TY  - JOUR
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Bisenić, Olga
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Rajković, Milan
AU  - Maletić, Milan
AU  - Mirilović, Milorad
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3882
AB  - Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people
increases the risk of transmission of various zoonotic parasitic infections. Given the importance of
veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify
intestinal parasites that may have zoonotic potential and to evaluate risk factors (individual and
environmental). The research was conducted in Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using
qualitative methods of coprological examination with a concentration on parasitic elements. The overall
prevalence of intestinal parasites was 62.6%, with the following detected: protozoa: Cystoisospora
spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis
(11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), family Ancylostomatidae (38.0%),
Trichuris vulpis (21.5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the
Taeniidae family (1.3%). Factors like age, size and coat length, as well as the way of living, attitude
and diet were linked to a significantly higher (p < 0.05) prevalence of intestinal parasites. Based on the
results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners,
conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.
PB  - MDPI
T2  - Animals
T1  - Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors
VL  - 14
IS  - 10
SP  - 1463
DO  - 10.3390/ani14101463
ER  - 

@article{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Bisenić, Olga and Nenadović, Katarina and Bogunović, Danica and Rajković, Milan and Maletić, Milan and Mirilović, Milorad and Ilić, Tamara",
year = "2024",
abstract = "Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people
increases the risk of transmission of various zoonotic parasitic infections. Given the importance of
veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify
intestinal parasites that may have zoonotic potential and to evaluate risk factors (individual and
environmental). The research was conducted in Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using
qualitative methods of coprological examination with a concentration on parasitic elements. The overall
prevalence of intestinal parasites was 62.6%, with the following detected: protozoa: Cystoisospora
spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis
(11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), family Ancylostomatidae (38.0%),
Trichuris vulpis (21.5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the
Taeniidae family (1.3%). Factors like age, size and coat length, as well as the way of living, attitude
and diet were linked to a significantly higher (p < 0.05) prevalence of intestinal parasites. Based on the
results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners,
conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.",
publisher = "MDPI",
journal = "Animals",
title = "Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors",
volume = "14",
number = "10",
pages = "1463",
doi = "10.3390/ani14101463"
}

Jovanović, N. M., Bisenić, O., Nenadović, K., Bogunović, D., Rajković, M., Maletić, M., Mirilović, M.,& Ilić, T.. (2024). Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors. in Animals
MDPI., 14(10), 1463.
https://doi.org/10.3390/ani14101463

Jovanović NM, Bisenić O, Nenadović K, Bogunović D, Rajković M, Maletić M, Mirilović M, Ilić T. Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors. in Animals. 2024;14(10):1463.
doi:10.3390/ani14101463 .

Jovanović, Nemanja M., Bisenić, Olga, Nenadović, Katarina, Bogunović, Danica, Rajković, Milan, Maletić, Milan, Mirilović, Milorad, Ilić, Tamara, "Gastrointestinal parasites in owned dogs in Serbia: Prevalence and risk factors" in Animals, 14, no. 10 (2024):1463,
https://doi.org/10.3390/ani14101463 . .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Bisenić, Olga
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Rajković, Milan
AU  - Maletić, Milan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3895
AB  - Пси су најпопуларнији кућни љубимци широм света. Близак контакт паса и људи повећава ризик преношења различитих зоонозних паразитских инфекција. С обзиром на значај ветеринарске медицине у очувању концепта Једног здравља, ово истраживање је имало за циљ да се идентификују интестинални паразити који могу имати зоонозни потенцијал и утичу на здравље паса и изврши процена фактора ризика (индивидуални и фактори средине) који условљавају појаву интестиналних паразитских инфекција. Истраживање је спроведено на територији Републике Србије на 382 власничка пса у току 2022. и 2023. године, квалитативним методама копролошке дијагностике са концентрацијом паразитских елемената. Укупна преваленција интестиналних паразита је била 58,7%, а утврђене су протозое: Cystoisospora spp. (9,2%), Sarcocystis spp. (4,5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3,7%), Giardia intestinalis (11,8%); нематоде: Toxocara canis (11,5%), Toxascaris leonina (4,2%), фам. Ancylostomatidae (38,0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10,5%), трематода Alaria alata (1,6%) и цестоде фамилије Taeniidae (1,3%). Анализом индивидуалних фактора ризика, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је утвђена код паса млађих од једне године (83,3%) и код паса старости од једне до пет година (64,4%). Анализом фактора ризика средине, значајно више (p<0,001) преваленцијe су утврђене у категоријама паса који се држе напољу (67,7%) и код паса који се држе у затвореном простору и напољу (72,0%), као и код категорије ловачких паса (81,6%). Додатно, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је установљена и у категорији паса који се хране мешовито (72,5%). Резултати овог истраживања сугеришу да је неопходна едукација власника, спровођење редовних паразитолошких прегледа власничких паса и дехелминтизација у складу са налазима добијене копролошке дијагностике.
AB  - Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people increases the risk of transmission of different zoonotic parasitic infections. Given the importance of veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify the intestinal parasites that may have zoonotic potential and affect the health of dogs and to evaluate the risk factors (individual and environmental factors) that determine the occurrence of intestinal parasitic infections. The research was conducted on the territory of the Republic of Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using qualitative methods of coprological examination with concentration of parasitic elements. The overall prevalence of intestinal parasites was 58.7%, with detected protozoa: Cystoisospora spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis (11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), fam. Ancylostomatidae (38.0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the Taeniidae family (1.3%). By analyzing the individual risk factors, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in dogs younger than one year (83.3%) and in dogs between one and five years old (64.4%). By analyzing the environmental risk factors, a significantly higher (p<0.001) prevalence was found in the dogs that were kept outdoor (67.7%) and indoor/outdoor (72.0%), as well as in the category of hunting dogs (81.6%). Additionally, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in the category of dogs fed combined diet (72.5%). Based on the results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners, conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji
T1  - Intestinal parasitic infections of owned dogs and their importance for one health in the Republic of Serbia
SP  - 46
EP  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Bisenić, Olga and Nenadović, Katarina and Bogunović, Danica and Rajković, Milan and Maletić, Milan and Ilić, Tamara",
year = "2024",
abstract = "Пси су најпопуларнији кућни љубимци широм света. Близак контакт паса и људи повећава ризик преношења различитих зоонозних паразитских инфекција. С обзиром на значај ветеринарске медицине у очувању концепта Једног здравља, ово истраживање је имало за циљ да се идентификују интестинални паразити који могу имати зоонозни потенцијал и утичу на здравље паса и изврши процена фактора ризика (индивидуални и фактори средине) који условљавају појаву интестиналних паразитских инфекција. Истраживање је спроведено на територији Републике Србије на 382 власничка пса у току 2022. и 2023. године, квалитативним методама копролошке дијагностике са концентрацијом паразитских елемената. Укупна преваленција интестиналних паразита је била 58,7%, а утврђене су протозое: Cystoisospora spp. (9,2%), Sarcocystis spp. (4,5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3,7%), Giardia intestinalis (11,8%); нематоде: Toxocara canis (11,5%), Toxascaris leonina (4,2%), фам. Ancylostomatidae (38,0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10,5%), трематода Alaria alata (1,6%) и цестоде фамилије Taeniidae (1,3%). Анализом индивидуалних фактора ризика, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је утвђена код паса млађих од једне године (83,3%) и код паса старости од једне до пет година (64,4%). Анализом фактора ризика средине, значајно више (p<0,001) преваленцијe су утврђене у категоријама паса који се држе напољу (67,7%) и код паса који се држе у затвореном простору и напољу (72,0%), као и код категорије ловачких паса (81,6%). Додатно, значајно виша (p<0,05) преваленција интестиналних паразита је установљена и у категорији паса који се хране мешовито (72,5%). Резултати овог истраживања сугеришу да је неопходна едукација власника, спровођење редовних паразитолошких прегледа власничких паса и дехелминтизација у складу са налазима добијене копролошке дијагностике., Dogs are the most popular pets worldwide. Close contact between dogs and people increases the risk of transmission of different zoonotic parasitic infections. Given the importance of veterinary medicine in preserving the One Health concept, the aim of this research was to identify the intestinal parasites that may have zoonotic potential and affect the health of dogs and to evaluate the risk factors (individual and environmental factors) that determine the occurrence of intestinal parasitic infections. The research was conducted on the territory of the Republic of Serbia in 2022 and 2023 on 382 owned dogs, using qualitative methods of coprological examination with concentration of parasitic elements. The overall prevalence of intestinal parasites was 58.7%, with detected protozoa: Cystoisospora spp. (9.2%), Sarcocystis spp. (4.5%), Neospora caninum/Hammondia spp. (3.7%), Giardia intestinalis (11.8%); nematoda: Toxocara canis (11.5%), Toxascaris leonina (4.2%), fam. Ancylostomatidae (38.0%), Trichuris vulpis (21,5%), Capillaria spp. (10.5%); trematoda: Alaria alata (1.6%) and cestodes from the Taeniidae family (1.3%). By analyzing the individual risk factors, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in dogs younger than one year (83.3%) and in dogs between one and five years old (64.4%). By analyzing the environmental risk factors, a significantly higher (p<0.001) prevalence was found in the dogs that were kept outdoor (67.7%) and indoor/outdoor (72.0%), as well as in the category of hunting dogs (81.6%). Additionally, a significantly higher (p<0.05) prevalence of intestinal parasites was found in the category of dogs fed combined diet (72.5%). Based on the results of coprological diagnostics, this research indicates the importance of educating dog owners, conducting routine parasitological tests on their pets and regular deworming strategies.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji, Intestinal parasitic infections of owned dogs and their importance for one health in the Republic of Serbia",
pages = "46-47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895"
}

Jovanović, N. M., Bisenić, O., Nenadović, K., Bogunović, D., Rajković, M., Maletić, M.,& Ilić, T.. (2024). Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895

Jovanović NM, Bisenić O, Nenadović K, Bogunović D, Rajković M, Maletić M, Ilić T. Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895 .

Jovanović, Nemanja M., Bisenić, Olga, Nenadović, Katarina, Bogunović, Danica, Rajković, Milan, Maletić, Milan, Ilić, Tamara, "Intestinalne parazitske infekcije vlasničkih pasa i njihov značaj za jedno zdravlje u Republici Srbiji" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):46-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3895 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Bugarski, Dejan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3894
AB  - Скоро сваки облик понашања животиња повезан је са излагањем неким врстама паразита. Исхрана и тражење хране је главни пут инфекције за трофички преносиве бактерије и хелминте; социјални облик понашања погодује ширењу разних инфективних агенаса који се преносе контактом; репродуктивни облик понашања је кључан у преношењу полно преносивих бактерија, вируса и протозоа; док је истраживачки облик понашања повезан са преносом разних екто- и ендопаразита. Понашање такође има централну улогу у борби против паразита и представља прву линију одбране од инфекција различите етиологије. Различите стратегије понашања се мењају током инфекције/инфестације домаћина паразитима, из бројних разлога. Паразити поседују широк спектар начина на који могу да манипулишу понашањем домаћина како би побољшали своју кондицију, или да промене понашање животиња у сопствену корист. Наведени процеси могу да буду резултат имунолошких реакција или патолошких промена насталих током инфекције паразитима.. Неке од ових метода деловања имају за циљ повећање степена и могућности преношења од прелазног до правог домаћина, повећањем или смањењем активности, што доводи до повећане рањивости прелазног домаћина од стране предатора, потискивање одговора домаћина на страх или његове способности да препозна предатора (миш и мачка). Друге методе имају за циљ да смање репродуктивну способност домаћина (паразитска кастрација), омогућавајући паразиту да искористи велике количине хранљивих материја домаћина. Са друге стране, током еволуције, домаћини су се супростављали развијањем отпорности на паразитске инфекције и/или развојем толеранције на њихово штетно дејство. Ови одбрамбени механизми укључују смањење могућности за инфекцију паразитима променом станишта или хране, препознавање и избегавање инфицираних појединаца као потенцијалног плена или сексуалног партнера. Ако се инфекција не може спречити, паразити могу бити уклоњени стратегијама хигијенског облика понашања као што су чешање или ваљање у прашини и блату. Промене у понашању (летаргија, недостатак апетита, чешање, општа малаксалост) су углавном неки од најчешћих разлога због којих власник доводи животињу код ветеринара, а ови клинички знаци могу указивати на инфекцију паразитима.
AB  - Almost every aspect of an animal’s behaviour is associated with exposure to some type of parasite. Foraging is a major route of infection for environmental and trophically transmitted bacteria and helminths; and social behaviour contributes to the dissemination of various contact-transmitted infectious agents; mating behaviour is critical in the transmission of sexually transpolnomitted bacteria, protozoa, and viruses; explorative behaviour is associated with transmission of various ecto- and endoparasites. Behavior also plays a central role in how hosts defend themselves against parasites and it is the first line of defense against infection. Different behavioral strategies change during hosts infection/infestation with parasites for a number of reasons. Parasites have a wide range of ways to manipulate host behavior to improve their own fitness, or to change animal behavior to their own advantage. The above-mentioned processes can be the result of immune reactions or pathological changes occurring during parasite infection. Some of these methods aim to increase the rate of transmission from intermediate to definitive host by increasing or reducing activity that results in increased vulnerability of the intermediate host to predation, suppressing a host’s fear response, or its ability to recognize a predator (the mouse and the cat). Others aim to downregulate the reproductive fitness of a host (parasitic castration), allowing the parasite to maximize nutrient-taking from the host.
On the other hand, during evolution hosts have counteracted by evolving resistance to parasite infections and/or developing a tolerance against their harmful effects. These defense mechanisms include reducing the chances of getting infected via a change in habitat or food preference; and recognizing and avoiding infected individuals, both as potential prey species and sexual partners. If an infection could not be prevented, the parasites can be attacked or removed by the host’s hygienic behavior, such as scratching, dust and water bathing. Behavioral changes (lethargy, inappetance, scratching, general malaise) are generally some of the most common reasons why an owner brings an animal to a veterinary practitioner, and these clinical signs can be indicative of a parasite infection.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Uticaj parazitizma na ponašanje životinja
T1  - Effect of parasitism on animal behaviour
SP  - 42
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Jovanović, Nemanja and Đorđević, Milutin and Bugarski, Dejan and Ilić, Tamara",
year = "2024",
abstract = "Скоро сваки облик понашања животиња повезан је са излагањем неким врстама паразита. Исхрана и тражење хране је главни пут инфекције за трофички преносиве бактерије и хелминте; социјални облик понашања погодује ширењу разних инфективних агенаса који се преносе контактом; репродуктивни облик понашања је кључан у преношењу полно преносивих бактерија, вируса и протозоа; док је истраживачки облик понашања повезан са преносом разних екто- и ендопаразита. Понашање такође има централну улогу у борби против паразита и представља прву линију одбране од инфекција различите етиологије. Различите стратегије понашања се мењају током инфекције/инфестације домаћина паразитима, из бројних разлога. Паразити поседују широк спектар начина на који могу да манипулишу понашањем домаћина како би побољшали своју кондицију, или да промене понашање животиња у сопствену корист. Наведени процеси могу да буду резултат имунолошких реакција или патолошких промена насталих током инфекције паразитима.. Неке од ових метода деловања имају за циљ повећање степена и могућности преношења од прелазног до правог домаћина, повећањем или смањењем активности, што доводи до повећане рањивости прелазног домаћина од стране предатора, потискивање одговора домаћина на страх или његове способности да препозна предатора (миш и мачка). Друге методе имају за циљ да смање репродуктивну способност домаћина (паразитска кастрација), омогућавајући паразиту да искористи велике количине хранљивих материја домаћина. Са друге стране, током еволуције, домаћини су се супростављали развијањем отпорности на паразитске инфекције и/или развојем толеранције на њихово штетно дејство. Ови одбрамбени механизми укључују смањење могућности за инфекцију паразитима променом станишта или хране, препознавање и избегавање инфицираних појединаца као потенцијалног плена или сексуалног партнера. Ако се инфекција не може спречити, паразити могу бити уклоњени стратегијама хигијенског облика понашања као што су чешање или ваљање у прашини и блату. Промене у понашању (летаргија, недостатак апетита, чешање, општа малаксалост) су углавном неки од најчешћих разлога због којих власник доводи животињу код ветеринара, а ови клинички знаци могу указивати на инфекцију паразитима., Almost every aspect of an animal’s behaviour is associated with exposure to some type of parasite. Foraging is a major route of infection for environmental and trophically transmitted bacteria and helminths; and social behaviour contributes to the dissemination of various contact-transmitted infectious agents; mating behaviour is critical in the transmission of sexually transpolnomitted bacteria, protozoa, and viruses; explorative behaviour is associated with transmission of various ecto- and endoparasites. Behavior also plays a central role in how hosts defend themselves against parasites and it is the first line of defense against infection. Different behavioral strategies change during hosts infection/infestation with parasites for a number of reasons. Parasites have a wide range of ways to manipulate host behavior to improve their own fitness, or to change animal behavior to their own advantage. The above-mentioned processes can be the result of immune reactions or pathological changes occurring during parasite infection. Some of these methods aim to increase the rate of transmission from intermediate to definitive host by increasing or reducing activity that results in increased vulnerability of the intermediate host to predation, suppressing a host’s fear response, or its ability to recognize a predator (the mouse and the cat). Others aim to downregulate the reproductive fitness of a host (parasitic castration), allowing the parasite to maximize nutrient-taking from the host.
On the other hand, during evolution hosts have counteracted by evolving resistance to parasite infections and/or developing a tolerance against their harmful effects. These defense mechanisms include reducing the chances of getting infected via a change in habitat or food preference; and recognizing and avoiding infected individuals, both as potential prey species and sexual partners. If an infection could not be prevented, the parasites can be attacked or removed by the host’s hygienic behavior, such as scratching, dust and water bathing. Behavioral changes (lethargy, inappetance, scratching, general malaise) are generally some of the most common reasons why an owner brings an animal to a veterinary practitioner, and these clinical signs can be indicative of a parasite infection.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Uticaj parazitizma na ponašanje životinja, Effect of parasitism on animal behaviour",
pages = "42-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Jovanović, N., Đorđević, M., Bugarski, D.,& Ilić, T.. (2024). Uticaj parazitizma na ponašanje životinja. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894

Nenadović K, Vučinić M, Jovanović N, Đorđević M, Bugarski D, Ilić T. Uticaj parazitizma na ponašanje životinja. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Jovanović, Nemanja, Đorđević, Milutin, Bugarski, Dejan, Ilić, Tamara, "Uticaj parazitizma na ponašanje životinja" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):42-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3894 .

