TY  - CONF
AU  - Pavlović, Ivan
AU  - Zdravković, Nemanja
AU  - Pavlović, Marija
AU  - Tasić, Aleksandra
AU  - Bojkovski, Jovan
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Caro-Petrović, Violeta
AU  - Relić, Renata
AU  - Karapetkovska Hristova, Vesna
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4032
AB  - Stajski način držanja ovaca sa velikim brojem životinja na realtivno malom
prostoru, sa ujednačenim mikroklimatom i dubokom prostirkom pogoduju nastanku
protozoarnih infekcija, posebno kokcidijama, naročito kod mlađih kategorija
životinja. Na osnovu istraživanja u svetu i kod nas utvrđeno je da ova obolenja
dominiraju kod jagnjadi i po prevalenci i po incidenci i praćena su značajnim morbiditetom
i malim do umerenim mortalitetom. Fecesom inficiranih jedinki izlučuju
se oociste ovih protozoa koje nisu sporulisane (i zbog toga su neinfektivne) a
postaju infektivne nakon sporulisanja u spoljnoj sredini. Kada se kaže kokcidioza
uobičajeno se misli na oboljenje uzrokovano protozoa iz familije Eimeridae – rod
Eimeria. Osim familije Eimeridae, u rod kokcidija spadaju daleko opasnije zoonotske
vrste - Cryptosporidium sp, Toxoplasma gondii i Sarcocysta sp., ali zadnje dve
su u malom procentu prisutne kod nas. Kako su kokcidije iz roda Eimeria a zatim
i Cryptospora primarni i najznačajniji uzročnici obolenja jagnjadi u radu je dat
prikaz biosigurnosnih mera koje se koriste u njihovoj kontroli.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
T1  - Biosigurnosne mere u kontroli kokcidioze ovaca u stajskom držanju
SP  - 270
EP  - 276
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4032
ER  - 

@conference{
author = "Pavlović, Ivan and Zdravković, Nemanja and Pavlović, Marija and Tasić, Aleksandra and Bojkovski, Jovan and Janković, Ljiljana and Caro-Petrović, Violeta and Relić, Renata and Karapetkovska Hristova, Vesna",
year = "2024",
abstract = "Stajski način držanja ovaca sa velikim brojem životinja na realtivno malom
prostoru, sa ujednačenim mikroklimatom i dubokom prostirkom pogoduju nastanku
protozoarnih infekcija, posebno kokcidijama, naročito kod mlađih kategorija
životinja. Na osnovu istraživanja u svetu i kod nas utvrđeno je da ova obolenja
dominiraju kod jagnjadi i po prevalenci i po incidenci i praćena su značajnim morbiditetom
i malim do umerenim mortalitetom. Fecesom inficiranih jedinki izlučuju
se oociste ovih protozoa koje nisu sporulisane (i zbog toga su neinfektivne) a
postaju infektivne nakon sporulisanja u spoljnoj sredini. Kada se kaže kokcidioza
uobičajeno se misli na oboljenje uzrokovano protozoa iz familije Eimeridae – rod
Eimeria. Osim familije Eimeridae, u rod kokcidija spadaju daleko opasnije zoonotske
vrste - Cryptosporidium sp, Toxoplasma gondii i Sarcocysta sp., ali zadnje dve
su u malom procentu prisutne kod nas. Kako su kokcidije iz roda Eimeria a zatim
i Cryptospora primarni i najznačajniji uzročnici obolenja jagnjadi u radu je dat
prikaz biosigurnosnih mera koje se koriste u njihovoj kontroli.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024",
title = "Biosigurnosne mere u kontroli kokcidioze ovaca u stajskom držanju",
pages = "270-276",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4032"
}

Pavlović, I., Zdravković, N., Pavlović, M., Tasić, A., Bojkovski, J., Janković, L., Caro-Petrović, V., Relić, R.,& Karapetkovska Hristova, V.. (2024). Biosigurnosne mere u kontroli kokcidioze ovaca u stajskom držanju. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 270-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4032

Pavlović I, Zdravković N, Pavlović M, Tasić A, Bojkovski J, Janković L, Caro-Petrović V, Relić R, Karapetkovska Hristova V. Biosigurnosne mere u kontroli kokcidioze ovaca u stajskom držanju. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024. 2024;:270-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4032 .

Pavlović, Ivan, Zdravković, Nemanja, Pavlović, Marija, Tasić, Aleksandra, Bojkovski, Jovan, Janković, Ljiljana, Caro-Petrović, Violeta, Relić, Renata, Karapetkovska Hristova, Vesna, "Biosigurnosne mere u kontroli kokcidioze ovaca u stajskom držanju" in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024 (2024):270-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4032 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Fjodorov, Darja
AU  - Cvetković, Ružica
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3998
AB  - Afrička kuga svinja je virusno oboljenje divljih i domaćih svinja sa stopom mortaliteta čak i do 100%, što je čini jednom od najveć ih pretnji za svinjarstvo širom sveta. Otpornost virusa u spoljašnoj sredini, načini prenošenja i vektori koji učestvuju u prenošenju virusa, kao i odsustvo vakcine omogućili su da afrička kuga svinja uzrokuje nesagledivo negativne posledice na svinjarstvo i ekonomiju. Poseban problem u širenju virusa i masovnoj pojavi bolesti predstavlja široko rasprostranjena populacija divljih svinja, sa velikim migratornim aeralom. S obzirom da još uvek ne postoji vakcina protiv afričke kuge svinja, mere koje se koriste u prevenciji bolesti su usmerene na evidentiranje svih držalaca životinja, obeležavanje domaćih svinja, monitoring i kontrolisani izlov divljih svinja i kontinuirano sprovođenje biosigurnosnih mera po posebno definisanim biosigurnosnim protokolima u svima objektima za uzgoj svinja, kao i u lovištima u kojima se gazduje populacijom divljih svinja.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
T1  - Uloga DDD mera u prevenciji afričke kuge svinja
SP  - 3
EP  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3998
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Drašković, Vladimir and Teodorović, Radislava and Janković, Ljiljana and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Fjodorov, Darja and Cvetković, Ružica",
year = "2024",
abstract = "Afrička kuga svinja je virusno oboljenje divljih i domaćih svinja sa stopom mortaliteta čak i do 100%, što je čini jednom od najveć ih pretnji za svinjarstvo širom sveta. Otpornost virusa u spoljašnoj sredini, načini prenošenja i vektori koji učestvuju u prenošenju virusa, kao i odsustvo vakcine omogućili su da afrička kuga svinja uzrokuje nesagledivo negativne posledice na svinjarstvo i ekonomiju. Poseban problem u širenju virusa i masovnoj pojavi bolesti predstavlja široko rasprostranjena populacija divljih svinja, sa velikim migratornim aeralom. S obzirom da još uvek ne postoji vakcina protiv afričke kuge svinja, mere koje se koriste u prevenciji bolesti su usmerene na evidentiranje svih držalaca životinja, obeležavanje domaćih svinja, monitoring i kontrolisani izlov divljih svinja i kontinuirano sprovođenje biosigurnosnih mera po posebno definisanim biosigurnosnim protokolima u svima objektima za uzgoj svinja, kao i u lovištima u kojima se gazduje populacijom divljih svinja.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024",
title = "Uloga DDD mera u prevenciji afričke kuge svinja",
pages = "3-12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3998"
}

Đorđević, M., Drašković, V., Teodorović, R., Janković, L., Vučinić, M., Nenadović, K., Fjodorov, D.,& Cvetković, R.. (2024). Uloga DDD mera u prevenciji afričke kuge svinja. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 3-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3998

Đorđević M, Drašković V, Teodorović R, Janković L, Vučinić M, Nenadović K, Fjodorov D, Cvetković R. Uloga DDD mera u prevenciji afričke kuge svinja. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024. 2024;:3-12.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3998 .

Đorđević, Milutin, Drašković, Vladimir, Teodorović, Radislava, Janković, Ljiljana, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Fjodorov, Darja, Cvetković, Ružica, "Uloga DDD mera u prevenciji afričke kuge svinja" in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024 (2024):3-12,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3998 .

TY  - CONF
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Fjodorov, Darja
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4005
AB  - Budući da je savremeni način života nametnuo rad u zatvorenom prostoru, tj. kancelarijski rad kvalitet vazduha je od presudnog značaja za produktivnost radnika i njihovo zdravlje. Kako bi se sprečila pojava respiratornih oboljenja uzrokovanih patogenima iz vazduha neophodna je primena savremenih metoda prečišćavanja i dezinfekcije vazduha. Implementacija fotokatalitičkih sistema u procesima prečišćavanja i dezinfekcije vazduha predstavlja jednu od savremenijih metoda koja pokazuje veliku antimikrobnu efikasnost i nema negativnog uticaja na ljudsko zdravlje.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
T1  - Uloga fotokatalitičkih sistema u prečišćavanju i dezinfekciji vazduha
SP  - 17
EP  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4005
ER  - 

@conference{
author = "Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Janković, Ljiljana and Cvetković, Ružica and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Fjodorov, Darja and Đorđević, Milutin",
year = "2024",
abstract = "Budući da je savremeni način života nametnuo rad u zatvorenom prostoru, tj. kancelarijski rad kvalitet vazduha je od presudnog značaja za produktivnost radnika i njihovo zdravlje. Kako bi se sprečila pojava respiratornih oboljenja uzrokovanih patogenima iz vazduha neophodna je primena savremenih metoda prečišćavanja i dezinfekcije vazduha. Implementacija fotokatalitičkih sistema u procesima prečišćavanja i dezinfekcije vazduha predstavlja jednu od savremenijih metoda koja pokazuje veliku antimikrobnu efikasnost i nema negativnog uticaja na ljudsko zdravlje.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024",
title = "Uloga fotokatalitičkih sistema u prečišćavanju i dezinfekciji vazduha",
pages = "17-22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4005"
}

Teodorović, R., Drašković, V., Janković, L., Cvetković, R., Vučinić, M., Nenadović, K., Fjodorov, D.,& Đorđević, M.. (2024). Uloga fotokatalitičkih sistema u prečišćavanju i dezinfekciji vazduha. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 17-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4005

Teodorović R, Drašković V, Janković L, Cvetković R, Vučinić M, Nenadović K, Fjodorov D, Đorđević M. Uloga fotokatalitičkih sistema u prečišćavanju i dezinfekciji vazduha. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024. 2024;:17-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4005 .

Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Janković, Ljiljana, Cvetković, Ružica, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Fjodorov, Darja, Đorđević, Milutin, "Uloga fotokatalitičkih sistema u prečišćavanju i dezinfekciji vazduha" in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024 (2024):17-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4005 .

TY  - CONF
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Fjodorov, Darja
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4004
AB  - Širenje patogenih mikroorganizama se dešava na dva načina, direktnim i/ili indirektnim putem. Direktni put prenošenja infektivnih agenasa se najčešće događa nakon bliskog kontakta obolele sa prijemčivom jedinkom. Iako su indirektni putevi prenošenja patogenih mikroorganizama mnogobrojni, jedan od najznačajnih načina širenja patogenih mikroorganizama jesu putevi kojima posreduje čovek. To je razlog zašto higijena ruku predstavlja ključnu meru prevencije širenja patogenih mikroorganizama u veterinarskoj i u humanoj medicini. Redovnim pranjem i dezinfekcijom ruku zaposleni u veterinarskim ambulantama redukuju broj mikroorganizama čime smanjuju rizik od širenja infektivnih agenasa na njihove pacijente, vlasnike životinja i zaposlene. Osim ugrožavanja sopstvenog i tuđeg zdravlja nepravilna higijena ruku može negativno uticati i na reputaciju ambulante.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
T1  - Higijena ruku zaposlenih u veterinarskim ambulantama kao mera prevencije širenja zaraznih bolesti
SP  - 29
EP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4004
ER  - 

@conference{
author = "Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Teodorović, Radislava and Janković, Ljiljana and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Fjodorov, Darja and Đorđević, Milutin",
year = "2024",
abstract = "Širenje patogenih mikroorganizama se dešava na dva načina, direktnim i/ili indirektnim putem. Direktni put prenošenja infektivnih agenasa se najčešće događa nakon bliskog kontakta obolele sa prijemčivom jedinkom. Iako su indirektni putevi prenošenja patogenih mikroorganizama mnogobrojni, jedan od najznačajnih načina širenja patogenih mikroorganizama jesu putevi kojima posreduje čovek. To je razlog zašto higijena ruku predstavlja ključnu meru prevencije širenja patogenih mikroorganizama u veterinarskoj i u humanoj medicini. Redovnim pranjem i dezinfekcijom ruku zaposleni u veterinarskim ambulantama redukuju broj mikroorganizama čime smanjuju rizik od širenja infektivnih agenasa na njihove pacijente, vlasnike životinja i zaposlene. Osim ugrožavanja sopstvenog i tuđeg zdravlja nepravilna higijena ruku može negativno uticati i na reputaciju ambulante.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024",
title = "Higijena ruku zaposlenih u veterinarskim ambulantama kao mera prevencije širenja zaraznih bolesti",
pages = "29-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4004"
}

Cvetković, R., Drašković, V., Teodorović, R., Janković, L., Vučinić, M., Nenadović, K., Fjodorov, D.,& Đorđević, M.. (2024). Higijena ruku zaposlenih u veterinarskim ambulantama kao mera prevencije širenja zaraznih bolesti. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 29-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4004

Cvetković R, Drašković V, Teodorović R, Janković L, Vučinić M, Nenadović K, Fjodorov D, Đorđević M. Higijena ruku zaposlenih u veterinarskim ambulantama kao mera prevencije širenja zaraznih bolesti. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024. 2024;:29-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4004 .

Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Teodorović, Radislava, Janković, Ljiljana, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Fjodorov, Darja, Đorđević, Milutin, "Higijena ruku zaposlenih u veterinarskim ambulantama kao mera prevencije širenja zaraznih bolesti" in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024 (2024):29-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4004 .

TY  - CONF
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4003
AB  - Korišćenje nanotehnologije kao alternativne strategije u kontroli komaraca može biti jedan od najperspektivnijih načina za prevazilaženje problema, koji nastaju upotrebom konvencionalnih hemijskih pesticida. Ekološki prihvatljiva i biorazgradiva metoda koja ne zahteva upotrebu toksičnih hemikalija, zelena sinteza nanočestica upotrebom aktivnih toksičnih agenasa iz biljnih ekstrakata dostupnih od davnina, pokazuje efikasnost protiv različitih vrsta komaraca vektora. Iako se još uvek suočava sa mnogim preprekama i neizvesnostima potrebno je više istraživanja da bi se poboljšao njen razvoj (evaluacija i regulacija), prednost nanotehnologije kao alternative za suzbijanje štetnih insekata je poveć anje efikasnosti protiv ciljnih organizama i niska toksičnost nanocida za neciljne organizame, uz veoma malu kolateralnu štetu po životnu sredinu. Obično koristeći soli metala u kombinaciji sa vodenim biljnim ekstraktima, sinteza ovih nanočestica je ekološki prihvatljiva i relativno jeftina. Nanotehnologija obezbeđuje selektivno, ciljano i dugoročno kontrolisano oslobađanje formulisanog nanomaterijala koji je ekološki održiviji.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
T1  - Strategije kontrole komaraca zelenim nanopesticidima
SP  - 65
EP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4003
ER  - 

@conference{
author = "Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Đorđević, Milutin",
year = "2024",
abstract = "Korišćenje nanotehnologije kao alternativne strategije u kontroli komaraca može biti jedan od najperspektivnijih načina za prevazilaženje problema, koji nastaju upotrebom konvencionalnih hemijskih pesticida. Ekološki prihvatljiva i biorazgradiva metoda koja ne zahteva upotrebu toksičnih hemikalija, zelena sinteza nanočestica upotrebom aktivnih toksičnih agenasa iz biljnih ekstrakata dostupnih od davnina, pokazuje efikasnost protiv različitih vrsta komaraca vektora. Iako se još uvek suočava sa mnogim preprekama i neizvesnostima potrebno je više istraživanja da bi se poboljšao njen razvoj (evaluacija i regulacija), prednost nanotehnologije kao alternative za suzbijanje štetnih insekata je poveć anje efikasnosti protiv ciljnih organizama i niska toksičnost nanocida za neciljne organizame, uz veoma malu kolateralnu štetu po životnu sredinu. Obično koristeći soli metala u kombinaciji sa vodenim biljnim ekstraktima, sinteza ovih nanočestica je ekološki prihvatljiva i relativno jeftina. Nanotehnologija obezbeđuje selektivno, ciljano i dugoročno kontrolisano oslobađanje formulisanog nanomaterijala koji je ekološki održiviji.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024",
title = "Strategije kontrole komaraca zelenim nanopesticidima",
pages = "65-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4003"
}

Janković, L., Teodorović, R., Vučinić, M., Nenadović, K., Drašković, V., Cvetković, R.,& Đorđević, M.. (2024). Strategije kontrole komaraca zelenim nanopesticidima. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 65-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4003

Janković L, Teodorović R, Vučinić M, Nenadović K, Drašković V, Cvetković R, Đorđević M. Strategije kontrole komaraca zelenim nanopesticidima. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024. 2024;:65-75.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4003 .

Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Đorđević, Milutin, "Strategije kontrole komaraca zelenim nanopesticidima" in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024 (2024):65-75,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4003 .

TY  - CONF
AU  - Fjodorov, Darja
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4002
AB  - Stenice sa epidemiološko-epizootiološkog i ekonomskog aspekta predstavljaju važnu grupu hematofagnih insekata. U poslednje dve decenije zabeležena je povećana ekspanzija dve vrste stenica Cimex lectularius (krevetna stenica) i Cimex hemipterus (tropska stenica). Sa aspekta zdravlja ljudi i životinja stenice uzrokuju dermatološke promene, alergijske reakcije, a nekada i psihološke tegobe. Pored higijenskog i epidemiološko-epizootiološkog značaja nikako se ne smeju izostaviti direktni i indirektni ekonomski gubici koji nastaju prisustvom krevetnih stenica u stambenim i turističkim objektima. Poznavanjem bioloških karakteristika stenica, kao i primenom novih saznanja o postupcima monitoringa i suzbijanja, može se uspešno izvršiti regulacija brojnosti populacije ovih insekata u cilju kvaliteta života i zaštite zdravlja ljudi.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
T1  - Nova saznanja u postupcima monitoringa i suzbijanja krevetnih stenica
SP  - 110
EP  - 117
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4002
ER  - 

@conference{
author = "Fjodorov, Darja and Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Teodorović, Radislava and Janković, Ljiljana and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Đorđević, Milutin",
year = "2024",
abstract = "Stenice sa epidemiološko-epizootiološkog i ekonomskog aspekta predstavljaju važnu grupu hematofagnih insekata. U poslednje dve decenije zabeležena je povećana ekspanzija dve vrste stenica Cimex lectularius (krevetna stenica) i Cimex hemipterus (tropska stenica). Sa aspekta zdravlja ljudi i životinja stenice uzrokuju dermatološke promene, alergijske reakcije, a nekada i psihološke tegobe. Pored higijenskog i epidemiološko-epizootiološkog značaja nikako se ne smeju izostaviti direktni i indirektni ekonomski gubici koji nastaju prisustvom krevetnih stenica u stambenim i turističkim objektima. Poznavanjem bioloških karakteristika stenica, kao i primenom novih saznanja o postupcima monitoringa i suzbijanja, može se uspešno izvršiti regulacija brojnosti populacije ovih insekata u cilju kvaliteta života i zaštite zdravlja ljudi.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024",
title = "Nova saznanja u postupcima monitoringa i suzbijanja krevetnih stenica",
pages = "110-117",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4002"
}

Fjodorov, D., Cvetković, R., Drašković, V., Teodorović, R., Janković, L., Vučinić, M., Nenadović, K.,& Đorđević, M.. (2024). Nova saznanja u postupcima monitoringa i suzbijanja krevetnih stenica. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 110-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4002

Fjodorov D, Cvetković R, Drašković V, Teodorović R, Janković L, Vučinić M, Nenadović K, Đorđević M. Nova saznanja u postupcima monitoringa i suzbijanja krevetnih stenica. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024. 2024;:110-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4002 .

