. Presence of Serratospiculum spp. eggs in the feces was confirmed by the gravity flotation method, and histopathological examination revealed the presence of the parasite in the lungs, intestines, and spleen.
Adult female peregrine falcon (Falco peregrinus) was found in an urban area of Belgrade. The bird was in poor general condition, dry feathers, and several broken wing feathers. Macroscopic examination revealed about 50 nematodes in air sacs which were elongated, thin, and yellow in color. Degenerative changes of liver nd kidneys and hemorrhagic gastroenteritis was noted as well.
Nematodes from the air sacs and faeces was sampled for the parasitological examination. After rinsing in physiological solution parasites were fixed in 70% ethanol, while faecal samples were examined with method of gravitational flotation. Morphological appearance of nematodes is characteristic for Serratospiculum spp. and coprological examination confirmed presence of Serratospiculum spp. in faeces.
Histopathological examination revealed presence of cross section of parasitic larvae on air sacs, as well as degenerative-necrotic changes of liver and kidneys and inflammatory lesions on air sacs – fibrinous aerosacculitis, and intestine – catarrhal hemorrhagic enteritis. The eggs of Serratospiculum spp. were histologically observed in the lungs and intestines. From the collected parasites, using the endpoint PCR method with primers D-1F and D1-R, it was confirmed that the species Serratospiculum spp. is present.
Serratospiculosis is a common disease among captive falcons in the Arabian Peninsula, mostly caused by the species Serratospiculum seurati. In Europe, Serratospiculum spp. has been reported in Switzerland, Iceland, Italy, Poland, Germany, and Slovakia. To our knowledge, this is the first diagnosed case of serratospiculosis in this part of Europe.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Prvi izveštaj o nalazu Serratospiculum spp.kod sokola u Srbiji, First report of Serratospiculum spp. in falcon in Serbia",
pages = "50-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3896"
}

Davitkov, D., Ilić, T., Marinković, D., Nešić, V.,& Jovanović, N. M.. (2024). Prvi izveštaj o nalazu Serratospiculum spp.kod sokola u Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3896

Davitkov D, Ilić T, Marinković D, Nešić V, Jovanović NM. Prvi izveštaj o nalazu Serratospiculum spp.kod sokola u Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3896 .

Davitkov, Dajana, Ilić, Tamara, Marinković, Darko, Nešić, Vladimir, Jovanović, Nemanja M., "Prvi izveštaj o nalazu Serratospiculum spp.kod sokola u Srbiji" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3896 .

TY  - JOUR
AU  - Zelenović, Mladen
AU  - Marinković, Darko
AU  - Stević, Nataša
AU  - Stanojević, Slavoljub
AU  - Aničić, Milan
AU  - Milićević, Vesna
AU  - Valčić, Olivera
AU  - Radojičić, Sonja
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3790
AB  - Brucella ovis infects sheep and causes a clinical or subclinical disease characterized by
genital lesions and reduced fertility in rams, placentitis and abortions in ewes, and
increased perinatal mortality in lambs. As part of this study, analyses were conducted
on a sheep farm near Belgrade (Serbia). Of the serological tests, indirect ELISA was
performed. A total of 94 blood sera were analyzed, 33 from rams and 61 from ewes.
The results showed 23 (69.7%) positive findings in rams and 2 (3.3%) positive findings
in ewes, with an overall prevalence of 25.4% bounded by a 95% confidence interval.
Bruce-ladder multiplex PCR and Real time PCR were performed on 19 serologically
positive rams and two serologically positive ewes. The results indicate a slightly
higher sensitivity of Real time PCR compared to conventional PCR in diagnosing
B. ovis from the reproductive tissues of rams. However, the differences in sensitivity
between different nucleic acid extraction protocols were not significant. Most rams
showed a positive PCR result in only one sample of reproductive tissue, suggesting the
recommendation to take multiple samples from each animal. Further research is needed
to bring the sensitivity of molecular tests in diagnosing ram epididymitis closer to the
sensitivity of serological tests.
PB  - Belgrade : Faculty of Veterinary Medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Reliability of molecular tests in diagnosing ovine brucellosis caused by Brucella ovis
VL  - 74
IS  - 1
SP  - 133
EP  - 144
DO  - 10.2478/acve-2024-0010
ER  - 