TY  - CONF
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Aleksić, Nevenka
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Rajković, Milan
AU  - Stepanović, Predrag
AU  - Jovanović, Nemanja M.
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3713
AB  - U okviru parazitologije poslednjih decenija u Srbiji gotovo isključivo su se izučavale infekcije prouzrokovane endoparazitima krvi, digestivnog i respiratornog sistema, kao i artropode – ektoparaziti kože
ili pak vektori oboljenja različite etiologije. U skladu sa time, favorizovane su koprološke, hematološke i dermatološke metode dijagnostike. Urološkim metodama nije se pridavao poseban značaj, jer se polazilo od pretpostavke da na ovom području ne postoje preduslovi za
infekciju domaćih životinja parazitima urinarnog sistema. Globalno zagrevanje, povećanje prosečne temperature i obilne padavine, kao i
povećana mobilnost ljudi i životinja uslovili su stvaranje povoljnih uslova za pojavu, održavanje i širenje infekcija koje ranije nisu bile prisutne. Izvesna parazitološka ispitivanja divljih životinja rezultirala su prvim nalazom nematode Capillaria plica 2019. godine kod crvenih lisica
sa područja Kolubarskog okruga. Kasnije je utvrđeno prisustvo i potvrđena dijagnoza urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u različitim
delovima Srbije. Ovaj nalaz podstakao je produžetak istraživanja mogućeg prisustva drugih nematoda urinarnog sistema divljih i domaćih
mesojeda. Jedna od njih je i vrsta Dioctophyma renale, koja poseduje visok zoonozni potencijal. Zbog rizika koje D. renale može imati po
zdravlje vlasnika inficiranih pasa i mogućnosti da njeno prisustvo ne
bude zapaženo, potrebno je doktorima veterinarske medicine u maloj praksi i na terenu sugerisati da u diferencijalnoj dijagnostici parazitskih infekcija i oboljenja urinarnog trakta mesojeda obrate pažnju i
na ove helmintoze.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu
SP  - 55
EP  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713
ER  - 

@conference{
author = "Ilić, Tamara and Aleksić, Nevenka and Bogunović, Danica and Rajković, Milan and Stepanović, Predrag and Jovanović, Nemanja M.",
year = "2024",
abstract = "U okviru parazitologije poslednjih decenija u Srbiji gotovo isključivo su se izučavale infekcije prouzrokovane endoparazitima krvi, digestivnog i respiratornog sistema, kao i artropode – ektoparaziti kože
ili pak vektori oboljenja različite etiologije. U skladu sa time, favorizovane su koprološke, hematološke i dermatološke metode dijagnostike. Urološkim metodama nije se pridavao poseban značaj, jer se polazilo od pretpostavke da na ovom području ne postoje preduslovi za
infekciju domaćih životinja parazitima urinarnog sistema. Globalno zagrevanje, povećanje prosečne temperature i obilne padavine, kao i
povećana mobilnost ljudi i životinja uslovili su stvaranje povoljnih uslova za pojavu, održavanje i širenje infekcija koje ranije nisu bile prisutne. Izvesna parazitološka ispitivanja divljih životinja rezultirala su prvim nalazom nematode Capillaria plica 2019. godine kod crvenih lisica
sa područja Kolubarskog okruga. Kasnije je utvrđeno prisustvo i potvrđena dijagnoza urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u različitim
delovima Srbije. Ovaj nalaz podstakao je produžetak istraživanja mogućeg prisustva drugih nematoda urinarnog sistema divljih i domaćih
mesojeda. Jedna od njih je i vrsta Dioctophyma renale, koja poseduje visok zoonozni potencijal. Zbog rizika koje D. renale može imati po
zdravlje vlasnika inficiranih pasa i mogućnosti da njeno prisustvo ne
bude zapaženo, potrebno je doktorima veterinarske medicine u maloj praksi i na terenu sugerisati da u diferencijalnoj dijagnostici parazitskih infekcija i oboljenja urinarnog trakta mesojeda obrate pažnju i
na ove helmintoze.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu",
pages = "55-67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713"
}

Ilić, T., Aleksić, N., Bogunović, D., Rajković, M., Stepanović, P.,& Jovanović, N. M.. (2024). Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 55-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713

Ilić T, Aleksić N, Bogunović D, Rajković M, Stepanović P, Jovanović NM. Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:55-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713 .

Ilić, Tamara, Aleksić, Nevenka, Bogunović, Danica, Rajković, Milan, Stepanović, Predrag, Jovanović, Nemanja M., "Urinarne parazitoze mesojeda – dijagnostički pristup i značaj za veterinarsku praksu" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):55-67,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3713 .

TY  - CONF
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Stepanović, Predrag
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Radojković-Aleksić, Jelena
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3881
AB  - Ова студија представља први извештај о налазу и идентификацији врсте Capillaria plica код ловачких паса са пет локалитета у Србији (Западно Бачки, Јужно Бачки, Колубарски, Браничевски и Топлички округ). Спроведена је на већем броју ловачких паса, чиме обезбеђује корисну базу епизоотиолошких података о преваленцији уринарне капилариозе и процењује факторе ризика који утичу на појаву, одржавање и ширење ове хелмитозе код ловачких паса. Прегледом седимента урина ловачких паса, у периоду од 2020. до 2023. године, утврђена је укупна преваленција C. plica од 20,45% са највећим бројем дијагностикованих случајева на подручју Колубарског и Топличког округа. Уринарна капилариоза је доминантно утврђена код паса који су били у лову пре 2 месеца (66,66%), показивала је сезоналност у појави са 38,88% случајева крајем зиме/почетком пролећа и у јесен, а у погледу расне предиспозиције била је најзаступљенија код Немачких краткодлаких птичара (22,22%). Утврђена је веома значајна разлика (p<0,001) у преваленцији C. plica између паса различите старости са највећим преваленцијама код паса од 2-8 година (13,64%), у погледу начина исхране код паса који су се хранили комбиновано (13,64%), затим паса који су ишли у лов пре 2 месеца (13,64%) и јединки од којих је урин узоркован цистоцентезом (17,05%). Између паса са уринарним симптомима и асимптоматских паса, утврђена је значајна разлика (p<0,05) у преваленцији ове нематоде, са највећом преваленцијом код паса са манифестном клиничком сликом (14,77%). Инфекције домаћих месоједа овим убиквитарним паразитом уринарног тракта, доводе клиничаре у извесне заблуде приликом дијагностике, јер углавном протичу асимптоматски. Висока преваленција уринарне капилариозе дијагностикована код лисица у Европи и колонизација урбаних подручја лисицама може да повећа ризик од настанка инфекције домаћих паса и мачака овом нематодом, а ловачки пси су у највећем потенцијалном ризику од инфекције током одласка у лов. Најпоузданија превентива подразумева редовне паразитолошке прегледе урина и планску дехелминтизацију ових животиња 2-4 пута годишње, као и проверу ефикасности обављених третмана.
AB  - This study is the first report on the finding and determination of the presence of the Capillaria plica species in hunting dogs from five different regions in Serbia (Zapadno Backi, Juzno Backi, Kolubarski, Branicevski and Toplicki regions). This study was carried out on a significant number of hunting dogs to gather valuable epizootiological data on the prevalence of urinary capillariosis. It also assessed the risk variables that affect the occurrence, persistence and transmission of these helminthoses in hunting dogs. An examination of the urine sediment of hunting dogs in the period from 2020 to 2023, showed that the total prevalence of C. plica was 20.45%, with the highest number of diagnosed cases in the area of Kolubarski and Toplicki regions. Urinary capillariosis was predominantly found in dogs that were hunting 2 months ago (66.66%), it showed seasonality in occurrence with 38.88% of cases at the end of winter/beginning of spring and in autumn, and in terms of racial predisposition, it was the most prevalent in German short-haired birders (22.22%). A highly significant difference (p<0.001) in the prevalence of C. plica was found between dogs of different ages, with the highest prevalence in dogs aged 2-8 years (13.64%); in terms of diet, in dogs fed with a combined diet (13.64%); in dogs that went hunting 2 months ago (13.64%); and individuals whose urine was sampled by cystocentesis (17.05%). Between dogs with urinary symptoms and asymptomatic dogs, a significant difference (p<0.05) in the prevalence of this nematode was found in dogs with a manifested clinical picture (14.77%). Infections of domestic carnivores with this ubiquitous parasite of the urinary tract lead clinicians into certain delusions during diagnosis, because they are mostly asymptomatic. The high prevalence of urinary capillariosis diagnosed in foxes in Europe and the colonization of urban areas by foxes may increase the risk of infection of domestic dogs and cats with this nematode, especially in hunting dogs during hunting. The most reliable prevention involves regular parasitological examinations of urine and planned deworming of these animals 2-4 times a year, and as well as checking the effectiveness of the performed treatments.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji
T1  - The influence of risk factors on the appearance of urinary capillariosis in hunting dogs in Serbia
SP  - 30
EP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881
ER  - 

@conference{
author = "Ilić, Tamara and Jovanović, Nemanja M. and Stepanović, Predrag and Nenadović, Katarina and Radojković-Aleksić, Jelena",
year = "2024",
abstract = "Ова студија представља први извештај о налазу и идентификацији врсте Capillaria plica код ловачких паса са пет локалитета у Србији (Западно Бачки, Јужно Бачки, Колубарски, Браничевски и Топлички округ). Спроведена је на већем броју ловачких паса, чиме обезбеђује корисну базу епизоотиолошких података о преваленцији уринарне капилариозе и процењује факторе ризика који утичу на појаву, одржавање и ширење ове хелмитозе код ловачких паса. Прегледом седимента урина ловачких паса, у периоду од 2020. до 2023. године, утврђена је укупна преваленција C. plica од 20,45% са највећим бројем дијагностикованих случајева на подручју Колубарског и Топличког округа. Уринарна капилариоза је доминантно утврђена код паса који су били у лову пре 2 месеца (66,66%), показивала је сезоналност у појави са 38,88% случајева крајем зиме/почетком пролећа и у јесен, а у погледу расне предиспозиције била је најзаступљенија код Немачких краткодлаких птичара (22,22%). Утврђена је веома значајна разлика (p<0,001) у преваленцији C. plica између паса различите старости са највећим преваленцијама код паса од 2-8 година (13,64%), у погледу начина исхране код паса који су се хранили комбиновано (13,64%), затим паса који су ишли у лов пре 2 месеца (13,64%) и јединки од којих је урин узоркован цистоцентезом (17,05%). Између паса са уринарним симптомима и асимптоматских паса, утврђена је значајна разлика (p<0,05) у преваленцији ове нематоде, са највећом преваленцијом код паса са манифестном клиничком сликом (14,77%). Инфекције домаћих месоједа овим убиквитарним паразитом уринарног тракта, доводе клиничаре у извесне заблуде приликом дијагностике, јер углавном протичу асимптоматски. Висока преваленција уринарне капилариозе дијагностикована код лисица у Европи и колонизација урбаних подручја лисицама може да повећа ризик од настанка инфекције домаћих паса и мачака овом нематодом, а ловачки пси су у највећем потенцијалном ризику од инфекције током одласка у лов. Најпоузданија превентива подразумева редовне паразитолошке прегледе урина и планску дехелминтизацију ових животиња 2-4 пута годишње, као и проверу ефикасности обављених третмана., This study is the first report on the finding and determination of the presence of the Capillaria plica species in hunting dogs from five different regions in Serbia (Zapadno Backi, Juzno Backi, Kolubarski, Branicevski and Toplicki regions). This study was carried out on a significant number of hunting dogs to gather valuable epizootiological data on the prevalence of urinary capillariosis. It also assessed the risk variables that affect the occurrence, persistence and transmission of these helminthoses in hunting dogs. An examination of the urine sediment of hunting dogs in the period from 2020 to 2023, showed that the total prevalence of C. plica was 20.45%, with the highest number of diagnosed cases in the area of Kolubarski and Toplicki regions. Urinary capillariosis was predominantly found in dogs that were hunting 2 months ago (66.66%), it showed seasonality in occurrence with 38.88% of cases at the end of winter/beginning of spring and in autumn, and in terms of racial predisposition, it was the most prevalent in German short-haired birders (22.22%). A highly significant difference (p<0.001) in the prevalence of C. plica was found between dogs of different ages, with the highest prevalence in dogs aged 2-8 years (13.64%); in terms of diet, in dogs fed with a combined diet (13.64%); in dogs that went hunting 2 months ago (13.64%); and individuals whose urine was sampled by cystocentesis (17.05%). Between dogs with urinary symptoms and asymptomatic dogs, a significant difference (p<0.05) in the prevalence of this nematode was found in dogs with a manifested clinical picture (14.77%). Infections of domestic carnivores with this ubiquitous parasite of the urinary tract lead clinicians into certain delusions during diagnosis, because they are mostly asymptomatic. The high prevalence of urinary capillariosis diagnosed in foxes in Europe and the colonization of urban areas by foxes may increase the risk of infection of domestic dogs and cats with this nematode, especially in hunting dogs during hunting. The most reliable prevention involves regular parasitological examinations of urine and planned deworming of these animals 2-4 times a year, and as well as checking the effectiveness of the performed treatments.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji, The influence of risk factors on the appearance of urinary capillariosis in hunting dogs in Serbia",
pages = "30-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881"
}

Ilić, T., Jovanović, N. M., Stepanović, P., Nenadović, K.,& Radojković-Aleksić, J.. (2024). Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 30-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881

Ilić T, Jovanović NM, Stepanović P, Nenadović K, Radojković-Aleksić J. Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:30-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881 .

Ilić, Tamara, Jovanović, Nemanja M., Stepanović, Predrag, Nenadović, Katarina, Radojković-Aleksić, Jelena, "Uticaj faktora rizika na pojavu urinarne kapilarioze kod lovačkih pasa u Srbiji" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):30-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3881 .

TY  - JOUR
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Dominiković, Nina
AU  - Lakić, Nada
AU  - Ćosić, Milivoje
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3836
AB  - Nosema ceranae, a microsporidian parasite, as one of the stressors that contribute to honey bee decline, has a significant negative impact on the longevity, productivity, and reproductive capacity of honey bee colonies. There are several different strategies for Nosema infection control, including natural-based and antibiotic-based products. In this study, we tested wormwood and oak bark-based supplement “Medenko forte” on survival, Nosema infection, oxidative stress, and expression of immune-related genes in artificially N. ceranae-infected bees. The results revealed a positive influence on the survival of Nosema-infected bees, irrespectively of the moment of supplement application (day 1, day 3, or day 6 after bee emergence), as well as reduction of Nosema loads and, consequently, Nosema-induced oxidative stress. Supplementation had no negative effects on bee immunity, but better anti-Nosema than immune-stimulating effects were affirmed based on expression levels of abaecin, defensin, hymenoptaecin, apidaecin, and vitellogenin genes. In conclusion, the tested supplement „Medenko forte” has great potential in the health protection of Nosema-infected bees. However, further investigations need to be performed to elucidate its mechanisms of action.
PB  - MDPI
T2  - Animals
T1  - Potential of wormwood and oak bark-based supplement in health improvement of Nosema ceranae-infected honey bees
VL  - 14
IS  - 8
SP  - 1195
DO  - 10.3390/ani14081195
ER  - 

@article{
author = "Glavinić, Uroš and Jovanović, Nemanja M. and Dominiković, Nina and Lakić, Nada and Ćosić, Milivoje and Stevanović, Jevrosima and Stanimirović, Zoran",
year = "2024",
abstract = "Nosema ceranae, a microsporidian parasite, as one of the stressors that contribute to honey bee decline, has a significant negative impact on the longevity, productivity, and reproductive capacity of honey bee colonies. There are several different strategies for Nosema infection control, including natural-based and antibiotic-based products. In this study, we tested wormwood and oak bark-based supplement “Medenko forte” on survival, Nosema infection, oxidative stress, and expression of immune-related genes in artificially N. ceranae-infected bees. The results revealed a positive influence on the survival of Nosema-infected bees, irrespectively of the moment of supplement application (day 1, day 3, or day 6 after bee emergence), as well as reduction of Nosema loads and, consequently, Nosema-induced oxidative stress. Supplementation had no negative effects on bee immunity, but better anti-Nosema than immune-stimulating effects were affirmed based on expression levels of abaecin, defensin, hymenoptaecin, apidaecin, and vitellogenin genes. In conclusion, the tested supplement „Medenko forte” has great potential in the health protection of Nosema-infected bees. However, further investigations need to be performed to elucidate its mechanisms of action.",
publisher = "MDPI",
journal = "Animals",
title = "Potential of wormwood and oak bark-based supplement in health improvement of Nosema ceranae-infected honey bees",
volume = "14",
number = "8",
pages = "1195",
doi = "10.3390/ani14081195"
}

Glavinić, U., Jovanović, N. M., Dominiković, N., Lakić, N., Ćosić, M., Stevanović, J.,& Stanimirović, Z.. (2024). Potential of wormwood and oak bark-based supplement in health improvement of Nosema ceranae-infected honey bees. in Animals
MDPI., 14(8), 1195.
https://doi.org/10.3390/ani14081195

Glavinić U, Jovanović NM, Dominiković N, Lakić N, Ćosić M, Stevanović J, Stanimirović Z. Potential of wormwood and oak bark-based supplement in health improvement of Nosema ceranae-infected honey bees. in Animals. 2024;14(8):1195.
doi:10.3390/ani14081195 .

Glavinić, Uroš, Jovanović, Nemanja M., Dominiković, Nina, Lakić, Nada, Ćosić, Milivoje, Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Zoran, "Potential of wormwood and oak bark-based supplement in health improvement of Nosema ceranae-infected honey bees" in Animals, 14, no. 8 (2024):1195,
https://doi.org/10.3390/ani14081195 . .