Fjodorov, Darja, Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Teodorović, Radislava, Janković, Ljiljana, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Đorđević, Milutin, "Nova saznanja u postupcima monitoringa i suzbijanja krevetnih stenica" in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024 (2024):110-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4002 .

TY  - CONF
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Glišić, Milica
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/4001
AB  - Glodari predstavljaju najzastupljenije vrste sisara na planeti zemlji. Od svih vrsta sisara 44% njih čine glodari, a od svih glodara samo 5-10% se smatraju štetočinama u urbanim i ruralnim područjima. Prisustvo glodara u urbanim i u ruralnim ekosistemima ima veliki uticaj na javno zdravlje i ekonomiju. Urbanizacija je jedna od najbržih i najraširenijih promena životne sredine izazvana uticajem čoveka. Proces urbanizacije pored promene uslova životne sredine stvara i nove uslove i obilje novih resursa i mogućnosti preživljavanja, što omoguć ava glodarima da se veoma uspešno prilagode životu u gradovima gde se njihov broj može višestruko povećati. Prilagodljivo ponašanje je jedna od najvažnijih osobina koja omoguć ava životinjama da napreduju i opstaju u prisustvu ljudi. Kućni miševi koji su duže vreme u suživotu sa čovekom pokazuju bolje rezultate u rešavanju određenih prepreka koje ih vode do hrane, dok populacije sivih pacova koje žive u urbanim područjima imaju homogeniju i kvalitetniju ishranu, nego one populacije koje su živele van urbanih sredina. Konstantan porast broja stanovnika na zemlji, kao i u gradovima prati porast broja glodara što će usloviti deratizaciju kao ključnu preventivnu meru od štetnih efekata glodara. Proces kontrole i regulacija brojnosti glodara u budućnosti se mora prilagoditi uslovima sredine gde se deratzacija izvodi.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
T1  - Komensalni glodari u urbanim i ruralnim sredinama: sličnosti i razlike
SP  - 143
EP  - 150
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4001
ER  - 

@conference{
author = "Drašković, Vladimir and Glišić, Milica and Teodorović, Radislava and Đorđević, Milutin and Nenadović, Katarina and Cvetković, Ružica and Janković, Ljiljana",
year = "2024",
abstract = "Glodari predstavljaju najzastupljenije vrste sisara na planeti zemlji. Od svih vrsta sisara 44% njih čine glodari, a od svih glodara samo 5-10% se smatraju štetočinama u urbanim i ruralnim područjima. Prisustvo glodara u urbanim i u ruralnim ekosistemima ima veliki uticaj na javno zdravlje i ekonomiju. Urbanizacija je jedna od najbržih i najraširenijih promena životne sredine izazvana uticajem čoveka. Proces urbanizacije pored promene uslova životne sredine stvara i nove uslove i obilje novih resursa i mogućnosti preživljavanja, što omoguć ava glodarima da se veoma uspešno prilagode životu u gradovima gde se njihov broj može višestruko povećati. Prilagodljivo ponašanje je jedna od najvažnijih osobina koja omoguć ava životinjama da napreduju i opstaju u prisustvu ljudi. Kućni miševi koji su duže vreme u suživotu sa čovekom pokazuju bolje rezultate u rešavanju određenih prepreka koje ih vode do hrane, dok populacije sivih pacova koje žive u urbanim područjima imaju homogeniju i kvalitetniju ishranu, nego one populacije koje su živele van urbanih sredina. Konstantan porast broja stanovnika na zemlji, kao i u gradovima prati porast broja glodara što će usloviti deratizaciju kao ključnu preventivnu meru od štetnih efekata glodara. Proces kontrole i regulacija brojnosti glodara u budućnosti se mora prilagoditi uslovima sredine gde se deratzacija izvodi.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024",
title = "Komensalni glodari u urbanim i ruralnim sredinama: sličnosti i razlike",
pages = "143-150",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4001"
}

Drašković, V., Glišić, M., Teodorović, R., Đorđević, M., Nenadović, K., Cvetković, R.,& Janković, L.. (2024). Komensalni glodari u urbanim i ruralnim sredinama: sličnosti i razlike. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 143-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4001

Drašković V, Glišić M, Teodorović R, Đorđević M, Nenadović K, Cvetković R, Janković L. Komensalni glodari u urbanim i ruralnim sredinama: sličnosti i razlike. in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024. 2024;:143-150.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4001 .

Drašković, Vladimir, Glišić, Milica, Teodorović, Radislava, Đorđević, Milutin, Nenadović, Katarina, Cvetković, Ružica, Janković, Ljiljana, "Komensalni glodari u urbanim i ruralnim sredinama: sličnosti i razlike" in 35. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 29. maj - 1. jun 2024 (2024):143-150,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_4001 .

TY  - CONF
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Glišić, Milica
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2952
AB  - Pretpostavlja se da je čovek počeo da ostvaruje bliski kontakt sa glodarima od ranog neolita, kada je počeo da skladišti hranu. Od tog trenutka, pa sve do danas, ljudi pokušavaju na različite načine da regulišu brojnost štetnih glodara. Preventivnim merama se sprečava naseljavanje glodara u objekte za smeštaj životinja, ljudi i hrane. Kada glodari nasele neki objekat postoji niz metoda kojima se reguliše njihova brojnost, a te metode se dele na: mehaničke, fizičke, biološke, genetičke i hemijske metode. Upotreba hemijskih metoda, tj. antikoagulantnih rodenticida u praksi je poznata poslednjih sto godina i predstavlja uobičajenu praksu regulacije brojnosti štetnih glodara. Pored toga što danas postoji veliki broj hemijskih jedinjenja za deratizaciju, rezistencija glodara predstavlja veliki problem regulacije njihove brojnosti. Zbog toga se u budućnosti očekuje multidisciplinarni pristup za rešavanje ovog problema uz poboljšavanje postojećih i razvoj multitehnoloških proizvoda za deratizaciju.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi
SP  - 229
EP  - 237
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952
ER  - 

@conference{
author = "Drašković, Vladimir and Glišić, Milica and Teodorović, Radislava and Đorđević, Milutin and Nenadović, Katarina and Cvetković, Ružica and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Pretpostavlja se da je čovek počeo da ostvaruje bliski kontakt sa glodarima od ranog neolita, kada je počeo da skladišti hranu. Od tog trenutka, pa sve do danas, ljudi pokušavaju na različite načine da regulišu brojnost štetnih glodara. Preventivnim merama se sprečava naseljavanje glodara u objekte za smeštaj životinja, ljudi i hrane. Kada glodari nasele neki objekat postoji niz metoda kojima se reguliše njihova brojnost, a te metode se dele na: mehaničke, fizičke, biološke, genetičke i hemijske metode. Upotreba hemijskih metoda, tj. antikoagulantnih rodenticida u praksi je poznata poslednjih sto godina i predstavlja uobičajenu praksu regulacije brojnosti štetnih glodara. Pored toga što danas postoji veliki broj hemijskih jedinjenja za deratizaciju, rezistencija glodara predstavlja veliki problem regulacije njihove brojnosti. Zbog toga se u budućnosti očekuje multidisciplinarni pristup za rešavanje ovog problema uz poboljšavanje postojećih i razvoj multitehnoloških proizvoda za deratizaciju.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi",
pages = "229-237",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952"
}

Drašković, V., Glišić, M., Teodorović, R., Đorđević, M., Nenadović, K., Cvetković, R.,& Janković, L.. (2023). Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi. in 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 229-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952

Drašković V, Glišić M, Teodorović R, Đorđević M, Nenadović K, Cvetković R, Janković L. Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi. in 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:229-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952 .

Drašković, Vladimir, Glišić, Milica, Teodorović, Radislava, Đorđević, Milutin, Nenadović, Katarina, Cvetković, Ružica, Janković, Ljiljana, "Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi" in 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):229-237,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952 .

TY  - GEN
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Pešić, Branislav
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3112
AB  - Pašnjački uzgoj domaćih preživara može imati značajan uticaj na životnu
sredinu i biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta. Održivo upravljanje
pašnjacima može pozitivno uticati na očuvanje prirodnih zelenih površina,
biodiverzitet ptica, divljači i drugih vrsta životinja. Pašnjaci su izvor hrane i
stanište za mnoge vrste životinja i biljaka. Međutim, nepravilno upravljanje
pašnjacima može dovesti do degradacije zemljišta, smanjenja raznolikosti
biljaka i životinja, kao i nestanka životinjskih vrsta sa određenih geografskih
područja. Prekomerna ispaša, upotreba pesticida i drugih hemikalija mogu
imati štetan uticaj na biodiverzitet. Stoga je važno uspostaviti održivo upravljanje pašnjacima koje će podrazumevati plansko korišćenje pašnjaka, primenom odgovarajućih metoda ispaše. Cilj planskog korišćenja pašnjaka je
održati ravnotežu između potreba domaćih i divljih preživara uz očuvanja
biodiverziteta. Jedna od ključnih mera je definisanje optimalnog broja grla
domaćih preživara na određenoj površini, sa tzv. rotacionim sistemom ispaše, u
cilju odmora određenih pašnjačkih površina i obnove vegetacije, što
omogućava očuvanje raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta na određenom
području. Uz pravilno upravljanje pašnjacima, mogu se postići brojni ekološki,
ekonomski i socijalni benefiti.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
T1  - Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta
IS  - 140
EP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112
ER  - 

@misc{
author = "Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Teodorović, Radislava and Pešić, Branislav",
year = "2023",
abstract = "Pašnjački uzgoj domaćih preživara može imati značajan uticaj na životnu
sredinu i biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta. Održivo upravljanje
pašnjacima može pozitivno uticati na očuvanje prirodnih zelenih površina,
biodiverzitet ptica, divljači i drugih vrsta životinja. Pašnjaci su izvor hrane i
stanište za mnoge vrste životinja i biljaka. Međutim, nepravilno upravljanje
pašnjacima može dovesti do degradacije zemljišta, smanjenja raznolikosti
biljaka i životinja, kao i nestanka životinjskih vrsta sa određenih geografskih
područja. Prekomerna ispaša, upotreba pesticida i drugih hemikalija mogu
imati štetan uticaj na biodiverzitet. Stoga je važno uspostaviti održivo upravljanje pašnjacima koje će podrazumevati plansko korišćenje pašnjaka, primenom odgovarajućih metoda ispaše. Cilj planskog korišćenja pašnjaka je
održati ravnotežu između potreba domaćih i divljih preživara uz očuvanja
biodiverziteta. Jedna od ključnih mera je definisanje optimalnog broja grla
domaćih preživara na određenoj površini, sa tzv. rotacionim sistemom ispaše, u
cilju odmora određenih pašnjačkih površina i obnove vegetacije, što
omogućava očuvanje raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta na određenom
području. Uz pravilno upravljanje pašnjacima, mogu se postići brojni ekološki,
ekonomski i socijalni benefiti.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023",
title = "Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta",
number = "140",
pages = "153",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112"
}

Đorđević, M., Janković, L., Drašković, V., Cvetković, R., Vučinić, M., Nenadović, K., Teodorović, R.,& Pešić, B.. (2023). Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine.(140).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112

Đorđević M, Janković L, Drašković V, Cvetković R, Vučinić M, Nenadović K, Teodorović R, Pešić B. Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023. 2023;(140):null-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112 .

Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Teodorović, Radislava, Pešić, Branislav, "Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta" in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023, no. 140 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Bugarski, Dejan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3117
AB  - Potražnja za proizvodima životinjskog porekla iz organskih sistema gajenja
povećava se zbog sve veće želje za proizvodima koji imaju ograničenu ili su
potpuno eliminisali upotrebu sintetičkih sredstava i poseduju visoke standarde
dobrobiti životinja. Glavni izazov sa kojima se suočavaju sistemi organske proizvodnje su menadžment i zdravlje životinja. Pojava kliničkih i subkliničkih
bolesti koje su zabeležene u konvencionalnim sistemima gajenja životinja javljaju se i u organskim sistemima, a glavni problemi su mastitis, hromost i
neplodnost. Međutim, veličina pojave bolesti može biti niža ili viša u organskim
sistemima gajenja zbog različitog menadžmenta i standarda definisanih za organsku proizvodnju koji, na primer, zabranjuju rutinsku upotrebu konvencionalnih lekova i zahtevaju ishranu sa visokim sadržajem kabaste hrane.
Organske farme koriste kombinaciju alternativnih, komplementarnih i konvencionalnih lekova za održavanje zdravlja životinja i u mnogim slučajevima oni su
jednako efikasni kao i način lečenja koji se koristi u neorganskoj proizvodnji.
Međutim, za razliku od neorganskih sistema gajenja, još uvek nedostaje naučna
procena organski prihvatljive terapije koje proizvođači organskih životinja
mogu da koriste kada trenutne prakse lečenja nisu dovoljne za održavanje
zdravlja životinja.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
C3  - Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
T1  - Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji
SP  - 239
EP  - 250
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Ilić, Tamara and Bugarski, Dejan",
year = "2023",
abstract = "Potražnja za proizvodima životinjskog porekla iz organskih sistema gajenja
povećava se zbog sve veće želje za proizvodima koji imaju ograničenu ili su
potpuno eliminisali upotrebu sintetičkih sredstava i poseduju visoke standarde
dobrobiti životinja. Glavni izazov sa kojima se suočavaju sistemi organske proizvodnje su menadžment i zdravlje životinja. Pojava kliničkih i subkliničkih
bolesti koje su zabeležene u konvencionalnim sistemima gajenja životinja javljaju se i u organskim sistemima, a glavni problemi su mastitis, hromost i
neplodnost. Međutim, veličina pojave bolesti može biti niža ili viša u organskim
sistemima gajenja zbog različitog menadžmenta i standarda definisanih za organsku proizvodnju koji, na primer, zabranjuju rutinsku upotrebu konvencionalnih lekova i zahtevaju ishranu sa visokim sadržajem kabaste hrane.
Organske farme koriste kombinaciju alternativnih, komplementarnih i konvencionalnih lekova za održavanje zdravlja životinja i u mnogim slučajevima oni su
jednako efikasni kao i način lečenja koji se koristi u neorganskoj proizvodnji.
Međutim, za razliku od neorganskih sistema gajenja, još uvek nedostaje naučna
procena organski prihvatljive terapije koje proizvođači organskih životinja
mogu da koriste kada trenutne prakse lečenja nisu dovoljne za održavanje
zdravlja životinja.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023",
title = "Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji",
pages = "239-250",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Đorđević, M., Janković, L., Teodorović, R., Drašković, V., Ilić, T.,& Bugarski, D.. (2023). Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 239-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117

Nenadović K, Vučinić M, Đorđević M, Janković L, Teodorović R, Drašković V, Ilić T, Bugarski D. Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023. 2023;:239-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Ilić, Tamara, Bugarski, Dejan, "Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji" in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023 (2023):239-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Radanović, Oliver
AU  - Zdravković, Nemanja
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Pešić, Branislav
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3121
AB  - Stalni kontakt mlečne žlezde sa površinama koji su potencijalni nosioci patogena i visoki standardi koji se odnose na kvalitet i higijensku ispravnost mleka,
uslovljavaju potrebu da se kontinuirano primenjuju higijenske mere u postupku
muže. Količina, kvalitet i higijenska ispravnost mleka kao ključni faktori uspešnosti farmskog uzgoja krava, zavise pored smeštajnih uslova i od higijene muže, čiji
posebno značajan deo je higijena vimena krava. Jedna od najvažnijih mera koje
se kontinuirano sprovode u cilju održavanja higijene vimena je dezinfekcija, kao
mera čiji je prvenstveni zadatak eliminacija potencijalnih patogena u cilju o«uvanja zdravlja vimena, koli«ine i kvaliteta mleka. Velike ekonomske štete uzrokovane mastitima, i problemi u primeni antibotika u kurativi istih, zahtevaju posebnu
pažnju u izradi i sprovođenju planova kontrole mastitisa, u kojima ključno mesto
ima dezinfekcija vimena pre i posle muže. Razvoj novih dezinficijensa na bazi nano
srebra, sa dobrim efektom na zdravlje vimena i očuvanje količine i kvaliteta mleka
je jedan od budućih pravaca prevencije bolesti mlečne žlezde i očuvanja količine i
kvaliteta mleka.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava
SP  - 5
EP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Radanović, Oliver and Zdravković, Nemanja and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Teodorović, Radislava and Pešić, Branislav",
year = "2023",
abstract = "Stalni kontakt mlečne žlezde sa površinama koji su potencijalni nosioci patogena i visoki standardi koji se odnose na kvalitet i higijensku ispravnost mleka,
uslovljavaju potrebu da se kontinuirano primenjuju higijenske mere u postupku
muže. Količina, kvalitet i higijenska ispravnost mleka kao ključni faktori uspešnosti farmskog uzgoja krava, zavise pored smeštajnih uslova i od higijene muže, čiji
posebno značajan deo je higijena vimena krava. Jedna od najvažnijih mera koje
se kontinuirano sprovode u cilju održavanja higijene vimena je dezinfekcija, kao
mera čiji je prvenstveni zadatak eliminacija potencijalnih patogena u cilju o«uvanja zdravlja vimena, koli«ine i kvaliteta mleka. Velike ekonomske štete uzrokovane mastitima, i problemi u primeni antibotika u kurativi istih, zahtevaju posebnu
pažnju u izradi i sprovođenju planova kontrole mastitisa, u kojima ključno mesto
ima dezinfekcija vimena pre i posle muže. Razvoj novih dezinficijensa na bazi nano
srebra, sa dobrim efektom na zdravlje vimena i očuvanje količine i kvaliteta mleka
je jedan od budućih pravaca prevencije bolesti mlečne žlezde i očuvanja količine i
kvaliteta mleka.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava",
pages = "5-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121"
}

Đorđević, M., Janković, L., Drašković, V., Cvetković, R., Radanović, O., Zdravković, N., Vučinić, M., Nenadović, K., Teodorović, R.,& Pešić, B.. (2023). Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121

Đorđević M, Janković L, Drašković V, Cvetković R, Radanović O, Zdravković N, Vučinić M, Nenadović K, Teodorović R, Pešić B. Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121 .

Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Radanović, Oliver, Zdravković, Nemanja, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Teodorović, Radislava, Pešić, Branislav, "Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):5-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121 .

TY  - CONF
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Plavša, Nada
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3124
AB  - Redovna primena dezinfekcionih sredstava, predstavlja ključnu meru za kontrolu broja mikroorganizama prisutnih u objektima. Različiti tipovi dezinfekcionih sredstava imaju i različite mehanizme delovanja na mikroorganizame. Efikasnost dezinfekcionih sredstava je pod uticajem mnogobrojnih spoljašnjih faktora
kao što su koncentracija dezinfekcionog sredstva, dužina kontakta, temperatura,
spektar delovanja, ali i način primene. Takođe, efikasnost primenjenog sredstva
zavisi i od karakteristika mikroorganizama. Najveći problem prilikom odabira
dezinfekcionog sredstva predstavlja pojava velikog broja mikroorganizama koji
su rezistentni prema nekim grupama dezinfekcionih sredstava. Rezistencija na dezinfekciona sredstva ima ozbiljan potencijal da promeni naš način života, posebno
zbog otežanog procesa dezinfekcije usled formiranja biofilmova na površinama u
industriji hrane kao i u zdravstvenim ustanovama.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva
SP  - 38
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124
ER  - 

@conference{
author = "Teodorović, Radislava and Đorđević, Milutin and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Plavša, Nada and Nenadović, Katarina and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Redovna primena dezinfekcionih sredstava, predstavlja ključnu meru za kontrolu broja mikroorganizama prisutnih u objektima. Različiti tipovi dezinfekcionih sredstava imaju i različite mehanizme delovanja na mikroorganizame. Efikasnost dezinfekcionih sredstava je pod uticajem mnogobrojnih spoljašnjih faktora
kao što su koncentracija dezinfekcionog sredstva, dužina kontakta, temperatura,
spektar delovanja, ali i način primene. Takođe, efikasnost primenjenog sredstva
zavisi i od karakteristika mikroorganizama. Najveći problem prilikom odabira
dezinfekcionog sredstva predstavlja pojava velikog broja mikroorganizama koji
su rezistentni prema nekim grupama dezinfekcionih sredstava. Rezistencija na dezinfekciona sredstva ima ozbiljan potencijal da promeni naš način života, posebno
zbog otežanog procesa dezinfekcije usled formiranja biofilmova na površinama u
industriji hrane kao i u zdravstvenim ustanovama.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva",
pages = "38-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124"
}

Teodorović, R., Đorđević, M., Drašković, V., Cvetković, R., Plavša, N., Nenadović, K.,& Janković, L.. (2023). Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 38-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124

Teodorović R, Đorđević M, Drašković V, Cvetković R, Plavša N, Nenadović K, Janković L. Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:38-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124 .