@article{
author = "Zelenović, Mladen and Marinković, Darko and Stević, Nataša and Stanojević, Slavoljub and Aničić, Milan and Milićević, Vesna and Valčić, Olivera and Radojičić, Sonja",
year = "2024",
abstract = "Brucella ovis infects sheep and causes a clinical or subclinical disease characterized by
genital lesions and reduced fertility in rams, placentitis and abortions in ewes, and
increased perinatal mortality in lambs. As part of this study, analyses were conducted
on a sheep farm near Belgrade (Serbia). Of the serological tests, indirect ELISA was
performed. A total of 94 blood sera were analyzed, 33 from rams and 61 from ewes.
The results showed 23 (69.7%) positive findings in rams and 2 (3.3%) positive findings
in ewes, with an overall prevalence of 25.4% bounded by a 95% confidence interval.
Bruce-ladder multiplex PCR and Real time PCR were performed on 19 serologically
positive rams and two serologically positive ewes. The results indicate a slightly
higher sensitivity of Real time PCR compared to conventional PCR in diagnosing
B. ovis from the reproductive tissues of rams. However, the differences in sensitivity
between different nucleic acid extraction protocols were not significant. Most rams
showed a positive PCR result in only one sample of reproductive tissue, suggesting the
recommendation to take multiple samples from each animal. Further research is needed
to bring the sensitivity of molecular tests in diagnosing ram epididymitis closer to the
sensitivity of serological tests.",
publisher = "Belgrade : Faculty of Veterinary Medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Reliability of molecular tests in diagnosing ovine brucellosis caused by Brucella ovis",
volume = "74",
number = "1",
pages = "133-144",
doi = "10.2478/acve-2024-0010"
}

Zelenović, M., Marinković, D., Stević, N., Stanojević, S., Aničić, M., Milićević, V., Valčić, O.,& Radojičić, S.. (2024). Reliability of molecular tests in diagnosing ovine brucellosis caused by Brucella ovis. in Acta Veterinaria
Belgrade : Faculty of Veterinary Medicine., 74(1), 133-144.
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0010

Zelenović M, Marinković D, Stević N, Stanojević S, Aničić M, Milićević V, Valčić O, Radojičić S. Reliability of molecular tests in diagnosing ovine brucellosis caused by Brucella ovis. in Acta Veterinaria. 2024;74(1):133-144.
doi:10.2478/acve-2024-0010 .

Zelenović, Mladen, Marinković, Darko, Stević, Nataša, Stanojević, Slavoljub, Aničić, Milan, Milićević, Vesna, Valčić, Olivera, Radojičić, Sonja, "Reliability of molecular tests in diagnosing ovine brucellosis caused by Brucella ovis" in Acta Veterinaria, 74, no. 1 (2024):133-144,
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0010 . .

