Hantavirusi - uloga veterinara u kontroli i prevenciji

Abstract

Hantavirusi pripadaju porodici Hantaviridae, rodu Ortho-hantavirus, koji obuhvata više od 20 vrsta virusa čiji su primarni domaćini glodari. U zavisnosti od geografske distribucije hantavirusi su podeljeni u dve grupe: „virusi starog sveta“i „virusi novog sveta“. Kod ljudi u Evropi izazivaju „hemoragičnu groznicu sa bubrežnim sindromom“, a u Americi izazivaju „hantavirusni sindrom pluća“. Ljudi se inficiraju kontaktom sa glodarima (ujed, preko lezija na koži), ili njihovim izlučevinama (urin, feces), kao i aerogenim putem udisanjem kontaminiranih čestica prašine. U zavisnosti od tipa hantavirusa i nastalog kliničkog sindroma, stopa smrtnosti može biti od 12% (hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom u Evropi i Aziji) do 40% (hantavirusni sindrom pluća u Americi). Broj obolelih ljudi na svetskom nivou, tokom godine je oko 200.000, pri čemu je sve veći broj zemalja koje prijavljuju slučajeve hantavirusne infekcije. Infekcija se ne prenosi sa čoveka na čoveka, izuzetak je samo Andski virus, jedini hantavirus, za kojeg je dokumentovan prenos sa osobe na osobu. Primarni domaćini hantavirusa (glodari) ne pokazuju kliničke simptome. Hantavirusne infekcije su naćešće zabeležene kod šumskih radnika, farmera, poljoprivrednika. Mogu da se zaraze veterinari tokom deratizacije, kao i u ambulantama prilikom pregleda glodara, koji su česti kućni ljubimci. Laboratorijsko osoblje se često zarazi kontaktom sa divljim glodarima u toku istraživanja. Ne postoji specifična terapija, preporučuje se izbegavanje kontakta sa glodarima ili njihovim izlučevinama, higijenske mere i lična zaštita. Za sada nema vakcine protiv hantavirusne infekcije koja je odobrena od strane Svetske zdravstvene organizije. Vakcinacija se radi inaktivisanim vakcinama u Kini i Republici Koreji ( „Hantavax“).