Teodorović, Radislava, Đorđević, Milutin, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Plavša, Nada, Nenadović, Katarina, Janković, Ljiljana, "Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):38-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124 .

TY  - CONF
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Zdravković, Nemanja
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3125
AB  - Parvoviroza pasa je veoma zarazna bolest pasa čiji je uzro«nik pseći parvovirus
tip 2 (CPV-2). Kontaminacija objekata i njihovog okruženja je česta uprkos vakcinaciji pasa protiv parvovirusa. Poseban problem predstavlja otpornost virusa u
spoljašnjoj sredini tokom dužeg perioda sa mogućnošću prenošenja na prijemčivog domaćina, ali i njegova otpornost prema večini dezinfekcionih sredstava. Parvovirus pokazuje osetljivost prema halogenima, kao što je natrijum-hipohlorit koji
se sve češće koristi u procesima dezinfekcije u odgajiva«nicama širom sveta. Dobra
higijenska praksa i dezinfekcija u odgajivačnicama, ali i kontinuirana edukacija
vlasnika mogu smanjiti rizik od pojave oboljenja.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa
SP  - 44
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125
ER  - 

@conference{
author = "Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Zdravković, Nemanja and Đorđević, Milutin",
year = "2023",
abstract = "Parvoviroza pasa je veoma zarazna bolest pasa čiji je uzro«nik pseći parvovirus
tip 2 (CPV-2). Kontaminacija objekata i njihovog okruženja je česta uprkos vakcinaciji pasa protiv parvovirusa. Poseban problem predstavlja otpornost virusa u
spoljašnjoj sredini tokom dužeg perioda sa mogućnošću prenošenja na prijemčivog domaćina, ali i njegova otpornost prema večini dezinfekcionih sredstava. Parvovirus pokazuje osetljivost prema halogenima, kao što je natrijum-hipohlorit koji
se sve češće koristi u procesima dezinfekcije u odgajiva«nicama širom sveta. Dobra
higijenska praksa i dezinfekcija u odgajivačnicama, ali i kontinuirana edukacija
vlasnika mogu smanjiti rizik od pojave oboljenja.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa",
pages = "44-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125"
}

Cvetković, R., Drašković, V., Janković, L., Teodorović, R., Nenadović, K., Vučinić, M., Zdravković, N.,& Đorđević, M.. (2023). Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 44-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125

Cvetković R, Drašković V, Janković L, Teodorović R, Nenadović K, Vučinić M, Zdravković N, Đorđević M. Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:44-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125 .

Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Zdravković, Nemanja, Đorđević, Milutin, "Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa" in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):44-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125 .

TY  - CONF
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Nenadović, Katarina
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3127
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Biosigurnost i dobrobit čoveka
SP  - 77
EP  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127
ER  - 

@conference{
author = "Vučinić, Marijana and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Nenadović, Katarina",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Biosigurnost i dobrobit čoveka",
pages = "77-87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127"
}

Vučinić, M., Đorđević, M., Janković, L., Cvetković, R., Drašković, V.,& Nenadović, K.. (2023). Biosigurnost i dobrobit čoveka. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127

Vučinić M, Đorđević M, Janković L, Cvetković R, Drašković V, Nenadović K. Biosigurnost i dobrobit čoveka. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127 .

Vučinić, Marijana, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Nenadović, Katarina, "Biosigurnost i dobrobit čoveka" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):77-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127 .

TY  - CONF
AU  - Pavlović, Ivan
AU  - Caro-Petrović, Violeta
AU  - Stanojević, Slobodan
AU  - Zdravković, Nemanja
AU  - Pavlović, Marija
AU  - Tasić, Aleksandra
AU  - Vasić, Ana
AU  - Bojkovski, Jovan
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3128
AB  - Na osnovu istraživanja u svetu i kod nas oboljenja parazitske etiologije dominiraju kod ovaca i koza i po prevalenci i po incidenci, praćena su značajnim morbiditetom i umerenim mortalitetom. Osnovni cilj programa kontrole parazitskih
infekcija jeste podizanje zdravstvenog statusa ovaca i koza u Republici Srbiji. Spre-
čavanjem pojave i širenja parazitskih infekcija preduzimanjem određenih preventivnih mera ima osnovni zadatak smanjenje prevalencije parazita, čime se postiže
da na klanice dospe što manji broj inficiranih životinja. Primena ovog integrisanog koncepta kontrole infekcije parazitima zahteva sistematsko praćenje infekcije
na pašnjacima, farmama i klanicama pre i posle primenjenih mera. Biosigurnost,
dobrobit, dobra proizvođačka praksa i analiza rizika na kriti«nim kontrolnim tač-
kama na farmama i na pašnjacima su veoma značajani elementi za intenzivnu
proizvodnju ovaca i koza. Planska primena biosigurnosnih mera presudna je u
zaštiti zdravlja malih preživara i uspeha proizvodnje.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Biosigurnosne mere u kontroli parazitskih infekcija malih preživara
SP  - 124
EP  - 132
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3128
ER  - 

@conference{
author = "Pavlović, Ivan and Caro-Petrović, Violeta and Stanojević, Slobodan and Zdravković, Nemanja and Pavlović, Marija and Tasić, Aleksandra and Vasić, Ana and Bojkovski, Jovan and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Na osnovu istraživanja u svetu i kod nas oboljenja parazitske etiologije dominiraju kod ovaca i koza i po prevalenci i po incidenci, praćena su značajnim morbiditetom i umerenim mortalitetom. Osnovni cilj programa kontrole parazitskih
infekcija jeste podizanje zdravstvenog statusa ovaca i koza u Republici Srbiji. Spre-
čavanjem pojave i širenja parazitskih infekcija preduzimanjem određenih preventivnih mera ima osnovni zadatak smanjenje prevalencije parazita, čime se postiže
da na klanice dospe što manji broj inficiranih životinja. Primena ovog integrisanog koncepta kontrole infekcije parazitima zahteva sistematsko praćenje infekcije
na pašnjacima, farmama i klanicama pre i posle primenjenih mera. Biosigurnost,
dobrobit, dobra proizvođačka praksa i analiza rizika na kriti«nim kontrolnim tač-
kama na farmama i na pašnjacima su veoma značajani elementi za intenzivnu
proizvodnju ovaca i koza. Planska primena biosigurnosnih mera presudna je u
zaštiti zdravlja malih preživara i uspeha proizvodnje.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Biosigurnosne mere u kontroli parazitskih infekcija malih preživara",
pages = "124-132",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3128"
}

Pavlović, I., Caro-Petrović, V., Stanojević, S., Zdravković, N., Pavlović, M., Tasić, A., Vasić, A., Bojkovski, J.,& Janković, L.. (2023). Biosigurnosne mere u kontroli parazitskih infekcija malih preživara. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 124-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3128

Pavlović I, Caro-Petrović V, Stanojević S, Zdravković N, Pavlović M, Tasić A, Vasić A, Bojkovski J, Janković L. Biosigurnosne mere u kontroli parazitskih infekcija malih preživara. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:124-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3128 .

Pavlović, Ivan, Caro-Petrović, Violeta, Stanojević, Slobodan, Zdravković, Nemanja, Pavlović, Marija, Tasić, Aleksandra, Vasić, Ana, Bojkovski, Jovan, Janković, Ljiljana, "Biosigurnosne mere u kontroli parazitskih infekcija malih preživara" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):124-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3128 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Bugarski, Dejan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3129
AB  - Vaši mogu da predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi, kućnih ljubimaca i farmskih životinja, ne samo kroz svoje navike hranjenja krvlju ili grickanje, već i zbog
sposobnosti da prenose patogene. Humana vaš je indirektno uticala na istoriju
prenoseći patogene uzročnike epidemijskog tifusa i rovovske groznice. Identifikovano je skoro 5000 vrsta vaši, od kojih oko 4000 parazitira na pticama i 800 na sisarim. Vaši su prisutne na svim kontinentima i staništima koje zauzimaju životinje
i ptice domaćini. Ima ih čak i na Antarktiku, gde pingvini nose 15 vrsta vaši (iz rodova Austrogonoides i Nesiotinus). Phthiraptera se dele na dve glavne morfološki
različite grupe prema tipu usnog aparata: Anoplura, koje poseduju usni aparat za
sisanje, i Mallophaga, sa usnim aparatom za grickanje. Sve vaši koje sisaju krv su
obligatni, hematofagni ektoparaziti sisara, dok su vaši koje grickaju raznovrsniji i
mogu se naći kod sisara, ptica i torbara. Iako se grickanjem može uneti i krv, većina vrsta vaši koje grickaju hrane se perjem, krznom, kožom i proizvodima od kože
domaćina. Usled razli«itih strategija hranjenja ove dve grupe, vaši koje se hrane
krvlju su daleko važnije od vaši koje grickaju zbog prenošenja patogena na svoje
domaćine.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja
SP  - 184
EP  - 200
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Bugarski, Dejan and Ilić, Tamara",
year = "2023",
abstract = "Vaši mogu da predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi, kućnih ljubimaca i farmskih životinja, ne samo kroz svoje navike hranjenja krvlju ili grickanje, već i zbog
sposobnosti da prenose patogene. Humana vaš je indirektno uticala na istoriju
prenoseći patogene uzročnike epidemijskog tifusa i rovovske groznice. Identifikovano je skoro 5000 vrsta vaši, od kojih oko 4000 parazitira na pticama i 800 na sisarim. Vaši su prisutne na svim kontinentima i staništima koje zauzimaju životinje
i ptice domaćini. Ima ih čak i na Antarktiku, gde pingvini nose 15 vrsta vaši (iz rodova Austrogonoides i Nesiotinus). Phthiraptera se dele na dve glavne morfološki
različite grupe prema tipu usnog aparata: Anoplura, koje poseduju usni aparat za
sisanje, i Mallophaga, sa usnim aparatom za grickanje. Sve vaši koje sisaju krv su
obligatni, hematofagni ektoparaziti sisara, dok su vaši koje grickaju raznovrsniji i
mogu se naći kod sisara, ptica i torbara. Iako se grickanjem može uneti i krv, većina vrsta vaši koje grickaju hrane se perjem, krznom, kožom i proizvodima od kože
domaćina. Usled razli«itih strategija hranjenja ove dve grupe, vaši koje se hrane
krvlju su daleko važnije od vaši koje grickaju zbog prenošenja patogena na svoje
domaćine.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja",
pages = "184-200",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Đorđević, M., Janković, L., Teodorović, R., Drašković, V., Cvetković, R., Bugarski, D.,& Ilić, T.. (2023). Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 184-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129