TY  - CONF
AU  - Nešić, Slađan
AU  - Marinković, Darko
AU  - Kukolj, Vladimir
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Aničić, Milan
AU  - Aleksić-Kovačević, Sanja
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3911
AB  - Листериоза је обољење људи и животиња изазванo бактеријама из рода Listeria, штапићастог облика, димензија 0,5 μm х 1-2 μm. То су мале грам-позитивне неспорулирајуће бактерије, факултативни анаероби, убиквитарни микрооорганизми у спољашњој средини, а када се нађу у домаћину имају адаптивне механизме који им омогућавају брзо умножaвање. Такође, ови механизми омогућавају искоришћавање ресурса домаћина у циљу умножавања, ширења од ћелије до ћелије тако да у том процесу избегавају имуни систем без оштећења ћелија домаћина. Род Listeria обухвата 17 признатих врста: L. monocytogenes, L. ivanovii, L. grayi, L. innocua, L. seeligeri, L. welshimeri, L. marthii, L. fleischmannii, L. floridensis, L. aquatica, L. newyorkensis, L. cornellensis, L. rocourtiae, L. weihenstephanensis, L. grandensis, L. riparia, и L. booriae. Бактерије из рода Listeria су изоловане из више од 50 домаћих и дивљих животињаa проузрокују различите облике болести у зависности од врсте домаћина.
Животиње се најчешће заражавају уношењем контаминиране хране као што су: силажа, сирово млеко, месо и риба. Код животиња инфекција је углавном субклиничка, али инвазивне врсте Listeria могу изазвати спорадичне или масовне инфекције животиња са клиничком манифестацијом. Клиничка манифестације болести се најчешће среће код домаћих преживара и људи, мада су повремени случајеви описани код живине, свиња, зечева и других врста.
Најзначајније патогене врсте бактерија из рода Listeria су L. monocytogenes, L. ivanovii, L. grayi, L. innocua, које код животиња проузрокују абортусе, септикемична стања, запаљење мозга (encefalitis) и вименa, некротичне промене у јетри. Свакако је од посебног значаја нервна форма листериозе која се карактерише нервним симптомима попут тетурајућег хода, мањежног кретања, губитка равнотеже, конвулзија, некоординисаних покрета и смртног исхода. Макроскопске промене централног нервног система обухватају замућење и хиперемију можданица и замућење цереброспиналне течности. Микроскопске промене су најизраженије у можданом стаблу и малом мозгу и карактеришу се истовременим присуством периваскуларног мононуклеарног инфилтрата и некротичним променама уз присуство неутрофилних гранулоцита у форми микроапсцеса. Ове промене се карактеришу као комбиновани гнојно-негнојни енцефалитис.
AB  - Listeriosis is a disease of humans and animals caused by bacteria from the genus Listeria, which are small rod-shaped bacteria, measuring 0.5 μm x 1-2 μm. They are gram-positive bacteria, facultative anaerobes and non-sporulating. Bacteria from the genus Listeria are ubiquitous microorganisms in the external environment, and when they are found in the host, they have adaptive mechanisms that allow them to multiply rapidly. These microorganisms have developed numerous mechanisms to attack and exploit the host's resourceс for replication, cell-to-cell spread, and evading the immune system without damaging host cells. The genus Listeria includes 17 recognized species: L. monocytogenes, L. ivanovii, L. grayi, L. innocua, L. seeligeri, L. welshimeri, L. marthii, L. fleischmannii, L. floridensis, L. aquatica, L. newyorkensis, L. cornellensis, L. rocourtiae, L. weihenstephanensis, L. grandensis, L. riparia, and L. booriae. Listeria have been isolated from more than 50 animal species, both domestic and wild, and cause different forms of disease depending on the host.
Animals are most often infected by ingesting contaminated food such as: silage, raw milk, meat and fish. In animals, infections are mostly subclinical, but invasive species of Listaeria can cause sporadic or outbreaks, which manifestation as well as infections of animals with clinical manifestations. Clinical manifestations of the disease are most often found in domestic ruminants and humans, although occasional cases have been reported in poultry, pigs, rabbits and other species.
The most important pathogenic species of Listeria bacteria are L. monocytogenes, L. ivanovii, L. graii, L. innocua, which in animals cause abortions, septicemic conditions, encephalitis and inflammation of udder. Nervous form of listeriosis is of particular importance, and it is characterized by nervous symptoms such as staggering gait, circling, loss of balance, convulsions, uncoordinated movements and death. Macroscopic changes of the central nervous system include blurred appearance and hyperemia of the meninges and turbidity of the cerebrospinal fluid. Microscopic changes are most pronounced in the brainstem and cerebellum and are characterized by the simultaneous presence of perivascular mononuclear infiltrate and necrotic changes with the presence of neutrophil granulocytes in the form of microabscesses. These changes are characterized as combined purulent-non-purulent encephalitis.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Morfološke manifestacije listerioze kod različitih životinjskih vrsta
T1  - Morphological manifestations of listeriosis in different animal species
SP  - 142
EP  - 143
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3911
ER  - 