TY  - CONF
AU  - Rajković, Milan
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Blagojević, Jovan
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3865
AB  - Dirofilaria immitis је један од најчешћих паразита који погађа домаће и дивље
месоједе, а преносе га комарци из родова Culex, Aedes и Anopheles. Поред адулта
који су локализовани у плућним артеријама, циркулишуће микрофиларије,
такође, имају улогу у покретању инфламаторног одговора домаћина који је
кључан за патогенезу и даљи развој болести. Реактивне врсте кисеоника (ROS)
које настају током инфламаторног одговора су важан део одбрамбених
стратегија организама за елиминацију паразита, али могу довести и до
оксидативног оштећења различитих молекула укључујући и ДНК. Ово може
резултирати појавом мутација, грешака у репликацији и нестабилности читавог
генома домаћина. Стога је циљ овог истраживања била процена степена
оштећења ДНК у леукоцитима паса инфицираних врстом D. immitis, пре, током
и након примене антипаразитске терапије, употребом in vivo комет теста.
Додатно, праћена је њихова осетљивост на присуство мутагена (H2O2) у ex vivo
комет тесту. Коришћени су узорци пуне крви од 34 пса пореклом из Србије,
старости од једне до 13 година, оба пола. Процена генотоксичности је показала
да инфекција узрокована врстом D. immitis доводи до оштећења ДНК код
природно заражених паса, при чему се највећа оштећења ДНК јављају у групи
паса са тежим клиничким знацима. Третман ивермектином и доксициклином
смањио је оштећење ДНК у леукоцитима паса у свим групама и то услед
смањења интензитета инфекције и оксидативног стреса. Резултати ex vivo комет
теста показали су повећану осетљивост леукоцита на оштећење ДНК изазвано
водоокник-пероксидом (H2O2) пре терапије, док је примењена терапија довела
до повећања резистенције леукоцита на оштећење ДНК. Добијени резултати
указују да је благовремено постављање дијагнозе и отпочињање терапије од
великог значаја за смањење доказаних негативих ефеката инфекције врстом D.
immitis, укључујући и оштећење ДНК домаћина.
AB  - Dirofilaria immitis is one of the most common parasites affecting domestic and wild
carnivores, and it is transmitted by mosquitoes from the genera Culex, Aedes and
Anopheles. In addition to adults localized in the pulmonary arteries, circulating
microfilariae also plays a significant role in triggering the host's inflammatory
response, which is crucial for the pathogenesis and further development of the disease.
Reactive oxygen species (ROS) generated during the inflammatory response are an
important part of the defense of the organism in the elimination of the parasites but
can also lead to oxidative damage of various molecules including DNA. This can
result in mutations, replication errors and instability of the entire host genome.
Therefore, the aim of this study was to evaluate the level of DNA damage in
leukocytes of dogs infected with D. immitis, before, during and after the application
of antiparasitic therapy, using the in vivo comet assay. Additionally, their sensitivity
to the presence of a mutagen (H2O2) was monitored in the ex vivo comet test. Whole
blood samples from 34 dogs from Serbia, aged from one to 13 years, of both sexes,
were used. Genotoxicity assessment showed that D. immitis infection leads to DNA
damage in naturally infected dogs, with the greatest DNA damage occurring in the
group of dogs with severe clinical symptoms. Treatment with ivermectin and
doxycycline reduced DNA damage in dog leukocytes in all groups, and this was
consequently due to a reduction in the intensity of infection and oxidative stress. The
results of the ex vivo comet test showed an increased sensitivity of leukocytes to DNA
damage caused by hydrogen peroxide (H2O2) before therapy, while the applied
therapy led to an increase in the leukocyte resistance to DNA damage. The obtained
results indicate that timely diagnosis and initiation of therapy is of great importance
in reducing the proven negative effects of D. immitis infection, including DNA
damage of the host.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa
SP  - 36
EP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865
ER  - 

@conference{
author = "Rajković, Milan and Glavinić, Uroš and Bogunović, Danica and Jovanović, Nemanja M. and Ristanić, Marko and Blagojević, Jovan and Stanimirović, Zoran",
year = "2024",
abstract = "Dirofilaria immitis је један од најчешћих паразита који погађа домаће и дивље
месоједе, а преносе га комарци из родова Culex, Aedes и Anopheles. Поред адулта
који су локализовани у плућним артеријама, циркулишуће микрофиларије,
такође, имају улогу у покретању инфламаторног одговора домаћина који је
кључан за патогенезу и даљи развој болести. Реактивне врсте кисеоника (ROS)
које настају током инфламаторног одговора су важан део одбрамбених
стратегија организама за елиминацију паразита, али могу довести и до
оксидативног оштећења различитих молекула укључујући и ДНК. Ово може
резултирати појавом мутација, грешака у репликацији и нестабилности читавог
генома домаћина. Стога је циљ овог истраживања била процена степена
оштећења ДНК у леукоцитима паса инфицираних врстом D. immitis, пре, током
и након примене антипаразитске терапије, употребом in vivo комет теста.
Додатно, праћена је њихова осетљивост на присуство мутагена (H2O2) у ex vivo
комет тесту. Коришћени су узорци пуне крви од 34 пса пореклом из Србије,
старости од једне до 13 година, оба пола. Процена генотоксичности је показала
да инфекција узрокована врстом D. immitis доводи до оштећења ДНК код
природно заражених паса, при чему се највећа оштећења ДНК јављају у групи
паса са тежим клиничким знацима. Третман ивермектином и доксициклином
смањио је оштећење ДНК у леукоцитима паса у свим групама и то услед
смањења интензитета инфекције и оксидативног стреса. Резултати ex vivo комет
теста показали су повећану осетљивост леукоцита на оштећење ДНК изазвано
водоокник-пероксидом (H2O2) пре терапије, док је примењена терапија довела
до повећања резистенције леукоцита на оштећење ДНК. Добијени резултати
указују да је благовремено постављање дијагнозе и отпочињање терапије од
великог значаја за смањење доказаних негативих ефеката инфекције врстом D.
immitis, укључујући и оштећење ДНК домаћина., Dirofilaria immitis is one of the most common parasites affecting domestic and wild
carnivores, and it is transmitted by mosquitoes from the genera Culex, Aedes and
Anopheles. In addition to adults localized in the pulmonary arteries, circulating
microfilariae also plays a significant role in triggering the host's inflammatory
response, which is crucial for the pathogenesis and further development of the disease.
Reactive oxygen species (ROS) generated during the inflammatory response are an
important part of the defense of the organism in the elimination of the parasites but
can also lead to oxidative damage of various molecules including DNA. This can
result in mutations, replication errors and instability of the entire host genome.
Therefore, the aim of this study was to evaluate the level of DNA damage in
leukocytes of dogs infected with D. immitis, before, during and after the application
of antiparasitic therapy, using the in vivo comet assay. Additionally, their sensitivity
to the presence of a mutagen (H2O2) was monitored in the ex vivo comet test. Whole
blood samples from 34 dogs from Serbia, aged from one to 13 years, of both sexes,
were used. Genotoxicity assessment showed that D. immitis infection leads to DNA
damage in naturally infected dogs, with the greatest DNA damage occurring in the
group of dogs with severe clinical symptoms. Treatment with ivermectin and
doxycycline reduced DNA damage in dog leukocytes in all groups, and this was
consequently due to a reduction in the intensity of infection and oxidative stress. The
results of the ex vivo comet test showed an increased sensitivity of leukocytes to DNA
damage caused by hydrogen peroxide (H2O2) before therapy, while the applied
therapy led to an increase in the leukocyte resistance to DNA damage. The obtained
results indicate that timely diagnosis and initiation of therapy is of great importance
in reducing the proven negative effects of D. immitis infection, including DNA
damage of the host.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa",
pages = "36-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865"
}

Rajković, M., Glavinić, U., Bogunović, D., Jovanović, N. M., Ristanić, M., Blagojević, J.,& Stanimirović, Z.. (2024). Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865

Rajković M, Glavinić U, Bogunović D, Jovanović NM, Ristanić M, Blagojević J, Stanimirović Z. Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865 .

Rajković, Milan, Glavinić, Uroš, Bogunović, Danica, Jovanović, Nemanja M., Ristanić, Marko, Blagojević, Jovan, Stanimirović, Zoran, "Procena efekta infekcije nematodom Dirofilaria immitis i primenjene antiparazitske terapije na  stepen oštećenja DNK pasa" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):36-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3865 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Mijukov, Draško
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3035
AB  - Инфекције изазване гастроинтестиналним паразитима представљају један од
значајних здравствених проблема за говеда широм света. Ови паразити могу
изазвати широк спектар здравствених проблема и утицати на добробит
животиња. Упркос негативним ефектима паразитизма, са становишта
добробити животиња пожељан је боравак млечних говеда на пашњацима. Циљ
овог истраживања је био да се утврди паразитолошки статус и оцени добробит
говеда у различитим системима гајења у пролећној и јесењој сезони.
Истраживање је спроведено у Јужнобанатском округу на фармама говеда која
се гаје у везаном, невезаном и пашном систему. Узорци фецеса су квалитативно
и квантитативно испитани на присуство паразита. За процену добробити
коришћени су директни показатељи добробити засновани на Welfare Quality®
протоколу за говеда. Копролошким прегледом су идентификоване протозое
(кокцидије и Buxtonella sulcata), нематоде (Strongylidae), цестоде (Moniezia spp)
и трематоде (Paramphistomum spp., Dicrocoelium dendriticum, Fasciola hepatica).
У пролећној сезони најзаступљенији ендопаразити су били B. sulcata и
Strongylidae (26,67% - 12/45) као и коинфекције Coccidia - B. sulcata са
преваленцијом од 33,33% (15/45) у интензивном систему. У полуинтензивном
систему гајења говеда преовладавала је коинфекција Coccidia - B. sulcata -
Strongylidae - Paramphistomum spp. (30,62% - 19/62). У јесењој сезони B. sulcata
је била присутна код свих испитиваних говеда у интензивном систему гајења
(100% - 45/45), док су инфекције узроковане метиљима рода Paramphistomum
преовладавале у екстензивном систему (78,18% - 43/55). Мешана инфекција B.
sulcata - Strongylidae је била најзаступљенија код говеда у полуинтензивном
систему (37,10% - 23/62). Мршавост, запрљаност, лезије, исцедак из ока и носа
су индикатори који су нарушили добробит са највећим преваленцијама у
интензивном систему гајења. Утврђене су значајне корелације између
Paramphistomum spp., B. sulcata, Strongylidae и ухрањености, надуна бурага и
исцетка из носа. Ови резултати указују да паразитозе утичу на добробит говеда
и да је потребан бољи санитарни надзор фарми од стране ветеринара са терена
и едукација власника како би се унапредила добробит говеда.
AB  - Infections caused by gastrointestinal parasites represent one of the significant health
problems for cattle worldwide. These parasites can cause a wide range of health
problems and affect animal welfare. Despite the negative effects of parasitism, from
the point of view of animal welfare, it is desirable for dairy cattle to stay on pastures.
The aim of this research was to determine the parasitological status and assess the
welfare of cattle in different farming systems in the spring and autumn seasons. The
research was conducted in the South Banat district on cattle farms that are raised in
tied, untied and grazing systems. Feces samples were qualitatively and quantitatively
examined for the presence of parasites. Direct welfare indicators based on the Welfare
Quality® protocol for cattle were used to assess welfare. Coprological examination
identified protozoa (coccidia and Buxtonella sulcata), nematodes (Strongylidae),
cestodes (Moniezia spp.) and trematodes (Paramphistomum spp., Dicrocoelium
dendriticum, Fasciola hepatica). In the spring season, the most common
endoparasites were B. sulcata and Strongylidae (26.67% - 12/45), as well as coinfections of Coccidia - B. sulcata with a prevalence of 33.33% (15/45) in the intensive
system. Coccidia - B. sulcata - Strongylidae - Paramphistomum spp. co-infection
prevailed in the semi-intensive cattle breeding system. (30.62% - 19/62). In the
autumn season, B. sulcata was present in all tested cattle in the intensive farming
system (100% - 45/45), while Paramphistomum spp. prevailed in the extensive system
(78.18% - 43/55). Double infection of B. sulcata - Strongylidae was the most prevalent
in cattle in the semi-intensive system (37.10% - 23/62). Thinness, soiling, lesions,
discharge from the eyes and nose are the indicators that impaired welfare with the
highest prevalence in the tied farming system. Significant correlations were found
between Paramphistomum spp., B. sulcata, Strongylidae and body condition score,
abdominal distention and nasal discharge. These results indicate that parasitoses affect
cattle welfare and that better sanitary surveillance of farms by field veterinarians and
owner education is needed to improve cattle welfare.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Značaj praćenja parazitološkog statusa za procenu dobrobiti goveda u različitim sistemima gajenja
T1  - The importance of monitoring the parasitology status for assessing the welfare of cattle in different farming systems
SP  - 46
EP  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3035
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Jovanović, Nemanja and Mijukov, Draško and Bogunović, Danica and Vučinić, Marijana and Ilić, Tamara",
year = "2023",
abstract = "Инфекције изазване гастроинтестиналним паразитима представљају један од
значајних здравствених проблема за говеда широм света. Ови паразити могу
изазвати широк спектар здравствених проблема и утицати на добробит
животиња. Упркос негативним ефектима паразитизма, са становишта
добробити животиња пожељан је боравак млечних говеда на пашњацима. Циљ
овог истраживања је био да се утврди паразитолошки статус и оцени добробит
говеда у различитим системима гајења у пролећној и јесењој сезони.
Истраживање је спроведено у Јужнобанатском округу на фармама говеда која
се гаје у везаном, невезаном и пашном систему. Узорци фецеса су квалитативно
и квантитативно испитани на присуство паразита. За процену добробити
коришћени су директни показатељи добробити засновани на Welfare Quality®
протоколу за говеда. Копролошким прегледом су идентификоване протозое
(кокцидије и Buxtonella sulcata), нематоде (Strongylidae), цестоде (Moniezia spp)
и трематоде (Paramphistomum spp., Dicrocoelium dendriticum, Fasciola hepatica).
У пролећној сезони најзаступљенији ендопаразити су били B. sulcata и
Strongylidae (26,67% - 12/45) као и коинфекције Coccidia - B. sulcata са
преваленцијом од 33,33% (15/45) у интензивном систему. У полуинтензивном
систему гајења говеда преовладавала је коинфекција Coccidia - B. sulcata -
Strongylidae - Paramphistomum spp. (30,62% - 19/62). У јесењој сезони B. sulcata
је била присутна код свих испитиваних говеда у интензивном систему гајења
(100% - 45/45), док су инфекције узроковане метиљима рода Paramphistomum
преовладавале у екстензивном систему (78,18% - 43/55). Мешана инфекција B.
sulcata - Strongylidae је била најзаступљенија код говеда у полуинтензивном
систему (37,10% - 23/62). Мршавост, запрљаност, лезије, исцедак из ока и носа
су индикатори који су нарушили добробит са највећим преваленцијама у
интензивном систему гајења. Утврђене су значајне корелације између
Paramphistomum spp., B. sulcata, Strongylidae и ухрањености, надуна бурага и
исцетка из носа. Ови резултати указују да паразитозе утичу на добробит говеда
и да је потребан бољи санитарни надзор фарми од стране ветеринара са терена
и едукација власника како би се унапредила добробит говеда., Infections caused by gastrointestinal parasites represent one of the significant health
problems for cattle worldwide. These parasites can cause a wide range of health
problems and affect animal welfare. Despite the negative effects of parasitism, from
the point of view of animal welfare, it is desirable for dairy cattle to stay on pastures.
The aim of this research was to determine the parasitological status and assess the
welfare of cattle in different farming systems in the spring and autumn seasons. The
research was conducted in the South Banat district on cattle farms that are raised in
tied, untied and grazing systems. Feces samples were qualitatively and quantitatively
examined for the presence of parasites. Direct welfare indicators based on the Welfare
Quality® protocol for cattle were used to assess welfare. Coprological examination
identified protozoa (coccidia and Buxtonella sulcata), nematodes (Strongylidae),
cestodes (Moniezia spp.) and trematodes (Paramphistomum spp., Dicrocoelium
dendriticum, Fasciola hepatica). In the spring season, the most common
endoparasites were B. sulcata and Strongylidae (26.67% - 12/45), as well as coinfections of Coccidia - B. sulcata with a prevalence of 33.33% (15/45) in the intensive
system. Coccidia - B. sulcata - Strongylidae - Paramphistomum spp. co-infection
prevailed in the semi-intensive cattle breeding system. (30.62% - 19/62). In the
autumn season, B. sulcata was present in all tested cattle in the intensive farming
system (100% - 45/45), while Paramphistomum spp. prevailed in the extensive system
(78.18% - 43/55). Double infection of B. sulcata - Strongylidae was the most prevalent
in cattle in the semi-intensive system (37.10% - 23/62). Thinness, soiling, lesions,
discharge from the eyes and nose are the indicators that impaired welfare with the
highest prevalence in the tied farming system. Significant correlations were found
between Paramphistomum spp., B. sulcata, Strongylidae and body condition score,
abdominal distention and nasal discharge. These results indicate that parasitoses affect
cattle welfare and that better sanitary surveillance of farms by field veterinarians and
owner education is needed to improve cattle welfare.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Značaj praćenja parazitološkog statusa za procenu dobrobiti goveda u različitim sistemima gajenja, The importance of monitoring the parasitology status for assessing the welfare of cattle in different farming systems",
pages = "46-47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3035"
}

Nenadović, K., Jovanović, N., Mijukov, D., Bogunović, D., Vučinić, M.,& Ilić, T.. (2023). Značaj praćenja parazitološkog statusa za procenu dobrobiti goveda u različitim sistemima gajenja. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3035

Nenadović K, Jovanović N, Mijukov D, Bogunović D, Vučinić M, Ilić T. Značaj praćenja parazitološkog statusa za procenu dobrobiti goveda u različitim sistemima gajenja. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3035 .

Nenadović, Katarina, Jovanović, Nemanja, Mijukov, Draško, Bogunović, Danica, Vučinić, Marijana, Ilić, Tamara, "Značaj praćenja parazitološkog statusa za procenu dobrobiti goveda u različitim sistemima gajenja" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):46-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3035 .

TY  - JOUR
AU  - Jovanović, Namanja M.
AU  - Despotović, Darko
AU  - Stepanović, Predrag
AU  - Rajković, Milan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2948
AB  - Acanthocheilonema (Dipetalonema) reconditum is a less pathogenic species of filaria from the superfamily Filarioidea, and which parasitizes in the subcutaneous connective tissue of dogs, hyenas and jackals. The results of epidemiological studies indicate the zoonotic potential of A. reconditum, bearing in mind it can cause infections with clinical disorders in humans. This filaria is spread globally and it is mostly described in geographical areas such as the Mediterranean Basin, the Middle East, South Africa, South America and Oceania, where it is the only or is the most common filaria that infects dogs. The prevalence and distribution of A. reconditum depend mainly on the vector population, impact of environmental factors, and lifestyle of pets and their owners. Apart from the standard parasitological techniques for differential diagnostics of filariae, more attention is being dedicated to the development of protocols that are based on the simultaneous detection of specific DNA regions in each type of individual filaria. Due to its importance for public health, effective vector control is required, as well as regular preventive examinations, reliable diagnostics and therapy for A. reconditum in dogs, and continuous cooperation between veterinary and medical surgeons.
PB  - University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Clinical-parasitological and epidemiological review of the nematode Acanthocheilonema reconditum
VL  - 77
IS  - 1
SP  - 1
EP  - 15
DO  - 10.2298/VETGL220307008J
ER  - 

@article{
author = "Jovanović, Namanja M. and Despotović, Darko and Stepanović, Predrag and Rajković, Milan and Ilić, Tamara",
year = "2023",
abstract = "Acanthocheilonema (Dipetalonema) reconditum is a less pathogenic species of filaria from the superfamily Filarioidea, and which parasitizes in the subcutaneous connective tissue of dogs, hyenas and jackals. The results of epidemiological studies indicate the zoonotic potential of A. reconditum, bearing in mind it can cause infections with clinical disorders in humans. This filaria is spread globally and it is mostly described in geographical areas such as the Mediterranean Basin, the Middle East, South Africa, South America and Oceania, where it is the only or is the most common filaria that infects dogs. The prevalence and distribution of A. reconditum depend mainly on the vector population, impact of environmental factors, and lifestyle of pets and their owners. Apart from the standard parasitological techniques for differential diagnostics of filariae, more attention is being dedicated to the development of protocols that are based on the simultaneous detection of specific DNA regions in each type of individual filaria. Due to its importance for public health, effective vector control is required, as well as regular preventive examinations, reliable diagnostics and therapy for A. reconditum in dogs, and continuous cooperation between veterinary and medical surgeons.",
publisher = "University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Clinical-parasitological and epidemiological review of the nematode Acanthocheilonema reconditum",
volume = "77",
number = "1",
pages = "1-15",
doi = "10.2298/VETGL220307008J"
}

Jovanović, N. M., Despotović, D., Stepanović, P., Rajković, M.,& Ilić, T.. (2023). Clinical-parasitological and epidemiological review of the nematode Acanthocheilonema reconditum. in Veterinarski Glasnik
University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine., 77(1), 1-15.
https://doi.org/10.2298/VETGL220307008J

Jovanović NM, Despotović D, Stepanović P, Rajković M, Ilić T. Clinical-parasitological and epidemiological review of the nematode Acanthocheilonema reconditum. in Veterinarski Glasnik. 2023;77(1):1-15.
doi:10.2298/VETGL220307008J .

