Rad i aktivnosti Jugoslovenskog veterinarskog udruženja između dva velika rata (1919-1941.godine)

Abstract

После Првог светског рата, у коме је живот изгубило 17 милона људи и немерљивих материјалних губитака Свет се променио, Европа највише. Формиране су нове државе међу њима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) (1.12.1919 године, од 1929. Краљевина Југославија). У њен састав ушле су Краљевина Србија, Краљевина Црна Гора и словенски делови Аустроугарске (данашња Хрватска, Словенија и Војводина). Та држава била је спој различитих друштвених и економских система и стандарда, регионално неравномерно развијена са нестабилним политичким приликама од самог оснивања. Административно била је у почетку подељена на седам привремених покрајина (до 1922.године), а 1922. године формиране су 33 области. После познатих догађаја у Народној скупштини (20.6.1928. године) краљ Александар I Карађорђевић је распустио скупштину (6.1.1929.године), укинуо Устав и објавио Закон којим је извршна власт пренета на краља. Промењено је име државе у Краљевина Југославија а држава је административно подељена на девет бановина. Формирањем нове државе тежило се стварању ефикасног правног оквира који би омогућио равномеран друштвени и економски развој у свим регионалним областима а у њему и развој ветеринарске службе. За ветеринарску службу у деловима који су били под Турском практично се није ни знало. Насупрот томе у Краљевини Србији и деловима који су били под Аустроугарском ветеринарска служба била је добро организована. Последњи састанак Удружења ветеринара Краљевине Србије одржан је 1921. године, а исте године основано је Југословенско ветеринарско удружење (ЈВУ). Удружење је имало председника (шест између два рата). Збор је био највиши управни и надзорни орган Удружења а одржаван је једном годишње. Између два Збора послове и активности ЈВУ обављао је Управни одбор који се састајао сваког месеца. Секције по областима (33 до 1929. године, девет од 1929. до 1941. године) биле су организоване као и ЈВУ (годишње и месечне активности). На Зборовима удружења, односно Секција говорило се о сталешким и организационим питањима, годишњим извештајима, а било је и неколико предавања о најактуелнијим питањима везаним за здравствену заштиту животиња. Удружење је издавало и часопис " Југословенски ветеринарски гласник" који је излазио сваког месеца. Државна ветеринарска служба била је организована у оквиру Министарства пољопривреде (Одељење за ветерину), имала је Централни ветеринарски завод, Ветеринарски савет и ветеринаре (градски, самоуправни, приватни) и Ветеринарске одсеке при банским управама. На челу Ветеринарског одељења при Министарству пољопривреде био је начелник одељења, кога је указом постављао краљ (пет начелника између два рата). Рад ветеринарске службе и њена активност били су дефинисани Законом о уређењу ветеринарске службе. ЈВУ и државна ветеринарска служба радили су између два рата на изради више закона и подзаконских аката који су дефинисали рад и активност ветеринарске службе. У овом периоду основани су и Ветеринарски заводи или Ветеринарска одељења при Хигијенским заводима. Ветеринарски факултет у Загребу основан је 1919. године а у Београду 1936.године. Ветеринари су постављани у службу краљевским указом или министарским декретом. Премештаји су били чести. ЈВУ и ветернарска служба Краљевине Југославије имале су значајну међународну активност, нарочито у Европи.Тако је међу 27 учесника на осмом заседању OIE -а у Паризу 1934. године био и представник Краљевине Југославије (Милутин Гец) који је одржао запажено предавање о куги свиња. На 12. Светском конгресу ветеринара исте године у Њујорку било је присутно 755 ветеринара из 61 државе, из Краљевине Југославије 38 (пето место по броју птисутних). Ветеринари Краљевине Југославије присуствовали су Петом светском конгресу живинара у Риму (1934) где је Краљевина Југославија имала свој изложбени Павиљон. У Загребу и Београду гостовао је Роберт фон Остертаг, отац хигијене намирница, који је одржао по два предавања (хигијена намирница, зоонозе и друге заразне болести животиња). Нема сумње да је ЈВУ активно радило на унапређењу рада не само удружења већ и целе ветеринарске службе у веома сложеним политичким условима кроз које је земља пролазила.