@conference{
author = "Nešić, Slađan and Marinković, Darko and Kukolj, Vladimir and Vučićević, Ivana and Aničić, Milan and Aleksić-Kovačević, Sanja",
year = "2024",
abstract = "Листериоза је обољење људи и животиња изазванo бактеријама из рода Listeria, штапићастог облика, димензија 0,5 μm х 1-2 μm. То су мале грам-позитивне неспорулирајуће бактерије, факултативни анаероби, убиквитарни микрооорганизми у спољашњој средини, а када се нађу у домаћину имају адаптивне механизме који им омогућавају брзо умножaвање. Такође, ови механизми омогућавају искоришћавање ресурса домаћина у циљу умножавања, ширења од ћелије до ћелије тако да у том процесу избегавају имуни систем без оштећења ћелија домаћина. Род Listeria обухвата 17 признатих врста: L. monocytogenes, L. ivanovii, L. grayi, L. innocua, L. seeligeri, L. welshimeri, L. marthii, L. fleischmannii, L. floridensis, L. aquatica, L. newyorkensis, L. cornellensis, L. rocourtiae, L. weihenstephanensis, L. grandensis, L. riparia, и L. booriae. Бактерије из рода Listeria су изоловане из више од 50 домаћих и дивљих животињаa проузрокују различите облике болести у зависности од врсте домаћина.
Животиње се најчешће заражавају уношењем контаминиране хране као што су: силажа, сирово млеко, месо и риба. Код животиња инфекција је углавном субклиничка, али инвазивне врсте Listeria могу изазвати спорадичне или масовне инфекције животиња са клиничком манифестацијом. Клиничка манифестације болести се најчешће среће код домаћих преживара и људи, мада су повремени случајеви описани код живине, свиња, зечева и других врста.
Најзначајније патогене врсте бактерија из рода Listeria су L. monocytogenes, L. ivanovii, L. grayi, L. innocua, које код животиња проузрокују абортусе, септикемична стања, запаљење мозга (encefalitis) и вименa, некротичне промене у јетри. Свакако је од посебног значаја нервна форма листериозе која се карактерише нервним симптомима попут тетурајућег хода, мањежног кретања, губитка равнотеже, конвулзија, некоординисаних покрета и смртног исхода. Макроскопске промене централног нервног система обухватају замућење и хиперемију можданица и замућење цереброспиналне течности. Микроскопске промене су најизраженије у можданом стаблу и малом мозгу и карактеришу се истовременим присуством периваскуларног мононуклеарног инфилтрата и некротичним променама уз присуство неутрофилних гранулоцита у форми микроапсцеса. Ове промене се карактеришу као комбиновани гнојно-негнојни енцефалитис., Listeriosis is a disease of humans and animals caused by bacteria from the genus Listeria, which are small rod-shaped bacteria, measuring 0.5 μm x 1-2 μm. They are gram-positive bacteria, facultative anaerobes and non-sporulating. Bacteria from the genus Listeria are ubiquitous microorganisms in the external environment, and when they are found in the host, they have adaptive mechanisms that allow them to multiply rapidly. These microorganisms have developed numerous mechanisms to attack and exploit the host's resourceс for replication, cell-to-cell spread, and evading the immune system without damaging host cells. The genus Listeria includes 17 recognized species: L. monocytogenes, L. ivanovii, L. grayi, L. innocua, L. seeligeri, L. welshimeri, L. marthii, L. fleischmannii, L. floridensis, L. aquatica, L. newyorkensis, L. cornellensis, L. rocourtiae, L. weihenstephanensis, L. grandensis, L. riparia, and L. booriae. Listeria have been isolated from more than 50 animal species, both domestic and wild, and cause different forms of disease depending on the host.
Animals are most often infected by ingesting contaminated food such as: silage, raw milk, meat and fish. In animals, infections are mostly subclinical, but invasive species of Listaeria can cause sporadic or outbreaks, which manifestation as well as infections of animals with clinical manifestations. Clinical manifestations of the disease are most often found in domestic ruminants and humans, although occasional cases have been reported in poultry, pigs, rabbits and other species.
The most important pathogenic species of Listeria bacteria are L. monocytogenes, L. ivanovii, L. graii, L. innocua, which in animals cause abortions, septicemic conditions, encephalitis and inflammation of udder. Nervous form of listeriosis is of particular importance, and it is characterized by nervous symptoms such as staggering gait, circling, loss of balance, convulsions, uncoordinated movements and death. Macroscopic changes of the central nervous system include blurred appearance and hyperemia of the meninges and turbidity of the cerebrospinal fluid. Microscopic changes are most pronounced in the brainstem and cerebellum and are characterized by the simultaneous presence of perivascular mononuclear infiltrate and necrotic changes with the presence of neutrophil granulocytes in the form of microabscesses. These changes are characterized as combined purulent-non-purulent encephalitis.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Morfološke manifestacije listerioze kod različitih životinjskih vrsta, Morphological manifestations of listeriosis in different animal species",
pages = "142-143",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3911"
}

Nešić, S., Marinković, D., Kukolj, V., Vučićević, I., Aničić, M.,& Aleksić-Kovačević, S.. (2024). Morfološke manifestacije listerioze kod različitih životinjskih vrsta. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 142-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3911

Nešić S, Marinković D, Kukolj V, Vučićević I, Aničić M, Aleksić-Kovačević S. Morfološke manifestacije listerioze kod različitih životinjskih vrsta. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:142-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3911 .

Nešić, Slađan, Marinković, Darko, Kukolj, Vladimir, Vučićević, Ivana, Aničić, Milan, Aleksić-Kovačević, Sanja, "Morfološke manifestacije listerioze kod različitih životinjskih vrsta" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):142-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3911 .