Nenadović K, Vučinić M, Đorđević M, Janković L, Teodorović R, Drašković V, Cvetković R, Bugarski D, Ilić T. Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:184-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Bugarski, Dejan, Ilić, Tamara, "Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja" in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):184-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129 .

TY  - CONF
AU  - Relić, Renata
AU  - Davidović, Vesna
AU  - Ivetić, Aleksandra
AU  - Prijić, Željana
AU  - Pavlović, Ivana
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3132
AB  - Biljke se od davnina koriste u tretmanu raznih bolesti, među kojima su i one
koje izazivaju spoljašnji i unutrašnji paraziti životinja i ljudi. Jedno vreme zanemareno, njihovo korišćenje danas sve više ponovo dobija na značaju u odnosu na
sintetske antiparazitske preparate. Mnoge lekovite biljke koriste se kao začini u
hrani za ljude, ali se dodaju i u hranu za životinje, gde mogu da ispolje svoje antiparazitsko dejstvo. U ovom radu prikazane su neke od mnogobrojnih biljnih vrsta
sa antiparazitskim efektom, koje rastu na našem području ili se mogu naći u prodaji u vidu gotovih preparata.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Lekovito i začinsko bilje u kontroli parazita životinja i ljudi
SP  - 249
EP  - 258
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3132
ER  - 

@conference{
author = "Relić, Renata and Davidović, Vesna and Ivetić, Aleksandra and Prijić, Željana and Pavlović, Ivana and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Biljke se od davnina koriste u tretmanu raznih bolesti, među kojima su i one
koje izazivaju spoljašnji i unutrašnji paraziti životinja i ljudi. Jedno vreme zanemareno, njihovo korišćenje danas sve više ponovo dobija na značaju u odnosu na
sintetske antiparazitske preparate. Mnoge lekovite biljke koriste se kao začini u
hrani za ljude, ali se dodaju i u hranu za životinje, gde mogu da ispolje svoje antiparazitsko dejstvo. U ovom radu prikazane su neke od mnogobrojnih biljnih vrsta
sa antiparazitskim efektom, koje rastu na našem području ili se mogu naći u prodaji u vidu gotovih preparata.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Lekovito i začinsko bilje u kontroli parazita životinja i ljudi",
pages = "249-258",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3132"
}

Relić, R., Davidović, V., Ivetić, A., Prijić, Ž., Pavlović, I.,& Janković, L.. (2023). Lekovito i začinsko bilje u kontroli parazita životinja i ljudi. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 249-258.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3132

Relić R, Davidović V, Ivetić A, Prijić Ž, Pavlović I, Janković L. Lekovito i začinsko bilje u kontroli parazita životinja i ljudi. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:249-258.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3132 .

Relić, Renata, Davidović, Vesna, Ivetić, Aleksandra, Prijić, Željana, Pavlović, Ivana, Janković, Ljiljana, "Lekovito i začinsko bilje u kontroli parazita životinja i ljudi" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):249-258,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3132 .

TY  - CONF
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Relić, Renata
AU  - Pavlović, Ivan
AU  - Pintarič, Štefan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3133
AB  - Formaldehid je efikasno sredstvo koje se koristi za dezinfekciju živinarskih farmi i nasadnih jaja. ,ista jaja treba da se fumigiraju pre inkubacije na sobnoj temperaturi (25C) najmanje 20 minuta, sa minimalnom koncentracijom od 600 mg
gasa formaldehida po m͵
 (tj. 10 g paraformaldehida ili 45 ml 40% formalina i
30 g KMnO4). Fumigacija u ovim uslovima uništava 99,8% mikroorganizama na
površini ljuske i nije povezana sa povećanom smrtnošću embriona. Fumigaciju ne
treba raditi tokom prvih 9 dana inkubacije. Fumigacija prilikom izleganja može
oštetiti respiratorni sistem pilića i imati štetne posledice po zdravlje i proizvodne
performanse pilića. Formaldehid je takođe opasan po zdravlje ljudi.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom
SP  - 261
EP  - 269
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133
ER  - 

@conference{
author = "Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin and Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Nenadović, Katarina and Cvetković, Ružica and Relić, Renata and Pavlović, Ivan and Pintarič, Štefan",
year = "2023",
abstract = "Formaldehid je efikasno sredstvo koje se koristi za dezinfekciju živinarskih farmi i nasadnih jaja. ,ista jaja treba da se fumigiraju pre inkubacije na sobnoj temperaturi (25C) najmanje 20 minuta, sa minimalnom koncentracijom od 600 mg
gasa formaldehida po m͵
 (tj. 10 g paraformaldehida ili 45 ml 40% formalina i
30 g KMnO4). Fumigacija u ovim uslovima uništava 99,8% mikroorganizama na
površini ljuske i nije povezana sa povećanom smrtnošću embriona. Fumigaciju ne
treba raditi tokom prvih 9 dana inkubacije. Fumigacija prilikom izleganja može
oštetiti respiratorni sistem pilića i imati štetne posledice po zdravlje i proizvodne
performanse pilića. Formaldehid je takođe opasan po zdravlje ljudi.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom",
pages = "261-269",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133"
}

Janković, L., Đorđević, M., Teodorović, R., Drašković, V., Nenadović, K., Cvetković, R., Relić, R., Pavlović, I.,& Pintarič, Š.. (2023). Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 261-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133

Janković L, Đorđević M, Teodorović R, Drašković V, Nenadović K, Cvetković R, Relić R, Pavlović I, Pintarič Š. Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:261-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133 .

Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Nenadović, Katarina, Cvetković, Ružica, Relić, Renata, Pavlović, Ivan, Pintarič, Štefan, "Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom" in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):261-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Maletić, Milan
AU  - Pauković, Dragiša
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Fratrić, Natalija
AU  - Aleksić Radojković, Jelena
AU  - Vučinić, Marijana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3215
AB  - Upotreba parametara reprodukcije kao indikatora dobrobiti životinja ima
ograničenja i zato ove parametre treba posmatrati samo kao indirektne indikatore
dobrobiti. Međutim, reprodukcija može imati direktne negativne efekte na dobrobit
životinja kroz distokiju, abortus, metritis i drugo. Na nivou farme, stopa fertiliteta
naglašava samo biološke performanse stada, ali ne uzima u obzir dobrobit pojedinih
životinja. Dobar reproduktivni učinak ne znači automatski zadovoljavajuću dobrobit
životinja, pošto su domestikacija i ciljani programi uzgoja doveli do davanja prioriteta
visokim produktivnim i reproduktivnim performansama kod većine savremenih vrsta
životinja na farmi. Smanjen reproduktivni učinak na farmama goveda može ukazivati
na prisustvo problema koja se odnose i na dobrobit životinja. U mnogim istraživanjima
je utvrđeno da prenaseljenost, loši higijenski uslovi, toplotni stres i nemogućnost
ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja kao što je ispaša utiču na lučenje
adrenokortikotropnog hormona (ACTH) i kortizola. Neuravnoteženo lučenje ovih
hormona može izazvati poremećaj ciklusa jajnika i i uticati na imunski odgovor
reproduktivnog trakta. Visok rizik od ovih poremećaja može uzrokovati smanjene
performanse reprodukcije kao što je produžen servis period, smanjena stopa začeća i
povećan interval teljenja. Sa druge strane, veštačko osemenjavanje može pružiti
potencijalne prednosti za dobrobit životinja jer ova praksa smanjuje rizik od
prenošenja bolesti i povreda i omogućava odabir specifičnih performansi koje
potomstvo nasleđuje od bika. Nasuprot tome, sposobnost životinja da ispolji
reproduktivno ponašanje kao što je ekspresija estrusa, aspekt koji može da doprinese dobrobiti životinja, često je ograničen na komercijalnim farmama koje je posebno
evidentno u vezanom sistemu gajenja goveda.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda
SP  - 78
EP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Maletić, Milan and Pauković, Dragiša and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Fratrić, Natalija and Aleksić Radojković, Jelena and Vučinić, Marijana",
year = "2023",
abstract = "Upotreba parametara reprodukcije kao indikatora dobrobiti životinja ima
ograničenja i zato ove parametre treba posmatrati samo kao indirektne indikatore
dobrobiti. Međutim, reprodukcija može imati direktne negativne efekte na dobrobit
životinja kroz distokiju, abortus, metritis i drugo. Na nivou farme, stopa fertiliteta
naglašava samo biološke performanse stada, ali ne uzima u obzir dobrobit pojedinih
životinja. Dobar reproduktivni učinak ne znači automatski zadovoljavajuću dobrobit
životinja, pošto su domestikacija i ciljani programi uzgoja doveli do davanja prioriteta
visokim produktivnim i reproduktivnim performansama kod većine savremenih vrsta
životinja na farmi. Smanjen reproduktivni učinak na farmama goveda može ukazivati
na prisustvo problema koja se odnose i na dobrobit životinja. U mnogim istraživanjima
je utvrđeno da prenaseljenost, loši higijenski uslovi, toplotni stres i nemogućnost
ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja kao što je ispaša utiču na lučenje
adrenokortikotropnog hormona (ACTH) i kortizola. Neuravnoteženo lučenje ovih
hormona može izazvati poremećaj ciklusa jajnika i i uticati na imunski odgovor
reproduktivnog trakta. Visok rizik od ovih poremećaja može uzrokovati smanjene
performanse reprodukcije kao što je produžen servis period, smanjena stopa začeća i
povećan interval teljenja. Sa druge strane, veštačko osemenjavanje može pružiti
potencijalne prednosti za dobrobit životinja jer ova praksa smanjuje rizik od
prenošenja bolesti i povreda i omogućava odabir specifičnih performansi koje
potomstvo nasleđuje od bika. Nasuprot tome, sposobnost životinja da ispolji
reproduktivno ponašanje kao što je ekspresija estrusa, aspekt koji može da doprinese dobrobiti životinja, često je ograničen na komercijalnim farmama koje je posebno
evidentno u vezanom sistemu gajenja goveda.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda",
pages = "78-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215"
}