Jovanović, Namanja M., Despotović, Darko, Stepanović, Predrag, Rajković, Milan, Ilić, Tamara, "Clinical-parasitological and epidemiological review of the nematode Acanthocheilonema reconditum" in Veterinarski Glasnik, 77, no. 1 (2023):1-15,
https://doi.org/10.2298/VETGL220307008J . .

TY  - JOUR
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Ignjatović, Nevena
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Davitkov, Darko
AU  - Nenadović, Katarina
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3033
AB  - Dioctophimosis is an endoparasitism in dogs caused by Dioctophyma
renale, a nematode with an indirect life cycle and high zoonotic potential.
Infection in dogs occurs through ingestion of transitional/paratenic hosts
containing infective larvae. Th e preferred site of parasitism is the right kidney, although the parasite may also be ectopically localized in subcutaneous
tissue, internal organs, peritoneum, and mediastinum. Since dogs are usually infected with a small number of parasites, the disease is asymptomatic,
making the diagnosis of this disease in clinical veterinary practice rather
diffi cult. In addition, as dogs are usually infected with a small number of
parasites, the disease is asymptomatic, which makes the diagnosing of this
disease in clinical veterinary practice diffi cult. Th e long prepatent period,
lasting three to fi ve months, makes it impossible to diagnose the disease in
dogs younger than six months. Clinical suspicion of dioctophimosis in dogs
is established on the basis of anamnestic/epizootiologic data and the clinical picture, while the fi nal diagnosis is made ante mortem or post mortem on
the basis of reliable diagnostic parameters and methods. Th e most practical
application in routine diagnosis of canine dioctophimosis is the detection
of D. renale eggs in urine sediment. When dioctophimosis is suspected in carnivores, the diff erential diagnosis should exclude urinary capillariosis,
feline polycystic nephropathy, leptospirosis, renal fi brosis, and nephritis of
various etiology. Th e outcome of treatment is uncertain and includes surgical removal of the aff ected kidney or drug therapy with avermectin derivatives. Prophylaxis consists of preventing contact of dogs with potential
transitional hosts and controlling the feeding of their heat-untreated meat.
Because of the potential risks that D. renale may have on the health of dog
owners, education on the etiopathogenesis and means of occurrence, maintenance, and spread of this nematode is necessary.
AB  - Dioktofi moza je endoparazitoza pasa koju prouzrokuje Dioctophyma renale, nematoda sa indirektnim životnim ciklusom i visokim zoonoznim potencijalom. Infekcija pasa nastaje ingestijom prelaznih/paratenih domaćina
koji u sebi sadrže infektivne larve. Predilekciono mesto parazitiranja je
desni bubreg, uz mogućnost ektopične lokalizacije parazita u supkutanom
tkivu, unutrašnjim organima, peritoneumu i medijastinumu. Pošto su psi
uglavnom infi cirani malim brojem parazita, oboljenje protiče asimptomatski, što u kliničkoj veterinarskoj praksi otežava dijagnostiku ovog oboljenja.
Dug prepatentni period, koji traje od tri do pet meseci, onemogućava dijagnostiku oboljenja kod pasa mlađih od šest meseci. Klinička sumnja na dioktofi mozu kod pasa postavlja se na osnovu anamnestičkih/ epizootioloških
podataka i kliničke slike, dok se precizna dijagnoza utvrđuje ante mortem
ili post mortem na osnovu pouzdanih dijagnostičkih parametara i metoda. Najveću praktičnu primenu u rutinskoj dijagnostici dioktofi moze pasa
ima nalaz jaja D. renale u sedimentu urina. Kod sumnje na dioktofimozu
mesojeda diferencijalno dijagnostički treba isključiti urinarnu kapilariozu,
policističnu nefropatiju mačaka, leptospirozu, fi brozu bubrega i nefritise
različite etiologije. Lečenje je neizvesno i podrazumeva hirurško uklanjanje
promenjenog bubrega ili medikamentoznu terapiju derivatima avermektina.
Profi laksa je zasnovana na sprečavanju kontakta pasa sa potencijalnim prelaznim domaćinima i kontrolisanje ishrane njihovim termički neobrađenim
mesom. Zbog potencijalnih rizika koje D. renale može imati po zdravlje
vlasnika pasa, neophodna je edukacija o etiopatogenezi i mogućnostima
pojave, održavanja i širenja ove nematode.
PB  - Novi Sad : Scientific Institute for Veterinary Medicine
T2  - Archives of Veterinary Medicine
T1  - Epidemiological and clinical importance of canine dioctophymosis
VL  - 16
IS  - 1
SP  - 17
EP  - 36
DO  - 10.46784/e-avm.v16i1.319
ER  - 

@article{
author = "Ilić, Tamara and Ignjatović, Nevena and Jovanović, Nemanja M. and Davitkov, Darko and Nenadović, Katarina",
year = "2023",
abstract = "Dioctophimosis is an endoparasitism in dogs caused by Dioctophyma
renale, a nematode with an indirect life cycle and high zoonotic potential.
Infection in dogs occurs through ingestion of transitional/paratenic hosts
containing infective larvae. Th e preferred site of parasitism is the right kidney, although the parasite may also be ectopically localized in subcutaneous
tissue, internal organs, peritoneum, and mediastinum. Since dogs are usually infected with a small number of parasites, the disease is asymptomatic,
making the diagnosis of this disease in clinical veterinary practice rather
diffi cult. In addition, as dogs are usually infected with a small number of
parasites, the disease is asymptomatic, which makes the diagnosing of this
disease in clinical veterinary practice diffi cult. Th e long prepatent period,
lasting three to fi ve months, makes it impossible to diagnose the disease in
dogs younger than six months. Clinical suspicion of dioctophimosis in dogs
is established on the basis of anamnestic/epizootiologic data and the clinical picture, while the fi nal diagnosis is made ante mortem or post mortem on
the basis of reliable diagnostic parameters and methods. Th e most practical
application in routine diagnosis of canine dioctophimosis is the detection
of D. renale eggs in urine sediment. When dioctophimosis is suspected in carnivores, the diff erential diagnosis should exclude urinary capillariosis,
feline polycystic nephropathy, leptospirosis, renal fi brosis, and nephritis of
various etiology. Th e outcome of treatment is uncertain and includes surgical removal of the aff ected kidney or drug therapy with avermectin derivatives. Prophylaxis consists of preventing contact of dogs with potential
transitional hosts and controlling the feeding of their heat-untreated meat.
Because of the potential risks that D. renale may have on the health of dog
owners, education on the etiopathogenesis and means of occurrence, maintenance, and spread of this nematode is necessary., Dioktofi moza je endoparazitoza pasa koju prouzrokuje Dioctophyma renale, nematoda sa indirektnim životnim ciklusom i visokim zoonoznim potencijalom. Infekcija pasa nastaje ingestijom prelaznih/paratenih domaćina
koji u sebi sadrže infektivne larve. Predilekciono mesto parazitiranja je
desni bubreg, uz mogućnost ektopične lokalizacije parazita u supkutanom
tkivu, unutrašnjim organima, peritoneumu i medijastinumu. Pošto su psi
uglavnom infi cirani malim brojem parazita, oboljenje protiče asimptomatski, što u kliničkoj veterinarskoj praksi otežava dijagnostiku ovog oboljenja.
Dug prepatentni period, koji traje od tri do pet meseci, onemogućava dijagnostiku oboljenja kod pasa mlađih od šest meseci. Klinička sumnja na dioktofi mozu kod pasa postavlja se na osnovu anamnestičkih/ epizootioloških
podataka i kliničke slike, dok se precizna dijagnoza utvrđuje ante mortem
ili post mortem na osnovu pouzdanih dijagnostičkih parametara i metoda. Najveću praktičnu primenu u rutinskoj dijagnostici dioktofi moze pasa
ima nalaz jaja D. renale u sedimentu urina. Kod sumnje na dioktofimozu
mesojeda diferencijalno dijagnostički treba isključiti urinarnu kapilariozu,
policističnu nefropatiju mačaka, leptospirozu, fi brozu bubrega i nefritise
različite etiologije. Lečenje je neizvesno i podrazumeva hirurško uklanjanje
promenjenog bubrega ili medikamentoznu terapiju derivatima avermektina.
Profi laksa je zasnovana na sprečavanju kontakta pasa sa potencijalnim prelaznim domaćinima i kontrolisanje ishrane njihovim termički neobrađenim
mesom. Zbog potencijalnih rizika koje D. renale može imati po zdravlje
vlasnika pasa, neophodna je edukacija o etiopatogenezi i mogućnostima
pojave, održavanja i širenja ove nematode.",
publisher = "Novi Sad : Scientific Institute for Veterinary Medicine",
journal = "Archives of Veterinary Medicine",
title = "Epidemiological and clinical importance of canine dioctophymosis",
volume = "16",
number = "1",
pages = "17-36",
doi = "10.46784/e-avm.v16i1.319"
}

Ilić, T., Ignjatović, N., Jovanović, N. M., Davitkov, D.,& Nenadović, K.. (2023). Epidemiological and clinical importance of canine dioctophymosis. in Archives of Veterinary Medicine
Novi Sad : Scientific Institute for Veterinary Medicine., 16(1), 17-36.
https://doi.org/10.46784/e-avm.v16i1.319

Ilić T, Ignjatović N, Jovanović NM, Davitkov D, Nenadović K. Epidemiological and clinical importance of canine dioctophymosis. in Archives of Veterinary Medicine. 2023;16(1):17-36.
doi:10.46784/e-avm.v16i1.319 .

Ilić, Tamara, Ignjatović, Nevena, Jovanović, Nemanja M., Davitkov, Darko, Nenadović, Katarina, "Epidemiological and clinical importance of canine dioctophymosis" in Archives of Veterinary Medicine, 16, no. 1 (2023):17-36,
https://doi.org/10.46784/e-avm.v16i1.319 . .

TY  - CONF
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Stepanović, Predrag
AU  - Gajić, Bojan
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Davidov, Ivana
AU  - Aleksić-Agelidis, Aleksandra
AU  - Aleksić Radojković, Jelena
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3034
AB  - Због бројности популације лисица, распрострањености у различитим еколошким
срединама, интензивирања процеса урбанизације, доступности хране и одморишта,
одсуства предатора и компетитивних врста, ови дивљи месоједи могу да представљају
изворе/резервоаре нематода уринарног тракта за све пријемчиве врсте које деле иста
станишта - ловачки пси, невласнички пси и мачке луталице. Висока преваленција
уринарне капилариозе и спорадична преваленција диоктофимозе код лисица у Европи
и колонизација урбаних подручја лисицама може да повећа ризик од настанка
инфекције домаћих паса и мачака овим хелминтима. Дуг препатентни период, учестала
појава асимптоматских и субклиничких инфекција узрокованих малим бројем паразита
и дисконтинуираном елиминацијом малог броја јаја, отежана дијагностика и
идентификација незрелих јаја паразита, клинички симптоми слични знацима уринарних
бактеријских инфекција и непостојање довољне свести ветеринарских клиничара о
могућем присуству Capillaria plica и Dioctophyma renale код паса и мачака, могу
отежати дијагностиковање ових инфекција. Осим новијих извештаја о налазу врсте C.
plica код лисица (која је утврђена 2020. године на подручју Колубарског округа са
преваленцијом од 70,6%) и ревијалног приказа уринарне капилариозе паса, у
досадашњим истраживањима на подручју Србије није посвећено довољно пажње
изучавању паразитоза уринарног тракта код домаћих месоједа. Због опасности коју D.
renale може да представља за здравље људи и чињенице да у Србији постоје предуслови
за појаву, одржавање и ширење диоктофимозе код месоједа, биолозима, паразитолозима
и ветеринарима потребно је пружити корисне информације од значаја за дијагностику и
праћење нематодоза уринарног тракта код дивљих и домаћих месоједа и указати на
потенцијалне изворе/резервоаре инфекције у Србији. С обзиром да је у Грчкој 2019.
године диоктофимоза дијагностикована код паса, интензивирање ефеката глобалног
загревања може да буде значајан предиспонирајући фактор за појаву ове зоонозе и код
месоједа у Србији. Са клиничко-паразитолошког аспекта важно је да се C. plica и D.
renale уврсте у диференцијалну дијагнозу уринарних обољења паса и мачака, посебно
код животиња са хроничним или рекурентним циститисом и животиња које деле
станишта са инфицираним лисицама.
AB  - Due to the size of the fox population, distribution in different ecological environments,
intensification of the urbanisation process, availability of food and resting places, absence of
predators and competing species, these wild carnivores may represent sources/reservoirs of
urinary tract nematodes for all susceptible species sharing the same habitat - hunting dogs,
stray dogs without owners and cats. The high prevalence of urinary capillariasis and sporadic
prevalence of dioctophimosis in foxes in Europe, as well as the colonisation of urban areas by
foxes, may increase the risk of infection of domestic dogs and cats with these helminths. The
long prepatency period, the frequent occurrence of asymptomatic and subclinical infections
caused by small numbers of parasites, and the discontinuous shedding of small numbers of
eggs, the difficult diagnosis and identification of immature parasite eggs, clinical signs
resembling those of bacterial urinary tract infections, and insufficient awareness among
veterinarians of the possible presence of Capillaria plica and Dioctophyma renale in dogs and
cats may complicate the diagnosis of these infections. Apart from the recent reports on the
discovery of the species C. plica in foxes (detected in the area of Kolubara district in 2020
with a prevalence of 70.6%) and the review presentation of urinary capillariosis in dogs, the
previous research in Serbia did not pay enough attention to the study of the urinary parasite
tract in domestic carnivorous animals. Due to the danger that D. renale may pose to human
health and the fact that conditions for the occurrence, maintenance and spread of
dioctophimosis in carnivores are present in Serbia, it is necessary to provide biologists,
parasitologists and veterinarians with useful information relevant to the diagnosis and
monitoring of urinary nematodes in wild and domestic carnivores and to identify potential
sources/reservoirs of infection in Serbia. Considering that dioctophimosis was diagnosed in
dogs in Greece in 2019, the intensification of the effects of global warming could be an
important predisposing factor for the occurrence of this zoonosis in carnivores in Serbia. From
a clinical parasitological point of view, it is important to include C. plica and D. renale in the
differential diagnosis of urinary tract diseases in dogs and cats, especially in animals with
chronic or recurrent cystitis and in animals sharing their habitat with infected foxes.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Epizootiološki i klinički značaj divljih mesojeda u prenošenju parazitoza urinarnog trakta u Srbiji
T1  - Epidemiological and clinical importance of wild carnivores in the transmission of parasitosis of the urinary tract in Serbia
SP  - 44
EP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3034
ER  - 

@conference{
author = "Ilić, Tamara and Stepanović, Predrag and Gajić, Bojan and Bogunović, Danica and Jovanović, Nemanja M. and Davidov, Ivana and Aleksić-Agelidis, Aleksandra and Aleksić Radojković, Jelena",
year = "2023",
abstract = "Због бројности популације лисица, распрострањености у различитим еколошким
срединама, интензивирања процеса урбанизације, доступности хране и одморишта,
одсуства предатора и компетитивних врста, ови дивљи месоједи могу да представљају
изворе/резервоаре нематода уринарног тракта за све пријемчиве врсте које деле иста
станишта - ловачки пси, невласнички пси и мачке луталице. Висока преваленција
уринарне капилариозе и спорадична преваленција диоктофимозе код лисица у Европи
и колонизација урбаних подручја лисицама може да повећа ризик од настанка
инфекције домаћих паса и мачака овим хелминтима. Дуг препатентни период, учестала
појава асимптоматских и субклиничких инфекција узрокованих малим бројем паразита
и дисконтинуираном елиминацијом малог броја јаја, отежана дијагностика и
идентификација незрелих јаја паразита, клинички симптоми слични знацима уринарних
бактеријских инфекција и непостојање довољне свести ветеринарских клиничара о
могућем присуству Capillaria plica и Dioctophyma renale код паса и мачака, могу
отежати дијагностиковање ових инфекција. Осим новијих извештаја о налазу врсте C.
plica код лисица (која је утврђена 2020. године на подручју Колубарског округа са
преваленцијом од 70,6%) и ревијалног приказа уринарне капилариозе паса, у
досадашњим истраживањима на подручју Србије није посвећено довољно пажње
изучавању паразитоза уринарног тракта код домаћих месоједа. Због опасности коју D.
renale може да представља за здравље људи и чињенице да у Србији постоје предуслови
за појаву, одржавање и ширење диоктофимозе код месоједа, биолозима, паразитолозима
и ветеринарима потребно је пружити корисне информације од значаја за дијагностику и
праћење нематодоза уринарног тракта код дивљих и домаћих месоједа и указати на
потенцијалне изворе/резервоаре инфекције у Србији. С обзиром да је у Грчкој 2019.
године диоктофимоза дијагностикована код паса, интензивирање ефеката глобалног
загревања може да буде значајан предиспонирајући фактор за појаву ове зоонозе и код
месоједа у Србији. Са клиничко-паразитолошког аспекта важно је да се C. plica и D.
renale уврсте у диференцијалну дијагнозу уринарних обољења паса и мачака, посебно
код животиња са хроничним или рекурентним циститисом и животиња које деле
станишта са инфицираним лисицама., Due to the size of the fox population, distribution in different ecological environments,
intensification of the urbanisation process, availability of food and resting places, absence of
predators and competing species, these wild carnivores may represent sources/reservoirs of
urinary tract nematodes for all susceptible species sharing the same habitat - hunting dogs,
stray dogs without owners and cats. The high prevalence of urinary capillariasis and sporadic
prevalence of dioctophimosis in foxes in Europe, as well as the colonisation of urban areas by
foxes, may increase the risk of infection of domestic dogs and cats with these helminths. The
long prepatency period, the frequent occurrence of asymptomatic and subclinical infections
caused by small numbers of parasites, and the discontinuous shedding of small numbers of
eggs, the difficult diagnosis and identification of immature parasite eggs, clinical signs
resembling those of bacterial urinary tract infections, and insufficient awareness among
veterinarians of the possible presence of Capillaria plica and Dioctophyma renale in dogs and
cats may complicate the diagnosis of these infections. Apart from the recent reports on the
discovery of the species C. plica in foxes (detected in the area of Kolubara district in 2020
with a prevalence of 70.6%) and the review presentation of urinary capillariosis in dogs, the
previous research in Serbia did not pay enough attention to the study of the urinary parasite
tract in domestic carnivorous animals. Due to the danger that D. renale may pose to human
health and the fact that conditions for the occurrence, maintenance and spread of
dioctophimosis in carnivores are present in Serbia, it is necessary to provide biologists,
parasitologists and veterinarians with useful information relevant to the diagnosis and
monitoring of urinary nematodes in wild and domestic carnivores and to identify potential
sources/reservoirs of infection in Serbia. Considering that dioctophimosis was diagnosed in
dogs in Greece in 2019, the intensification of the effects of global warming could be an
important predisposing factor for the occurrence of this zoonosis in carnivores in Serbia. From
a clinical parasitological point of view, it is important to include C. plica and D. renale in the
differential diagnosis of urinary tract diseases in dogs and cats, especially in animals with
chronic or recurrent cystitis and in animals sharing their habitat with infected foxes.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Epizootiološki i klinički značaj divljih mesojeda u prenošenju parazitoza urinarnog trakta u Srbiji, Epidemiological and clinical importance of wild carnivores in the transmission of parasitosis of the urinary tract in Serbia",
pages = "44-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3034"
}

Ilić, T., Stepanović, P., Gajić, B., Bogunović, D., Jovanović, N. M., Davidov, I., Aleksić-Agelidis, A.,& Aleksić Radojković, J.. (2023). Epizootiološki i klinički značaj divljih mesojeda u prenošenju parazitoza urinarnog trakta u Srbiji. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3034

Ilić T, Stepanović P, Gajić B, Bogunović D, Jovanović NM, Davidov I, Aleksić-Agelidis A, Aleksić Radojković J. Epizootiološki i klinički značaj divljih mesojeda u prenošenju parazitoza urinarnog trakta u Srbiji. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3034 .

