Reproduktivni monitoring i praktična primena hormonskih protokola na farmi mlečnih krava

Abstract

Plodnost mlečnih krava globalno opada. Ukupna efikasnost ot- krivanja estrusa kod mlečnih goveda u laktaciji je smanjena, jer je is- poljavanje znakova estrusa vrlo suptilno i često teško uočljivo od stra- ne farmera ili štalskog personala. Shodno tome, neotkrivanje estrusa, visok indeks osmenjavanja i dug servis period su glavni razlozi koji do- prinose slaboj reproduktivnoj efikasnosti. Iako je jalovost najčešći ra- zlog za isključivanje mlečnih krava iz dalje proizvodnje, procenat steo- nosti se može popraviti efikasnijim otkrivanjem estrusa, primenom hormonskih protokola koji imaju za cilj fiksno vreme osemenjavanja (engl. Timed-AI-TAI) ili fiksnim embriotransferom (engl. Timed-ET). Ovim protokolima se kontrolišu razvoj folikula i luteoliza, što kulminira sinhronom ovulacijom kod većine krava. Postoji nekoliko modifikacija za poboljšanje stope uspešne koncepcije u protokolima TAI, kao što je presinhronizacija sa 2 doze PGF2α u razmaku od 14 dana, uz za- počinjanje OvSynch protokola 12. dana posle druge aplikacije PGF2α i drugi. Programi hormonske sinhronizacije i fiksnog osemenjavanja, osiguravaju pravovremenu aplikaciju semena, uz obavezan rani ultra- zvučni pregled na steonost (30-32 dana post inseminationem) kako bi se identifikovale neplodne krave i brzo nakon toga ponovo resinhroni- zovale i/ili osemenile. Ovaj rad ima za cilj da prikaže značaj pravilnog vođenja reproduktivne evidencije, da definiše najznačajnije reproduk- tivne parametre i objasni njihovu praktičnu primenu u izračunavanju realnih troškova farme. Takođe, u njemu se objašnjava kako se ultra- zvučnim pregledom plotkinja i utvrđivanjem njihovog trenutnog repro- duktivnog statusa definišu adekvatni hormonski protokoli u cilju sin- hronizacije estrusa i ovulacije.