Nenadović, K., Maletić, M., Pauković, D., Đorđević, M., Janković, L., Fratrić, N., Aleksić Radojković, J.,& Vučinić, M.. (2023). Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 78-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215

Nenadović K, Maletić M, Pauković D, Đorđević M, Janković L, Fratrić N, Aleksić Radojković J, Vučinić M. Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:78-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215 .

Nenadović, Katarina, Maletić, Milan, Pauković, Dragiša, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Fratrić, Natalija, Aleksić Radojković, Jelena, Vučinić, Marijana, "Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):78-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Pešić, Branislav
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3238
AB  - Lov odavnina predstavlja jedan od izvora hrane, kao i ostalih proizvoda koji se
koriste za potrebe ljudi. Pored trofeja i mesa divljači koji za lovce predstavljaju jedan
od glavnih razloga za lovne aktivnosti, za našu struku posebno važno mesto imaju i
sporedni proizvodi životinjskog porekla koji nastaju u toku lova. Sporedni proizvodi
životinjskog porekla koji nastaju u lovištu obuhvataju sve delove tela odstreljene
divljači, koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i definišu se kao nusproizvodi lova. Ovi
proizvodi mogu imati različite namene i upotrebu, ali takođe mogu predstavljati i
potencijalnu opasnost sa epidemiološko-epizotiološkog i ekološkog aspekta, ukoliko
se na adekvatan način neškodiljivo ne uklanjaju. Uvažavajući sve zdravstvene i
ekološke rizike koje donose sporedni proizvodi životinjskog porekla, koji potiču od
odstreljene divljači, veoma je važno da lovni radnici i lovci poštuju sve važeće propise
i zakone koji se odnose na problematiku neškodljivog uklanjanja sporednih proizvoda
životinjskog porekla. U Republici Srbiji je posebnim zakonskim aktima regulisano
sakupljanje, prerada i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla. U radu
je analizom dostupnih podataka o određenim vrstama odstreljene divljači u Republici
Srbiji predstavljena potrencijalna količina sporednih proizvoda životinjskog porekla
poreklom iz u lovišta, sa ciljem da se istakne važnost navedene problematike.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla
SP  - 226
EP  - 236
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Pešić, Branislav and Krnjaić, Dejan and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Lov odavnina predstavlja jedan od izvora hrane, kao i ostalih proizvoda koji se
koriste za potrebe ljudi. Pored trofeja i mesa divljači koji za lovce predstavljaju jedan
od glavnih razloga za lovne aktivnosti, za našu struku posebno važno mesto imaju i
sporedni proizvodi životinjskog porekla koji nastaju u toku lova. Sporedni proizvodi
životinjskog porekla koji nastaju u lovištu obuhvataju sve delove tela odstreljene
divljači, koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i definišu se kao nusproizvodi lova. Ovi
proizvodi mogu imati različite namene i upotrebu, ali takođe mogu predstavljati i
potencijalnu opasnost sa epidemiološko-epizotiološkog i ekološkog aspekta, ukoliko
se na adekvatan način neškodiljivo ne uklanjaju. Uvažavajući sve zdravstvene i
ekološke rizike koje donose sporedni proizvodi životinjskog porekla, koji potiču od
odstreljene divljači, veoma je važno da lovni radnici i lovci poštuju sve važeće propise
i zakone koji se odnose na problematiku neškodljivog uklanjanja sporednih proizvoda
životinjskog porekla. U Republici Srbiji je posebnim zakonskim aktima regulisano
sakupljanje, prerada i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla. U radu
je analizom dostupnih podataka o određenim vrstama odstreljene divljači u Republici
Srbiji predstavljena potrencijalna količina sporednih proizvoda životinjskog porekla
poreklom iz u lovišta, sa ciljem da se istakne važnost navedene problematike.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla",
pages = "226-236",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238"
}

Đorđević, M., Cvetković, R., Drašković, V., Pešić, B., Krnjaić, D.,& Janković, L.. (2023). Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 226-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238

Đorđević M, Cvetković R, Drašković V, Pešić B, Krnjaić D, Janković L. Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:226-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238 .

Đorđević, Milutin, Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Pešić, Branislav, Krnjaić, Dejan, Janković, Ljiljana, "Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):226-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Pešić, Branislav
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3248
AB  - Danas je mastitis jedan od najvećih problema u uzgoju mlečnih goveda.
Tretman ove bolesti sa konvencionalnim antibioticima iziskuje mnogo sredstava i
vremena i često je neefikasan zbog učestale rezistencije. U poslednje vreme veliki
značaj se pridaje higijeni muže, naročito dezifekciji vimena, kao jednoj od ključnih
mera u prevencije pojave mastitisa. Pored primene već poznatih dezinfekcionih
sredstava u novije vreme se vrše istraživanja efekata dezinfekcionih sredstava koja u
sebi sadrže nanočestice različitih metala, a najčešće srebra. Nanočestice
(nanoparticles-NPs) pokazuju visoku antimikrobnu efikasnost, bez pojave rezistencije
na njih i njihova upotreba zahvaljujući novim tehnološkim postupcima proizvodnje i
aplikacije je ekonomski opravdana.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa
SP  - 542
EP  - 548
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Pešić, Branislav",
year = "2023",
abstract = "Danas je mastitis jedan od najvećih problema u uzgoju mlečnih goveda.
Tretman ove bolesti sa konvencionalnim antibioticima iziskuje mnogo sredstava i
vremena i često je neefikasan zbog učestale rezistencije. U poslednje vreme veliki
značaj se pridaje higijeni muže, naročito dezifekciji vimena, kao jednoj od ključnih
mera u prevencije pojave mastitisa. Pored primene već poznatih dezinfekcionih
sredstava u novije vreme se vrše istraživanja efekata dezinfekcionih sredstava koja u
sebi sadrže nanočestice različitih metala, a najčešće srebra. Nanočestice
(nanoparticles-NPs) pokazuju visoku antimikrobnu efikasnost, bez pojave rezistencije
na njih i njihova upotreba zahvaljujući novim tehnološkim postupcima proizvodnje i
aplikacije je ekonomski opravdana.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa",
pages = "542-548",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248"
}

Đorđević, M., Cvetković, R., Drašković, V., Janković, L., Teodorović, R.,& Pešić, B.. (2023). Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 542-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248

Đorđević M, Cvetković R, Drašković V, Janković L, Teodorović R, Pešić B. Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:542-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248 .

Đorđević, Milutin, Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Pešić, Branislav, "Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):542-548,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248 .

TY  - CONF
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Pintarič, Štefan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3249
AB  - Ključni faktor za kvalitet mlečnih proizvoda je izbegavanje kontaminacije sirovog
mleka. Kontaminacija mleka različitim nečistoćama rezultat je loših higijenskih i
sanitarnih uslova, najčešće u samoj sredini za mužu. Kontaminirano mleko može biti i
način za prenošenje patogenih mikroorganizama, kao i hemijskih ostataka,
odgovornih za bolesti koje se prenose hranom. Na kvalitet mlečnih proizvoda utiču
različiti faktori od kojih su postupak muže i čistoća pribora i opreme za mužu
najvažniji. Ključni izvori kontaminacije su: fekalije, prljave životinje (posebno vime i
sise), bakterije usled loše prakse muže, prljave ruke, neadekvatno oprana i
dezinfikovana oprema za mužu (uključujući i rezervoare za mleko) i nedovoljno
pranje i neefikasna dezinfekcija sisa pre muže. Proizvođači (mali farmeri, porodična
gazdinstva) često nemaju odgovarajuće znanje i veštine u vezi sa standardima
kvaliteta mleka i propisima o bezbednosti hrane, što utiče na njihovo ponašanje u toku
proizvodnje mleka. Istraživanja su pokazala da su proizvođači koji su edukovani o
značaju dobre higijenske prakse u procesu dobijanja sirovog mleka, imali bolji kvalitet
mleka, kao i smanjen rizik od mastitisa kod krava.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka
SP  - 549
EP  - 557
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249
ER  - 

@conference{
author = "Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin and Nenadović, Katarina and Pintarič, Štefan",
year = "2023",
abstract = "Ključni faktor za kvalitet mlečnih proizvoda je izbegavanje kontaminacije sirovog
mleka. Kontaminacija mleka različitim nečistoćama rezultat je loših higijenskih i
sanitarnih uslova, najčešće u samoj sredini za mužu. Kontaminirano mleko može biti i
način za prenošenje patogenih mikroorganizama, kao i hemijskih ostataka,
odgovornih za bolesti koje se prenose hranom. Na kvalitet mlečnih proizvoda utiču
različiti faktori od kojih su postupak muže i čistoća pribora i opreme za mužu
najvažniji. Ključni izvori kontaminacije su: fekalije, prljave životinje (posebno vime i
sise), bakterije usled loše prakse muže, prljave ruke, neadekvatno oprana i
dezinfikovana oprema za mužu (uključujući i rezervoare za mleko) i nedovoljno
pranje i neefikasna dezinfekcija sisa pre muže. Proizvođači (mali farmeri, porodična
gazdinstva) često nemaju odgovarajuće znanje i veštine u vezi sa standardima
kvaliteta mleka i propisima o bezbednosti hrane, što utiče na njihovo ponašanje u toku
proizvodnje mleka. Istraživanja su pokazala da su proizvođači koji su edukovani o
značaju dobre higijenske prakse u procesu dobijanja sirovog mleka, imali bolji kvalitet
mleka, kao i smanjen rizik od mastitisa kod krava.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka",
pages = "549-557",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249"
}

Janković, L., Đorđević, M., Nenadović, K.,& Pintarič, Š.. (2023). Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 549-557.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249

Janković L, Đorđević M, Nenadović K, Pintarič Š. Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:549-557.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249 .

Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, Nenadović, Katarina, Pintarič, Štefan, "Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):549-557,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249 .

TY  - CONF
AU  - Pintarič, Štefan
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3250
AB  - Ukupan broj mikroorganizama i somatskih ćelija u mleku najčešći su faktori koji
određuju kvalitet sirovog mleka. Veterinarska struka jedina može na sveobuhvatan
način da pristupi rešavanju problema kao što su čistoća štala, zdravlje vimena,
priprema vimena za mužu, rutina muže, nega vimena posle muže, rad mašine za mužu,
sanitacija mašine za mužu i hlađenje mleka, jer sve to utiče na higijensku ispravnost i
kvalitet mleka. Proizvođači mleka često povezuju probleme sa lošim kvalitetom mleka
sa nekvalitetnim gumenim delovima ili sa sredstvima za pranje opreme za mužu. S
obzirom da je nasumično teško pronaći razlog za loš kvalitet sirovog mleka, uzimali
smo briseve sa opreme za mužu da bi smo utvrdili razlog. Briseve smo uzimali iz
kolektora, relisera i rezervoara za hlađenje mleka, ali nas dobijeni rezultati nisu
usmerili na rešavanje problema zbog neadekvatnog kvaliteta mleka. Različiti sistemi
za mužu (muža u kante, muža na izmuzištu, automatski sistemi za mužu) dodatno
doprinose raznovrsnosti razloga. Rezultati su pokazali da je u rezervoaru za hlađenje
mleka bila prisutna tehnološka grupa mikroorganizama i to termoduralni,
psihrotrofni i koliformni mikroorganizami, što nas usmerava na pronalaženje rešenja
za poboljšanje kvaliteta sirovog mleka, što će doprineti kvalitetu mlečnih proizvoda i
i bezbednosti za zdravlje potrošača.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava
SP  - 558
EP  - 563
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250
ER  - 

@conference{
author = "Pintarič, Štefan and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Ukupan broj mikroorganizama i somatskih ćelija u mleku najčešći su faktori koji
određuju kvalitet sirovog mleka. Veterinarska struka jedina može na sveobuhvatan
način da pristupi rešavanju problema kao što su čistoća štala, zdravlje vimena,
priprema vimena za mužu, rutina muže, nega vimena posle muže, rad mašine za mužu,
sanitacija mašine za mužu i hlađenje mleka, jer sve to utiče na higijensku ispravnost i
kvalitet mleka. Proizvođači mleka često povezuju probleme sa lošim kvalitetom mleka
sa nekvalitetnim gumenim delovima ili sa sredstvima za pranje opreme za mužu. S
obzirom da je nasumično teško pronaći razlog za loš kvalitet sirovog mleka, uzimali
smo briseve sa opreme za mužu da bi smo utvrdili razlog. Briseve smo uzimali iz
kolektora, relisera i rezervoara za hlađenje mleka, ali nas dobijeni rezultati nisu
usmerili na rešavanje problema zbog neadekvatnog kvaliteta mleka. Različiti sistemi
za mužu (muža u kante, muža na izmuzištu, automatski sistemi za mužu) dodatno
doprinose raznovrsnosti razloga. Rezultati su pokazali da je u rezervoaru za hlađenje
mleka bila prisutna tehnološka grupa mikroorganizama i to termoduralni,
psihrotrofni i koliformni mikroorganizami, što nas usmerava na pronalaženje rešenja
za poboljšanje kvaliteta sirovog mleka, što će doprineti kvalitetu mlečnih proizvoda i
i bezbednosti za zdravlje potrošača.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava",
pages = "558-563",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250"
}

Pintarič, Š., Đorđević, M.,& Janković, L.. (2023). Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 558-563.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250

Pintarič Š, Đorđević M, Janković L. Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:558-563.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250 .

Pintarič, Štefan, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, "Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):558-563,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250 .

TY  - JOUR
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Glišić, Milica
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3304
AB  - Although rodents are the largest taxonomic groups of all mammals, only about 5% of them are considered pests. Rodent pest control is used to control commensal rodents such as Norway rats (Rattus norvegicus), roof rats (Rattus rattus), and house mice (Mus musculus). Methods used for rodent pest control are: trapping, poisons, habitat management, fertility control, barriers, repellents (acoustic and olfactory), behavioural mechanisms, predators or parasites, control of ectoparasites or pathogens, damage prevention and forecasting, etc. One of the most widespread methods in the world is the application of poisons. The most common are anticoagulant rodenticides, which are divided into first‑generation anticoagulant rodenticides and second‑generation anticoagulant rodenticides. Considering that anticoagulant rodenticides are indiscriminate and can affect all vertebrates, there is a high risk of unintentional poisoning of non‑target wildlife or domesticated animals. Therefore, there is growing concern about the detection of second‑generation anticoagulant residues in a large number of animal species. Their accumulation in the environment can cause anticoagulants to transfer along the food chain, causing potentially serious health consequences for wildlife and humans.
PB  - Belgrade : Institute of Meat Hygiene and Technology
T2  - Meat Technology
T1  - Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health
VL  - 64
IS  - 2
SP  - 194
EP  - 198
DO  - 10.18485/meattech.2023.64.2.35
ER  - 

@article{
author = "Drašković, Vladimir and Glišić, Milica and Cvetković, Ružica and Teodorović, Radislava and Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin",
year = "2023",
abstract = "Although rodents are the largest taxonomic groups of all mammals, only about 5% of them are considered pests. Rodent pest control is used to control commensal rodents such as Norway rats (Rattus norvegicus), roof rats (Rattus rattus), and house mice (Mus musculus). Methods used for rodent pest control are: trapping, poisons, habitat management, fertility control, barriers, repellents (acoustic and olfactory), behavioural mechanisms, predators or parasites, control of ectoparasites or pathogens, damage prevention and forecasting, etc. One of the most widespread methods in the world is the application of poisons. The most common are anticoagulant rodenticides, which are divided into first‑generation anticoagulant rodenticides and second‑generation anticoagulant rodenticides. Considering that anticoagulant rodenticides are indiscriminate and can affect all vertebrates, there is a high risk of unintentional poisoning of non‑target wildlife or domesticated animals. Therefore, there is growing concern about the detection of second‑generation anticoagulant residues in a large number of animal species. Their accumulation in the environment can cause anticoagulants to transfer along the food chain, causing potentially serious health consequences for wildlife and humans.",
publisher = "Belgrade : Institute of Meat Hygiene and Technology",
journal = "Meat Technology",
title = "Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health",
volume = "64",
number = "2",
pages = "194-198",
doi = "10.18485/meattech.2023.64.2.35"
}

Drašković, V., Glišić, M., Cvetković, R., Teodorović, R., Janković, L.,& Đorđević, M.. (2023). Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health. in Meat Technology
Belgrade : Institute of Meat Hygiene and Technology., 64(2), 194-198.
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.35

Drašković V, Glišić M, Cvetković R, Teodorović R, Janković L, Đorđević M. Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health. in Meat Technology. 2023;64(2):194-198.
doi:10.18485/meattech.2023.64.2.35 .

Drašković, Vladimir, Glišić, Milica, Cvetković, Ružica, Teodorović, Radislava, Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, "Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health" in Meat Technology, 64, no. 2 (2023):194-198,
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.35 . .

TY  - CONF
AU  - Kovandžić, Marija
AU  - Pintarič, Štefan
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Jasna
AU  - Ledina, Tijana
AU  - Bulajić, Snežana
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2744
C3  - 20th Congress of the International Society for Animal Hygiene, Berlin, 5-7 October 2022
T1  - Assessment of dairy donkey welfare from five farms in Northern Serbia
SP  - 80
EP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2744
ER  - 

@conference{
author = "Kovandžić, Marija and Pintarič, Štefan and Janković, Ljiljana and Đorđević, Jasna and Ledina, Tijana and Bulajić, Snežana",
year = "2022",
journal = "20th Congress of the International Society for Animal Hygiene, Berlin, 5-7 October 2022",
title = "Assessment of dairy donkey welfare from five farms in Northern Serbia",
pages = "80-81",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2744"
}

Kovandžić, M., Pintarič, Š., Janković, L., Đorđević, J., Ledina, T.,& Bulajić, S.. (2022). Assessment of dairy donkey welfare from five farms in Northern Serbia. in 20th Congress of the International Society for Animal Hygiene, Berlin, 5-7 October 2022, 80-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2744

Kovandžić M, Pintarič Š, Janković L, Đorđević J, Ledina T, Bulajić S. Assessment of dairy donkey welfare from five farms in Northern Serbia. in 20th Congress of the International Society for Animal Hygiene, Berlin, 5-7 October 2022. 2022;:80-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2744 .

Kovandžić, Marija, Pintarič, Štefan, Janković, Ljiljana, Đorđević, Jasna, Ledina, Tijana, Bulajić, Snežana, "Assessment of dairy donkey welfare from five farms in Northern Serbia" in 20th Congress of the International Society for Animal Hygiene, Berlin, 5-7 October 2022 (2022):80-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2744 .