Ilić, Tamara, Stepanović, Predrag, Gajić, Bojan, Bogunović, Danica, Jovanović, Nemanja M., Davidov, Ivana, Aleksić-Agelidis, Aleksandra, Aleksić Radojković, Jelena, "Epizootiološki i klinički značaj divljih mesojeda u prenošenju parazitoza urinarnog trakta u Srbiji" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):44-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3034 .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Vejnović, Branislav
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3038
AB  - Микроспоридија Nosema ceranae је облигатни интрацелуларни паразит
медоносне пчеле (Apis mellifera) који изазива болест ноземозу при чему
негативно делује на здравље, репродуктивне и продуктивне способности пчела.
Један од најважнијих приступа у превенцији и контроли ноземозе јесте примена
биљних препарата, органских киселина, етеричних уља, полисахаридних
екстраката из печурака и пробиотика. Стога, циљ овог истраживања је био
испитивање ефеката биљних екстраката (у виду дијететског суплемента под
комерцијалним називном “B+”) на пчеле у лабораторијском (кавезном)
експерименту. Формиране су четири експерименталне групе: пчеле храњене
суплементом (Т - група), пчеле храњене суплементом и инфициране ноземом
(ИТ - група), пчеле инфициране ноземом (И група) и неинфициране пчеле (НИ).
Код свих група праћени су следећи параметри: преживљавање, број спора N.
ceranae и параметри оксидативног стреса. Сви резултати указали су на
позитиван ефекат тестираног суплемента. Наиме, добијени резултати указали
су на значајну разлику (p<0.001) у преживљавању пчела између група ИТ и И.
Поред тога, у групама инфицираних ноземом, значајно мањи (p<0.001) број
спора је утврђен у ИТ групи у односу на И групу. Налаз позитивног ефекта
исхране пчела уз додатак тестираног суплемента потврђује и значајно ниже
(p<0.001) активности антиоксидативних ензима (супероксид дисмутазе,
каталазе и глутатион С-трансферазе), као и концентрације малонилдиалдехида
у ИТ групи у односу на инфицирану (И) групу. Поред тога, у ИТ групи утврђени
су и нижи нивои (p<0.001) експресије гена за антиоксидативне ензиме у односу
на И групу. Наше истраживање је доказало позитивне ефекте испитујућег
суплемента (“B+”) на преживљавање пчела инфицираних ноземом и параметре
оксидативног стреса. Исхрана овим суплементом у Т групи није негативно
утицала на пчеле чиме је потврђено одсуство споредних нежељених ефеката.
AB  - The microsporidia Nosema ceranae is an obligate intracellular parasite of the
honeybee (Apis mellifera) that causes the disease nosemosis, which negatively affects
the health, reproduction and productive capacity of bees. One of the most important
approaches to prevent and control nosemosis is the use of herbal preparations, organic
acids, essential oils, polysaccharide extracts from mushroom, bacteria and their
metabolites. Therefore, the aim of this research was to evaluate the effects of plant
extracts (in the form of a food supplement under the trade name "B+") on bees in a
laboratory (cage) experiment. Four experimental groups were formed: Bees treated
with the supplement (T - group), bees fed with the supplement and infected with
Nosema (IT - group), bees infected with Nosema (I - group) and uninfected bees (NI).
In all groups, the following parameters were monitored: bee survival, number of N.
ceranae spores and oxidative stress parameters. All results indicated a positive effect
of the tested supplement. Indeed, the results showed a significant difference (p<0.001)
in the survival rate of the bees between groups IT and I. In addition, in the Nosema
infected groups, significantly lower (p<0.001) number of spores were recorded in the
IT group compared to the I group. The positive effect on bees fed with this supplement
is confirmed by significantly lower (p<0.001) activity of antioxidant enzymes
(superoxide dismutase, catalase and glutathione S-transferase) and
malonyldialdehyde concentrations in the IT group compared to the infected group. In
addition, lower gene expression levels (p<0.001) for antioxidant enzymes were
detected in the IT group compared to the I group. Our studies proved the positive
effects of the tested supplement on the survival of bees infected with Nosema and
oxidative stress parameters. Feeding with this supplement in the T group had no
negative effects on the bees, confirming the absence of undesirable side effects.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Efekti biljnog suplementa na oksidativni stres pčela inficiranih mikrosporidijom Nosema ceranae
T1  - Effects of plant based supplement on oxidative stress on honey bees infected with Nosema ceranae
SP  - 72
EP  - 73
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3038
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Ilić, Tamara and Glavinić, Uroš and Vejnović, Branislav and Stevanović, Jevrosima and Ristanić, Marko and Stanimirović, Zoran",
year = "2023",
abstract = "Микроспоридија Nosema ceranae је облигатни интрацелуларни паразит
медоносне пчеле (Apis mellifera) који изазива болест ноземозу при чему
негативно делује на здравље, репродуктивне и продуктивне способности пчела.
Један од најважнијих приступа у превенцији и контроли ноземозе јесте примена
биљних препарата, органских киселина, етеричних уља, полисахаридних
екстраката из печурака и пробиотика. Стога, циљ овог истраживања је био
испитивање ефеката биљних екстраката (у виду дијететског суплемента под
комерцијалним називном “B+”) на пчеле у лабораторијском (кавезном)
експерименту. Формиране су четири експерименталне групе: пчеле храњене
суплементом (Т - група), пчеле храњене суплементом и инфициране ноземом
(ИТ - група), пчеле инфициране ноземом (И група) и неинфициране пчеле (НИ).
Код свих група праћени су следећи параметри: преживљавање, број спора N.
ceranae и параметри оксидативног стреса. Сви резултати указали су на
позитиван ефекат тестираног суплемента. Наиме, добијени резултати указали
су на значајну разлику (p<0.001) у преживљавању пчела између група ИТ и И.
Поред тога, у групама инфицираних ноземом, значајно мањи (p<0.001) број
спора је утврђен у ИТ групи у односу на И групу. Налаз позитивног ефекта
исхране пчела уз додатак тестираног суплемента потврђује и значајно ниже
(p<0.001) активности антиоксидативних ензима (супероксид дисмутазе,
каталазе и глутатион С-трансферазе), као и концентрације малонилдиалдехида
у ИТ групи у односу на инфицирану (И) групу. Поред тога, у ИТ групи утврђени
су и нижи нивои (p<0.001) експресије гена за антиоксидативне ензиме у односу
на И групу. Наше истраживање је доказало позитивне ефекте испитујућег
суплемента (“B+”) на преживљавање пчела инфицираних ноземом и параметре
оксидативног стреса. Исхрана овим суплементом у Т групи није негативно
утицала на пчеле чиме је потврђено одсуство споредних нежељених ефеката., The microsporidia Nosema ceranae is an obligate intracellular parasite of the
honeybee (Apis mellifera) that causes the disease nosemosis, which negatively affects
the health, reproduction and productive capacity of bees. One of the most important
approaches to prevent and control nosemosis is the use of herbal preparations, organic
acids, essential oils, polysaccharide extracts from mushroom, bacteria and their
metabolites. Therefore, the aim of this research was to evaluate the effects of plant
extracts (in the form of a food supplement under the trade name "B+") on bees in a
laboratory (cage) experiment. Four experimental groups were formed: Bees treated
with the supplement (T - group), bees fed with the supplement and infected with
Nosema (IT - group), bees infected with Nosema (I - group) and uninfected bees (NI).
In all groups, the following parameters were monitored: bee survival, number of N.
ceranae spores and oxidative stress parameters. All results indicated a positive effect
of the tested supplement. Indeed, the results showed a significant difference (p<0.001)
in the survival rate of the bees between groups IT and I. In addition, in the Nosema
infected groups, significantly lower (p<0.001) number of spores were recorded in the
IT group compared to the I group. The positive effect on bees fed with this supplement
is confirmed by significantly lower (p<0.001) activity of antioxidant enzymes
(superoxide dismutase, catalase and glutathione S-transferase) and
malonyldialdehyde concentrations in the IT group compared to the infected group. In
addition, lower gene expression levels (p<0.001) for antioxidant enzymes were
detected in the IT group compared to the I group. Our studies proved the positive
effects of the tested supplement on the survival of bees infected with Nosema and
oxidative stress parameters. Feeding with this supplement in the T group had no
negative effects on the bees, confirming the absence of undesirable side effects.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Efekti biljnog suplementa na oksidativni stres pčela inficiranih mikrosporidijom Nosema ceranae, Effects of plant based supplement on oxidative stress on honey bees infected with Nosema ceranae",
pages = "72-73",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3038"
}

Jovanović, N. M., Ilić, T., Glavinić, U., Vejnović, B., Stevanović, J., Ristanić, M.,& Stanimirović, Z.. (2023). Efekti biljnog suplementa na oksidativni stres pčela inficiranih mikrosporidijom Nosema ceranae. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3038

Jovanović NM, Ilić T, Glavinić U, Vejnović B, Stevanović J, Ristanić M, Stanimirović Z. Efekti biljnog suplementa na oksidativni stres pčela inficiranih mikrosporidijom Nosema ceranae. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:72-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3038 .

Jovanović, Nemanja M., Ilić, Tamara, Glavinić, Uroš, Vejnović, Branislav, Stevanović, Jevrosima, Ristanić, Marko, Stanimirović, Zoran, "Efekti biljnog suplementa na oksidativni stres pčela inficiranih mikrosporidijom Nosema ceranae" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):72-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3038 .

TY  - JOUR
AU  - Ristić, Marko
AU  - Nikolić, Dragan
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3040
AB  - Since dogs and humans share their living environments and effectuatevery close contactswith
each others, with dog owners not caring adequately for their pets, there is a possibility of transmission
of particular parasitic diseases from dogs to humans. In view of the fact that dogs are carriers and
definitive hosts of a large number ofzoonotic endoparasites, their feces may represent a source of
infection for humans and a real threat to their health. That is the reason for raising the level of
awareness among citizens about the necessity of executing zoohygienic measures in dog breeding,
as well as about the significance of causally planned dehelminthization and anti-ectoparasitic
treatments. It is essential as well that dog owners perform regular coprological examinations,
immediately after getting the dog and four times a year afterwards, abiding by the principle of shifting
the preparations used based on their different chemical formulations. A timely diagnosis of intestinal
parasites in dogs and proper treatment of infected animals enable the prevention of these infections
in humans. Contamination of public areas with intestinal parasites from dog feces represents a public
health problem that should be kept under control using the appropriate social medicine approach.
Such an approach would typically involve health education measures related to the control of parasite
transmission in the environment, the presentation to dog owners of the guidelines for the prevention
of the occurrence, persistence, and spread of zoonotic diseases, and health education of medical and
veterinary professionals, pet owners, and the wider community regarding the preservation of the
health of both humans and pet animals. An increased level of knowledge and corrected attitudes and
behaviors among individuals would certainly contribute to more effective prevention of zoonotic diseases.
PB  - Niš : University of Niš Faculty of Medicine and the Department of the Serbian Medical Society in Niš
T2  - Acta Medica Medianae
T1  - Social medicine approach in the resolution of problem of contamination of public areas with dog feces and its public health relevance
VL  - 62
IS  - 3
SP  - 61
EP  - 69
DO  - 10.5633/amm.2023.0309
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3040
ER  - 

@article{
author = "Ristić, Marko and Nikolić, Dragan and Jovanović, Nemanja M. and Ilić, Tamara",
year = "2023",
abstract = "Since dogs and humans share their living environments and effectuatevery close contactswith
each others, with dog owners not caring adequately for their pets, there is a possibility of transmission
of particular parasitic diseases from dogs to humans. In view of the fact that dogs are carriers and
definitive hosts of a large number ofzoonotic endoparasites, their feces may represent a source of
infection for humans and a real threat to their health. That is the reason for raising the level of
awareness among citizens about the necessity of executing zoohygienic measures in dog breeding,
as well as about the significance of causally planned dehelminthization and anti-ectoparasitic
treatments. It is essential as well that dog owners perform regular coprological examinations,
immediately after getting the dog and four times a year afterwards, abiding by the principle of shifting
the preparations used based on their different chemical formulations. A timely diagnosis of intestinal
parasites in dogs and proper treatment of infected animals enable the prevention of these infections
in humans. Contamination of public areas with intestinal parasites from dog feces represents a public
health problem that should be kept under control using the appropriate social medicine approach.
Such an approach would typically involve health education measures related to the control of parasite
transmission in the environment, the presentation to dog owners of the guidelines for the prevention
of the occurrence, persistence, and spread of zoonotic diseases, and health education of medical and
veterinary professionals, pet owners, and the wider community regarding the preservation of the
health of both humans and pet animals. An increased level of knowledge and corrected attitudes and
behaviors among individuals would certainly contribute to more effective prevention of zoonotic diseases.",
publisher = "Niš : University of Niš Faculty of Medicine and the Department of the Serbian Medical Society in Niš",
journal = "Acta Medica Medianae",
title = "Social medicine approach in the resolution of problem of contamination of public areas with dog feces and its public health relevance",
volume = "62",
number = "3",
pages = "61-69",
doi = "10.5633/amm.2023.0309",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3040"
}

Ristić, M., Nikolić, D., Jovanović, N. M.,& Ilić, T.. (2023). Social medicine approach in the resolution of problem of contamination of public areas with dog feces and its public health relevance. in Acta Medica Medianae
Niš : University of Niš Faculty of Medicine and the Department of the Serbian Medical Society in Niš., 62(3), 61-69.
https://doi.org/10.5633/amm.2023.0309
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3040

Ristić M, Nikolić D, Jovanović NM, Ilić T. Social medicine approach in the resolution of problem of contamination of public areas with dog feces and its public health relevance. in Acta Medica Medianae. 2023;62(3):61-69.
doi:10.5633/amm.2023.0309
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3040 .

Ristić, Marko, Nikolić, Dragan, Jovanović, Nemanja M., Ilić, Tamara, "Social medicine approach in the resolution of problem of contamination of public areas with dog feces and its public health relevance" in Acta Medica Medianae, 62, no. 3 (2023):61-69,
https://doi.org/10.5633/amm.2023.0309 .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3040 .