TY  - GEN
AU  - Stojković, Milica
AU  - Blagojević, Jovan
AU  - Gvozdić, Dragan
AU  - Marković, Lazar
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Jovanović, Ljubomir
AU  - Kirovski, Danijela
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3806
AB  - Depending on intensity, physical exercise in horses causes various changes in the
parameters of hematological, biochemical, acid-base, and electrolyte status, which can
affect the health and athletic performance of the horse. This study’s objective was to
look at how submaximal exercise at the end of the racing season affected the horses’
hematological, biochemical, acid-base, and electrolyte status markers.
In this study, eight (n=8) trotters, aged 4±2 years, were involved. Venous blood samples
were drawn from each horse by jugular puncture before and after exercise to determine
hematologic, biochemical, acid-base and electrolyte parameters. The submaximal
physical exercise in this study was two intervals of 2,000 m of slow trotting and two
consecutive runs of 500 m at submaximal level. Hematocrit (HCT), red blood cell (RBC) and monocyte count, hemoglobin (HGB)
concentration, aspartate aminotransferase (AST) activity, and glucose concentration
increased significantly after the exercise. Additionally, significant decreases in venous
blood pH, bicarbonate (HCO3
-
) and total CO2 (TCO2) concentration, base excess of
the extracellular fluid (BEecf), and ionized Ca2+ (iCa2+) concentrations were established
after exercise. In contrast, partial pressure of CO2 (pCO2), total concentration of
weak acids (Atot), the anion gap (AG), and total protein and lactate concentrations
were significantly higher after exercise. Considering the significant changes in the
parameters of hematological, biochemical, and acid-base status after submaximal
exercise, determining those parameters would be useful for monitoring the health and
performance of trotters.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Hematological, biochemical, and acid-base response of trotters to submaximal exercise at the end of the horse racing season
VL  - 78
IS  - 1
SP  - 1
EP  - 14
DO  - https://doi.org/10.2298/VETGL230626002S
ER  - 

@misc{
author = "Stojković, Milica and Blagojević, Jovan and Gvozdić, Dragan and Marković, Lazar and Bošnjaković, Dušan and Jovanović, Ljubomir and Kirovski, Danijela",
year = "2024",
abstract = "Depending on intensity, physical exercise in horses causes various changes in the
parameters of hematological, biochemical, acid-base, and electrolyte status, which can
affect the health and athletic performance of the horse. This study’s objective was to
look at how submaximal exercise at the end of the racing season affected the horses’
hematological, biochemical, acid-base, and electrolyte status markers.
In this study, eight (n=8) trotters, aged 4±2 years, were involved. Venous blood samples
were drawn from each horse by jugular puncture before and after exercise to determine
hematologic, biochemical, acid-base and electrolyte parameters. The submaximal
physical exercise in this study was two intervals of 2,000 m of slow trotting and two
consecutive runs of 500 m at submaximal level. Hematocrit (HCT), red blood cell (RBC) and monocyte count, hemoglobin (HGB)
concentration, aspartate aminotransferase (AST) activity, and glucose concentration
increased significantly after the exercise. Additionally, significant decreases in venous
blood pH, bicarbonate (HCO3
-
) and total CO2 (TCO2) concentration, base excess of
the extracellular fluid (BEecf), and ionized Ca2+ (iCa2+) concentrations were established
after exercise. In contrast, partial pressure of CO2 (pCO2), total concentration of
weak acids (Atot), the anion gap (AG), and total protein and lactate concentrations
were significantly higher after exercise. Considering the significant changes in the
parameters of hematological, biochemical, and acid-base status after submaximal
exercise, determining those parameters would be useful for monitoring the health and
performance of trotters.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Hematological, biochemical, and acid-base response of trotters to submaximal exercise at the end of the horse racing season",
volume = "78",
number = "1",
pages = "1-14",
doi = "https://doi.org/10.2298/VETGL230626002S"
}

Stojković, M., Blagojević, J., Gvozdić, D., Marković, L., Bošnjaković, D., Jovanović, L.,& Kirovski, D.. (2024). Hematological, biochemical, and acid-base response of trotters to submaximal exercise at the end of the horse racing season. in Veterinarski Glasnik
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 78(1), 1-14.
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/VETGL230626002S

Stojković M, Blagojević J, Gvozdić D, Marković L, Bošnjaković D, Jovanović L, Kirovski D. Hematological, biochemical, and acid-base response of trotters to submaximal exercise at the end of the horse racing season. in Veterinarski Glasnik. 2024;78(1):1-14.
doi:https://doi.org/10.2298/VETGL230626002S .

Stojković, Milica, Blagojević, Jovan, Gvozdić, Dragan, Marković, Lazar, Bošnjaković, Dušan, Jovanović, Ljubomir, Kirovski, Danijela, "Hematological, biochemical, and acid-base response of trotters to submaximal exercise at the end of the horse racing season" in Veterinarski Glasnik, 78, no. 1 (2024):1-14,
https://doi.org/https://doi.org/10.2298/VETGL230626002S . .

