Trihinela kod divljih životinja u Srbiji

Abstract

Porast broja ljudske populacije u svetu i nastale promene prirodnog okruženja povećavaju mogućnost za interakciju između ljudi i životinja, što može dovesti do pojave i širenja različitih zaraznih bolesti. Bolesti divljih životinja mogu da utiču utiču osim na same divlje životinje i na javno zdravlje, ekonomiju ali i na očuvanje biodiverziteta. Bolesti koje se mogu preneti sa divljih i domaćih životinja na čoveka, koje se označavaju kao zoonoze, mogu biti izazvane određenim parazitima. Parazitske nematode iz roda Trichinella su uzročnici infekcije kod životinja ali i zoonotske bolesti trihineloze, koja predstavlja ozbiljan rizik po ljudsko zdravlje. Životinje zaražene trihinelom, osim u težim slučajevima, ne pokazuju spoljne znake infekcije. Brojne vrste divljih životinja mogu nositi larve trihinela. Divlje životinje se mogu zaraziti konzumiranjem drugih inficiranih divljih životinja ili otpadaka koji sadrže zaraženo meso. Rod Trichinella obuhvata 10 vrsta: T. spiralis, T. nativa, T. britovi, T. murrelli, T. nelsoni, T. patagoniensis i T. chanchalensis (vrste koje stvaraju kapsulu), T. pseudospiralis, T. papuae i T. zimbabvensis (neinkapsulirane vrste) kao i tri genotipa (Trichinella T6, T8 i T9). Ove nematode su rasprostranjene širom sveta i mogu inficirati širok spektar vrsta životinja, a prenose se u domaćem i silvatičnom ciklusu. Do 2009. godine T. spiralis se smatrala jedinom vrstom iz roda Trichinella koji je prisutan kod domaćih i divljih životinja u Srbiji. Tada je primenom molekularne analize potvrđeno prisustvo T. britovi kod lisica i vukova u Srbiji, pored već potvrđenog prisustva T. spiralis. Ove analize su bile početak opsežnih ispitivanja rasprostranjenosti trihinele kod divljih životinja u našoj zemlji. Ustanovljeno je da postoji infekcija trihinelom kod nekoliko vrsta divljih životinja (vuk, lisica, šakal, divlja svinja, divlja mačka, jazavac, kuna, mrki tvor, vidra), što omogućava održavanje ovog parazita u silvatičnom krugu ali i eventualno prenošenje Trichinella spp. do svinja koje se gaje u dvorištima ili puštaju u prirodu. Podaci pokazuju da je prisutna infekcija trihinelom kod 6% od 469 ispitanih divljih mesojeda prikupljenih u periodu od 1994. do 2013. godine u Srbiji. Novija istraživanja su pokazala da je polovina (49,5%) ispitanih vukova u Srbiji zaražena sa T. britovi. Utvrđeno je da je 16,5% zlatnih šakala bilo zaraženo trihinelom, od kojih je više od dve trećine imalo larve T. spiralis i trećina T. britovi. Ovakva istraživanja su pokazala da postoji rizik da nekoliko vrsta divljih životinja može preneti trihinelu na populaciju svinja u slobodnom uzgoju i u dvorištu i na taj način doprineti održavanju i širenju infekcije.Od četiri vrste trihinele (T. spiralis, T. britovi, T. pseudospiralis i T. nativa) identifikovanih u Evropi do sada, u Srbiji kod divljih životinja dokazano je prisustvo dve vrste (T. spiralis i T. britovi). Radi sprečavanja kruženja trihinele u lovištima neophodno je kao i za sprečavanje drugih zaraznih bolesti pridržavati se svih biosigurnosnih mera (odgovorni lov, primena sanitarnih mera tokom svih faza lova, evisceracija ulovljenih životinja na za to predviđenim mestima i bezbedno odlaganje, nakon uzimanja trofeja od mesojeda obavezno neškodljivo uklanjanje trupova, postepeno smanjenje štetočina, bolesne životinje i sve leševe divljih životinja nađenih u lovištu potrebno je odmah prijaviti nadležnom veterinaru) u lovištu za dobro gazdovanje lovištem. Što se tiče prekidanja lanca kruženja trihinele izuzetno je važno da lovci ne hrane divlje životinje mesom ili proizvodima od mesa (kobasicama, nekuvanim mesom, ostacima hrane koji sadrže meso - pomije) koji nisu pregledani na prisustvo larvi trihinele ili čak sadrže ove larve. Osim toga važno je napomenuti da u skladu sa propisima uzorak mišića svake odstreljene divlje svinje mora da bude ispitan na prisustvo larvi trihinela metodom veštačke digestije. Znacaj ove mere je ne samo zbog otkrivanja pozitivnih divljih svinja i sprečavanja infekcije ljudi već i zbog neskodljivog uklanjanja pozitivnih i prekidanja lanca širenja u lovistu.