TY  - GEN
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Aleksić, Nevenka
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Rajković, Milan
AU  - Kulišić, Zoran
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3091
AB  - Kućni ljubimci danas često poprimaju status člana porodice, a
interakcije vlasnika i životinja su prisnije nego što su bile u prošlosti.
Međutim, različite studije pokazale su da vlasnici nisu dovoljno informisani
o postojanju infekcija uzrokovanih parazitima. Koncept „Jedno
zdravlje” podrazumeva multidisciplinarno delovanje na tri nivoa – očuvanje
zdravlja ljudi i životinja i očuvanje životne sredine. U vezi sa time,
značajno je što većina vrsta parazita ima veoma otporne razvojne
oblike u spoljašnjoj sredini, koja predstavlja izvor infekcije za životinje
i/ili ljude. Zbog velike gustine naseljenosti i ograničenog prostora, problem
kontaminacije parazitima i/ili njihovim preparazitskim stadijumima
naročito je izražen u gradskim sredinama. Sa druge strane, u ruralnim
oblastima javljaju se parazitske infekcije u čijem ciklusu razvoja
učestvuju domaće životinje koje se gaje radi proizvodnje mesa, čovek
i pas. Rizik od infekcije zavisi od vrste parazita, njegove otpornosti u
spoljašnjoj sredini, puteva prenošenja, načina držanja životinja i sprovođenja
preventivnih i zdravstvenih mera. Problem u svakodnevnoj
praksi predstavlja i nepravilna primena antiparazitika. Ovakvi postupci
doprinose razvoju rezistencije na antihelmintike i stvaraju rizik od održavanja
i širenja infekcija, prvenstveno protozoarne etiologije, na koje
ovi preparati ne deluju. Kako bi se u potpunosti očuvao koncept „Jednog
zdravlja”, veterinari imaju ključnu ulogu u edukaciji vlasnika o potencijalnim
rizicima, pravilnom sprovođenju prevencije i zdravstvene
zaštite ljubimaca, ali i o odgovornom vlasništvu.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
T2  - XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
T1  - Kućni ljubimci i paraziti u kontekstu jednog zdravlja
SP  - 15
EP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3091
ER  - 

@misc{
author = "Bogunović, Danica and Aleksić, Nevenka and Ilić, Tamara and Jovanović, Nemanja and Rajković, Milan and Kulišić, Zoran",
year = "2023",
abstract = "Kućni ljubimci danas često poprimaju status člana porodice, a
interakcije vlasnika i životinja su prisnije nego što su bile u prošlosti.
Međutim, različite studije pokazale su da vlasnici nisu dovoljno informisani
o postojanju infekcija uzrokovanih parazitima. Koncept „Jedno
zdravlje” podrazumeva multidisciplinarno delovanje na tri nivoa – očuvanje
zdravlja ljudi i životinja i očuvanje životne sredine. U vezi sa time,
značajno je što većina vrsta parazita ima veoma otporne razvojne
oblike u spoljašnjoj sredini, koja predstavlja izvor infekcije za životinje
i/ili ljude. Zbog velike gustine naseljenosti i ograničenog prostora, problem
kontaminacije parazitima i/ili njihovim preparazitskim stadijumima
naročito je izražen u gradskim sredinama. Sa druge strane, u ruralnim
oblastima javljaju se parazitske infekcije u čijem ciklusu razvoja
učestvuju domaće životinje koje se gaje radi proizvodnje mesa, čovek
i pas. Rizik od infekcije zavisi od vrste parazita, njegove otpornosti u
spoljašnjoj sredini, puteva prenošenja, načina držanja životinja i sprovođenja
preventivnih i zdravstvenih mera. Problem u svakodnevnoj
praksi predstavlja i nepravilna primena antiparazitika. Ovakvi postupci
doprinose razvoju rezistencije na antihelmintike i stvaraju rizik od održavanja
i širenja infekcija, prvenstveno protozoarne etiologije, na koje
ovi preparati ne deluju. Kako bi se u potpunosti očuvao koncept „Jednog
zdravlja”, veterinari imaju ključnu ulogu u edukaciji vlasnika o potencijalnim
rizicima, pravilnom sprovođenju prevencije i zdravstvene
zaštite ljubimaca, ali i o odgovornom vlasništvu.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023",
title = "Kućni ljubimci i paraziti u kontekstu jednog zdravlja",
pages = "15-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3091"
}

Bogunović, D., Aleksić, N., Ilić, T., Jovanović, N., Rajković, M.,& Kulišić, Z.. (2023). Kućni ljubimci i paraziti u kontekstu jednog zdravlja. in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 15-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3091

Bogunović D, Aleksić N, Ilić T, Jovanović N, Rajković M, Kulišić Z. Kućni ljubimci i paraziti u kontekstu jednog zdravlja. in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023. 2023;:15-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3091 .

Bogunović, Danica, Aleksić, Nevenka, Ilić, Tamara, Jovanović, Nemanja, Rajković, Milan, Kulišić, Zoran, "Kućni ljubimci i paraziti u kontekstu jednog zdravlja" in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023 (2023):15-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3091 .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Aleksić, Nevenka
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3224
AB  - Prirodna jedinjenja, koja imaju brojna farmakodinamska dejstva, mogu biti ključ
za rešenje problema rezistencije parazita na antiparazitske lekove, koja je sve češće
prisutna i opisivana u stručnoj i naučnoj literaturi. Poslednjih decenija postoji veliko
interesovanje za ispitivanje farmakodinamskih i hemijskih karakteristika pčelinjih
proizvoda koji su izvor prirodnih bioaktivnih supstanci. Dokazano je da ovi proizvodi
mogu ispoljiti raznolike pozititivne efekte u organizmu ljudi i životinja. Pčelinji
proizvodi ‐ propolis, apitoksin, polen i med ‐ mogu imati i izvesno antiparazitsko
dejstvo protiv određenih vrsta protozoa i helminata. Lekovita svojstva navedenih
proizvoda uslovljena su prisustvom i koncentracijom određenih hemijskih supstanci,
koji se razlikuju u zavisnosti od geografskog porekla i florističkog sastava u određenom
regionu, na šta ukazuju regionalne varijacije u njihovom antiparazitskom delovanju.
Pretpostavlja se da postoji nekoliko mogućih mehanizama kojim pčelinji proizvodi
deluju protiv infekcija prouzrokovanih parazitima. To su: aktiviranje makrofaga koji
ubijaju parazite stvaranjem reaktivnih kiseoničnih i azotnih vrsta (propolis, polen);
inhibicija angiogeneze u inficiranom tkivu (propolis); različiti imunomodulatorni
efekti; indukovanje mehanizama apoptoze u ćelijama parazita (propolis, med);
sprečavanje prodiranja parazita u ćeliju domaćina formiranjem fizičke barijere ili
inhibiranjem proteina i enzima neophodnih za invaziju parazita (propolis);
narušavanje integriteta membrana i organela ćelija parazita (propolis). Ključnu ulogu
u ostvarivanju ovih efekata igraju flavonoidi i fenolna jedinjenja sadržana u propolisu, polenu, medu i apitoksinu. Istraživanja izvedena većinom in vitro i na
eksperimentalnim životinjama dokazala su antiparazitsku efikasnost pojedinih
pčelinjih proizvoda. Ukoliko se ovaj potencijal potvrdi daljim ispitivanjima, može se
očekivati da će se bioaktivne komponente izolovane iz pčelinjih proizvoda moći
koristiti za alternativni pristup rešavanju problema parazitskih infekcija.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Antiparazitski potencijal pčelinjih proizvoda
SP  - 310
EP  - 316
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3224
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Aleksić, Nevenka and Ilić, Tamara and Glavinić, Uroš and Ristanić, Marko and Stevanović, Jevrosima and Stanimirović, Zoran",
year = "2023",
abstract = "Prirodna jedinjenja, koja imaju brojna farmakodinamska dejstva, mogu biti ključ
za rešenje problema rezistencije parazita na antiparazitske lekove, koja je sve češće
prisutna i opisivana u stručnoj i naučnoj literaturi. Poslednjih decenija postoji veliko
interesovanje za ispitivanje farmakodinamskih i hemijskih karakteristika pčelinjih
proizvoda koji su izvor prirodnih bioaktivnih supstanci. Dokazano je da ovi proizvodi
mogu ispoljiti raznolike pozititivne efekte u organizmu ljudi i životinja. Pčelinji
proizvodi ‐ propolis, apitoksin, polen i med ‐ mogu imati i izvesno antiparazitsko
dejstvo protiv određenih vrsta protozoa i helminata. Lekovita svojstva navedenih
proizvoda uslovljena su prisustvom i koncentracijom određenih hemijskih supstanci,
koji se razlikuju u zavisnosti od geografskog porekla i florističkog sastava u određenom
regionu, na šta ukazuju regionalne varijacije u njihovom antiparazitskom delovanju.
Pretpostavlja se da postoji nekoliko mogućih mehanizama kojim pčelinji proizvodi
deluju protiv infekcija prouzrokovanih parazitima. To su: aktiviranje makrofaga koji
ubijaju parazite stvaranjem reaktivnih kiseoničnih i azotnih vrsta (propolis, polen);
inhibicija angiogeneze u inficiranom tkivu (propolis); različiti imunomodulatorni
efekti; indukovanje mehanizama apoptoze u ćelijama parazita (propolis, med);
sprečavanje prodiranja parazita u ćeliju domaćina formiranjem fizičke barijere ili
inhibiranjem proteina i enzima neophodnih za invaziju parazita (propolis);
narušavanje integriteta membrana i organela ćelija parazita (propolis). Ključnu ulogu
u ostvarivanju ovih efekata igraju flavonoidi i fenolna jedinjenja sadržana u propolisu, polenu, medu i apitoksinu. Istraživanja izvedena većinom in vitro i na
eksperimentalnim životinjama dokazala su antiparazitsku efikasnost pojedinih
pčelinjih proizvoda. Ukoliko se ovaj potencijal potvrdi daljim ispitivanjima, može se
očekivati da će se bioaktivne komponente izolovane iz pčelinjih proizvoda moći
koristiti za alternativni pristup rešavanju problema parazitskih infekcija.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Antiparazitski potencijal pčelinjih proizvoda",
pages = "310-316",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3224"
}

Jovanović, N. M., Aleksić, N., Ilić, T., Glavinić, U., Ristanić, M., Stevanović, J.,& Stanimirović, Z.. (2023). Antiparazitski potencijal pčelinjih proizvoda. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 310-316.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3224

Jovanović NM, Aleksić N, Ilić T, Glavinić U, Ristanić M, Stevanović J, Stanimirović Z. Antiparazitski potencijal pčelinjih proizvoda. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:310-316.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3224 .

Jovanović, Nemanja M., Aleksić, Nevenka, Ilić, Tamara, Glavinić, Uroš, Ristanić, Marko, Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Zoran, "Antiparazitski potencijal pčelinjih proizvoda" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):310-316,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3224 .

TY  - JOUR
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Vejnović, Branislav
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3370
AB  - One of the most important approaches in the prevention and treatment of nosemosis is the use of herbal preparations as food supplements for bees. Therefore, the aim of this study was to investigate the effects of a plant-based supplement branded as “B+” on honeybees in a laboratory experiment. Four experimental groups were established: treated group (T), N. ceranae-infected and treated group (IT), N. ceranae-infected group (I) and non-infected group (NI). Survival, N. ceranae spore load and oxidative stress parameters together with expression levels of antioxidant enzyme genes and vitellogenin gene were monitored. The mortality in the T, IT and NI groups was significantly (p < 0.001) lower than in than in the I group. Within Nosema-infected groups, the IT group had a significantly lower (p < 0.001) number of N. ceranae spores than the I group. In addition, expression levels of genes for antioxidant enzymes were lower (p < 0.001) in the IT group compared to the I group. The concentration of malondialdehyde and the activities of antioxidant enzymes (superoxide dismutase, catalase and glutathione S-transferase) were significantly lower (p < 0.001) in the IT group compared to the I group. No negative effects of the tested supplement were observed. All these findings indicate that the tested supplement exerted beneficial effects manifested in better bee survival, reduced N. ceranae spore number and reduced oxidative stress of bees (lower expression of genes for antioxidant enzymes and oxidative stress parameters).
PB  - MDPI
T2  - Animals
T1  - Effects of plant-based supplement on oxidative stress of honey bees (Apis mellifera) infected with Nosema ceranae
VL  - 13
IS  - 22
SP  - 3543
DO  - 10.3390/ani13223543
ER  - 

@article{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Glavinić, Uroš and Ristanić, Marko and Vejnović, Branislav and Ilić, Tamara and Stevanović, Jevrosima and Stanimirović, Zoran",
year = "2023",
abstract = "One of the most important approaches in the prevention and treatment of nosemosis is the use of herbal preparations as food supplements for bees. Therefore, the aim of this study was to investigate the effects of a plant-based supplement branded as “B+” on honeybees in a laboratory experiment. Four experimental groups were established: treated group (T), N. ceranae-infected and treated group (IT), N. ceranae-infected group (I) and non-infected group (NI). Survival, N. ceranae spore load and oxidative stress parameters together with expression levels of antioxidant enzyme genes and vitellogenin gene were monitored. The mortality in the T, IT and NI groups was significantly (p < 0.001) lower than in than in the I group. Within Nosema-infected groups, the IT group had a significantly lower (p < 0.001) number of N. ceranae spores than the I group. In addition, expression levels of genes for antioxidant enzymes were lower (p < 0.001) in the IT group compared to the I group. The concentration of malondialdehyde and the activities of antioxidant enzymes (superoxide dismutase, catalase and glutathione S-transferase) were significantly lower (p < 0.001) in the IT group compared to the I group. No negative effects of the tested supplement were observed. All these findings indicate that the tested supplement exerted beneficial effects manifested in better bee survival, reduced N. ceranae spore number and reduced oxidative stress of bees (lower expression of genes for antioxidant enzymes and oxidative stress parameters).",
publisher = "MDPI",
journal = "Animals",
title = "Effects of plant-based supplement on oxidative stress of honey bees (Apis mellifera) infected with Nosema ceranae",
volume = "13",
number = "22",
pages = "3543",
doi = "10.3390/ani13223543"
}

Jovanović, N. M., Glavinić, U., Ristanić, M., Vejnović, B., Ilić, T., Stevanović, J.,& Stanimirović, Z.. (2023). Effects of plant-based supplement on oxidative stress of honey bees (Apis mellifera) infected with Nosema ceranae. in Animals
MDPI., 13(22), 3543.
https://doi.org/10.3390/ani13223543

Jovanović NM, Glavinić U, Ristanić M, Vejnović B, Ilić T, Stevanović J, Stanimirović Z. Effects of plant-based supplement on oxidative stress of honey bees (Apis mellifera) infected with Nosema ceranae. in Animals. 2023;13(22):3543.
doi:10.3390/ani13223543 .

Jovanović, Nemanja M., Glavinić, Uroš, Ristanić, Marko, Vejnović, Branislav, Ilić, Tamara, Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Zoran, "Effects of plant-based supplement on oxidative stress of honey bees (Apis mellifera) infected with Nosema ceranae" in Animals, 13, no. 22 (2023):3543,
https://doi.org/10.3390/ani13223543 . .

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Dominiković, Nina
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3221
AB  - Apiterapija je grana alternativne medicine koja za lečenje ili prevenciju zdravlja
koristi pčelinje proizvode, kako biljnog porekla (nektar, polen i biljne smole) koje su
pčele prepadile pomoću sopstvenih izlučevina i stvorile med, pergu i propolis, ali i one
koje same luče: matični mleč, vosak i apitoksin. U apiterapiji se mogu koristiti i larve
pčela (pre svega trutova), kao i vazduh iz košnica. U veterinarskoj praksi apiterapija
se može primenjivati samo nakon pregleda licenciranog veterinara.
U ovom radu fokus je stavljen na rezultate dobijene u eksperimentima na
životinjama. Tretmani medom pasa, konja, mačaka, goveda, svinja, živine, kunića,
pacova i miševa pokazali su najveću efikasnost u lečenju opekotina i rana, ali i u
lečenju gastrointestinalnih poremećaja i metaboličkog sindroma. Za propolis postoji
mnoštvo dokaza o antimikrobnom, imunomodulatornom i protivupalnom dejstvu,
zbog čega je izuzetan za saniranje rana, regeneraciju tkiva i lečenje gastričnih čireva i
crevnih upala, tretman mastitisa kod goveda, vulvo-vaginalnih kandidijaza i brojnih
stanja u usnoj duplji. Propolis ima antikancerogeni potencijal i ublažava toksične
efekte hemoterapeutika.
Pčelinji otrov se koristi u lečenju reumatoidnog artritisa, zahvaljujući
antiinflamatornom i antinociceptivnom i antiedematoznom efektu. Apitoksin ima
antikancerogeno dejstvo, a pčelinji ubodi blagotvorno deluju kod
neurodegenerativnih bolesti i neuropatija. Apitoksin poboljšava reproduktivne
performance, imunitet i zdravstveni status životinja. Oralno aplikovan stimuliše
konverziju hrane brojlera, a injekciono primenjen kod prasadi pozitivno utiče na prirast, preživljavanje i imunitet. Apitoksin ima i imunoprofilaktički, antibakterijski,
antifungalni i antivirusni efekat.
Polen se preporučuje kao dodatak ishrani, a ima potencijal u lečenju dijabetesa,
upala i hiperplazije prostate, alergija i nekih kancera. Za matičnu mleč je dokazano da
štiti životinje od toksičnih efekata hemoterapije, a ima i dokaza o njegovom
antikancerogenom potencijalu. Mleču se pripisuje dejstvo protiv starenja i u
sprečavanju osteoporoze, a dokazano je i da ublažava neurološke poremećaje.
Najpoznatiji efekat trutovskih larvi, androgeni, dokazan je kod svinja, ovaca i živine.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Apiterapija – pomoć ili alternativa veterinarskoj medicini
SP  - 279
EP  - 289
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3221
ER  - 

@conference{
author = "Stevanović, Jevrosima and Glavinić, Uroš and Ristanić, Marko and Jovanović, Nemanja and Dominiković, Nina and Stanimirović, Zoran",
year = "2023",
abstract = "Apiterapija je grana alternativne medicine koja za lečenje ili prevenciju zdravlja
koristi pčelinje proizvode, kako biljnog porekla (nektar, polen i biljne smole) koje su
pčele prepadile pomoću sopstvenih izlučevina i stvorile med, pergu i propolis, ali i one
koje same luče: matični mleč, vosak i apitoksin. U apiterapiji se mogu koristiti i larve
pčela (pre svega trutova), kao i vazduh iz košnica. U veterinarskoj praksi apiterapija
se može primenjivati samo nakon pregleda licenciranog veterinara.
U ovom radu fokus je stavljen na rezultate dobijene u eksperimentima na
životinjama. Tretmani medom pasa, konja, mačaka, goveda, svinja, živine, kunića,
pacova i miševa pokazali su najveću efikasnost u lečenju opekotina i rana, ali i u
lečenju gastrointestinalnih poremećaja i metaboličkog sindroma. Za propolis postoji
mnoštvo dokaza o antimikrobnom, imunomodulatornom i protivupalnom dejstvu,
zbog čega je izuzetan za saniranje rana, regeneraciju tkiva i lečenje gastričnih čireva i
crevnih upala, tretman mastitisa kod goveda, vulvo-vaginalnih kandidijaza i brojnih
stanja u usnoj duplji. Propolis ima antikancerogeni potencijal i ublažava toksične
efekte hemoterapeutika.
Pčelinji otrov se koristi u lečenju reumatoidnog artritisa, zahvaljujući
antiinflamatornom i antinociceptivnom i antiedematoznom efektu. Apitoksin ima
antikancerogeno dejstvo, a pčelinji ubodi blagotvorno deluju kod
neurodegenerativnih bolesti i neuropatija. Apitoksin poboljšava reproduktivne
performance, imunitet i zdravstveni status životinja. Oralno aplikovan stimuliše
konverziju hrane brojlera, a injekciono primenjen kod prasadi pozitivno utiče na prirast, preživljavanje i imunitet. Apitoksin ima i imunoprofilaktički, antibakterijski,
antifungalni i antivirusni efekat.
Polen se preporučuje kao dodatak ishrani, a ima potencijal u lečenju dijabetesa,
upala i hiperplazije prostate, alergija i nekih kancera. Za matičnu mleč je dokazano da
štiti životinje od toksičnih efekata hemoterapije, a ima i dokaza o njegovom
antikancerogenom potencijalu. Mleču se pripisuje dejstvo protiv starenja i u
sprečavanju osteoporoze, a dokazano je i da ublažava neurološke poremećaje.
Najpoznatiji efekat trutovskih larvi, androgeni, dokazan je kod svinja, ovaca i živine.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Apiterapija – pomoć ili alternativa veterinarskoj medicini",
pages = "279-289",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3221"
}

Stevanović, J., Glavinić, U., Ristanić, M., Jovanović, N., Dominiković, N.,& Stanimirović, Z.. (2023). Apiterapija – pomoć ili alternativa veterinarskoj medicini. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 279-289.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3221

Stevanović J, Glavinić U, Ristanić M, Jovanović N, Dominiković N, Stanimirović Z. Apiterapija – pomoć ili alternativa veterinarskoj medicini. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:279-289.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3221 .