TY  - JOUR
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Zorc, Minja
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Blagojević, Jovan
AU  - Maletić, Milan
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3706
AB  - To improve the genomic evaluation of milk-related traits in Holstein-Friesian (HF) cattle it
is essential to identify the associated candidate genes. Novel SNP-based analyses, such as the genetic
mapping of inherited diseases, GWAS, and genomic selection, have led to a new era of research.
The aim of this study was to analyze the association of each individual SNP in Serbian HF cattle
with milk production traits and inbreeding levels. The SNP 60 K chip Axiom Bovine BovMDv3
was deployed for the genotyping of 334 HF cows. The obtained genomic results, together with the
collected phenotypic data, were used for a GWAS. Moreover, the identification of ROH segments
was performed and served for inbreeding coefficient evaluation and ROH island detection. Using a
GWAS, a polymorphism, rs110619097 (located in the intron of the CTNNA3 gene), was detected to be
significantly (p < 0.01) associated with the milk protein concentration in the first lactation (adjusted to
305 days). The average genomic inbreeding value (FROH) was 0.079. ROH islands were discovered
in proximity to genes associated with milk production traits and genomic regions under selection
pressure for other economically important traits of dairy cattle. The findings of this pilot study
provide useful information for a better understanding of the genetic architecture of milk production
traits in Serbian HF dairy cows and can be used to improve lactation performances in Serbian HF
cattle breeding programs.
PB  - MDPI
T2  - Animals
T1  - Genome-wide analysis of milk production traits and selection signatures in Serbian Holstein-Friesian Cattle
VL  - 14
IS  - 5
SP  - 669
DO  - 10.3390/ani14050669
ER  - 

@article{
author = "Ristanić, Marko and Zorc, Minja and Glavinić, Uroš and Stevanović, Jevrosima and Blagojević, Jovan and Maletić, Milan and Stanimirović, Zoran",
year = "2024",
abstract = "To improve the genomic evaluation of milk-related traits in Holstein-Friesian (HF) cattle it
is essential to identify the associated candidate genes. Novel SNP-based analyses, such as the genetic
mapping of inherited diseases, GWAS, and genomic selection, have led to a new era of research.
The aim of this study was to analyze the association of each individual SNP in Serbian HF cattle
with milk production traits and inbreeding levels. The SNP 60 K chip Axiom Bovine BovMDv3
was deployed for the genotyping of 334 HF cows. The obtained genomic results, together with the
collected phenotypic data, were used for a GWAS. Moreover, the identification of ROH segments
was performed and served for inbreeding coefficient evaluation and ROH island detection. Using a
GWAS, a polymorphism, rs110619097 (located in the intron of the CTNNA3 gene), was detected to be
significantly (p < 0.01) associated with the milk protein concentration in the first lactation (adjusted to
305 days). The average genomic inbreeding value (FROH) was 0.079. ROH islands were discovered
in proximity to genes associated with milk production traits and genomic regions under selection
pressure for other economically important traits of dairy cattle. The findings of this pilot study
provide useful information for a better understanding of the genetic architecture of milk production
traits in Serbian HF dairy cows and can be used to improve lactation performances in Serbian HF
cattle breeding programs.",
publisher = "MDPI",
journal = "Animals",
title = "Genome-wide analysis of milk production traits and selection signatures in Serbian Holstein-Friesian Cattle",
volume = "14",
number = "5",
pages = "669",
doi = "10.3390/ani14050669"
}

Ristanić, M., Zorc, M., Glavinić, U., Stevanović, J., Blagojević, J., Maletić, M.,& Stanimirović, Z.. (2024). Genome-wide analysis of milk production traits and selection signatures in Serbian Holstein-Friesian Cattle. in Animals
MDPI., 14(5), 669.
https://doi.org/10.3390/ani14050669

Ristanić M, Zorc M, Glavinić U, Stevanović J, Blagojević J, Maletić M, Stanimirović Z. Genome-wide analysis of milk production traits and selection signatures in Serbian Holstein-Friesian Cattle. in Animals. 2024;14(5):669.
doi:10.3390/ani14050669 .

Ristanić, Marko, Zorc, Minja, Glavinić, Uroš, Stevanović, Jevrosima, Blagojević, Jovan, Maletić, Milan, Stanimirović, Zoran, "Genome-wide analysis of milk production traits and selection signatures in Serbian Holstein-Friesian Cattle" in Animals, 14, no. 5 (2024):669,
https://doi.org/10.3390/ani14050669 . .

