Primena meda u apiterapiji životinja

Abstract

Poznato je da se med od davnina koristio u medicinske svrhe. Poslednjih decenija ponovo se javlja interesovanje za upotrebu meda u humanoj i veterinarskoj medicini, posebno za lečenje opekotina i drugih rana, ostalih dermatoloških problema i čira na želucu izazvanog nesteroidnim-antiinflamatornim lekovima. Studije ukazuju na terapeutska svojstva meda: antioksidativna, antimikrobna, antiparazitska, antiinflamatorna, antitumorska i kardioprotektivna. Od svih, najpoznatije je antioksidativno dejstvo meda, koje potiče od polifenolnih jedinjenja (fenolne kiseline i flavonoidi), vitamina C i E, i enzima (katalaza, peroksidaza), koja su, takođe, uključena u antiinflamatorne i antikancerogene efekte meda. Antibakterijski potencijal meda je usko povezan sa niskim sadržajem vode i prisustvom glukozooksidaze, sprečavajući rast bakterija, čak i ubijajući mikroorganizme kao što su meticilin rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA) i bakterije iz roda Pseudomonas izolovane iz inficiranih rana. Manuka med je efikasan u smanjenju upalnih procesa rana, stimulaciji angiogeneze, kao i formiranju kolagena i hiperplaziji epitela na ekstremitima kod konja. Nadalje, manuka med je smanjio ulcerozni indeks kod pacova zadržavajući enzimske (GPx i SOD) i neenzimske (GSH i NO) antioksidanse, kao i inflamatorne citokine (TNF-𝛼��, IL-1𝛽�� i IL-6) u redukovanom obliku, inhibirajući peroksidaciju lipida (MDA) i održavajući nivo glikoproteina sluzokože. Medicinski med je promovisao brz klinički napredak pasa sa dijagnostikovanim otitis externa, pri čemu je 70% pasa klinički izlečeno između 7. i 14. dana, a kod preko 90% pasa infekcija se povukla do 21. dana. Takođe, kestenov med je doprineo značajnoj reepitelizaciji i skraćivanju procesa zarastanja rana kod miševa. Imajući u vidu sve navedeno, med u različitim oblicima poseduje brojne blagotvorne efekte na zdravlje životinja i ljudi, te bi njegov potencijal trebalo iskoristiti u veterinarskoj praksi.