Stevanović, Jevrosima, Glavinić, Uroš, Ristanić, Marko, Jovanović, Nemanja, Dominiković, Nina, Stanimirović, Zoran, "Apiterapija – pomoć ili alternativa veterinarskoj medicini" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):279-289,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3221 .

TY  - CONF
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Jelisić, Stefan
AU  - Blagojević, Jovan
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3222
AB  - Propolis je smeša koju proizvode pčele sakupljajući lepljive materije sa pupoljaka
biljaka i mešajuci ih sa voskom. Pčele propolisom učvršćuju saće i zatvaraju pukotine
unutar gnezda. Propolis su za lečenje i prevenciju bolesti koristile još praistorijske
civilizacije, a poznato je da su ga Stari Egipćani, Grci i Rimljani koristili za lečenje rana,
kožnih lezija i čireva. Razvoj nauke u XX i XXI veku omogućio je dokazivanje pozitivnih
efekata i mehanizama delovanja propolisa. Biološke aktivnosti propolisa u vezi su sa
hemijskim sastavom, koji varira periodično, zavisno od vegetacije. Dokazani
medicinski efekti propolisa su: antimikrobni (antibakterijski, antifungalni i
antivirusni), antioksidativni i imunoregulatorni. Dokazan je efekat propolisa kako na
Gram pozitivne bakterije (rodova Staphylococcus, Streptococcus, Kocuria), tako i na
gram negativne bakterije (rodova Haemophilus, Porphyromonas, Prevotella).
Antigljivični efekat propolisa najviše je istraživan i dokazan za rodove Candida,
Saccharomyces i Trichophyton, dok je najznačajniji antivirusni potencijal potvrđen za
Herpes Simplex Virus tip 1, influenca viruse kao i SARS-CoV-2. Kada je reč o
imunoregulatornom efektu, dokazan je inhibitorni efekat na formiranje granuloma i
eksudata, povećanje vaskularne permeabilnosti i dobar analgetski efekat kod
tretiranih životinja, sugerišući da propolis ove efekte ostvaruje inhibitornim dejstvom
na proizvodnju prostaglandina. Takođe, dokazano je da propolis dovodi do suzbijanja
leukotrijena u peritonealnim makrofagima miševa. Flavonoidi i fenolne kiselie, u
zavisnosti od porekla propolisa, čine glavne imuno-značajne komponenate propolisa.
Neki istraživači su izdvojili fenetil estar kofeinske kiseline kao veoma značajnu
imunoregulatornu komponentu propolisa. Još neki od puteva delovanja propolisa su smanjenje proizvodnje proinflamatornih citokina kao što su TNF-α, IL-6 i povećanje
IL-10, TGF-b i IL-1β. Imunoregulatorni efekti propolisa dovode ili do stimulacije, ili do
suzbijanja imunog odgovora, čineći ga potencijalno primenljivim u alternativnoj i
pomoćnoj terapiju u lečenju raznih bolesti. U ovom radu biće predstavljeni primeri
istraživanja koja su dokazala gore navedene efekte propolisa na životinjama.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Mehanizmi lekovitog dejstva propolisa u apiterapiji životinja
SP  - 290
EP  - 298
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3222
ER  - 

@conference{
author = "Glavinić, Uroš and Ristanić, Marko and Jelisić, Stefan and Blagojević, Jovan and Jovanović, Nemanja and Stevanović, Jevrosima and Stanimirović, Zoran",
year = "2023",
abstract = "Propolis je smeša koju proizvode pčele sakupljajući lepljive materije sa pupoljaka
biljaka i mešajuci ih sa voskom. Pčele propolisom učvršćuju saće i zatvaraju pukotine
unutar gnezda. Propolis su za lečenje i prevenciju bolesti koristile još praistorijske
civilizacije, a poznato je da su ga Stari Egipćani, Grci i Rimljani koristili za lečenje rana,
kožnih lezija i čireva. Razvoj nauke u XX i XXI veku omogućio je dokazivanje pozitivnih
efekata i mehanizama delovanja propolisa. Biološke aktivnosti propolisa u vezi su sa
hemijskim sastavom, koji varira periodično, zavisno od vegetacije. Dokazani
medicinski efekti propolisa su: antimikrobni (antibakterijski, antifungalni i
antivirusni), antioksidativni i imunoregulatorni. Dokazan je efekat propolisa kako na
Gram pozitivne bakterije (rodova Staphylococcus, Streptococcus, Kocuria), tako i na
gram negativne bakterije (rodova Haemophilus, Porphyromonas, Prevotella).
Antigljivični efekat propolisa najviše je istraživan i dokazan za rodove Candida,
Saccharomyces i Trichophyton, dok je najznačajniji antivirusni potencijal potvrđen za
Herpes Simplex Virus tip 1, influenca viruse kao i SARS-CoV-2. Kada je reč o
imunoregulatornom efektu, dokazan je inhibitorni efekat na formiranje granuloma i
eksudata, povećanje vaskularne permeabilnosti i dobar analgetski efekat kod
tretiranih životinja, sugerišući da propolis ove efekte ostvaruje inhibitornim dejstvom
na proizvodnju prostaglandina. Takođe, dokazano je da propolis dovodi do suzbijanja
leukotrijena u peritonealnim makrofagima miševa. Flavonoidi i fenolne kiselie, u
zavisnosti od porekla propolisa, čine glavne imuno-značajne komponenate propolisa.
Neki istraživači su izdvojili fenetil estar kofeinske kiseline kao veoma značajnu
imunoregulatornu komponentu propolisa. Još neki od puteva delovanja propolisa su smanjenje proizvodnje proinflamatornih citokina kao što su TNF-α, IL-6 i povećanje
IL-10, TGF-b i IL-1β. Imunoregulatorni efekti propolisa dovode ili do stimulacije, ili do
suzbijanja imunog odgovora, čineći ga potencijalno primenljivim u alternativnoj i
pomoćnoj terapiju u lečenju raznih bolesti. U ovom radu biće predstavljeni primeri
istraživanja koja su dokazala gore navedene efekte propolisa na životinjama.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Mehanizmi lekovitog dejstva propolisa u apiterapiji životinja",
pages = "290-298",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3222"
}

Glavinić, U., Ristanić, M., Jelisić, S., Blagojević, J., Jovanović, N., Stevanović, J.,& Stanimirović, Z.. (2023). Mehanizmi lekovitog dejstva propolisa u apiterapiji životinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 290-298.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3222

Glavinić U, Ristanić M, Jelisić S, Blagojević J, Jovanović N, Stevanović J, Stanimirović Z. Mehanizmi lekovitog dejstva propolisa u apiterapiji životinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:290-298.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3222 .

Glavinić, Uroš, Ristanić, Marko, Jelisić, Stefan, Blagojević, Jovan, Jovanović, Nemanja, Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Zoran, "Mehanizmi lekovitog dejstva propolisa u apiterapiji životinja" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):290-298,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3222 .

TY  - CONF
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Niketić, Mia
AU  - Pejčić, Aleksa
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3223
AB  - Poznato je da se med od davnina koristio u medicinske svrhe. Poslednjih decenija ponovo se javlja interesovanje za upotrebu meda u humanoj i veterinarskoj medicini, posebno za lečenje opekotina i drugih rana, ostalih dermatoloških problema i čira na želucu izazvanog nesteroidnim-antiinflamatornim lekovima. Studije ukazuju na terapeutska svojstva meda: antioksidativna, antimikrobna, antiparazitska, antiinflamatorna, antitumorska i kardioprotektivna. Od svih, najpoznatije je antioksidativno dejstvo meda, koje potiče od polifenolnih jedinjenja (fenolne kiseline i flavonoidi), vitamina C i E, i enzima (katalaza, peroksidaza), koja su, takođe, uključena u antiinflamatorne i antikancerogene efekte meda. Antibakterijski potencijal meda je usko povezan sa niskim sadržajem vode i prisustvom glukozooksidaze, sprečavajući rast bakterija, čak i ubijajući mikroorganizme kao što su meticilin rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA) i bakterije iz roda Pseudomonas izolovane iz inficiranih rana. Manuka med je efikasan u smanjenju upalnih procesa rana, stimulaciji angiogeneze, kao i formiranju kolagena i hiperplaziji epitela na ekstremitima kod konja. Nadalje, manuka med je smanjio ulcerozni indeks kod pacova zadržavajući enzimske (GPx i SOD) i neenzimske (GSH i NO) antioksidanse, kao i inflamatorne citokine (TNF-𝛼��, IL-1𝛽�� i IL-6) u redukovanom obliku, inhibirajući peroksidaciju lipida (MDA) i održavajući nivo glikoproteina sluzokože. Medicinski med je promovisao brz klinički napredak pasa sa dijagnostikovanim otitis externa, pri čemu je 70% pasa klinički izlečeno između 7. i 14. dana, a kod preko 90% pasa infekcija se povukla do 21. dana. Takođe, kestenov med je doprineo značajnoj reepitelizaciji i skraćivanju procesa zarastanja rana kod miševa. Imajući u vidu sve navedeno, med u različitim oblicima poseduje brojne blagotvorne efekte na zdravlje životinja i ljudi, te bi njegov potencijal trebalo iskoristiti u veterinarskoj praksi.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Primena meda u apiterapiji životinja
SP  - 299
EP  - 304
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3223
ER  - 

@conference{
author = "Ristanić, Marko and Glavinić, Uroš and Jovanović, Nemanja and Niketić, Mia and Pejčić, Aleksa and Stevanović, Jevrosima and Stanimirović, Zoran",
year = "2023",
abstract = "Poznato je da se med od davnina koristio u medicinske svrhe. Poslednjih decenija ponovo se javlja interesovanje za upotrebu meda u humanoj i veterinarskoj medicini, posebno za lečenje opekotina i drugih rana, ostalih dermatoloških problema i čira na želucu izazvanog nesteroidnim-antiinflamatornim lekovima. Studije ukazuju na terapeutska svojstva meda: antioksidativna, antimikrobna, antiparazitska, antiinflamatorna, antitumorska i kardioprotektivna. Od svih, najpoznatije je antioksidativno dejstvo meda, koje potiče od polifenolnih jedinjenja (fenolne kiseline i flavonoidi), vitamina C i E, i enzima (katalaza, peroksidaza), koja su, takođe, uključena u antiinflamatorne i antikancerogene efekte meda. Antibakterijski potencijal meda je usko povezan sa niskim sadržajem vode i prisustvom glukozooksidaze, sprečavajući rast bakterija, čak i ubijajući mikroorganizme kao što su meticilin rezistentni Staphylococcus aureus (MRSA) i bakterije iz roda Pseudomonas izolovane iz inficiranih rana. Manuka med je efikasan u smanjenju upalnih procesa rana, stimulaciji angiogeneze, kao i formiranju kolagena i hiperplaziji epitela na ekstremitima kod konja. Nadalje, manuka med je smanjio ulcerozni indeks kod pacova zadržavajući enzimske (GPx i SOD) i neenzimske (GSH i NO) antioksidanse, kao i inflamatorne citokine (TNF-𝛼��, IL-1𝛽�� i IL-6) u redukovanom obliku, inhibirajući peroksidaciju lipida (MDA) i održavajući nivo glikoproteina sluzokože. Medicinski med je promovisao brz klinički napredak pasa sa dijagnostikovanim otitis externa, pri čemu je 70% pasa klinički izlečeno između 7. i 14. dana, a kod preko 90% pasa infekcija se povukla do 21. dana. Takođe, kestenov med je doprineo značajnoj reepitelizaciji i skraćivanju procesa zarastanja rana kod miševa. Imajući u vidu sve navedeno, med u različitim oblicima poseduje brojne blagotvorne efekte na zdravlje životinja i ljudi, te bi njegov potencijal trebalo iskoristiti u veterinarskoj praksi.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Primena meda u apiterapiji životinja",
pages = "299-304",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3223"
}

Ristanić, M., Glavinić, U., Jovanović, N., Niketić, M., Pejčić, A., Stevanović, J.,& Stanimirović, Z.. (2023). Primena meda u apiterapiji životinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 299-304.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3223

Ristanić M, Glavinić U, Jovanović N, Niketić M, Pejčić A, Stevanović J, Stanimirović Z. Primena meda u apiterapiji životinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:299-304.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3223 .

Ristanić, Marko, Glavinić, Uroš, Jovanović, Nemanja, Niketić, Mia, Pejčić, Aleksa, Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Zoran, "Primena meda u apiterapiji životinja" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):299-304,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3223 .

TY  - CONF
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Rajković, Milan
AU  - Niketić, Mia
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2419
AB  - donosne pčele (Apis mellifera). Izaziva bolest nozemozu (nozematozu) i u zavisnosti od stepena infekcije i jačine pčelinjih društava,
ostavlja značajne posledice na zdravlje, reproduktivne i produktivne
sposobnosti pčela.
Antibiotik fumagilin je godinama bio jedini lek dostupan za kontrolu ovog patogena. Njegova primena dovedena je u pitanje zbog
nedostataka koji prate njegovu primenu (efikasnost, mortalitet pčela i pojava rezidua u pčelinjim proizvodima). Širom sveta se sprovode istraživanja sa ciljem pronalaska alternative za kontrolu nozeme.
U ovom radu prikazani su naši rezultati ispitivanja dijetetskih suplemenata na bazi prirodnih/biljnih ekstrakata (Medenko forte i ekstrakti gljiva Agaricus blazei i A. bisporus), timola i vitaminsko-mineralnog
aditiva (BEEWELL AminoPlus). Kod pčela tretiranih svim nabrojanim
suplementima i fumagilinom kao kontrolnim tretmanom, praćen je broj
spora N. ceranae, nivoi ekspresije gena značajnih za imunitet pčela
kao i parametri oksidativnog stresa. Svi preparati primenjivani su preventivno (tri dana pre infekcije), u trenutku inficiranja, kao i tri dana nakon infekcije sa N. ceranae, u cilju određivanja najboljeg momenta za
primenu. Dokazani su negativni efekti fumagilina kada je preventivno
primenjivan kod neinficiranih pčela. Kod inficiranih pčela većina testiranih suplemenata dovela je do smanjenja broja spora N. ceranae, a
pokazali su i zaštitni efekat u smislu sprečavanja imunosupresije i oksidativnog stresa.
AB  - The microsporidian Nosema ceranae is an obligate intestinal parasite of the honey
bee (Apis mellifera). It causes nosemosis and, depending on the infection level and
the strength of the infected bee colonies, causes significant health disorders, including
malfunction of reproductive and productive capabilities of bees. The antibiotic fumagillin
was the only drug available for Nosema control for many years. However, use of fumagillin
has been questioned due to the drawbacks related to its efficacy, bee mortality and the
presence of residues in bee products. Studies aimed to find alternatives for Nosema control
are being conducted worldwide. In this paper, our results related to diet supplements based
on natural/plant extracts (Medenko forte and extracts of Agaricus blazei and A. bisporus),
thymol and vitamin-mineral additive (BEEWELL AminoPlus) are presented. Bees were
treated with these supplements and fumagillin (control treatment) and gene expression
levels (important for bee immunity), as well as oxidative stress parameters were assessed.
In order to determine adequate time for application, all supplements were applied
preventively (three days before infection), at the time of infection, as well as three days after
N. ceranae infection. In uninfected bees, fumagillin demonstrated adverse effects when
applied prophylactically. In Nosema-infected bees, tested supplements mainly contributed
to the decrease of N. ceranae spore levels, but also exhibited a protective effect based on
level of immune-related gene expression and parameters of oxidative stress.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
T1  - Novi trendovi u kontroli Nosema ceranae
T1  - Advances in Nosema ceranae control
SP  - 79
EP  - 91
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2419
ER  - 

@conference{
author = "Glavinić, Uroš and Ristanić, Marko and Jovanović, Nemanja M. and Rajković, Milan and Niketić, Mia and Stevanović, Jevrosima and Stanimirović, Zoran",
year = "2022",
abstract = "donosne pčele (Apis mellifera). Izaziva bolest nozemozu (nozematozu) i u zavisnosti od stepena infekcije i jačine pčelinjih društava,
ostavlja značajne posledice na zdravlje, reproduktivne i produktivne
sposobnosti pčela.
Antibiotik fumagilin je godinama bio jedini lek dostupan za kontrolu ovog patogena. Njegova primena dovedena je u pitanje zbog
nedostataka koji prate njegovu primenu (efikasnost, mortalitet pčela i pojava rezidua u pčelinjim proizvodima). Širom sveta se sprovode istraživanja sa ciljem pronalaska alternative za kontrolu nozeme.
U ovom radu prikazani su naši rezultati ispitivanja dijetetskih suplemenata na bazi prirodnih/biljnih ekstrakata (Medenko forte i ekstrakti gljiva Agaricus blazei i A. bisporus), timola i vitaminsko-mineralnog
aditiva (BEEWELL AminoPlus). Kod pčela tretiranih svim nabrojanim
suplementima i fumagilinom kao kontrolnim tretmanom, praćen je broj
spora N. ceranae, nivoi ekspresije gena značajnih za imunitet pčela
kao i parametri oksidativnog stresa. Svi preparati primenjivani su preventivno (tri dana pre infekcije), u trenutku inficiranja, kao i tri dana nakon infekcije sa N. ceranae, u cilju određivanja najboljeg momenta za
primenu. Dokazani su negativni efekti fumagilina kada je preventivno
primenjivan kod neinficiranih pčela. Kod inficiranih pčela većina testiranih suplemenata dovela je do smanjenja broja spora N. ceranae, a
pokazali su i zaštitni efekat u smislu sprečavanja imunosupresije i oksidativnog stresa., The microsporidian Nosema ceranae is an obligate intestinal parasite of the honey
bee (Apis mellifera). It causes nosemosis and, depending on the infection level and
the strength of the infected bee colonies, causes significant health disorders, including
malfunction of reproductive and productive capabilities of bees. The antibiotic fumagillin
was the only drug available for Nosema control for many years. However, use of fumagillin
has been questioned due to the drawbacks related to its efficacy, bee mortality and the
presence of residues in bee products. Studies aimed to find alternatives for Nosema control
are being conducted worldwide. In this paper, our results related to diet supplements based
on natural/plant extracts (Medenko forte and extracts of Agaricus blazei and A. bisporus),
thymol and vitamin-mineral additive (BEEWELL AminoPlus) are presented. Bees were
treated with these supplements and fumagillin (control treatment) and gene expression
levels (important for bee immunity), as well as oxidative stress parameters were assessed.
In order to determine adequate time for application, all supplements were applied
preventively (three days before infection), at the time of infection, as well as three days after
N. ceranae infection. In uninfected bees, fumagillin demonstrated adverse effects when
applied prophylactically. In Nosema-infected bees, tested supplements mainly contributed
to the decrease of N. ceranae spore levels, but also exhibited a protective effect based on
level of immune-related gene expression and parameters of oxidative stress.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara",
title = "Novi trendovi u kontroli Nosema ceranae, Advances in Nosema ceranae control",
pages = "79-91",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2419"
}

Glavinić, U., Ristanić, M., Jovanović, N. M., Rajković, M., Niketić, M., Stevanović, J.,& Stanimirović, Z.. (2022). Novi trendovi u kontroli Nosema ceranae. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 79-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2419

Glavinić U, Ristanić M, Jovanović NM, Rajković M, Niketić M, Stevanović J, Stanimirović Z. Novi trendovi u kontroli Nosema ceranae. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara. 2022;:79-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2419 .