TY  - CONF
AU  - Vakanjac, Slobodanka
AU  - Maletić, Milan
AU  - Magaš, Vladimir
AU  - Nedić, Svetlana
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3724
AB  - Cilj rada bio je ispitivanje i poređenje parametara kinetike i pokretljivosti
spermatozoida četiri rase nerastova. Uključeno je bilo 34
nerasta: 8 pietrena, 10 jorkšira, 8 duroka i 8 landrasa, čije je seme
analizirano kompjuterski asistiranom analizom (CASA). Poređenjem
između rasa utvrđena je značajno viša ukupna i progresivana pokretljivost
kod duroka u poređenju sa rasom jorkšir (P < 0,05). Procenat
brzih spermatozoida bio je značajno viši kod rase durok u poređenju
sa rasom landras (P < 0,05). Kod rase landras utvrđena je značajno
viša (P < 0,05) procentualna zastupljenost sporih spermatozoida u poređenju
sa rasom durok. Vrednosti VCL kod duroka (P < 0,05) bile su
značajno više u poređenju sa landrasom. Signifikantno više vrednosti
(P < 0,05) VSL, VAP i DCL ustanovljene su kod rase durok u odnosu
na jokšir. Značajno više vrednosti ALH utvrđene su kod rase durok u
poređenju sa rasama jorkšir i landras (P < 0,01) i rasom pitren (P <
0,05). Značajno više vrednosti (P < 0,05) BCF utvrđene su kod rase
landras u poređenju sa rasom jorkšir. Rasa ima značajan uticaj kako
na osnovne parametre pokretljivosti spermatozoida tako i na sve ispitivane
parametre kinetike spermatozoida.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Analiza parametara pokretljivosti i kinetike spermatozoida između rasa nerastova
SP  - 141
EP  - 148
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3724
ER  - 

@conference{
author = "Vakanjac, Slobodanka and Maletić, Milan and Magaš, Vladimir and Nedić, Svetlana",
year = "2024",
abstract = "Cilj rada bio je ispitivanje i poređenje parametara kinetike i pokretljivosti
spermatozoida četiri rase nerastova. Uključeno je bilo 34
nerasta: 8 pietrena, 10 jorkšira, 8 duroka i 8 landrasa, čije je seme
analizirano kompjuterski asistiranom analizom (CASA). Poređenjem
između rasa utvrđena je značajno viša ukupna i progresivana pokretljivost
kod duroka u poređenju sa rasom jorkšir (P < 0,05). Procenat
brzih spermatozoida bio je značajno viši kod rase durok u poređenju
sa rasom landras (P < 0,05). Kod rase landras utvrđena je značajno
viša (P < 0,05) procentualna zastupljenost sporih spermatozoida u poređenju
sa rasom durok. Vrednosti VCL kod duroka (P < 0,05) bile su
značajno više u poređenju sa landrasom. Signifikantno više vrednosti
(P < 0,05) VSL, VAP i DCL ustanovljene su kod rase durok u odnosu
na jokšir. Značajno više vrednosti ALH utvrđene su kod rase durok u
poređenju sa rasama jorkšir i landras (P < 0,01) i rasom pitren (P <
0,05). Značajno više vrednosti (P < 0,05) BCF utvrđene su kod rase
landras u poređenju sa rasom jorkšir. Rasa ima značajan uticaj kako
na osnovne parametre pokretljivosti spermatozoida tako i na sve ispitivane
parametre kinetike spermatozoida.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Analiza parametara pokretljivosti i kinetike spermatozoida između rasa nerastova",
pages = "141-148",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3724"
}

Vakanjac, S., Maletić, M., Magaš, V.,& Nedić, S.. (2024). Analiza parametara pokretljivosti i kinetike spermatozoida između rasa nerastova. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3724

Vakanjac S, Maletić M, Magaš V, Nedić S. Analiza parametara pokretljivosti i kinetike spermatozoida između rasa nerastova. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:141-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3724 .

Vakanjac, Slobodanka, Maletić, Milan, Magaš, Vladimir, Nedić, Svetlana, "Analiza parametara pokretljivosti i kinetike spermatozoida između rasa nerastova" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):141-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3724 .

TY  - CONF
AU  - Magaš, Vladimir
AU  - Đurić, Miloje
AU  - Maletić, Milan
AU  - Stanišić, Ljubodrag
AU  - Vakanjac, Slobodanka
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3902
AB  - Carski rez je krvna metoda dovršetka porođaja i deli se na: konzervativni
carski rez – Sectio Cesarea conservativa (laparotomia i hysterectomia), radikalni
carski rez – Sectio Cesarea radicalis (hysterectomia) i carski rez na životinji
koja uginjava – u cilju spašavanja ploda/plodova – Sectio Cesarea in moribunda sive
ante mortem. Kada je reč o kujama, beskrvne metode dovršetka porođaja kao što su:
korekcije, korekcije i ekstrakcije i ekstrakcije par force, često nisu realna mogućnost u
praksi. Razlog tome je pre svega veličina kuja, a i specifičnosti pojedinih rasa. Elektivni
(planirani) carski rez je zbog ovoga, a i iz drugih razloga, najbolja opcija za dovršetak
porođaja. Za elektivni carski rez je neophodna i saradnja vlasnika, koji nisu uvek kooperativni.
Kod brahicefaličnih rasa pasa, distokije su uobičajena pojava pa se planiranje
carskog reza kod gravidnih kuja pokazalo kao dobra praksa. Jedna od indikacija za planiranje
i izvođenje elektivnog carskog reza je i „sindrom jednog šteneta“ (engl. single
puppy syndrome). Pored pažljivog planiranja vremena za izvođenje carskog reza veoma
je bitna i priprema za samu operaciju. Pravilna premedikacija, dobar izbor anestezije,
operativna tehnika, kao i postoperativni tretman su od vitalnog značaja za ishod
operacije i dobrobit, kako majke, tako i štenadi.
PB  - Beograd : Udruženje veterinara praktičara Srbije (UVPS)
C3  - VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024
T1  - Elektivni carski rez kuja i kako posle njega
SP  - 3
EP  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3902
ER  - 

@conference{
author = "Magaš, Vladimir and Đurić, Miloje and Maletić, Milan and Stanišić, Ljubodrag and Vakanjac, Slobodanka",
year = "2024",
abstract = "Carski rez je krvna metoda dovršetka porođaja i deli se na: konzervativni
carski rez – Sectio Cesarea conservativa (laparotomia i hysterectomia), radikalni
carski rez – Sectio Cesarea radicalis (hysterectomia) i carski rez na životinji
koja uginjava – u cilju spašavanja ploda/plodova – Sectio Cesarea in moribunda sive
ante mortem. Kada je reč o kujama, beskrvne metode dovršetka porođaja kao što su:
korekcije, korekcije i ekstrakcije i ekstrakcije par force, često nisu realna mogućnost u
praksi. Razlog tome je pre svega veličina kuja, a i specifičnosti pojedinih rasa. Elektivni
(planirani) carski rez je zbog ovoga, a i iz drugih razloga, najbolja opcija za dovršetak
porođaja. Za elektivni carski rez je neophodna i saradnja vlasnika, koji nisu uvek kooperativni.
Kod brahicefaličnih rasa pasa, distokije su uobičajena pojava pa se planiranje
carskog reza kod gravidnih kuja pokazalo kao dobra praksa. Jedna od indikacija za planiranje
i izvođenje elektivnog carskog reza je i „sindrom jednog šteneta“ (engl. single
puppy syndrome). Pored pažljivog planiranja vremena za izvođenje carskog reza veoma
je bitna i priprema za samu operaciju. Pravilna premedikacija, dobar izbor anestezije,
operativna tehnika, kao i postoperativni tretman su od vitalnog značaja za ishod
operacije i dobrobit, kako majke, tako i štenadi.",
publisher = "Beograd : Udruženje veterinara praktičara Srbije (UVPS)",
journal = "VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024",
title = "Elektivni carski rez kuja i kako posle njega",
pages = "3-10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3902"
}

Magaš, V., Đurić, M., Maletić, M., Stanišić, L.,& Vakanjac, S.. (2024). Elektivni carski rez kuja i kako posle njega. in VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024
Beograd : Udruženje veterinara praktičara Srbije (UVPS)., 3-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3902

Magaš V, Đurić M, Maletić M, Stanišić L, Vakanjac S. Elektivni carski rez kuja i kako posle njega. in VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024. 2024;:3-10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3902 .

Magaš, Vladimir, Đurić, Miloje, Maletić, Milan, Stanišić, Ljubodrag, Vakanjac, Slobodanka, "Elektivni carski rez kuja i kako posle njega" in VI Simpozijum sa međunarodnim učešćem - Zdravstvena zaštita i reprodukcija papkara, kopitara, živine i mesojeda, Beograd, 18 - 20. april 2024 (2024):3-10,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3902 .