Glavinić, Uroš, Ristanić, Marko, Jovanović, Nemanja M., Rajković, Milan, Niketić, Mia, Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Zoran, "Novi trendovi u kontroli Nosema ceranae" in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara (2022):79-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2419 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Bugarski, Dejan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3029
AB  - Козе на испаши су изложене огромној разноликости паразита јер су природни
пашњаци главни извор ендо- и екто- паразита. Ови паразити имају велики утицај
на здравље, добробит и продуктивност животиња. Циљ овог истраживања био је
утврђивање паразитолошког статуса и добробити аутохтоних раса коза у Србији.
Истраживање је спроведено током зимске сезоне на четири мале фарме аутохтоних
балканских и српских белих коза. Сви узорци фецеса су квалитативно и
квантитативно испитани на присуство паразита. За процену добробити коришћени
су директни показатељи добробити засновани на АВИН протоколу за козе. У
испитиваном фецесу коза са четири фарме, идентификовано је девет ендопаразита
у виду коинфекција - протозое (кокцидије и Buxtonella sulcata), нематоде
(желудачно-цревне стронгилиде, Trichuris ovis, Capillaria spp, Dictyocaulus filaria и
Protostrongylidae), цестоде (Moniezia spp) и трематоде Dicrocoelium lanceolatum, са
укупном преваленцијом од 100% (86/86). Најзаступљенији ендопаразити на свим
посматраним фармама су били кокцидије (95,35%, 82/86), а затим желудачноцревне стронгилиде (90,70%, 78/86) и Protostrongylidae (86,04%, 74/86).
Најзаступљеније коинфекције су биле Strongylidae - Coccidia - Protostrongylidae и
Strongylidae - Moniezia spp - Coccidia - Protostrongylidae са преваленцијом од 32,56%
(28/86) и 15,12% (13/86), респективно. Најнеприхватљивији показатељи добробити
коза били су лоше стање длачног покривача (62,79%, 54/86), запрљаност задње
регије тела (31,40%, 27/86) и мршавост (26,74%, 23/86). Уочена је слаба значајна
корелација између стронгилида, аноплоцефалида, Buxtonella sulcata и стања
длачног покривача (р = 0,23, р = 0,21, р = 0,25, п<0,05) и слаба значајна негативна
корелација између протостронгилида и исцетка из носа (р = 0,28, р<0,001).
Инфекције паразитима представљају важан ризик који утиче на добробит коза
идентификован на свим фармама. Стога, ови резултати указују на потребу добро
координисаног, санитарног надзора фарми коза од стране теренских ветеринара и
едукацију власника и фармера коза како би се смањила могућност појаве,
одржавања и ширења паразитоза и унапредила добробит животиња.
AB  - Grazing goats are exposed to a huge diversity of parasites since natural pastures are
the main source of internal and external parasites. These parasites impact greatly on
animal health, welfare, and productivity. The aim of this study was determination of
the parasitological state and welfare of autochthonous goats breed in Serbia. The study
was conducted during the winter season on four small farms of native Balkan and
Serbian white goats. All fecal samples for parasites were qualitatively and
quantitatively examined. For welfare assessment, animal-based indicators from
AWIN protocol for goats were used. In the examined feces of goats from four farms,
nine endoparasites were identified in the form of coinfections - protozoa (Coccidia
and Buxtonella sulcata), nematodes (Strongylidae, Trichuris ovis, Capillaria spp,
Dictyocaulus filaria, and Protostrongylidae), cestodes (Moniezia spp) and trematodes
Dicrocoelium lanceolatum with a total prevalence of 100% (86/86) (Table 4). The
most prevalent endoparasites in all farms observed was Coccidia (95.35%, 82/86)
followed by Strongylidae (90.70%, 78/86) and Protostrongylidae (86.04%, 74/86).
The most prevalent coinfections were Strongylidae - Coccidia - Protostrongylidae and
Strongylidae - Moniezia spp – Coccidia – Protostrongylidae with prevalence of
32.56% (28/86) and 15.12% (13/86), respectively. The most poor and unacceptable
welfare indicators in goats were hair coat condition (62.79%, 54/86), hindquarters
cleanness (31.40%, 27/86) and tin BCS (26.74%, 23/86). A weak significant
correlation between strongylids, anoplocephalids, Buxtonella sulcata and hair coat
condition (r = 0.23, r = 0.21, r = 0.25, respectively, p<0.05) were observed and week
significant negative correlation between protostrongilids and nasal discharge (r = -
0.28, p<0.001).
Parasite infection represents an important and prevalent risk to welfare identified
across all farms. Therefore, these findings suggest for a need of well-coordinated,
sanitary monitoring of goat farms by field veterinarians and dissemination of
knowledge to animal handlers and farmers to minimize the occurrence maintenance
and spread of parasitizes and improved animal welfare.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
T1  - Uticaj parazitskih infekcija na dobrobit autohtonih rasa koza u Srbiji
T1  - Effect of parasitological infection on welfare of autochthonous goat breed in Serbia
SP  - 126
EP  - 127
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3029
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Jovanović, Nemanja and Bugarski, Dejan and Ilić, Tamara",
year = "2022",
abstract = "Козе на испаши су изложене огромној разноликости паразита јер су природни
пашњаци главни извор ендо- и екто- паразита. Ови паразити имају велики утицај
на здравље, добробит и продуктивност животиња. Циљ овог истраживања био је
утврђивање паразитолошког статуса и добробити аутохтоних раса коза у Србији.
Истраживање је спроведено током зимске сезоне на четири мале фарме аутохтоних
балканских и српских белих коза. Сви узорци фецеса су квалитативно и
квантитативно испитани на присуство паразита. За процену добробити коришћени
су директни показатељи добробити засновани на АВИН протоколу за козе. У
испитиваном фецесу коза са четири фарме, идентификовано је девет ендопаразита
у виду коинфекција - протозое (кокцидије и Buxtonella sulcata), нематоде
(желудачно-цревне стронгилиде, Trichuris ovis, Capillaria spp, Dictyocaulus filaria и
Protostrongylidae), цестоде (Moniezia spp) и трематоде Dicrocoelium lanceolatum, са
укупном преваленцијом од 100% (86/86). Најзаступљенији ендопаразити на свим
посматраним фармама су били кокцидије (95,35%, 82/86), а затим желудачноцревне стронгилиде (90,70%, 78/86) и Protostrongylidae (86,04%, 74/86).
Најзаступљеније коинфекције су биле Strongylidae - Coccidia - Protostrongylidae и
Strongylidae - Moniezia spp - Coccidia - Protostrongylidae са преваленцијом од 32,56%
(28/86) и 15,12% (13/86), респективно. Најнеприхватљивији показатељи добробити
коза били су лоше стање длачног покривача (62,79%, 54/86), запрљаност задње
регије тела (31,40%, 27/86) и мршавост (26,74%, 23/86). Уочена је слаба значајна
корелација између стронгилида, аноплоцефалида, Buxtonella sulcata и стања
длачног покривача (р = 0,23, р = 0,21, р = 0,25, п<0,05) и слаба значајна негативна
корелација између протостронгилида и исцетка из носа (р = 0,28, р<0,001).
Инфекције паразитима представљају важан ризик који утиче на добробит коза
идентификован на свим фармама. Стога, ови резултати указују на потребу добро
координисаног, санитарног надзора фарми коза од стране теренских ветеринара и
едукацију власника и фармера коза како би се смањила могућност појаве,
одржавања и ширења паразитоза и унапредила добробит животиња., Grazing goats are exposed to a huge diversity of parasites since natural pastures are
the main source of internal and external parasites. These parasites impact greatly on
animal health, welfare, and productivity. The aim of this study was determination of
the parasitological state and welfare of autochthonous goats breed in Serbia. The study
was conducted during the winter season on four small farms of native Balkan and
Serbian white goats. All fecal samples for parasites were qualitatively and
quantitatively examined. For welfare assessment, animal-based indicators from
AWIN protocol for goats were used. In the examined feces of goats from four farms,
nine endoparasites were identified in the form of coinfections - protozoa (Coccidia
and Buxtonella sulcata), nematodes (Strongylidae, Trichuris ovis, Capillaria spp,
Dictyocaulus filaria, and Protostrongylidae), cestodes (Moniezia spp) and trematodes
Dicrocoelium lanceolatum with a total prevalence of 100% (86/86) (Table 4). The
most prevalent endoparasites in all farms observed was Coccidia (95.35%, 82/86)
followed by Strongylidae (90.70%, 78/86) and Protostrongylidae (86.04%, 74/86).
The most prevalent coinfections were Strongylidae - Coccidia - Protostrongylidae and
Strongylidae - Moniezia spp – Coccidia – Protostrongylidae with prevalence of
32.56% (28/86) and 15.12% (13/86), respectively. The most poor and unacceptable
welfare indicators in goats were hair coat condition (62.79%, 54/86), hindquarters
cleanness (31.40%, 27/86) and tin BCS (26.74%, 23/86). A weak significant
correlation between strongylids, anoplocephalids, Buxtonella sulcata and hair coat
condition (r = 0.23, r = 0.21, r = 0.25, respectively, p<0.05) were observed and week
significant negative correlation between protostrongilids and nasal discharge (r = -
0.28, p<0.001).
Parasite infection represents an important and prevalent risk to welfare identified
across all farms. Therefore, these findings suggest for a need of well-coordinated,
sanitary monitoring of goat farms by field veterinarians and dissemination of
knowledge to animal handlers and farmers to minimize the occurrence maintenance
and spread of parasitizes and improved animal welfare.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022",
title = "Uticaj parazitskih infekcija na dobrobit autohtonih rasa koza u Srbiji, Effect of parasitological infection on welfare of autochthonous goat breed in Serbia",
pages = "126-127",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3029"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Jovanović, N., Bugarski, D.,& Ilić, T.. (2022). Uticaj parazitskih infekcija na dobrobit autohtonih rasa koza u Srbiji. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 126-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3029

Nenadović K, Vučinić M, Jovanović N, Bugarski D, Ilić T. Uticaj parazitskih infekcija na dobrobit autohtonih rasa koza u Srbiji. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022. 2022;:126-127.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3029 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Jovanović, Nemanja, Bugarski, Dejan, Ilić, Tamara, "Uticaj parazitskih infekcija na dobrobit autohtonih rasa koza u Srbiji" in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022 (2022):126-127,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3029 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Jovanović, Nemanja
AU  - Bugarski, Dejan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3789
AB  - While the welfare of sheep is largely positive when assessed according to natural living in
an extensive system, they may face a range of compromises to their wellbeing, principally
related to nutritional stress, inadequate water supply, climatic extremes, parasitical diseases,
lameness, and inappropriate management. Grazing sheep are therefore exposed to a huge
diversity of parasites since natural pastures are the main source of internal and external
parasites. The aim of this study was to identify the main welfare issues during winter with an
emphasis on parasitological infections in extensive sheep farming systems. The study was
conducted during the winter season of 2022 on three farms of native sheep breed Vlašićka
zackel in the mountain region Fruška gora. All year round, the fl ock of ewes grazes in fenced
paddocks where shelter is provided by trees, shrubs and other vegetation. A total number of
sheep included 550 ewes, 12 rams and 300 lambs. We observed 82 ewes, aged 2-7 years. For
welfare assessment, animal-based indicators from the AWIN protocol for sheep were used.
All fecal samples for parasites were qualitatively and quantitatively examined. Results were
described by descriptive statistics and as prevalence. Relationships between the different
welfare indicators and endoparasites were examined by Spearman’s Rank correlation. The
main welfare issues identifi ed were fl eece cleanliness (84.14%), nasal discharge (45.12%),
ocular discharge (19.51%), respiratory problems (18.29%, 15/82), body condition score-BCS
(15.85%), fl eece quality (20.73%-some loss) and borderline anaemia (9.76%). Lesion on
legs and minor lameness was present in 4.88% ewes. In the examined feces of ewes, seven
endoparasites were identifi ed in the form of coinfections - protozoa (Coccidia and Buxtonella
sulcata), nematodes (strongylides, Trichuris ovis, and Protostrongylidae), cestodes (Moniezia
spp) and trematodes Dicrocoelium dendriticum with a total prevalence of 100%. The most
prevalent coinfections were Coccidia and strongylides (12.20%), Coccidia, strongylides
and Protostrongylidae (12.20%), and Coccidia, strongylides and Dicrocoelium dendriticum
(12.20). The most common was coccidiosis, in the form of infections of medium and high
intensity. Parasite infection was identifi ed as an important and prevalent welfare problem
across all farms, with a weakly signifi cant (r=-
 0.24, r=0.22, p<0.05) correlation between
certain parasites (Buxtonella sulcata and Protostrongylidae) and welfare indicators such as
nasal discharge and borderline anaemia. Also, a signifi cant (r=0.30, p<0.001) correlation
between BCS and fl eece quality was found. The fi ndings provide useful information on the
main welfare issues that can occur in extensive sheep farming and can help farmers to improve
animal welfare.
PB  - MVI ILGEN – Educational center “Sireda”
C3  - 55th.Congress of the ISAE, Animal Behaviour and Beyond, Ohrid, 4 - 8. septembar, 2022
T1  - Welfare and parasitology condition of extensively reared sheep during winter
SP  - 55
EP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3789
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Jovanović, Nemanja and Bugarski, Dejan and Ilić, Tamara",
year = "2022",
abstract = "While the welfare of sheep is largely positive when assessed according to natural living in
an extensive system, they may face a range of compromises to their wellbeing, principally
related to nutritional stress, inadequate water supply, climatic extremes, parasitical diseases,
lameness, and inappropriate management. Grazing sheep are therefore exposed to a huge
diversity of parasites since natural pastures are the main source of internal and external
parasites. The aim of this study was to identify the main welfare issues during winter with an
emphasis on parasitological infections in extensive sheep farming systems. The study was
conducted during the winter season of 2022 on three farms of native sheep breed Vlašićka
zackel in the mountain region Fruška gora. All year round, the fl ock of ewes grazes in fenced
paddocks where shelter is provided by trees, shrubs and other vegetation. A total number of
sheep included 550 ewes, 12 rams and 300 lambs. We observed 82 ewes, aged 2-7 years. For
welfare assessment, animal-based indicators from the AWIN protocol for sheep were used.
All fecal samples for parasites were qualitatively and quantitatively examined. Results were
described by descriptive statistics and as prevalence. Relationships between the different
welfare indicators and endoparasites were examined by Spearman’s Rank correlation. The
main welfare issues identifi ed were fl eece cleanliness (84.14%), nasal discharge (45.12%),
ocular discharge (19.51%), respiratory problems (18.29%, 15/82), body condition score-BCS
(15.85%), fl eece quality (20.73%-some loss) and borderline anaemia (9.76%). Lesion on
legs and minor lameness was present in 4.88% ewes. In the examined feces of ewes, seven
endoparasites were identifi ed in the form of coinfections - protozoa (Coccidia and Buxtonella
sulcata), nematodes (strongylides, Trichuris ovis, and Protostrongylidae), cestodes (Moniezia
spp) and trematodes Dicrocoelium dendriticum with a total prevalence of 100%. The most
prevalent coinfections were Coccidia and strongylides (12.20%), Coccidia, strongylides
and Protostrongylidae (12.20%), and Coccidia, strongylides and Dicrocoelium dendriticum
(12.20). The most common was coccidiosis, in the form of infections of medium and high
intensity. Parasite infection was identifi ed as an important and prevalent welfare problem
across all farms, with a weakly signifi cant (r=-
 0.24, r=0.22, p<0.05) correlation between
certain parasites (Buxtonella sulcata and Protostrongylidae) and welfare indicators such as
nasal discharge and borderline anaemia. Also, a signifi cant (r=0.30, p<0.001) correlation
between BCS and fl eece quality was found. The fi ndings provide useful information on the
main welfare issues that can occur in extensive sheep farming and can help farmers to improve
animal welfare.",
publisher = "MVI ILGEN – Educational center “Sireda”",
journal = "55th.Congress of the ISAE, Animal Behaviour and Beyond, Ohrid, 4 - 8. septembar, 2022",
title = "Welfare and parasitology condition of extensively reared sheep during winter",
pages = "55-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3789"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Jovanović, N., Bugarski, D.,& Ilić, T.. (2022). Welfare and parasitology condition of extensively reared sheep during winter. in 55th.Congress of the ISAE, Animal Behaviour and Beyond, Ohrid, 4 - 8. septembar, 2022
MVI ILGEN – Educational center “Sireda”., 55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3789

Nenadović K, Vučinić M, Jovanović N, Bugarski D, Ilić T. Welfare and parasitology condition of extensively reared sheep during winter. in 55th.Congress of the ISAE, Animal Behaviour and Beyond, Ohrid, 4 - 8. septembar, 2022. 2022;:55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3789 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Jovanović, Nemanja, Bugarski, Dejan, Ilić, Tamara, "Welfare and parasitology condition of extensively reared sheep during winter" in 55th.Congress of the ISAE, Animal Behaviour and Beyond, Ohrid, 4 - 8. septembar, 2022 (2022):55-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3789 .

TY  - CONF
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Glavinić, Uroš
AU  - Rajković, Milan
AU  - Stevanović, Jevrosima
AU  - Ristanić, Marko
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Stanimirović, Zoran
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3031
AB  - Један од водећих узрока губитака пчелињих заједница је неадекватна исхрана у
погледу квалитета, квантитета и разноврсности, што води повећању осетљивости
на патогене и пестициде. Одузимањем превелике количине меда и прихрана пчела
са чистим шећерним сирупом изазива енергетски и оксидативни стрес што
последично води ка повећаној осетљивости пчела на патогене, првенствено на
ендопаразита Nosema ceranae. У одсуству адекватне хране у пчелињим
заједницама, често се користе суплементи, чиме се може повећати отпорност пчела
према патогенима и одржавати добро кондиционо стање пчелињих заједница. Циљ
овог истраживања је био испитивање ефеката биљног суплемента (комерцијални
назив B+) у кошничким условима, анализирајући параметре јачине пчелињих
заједница (површина отвореног и затвореног легла, резерве меда и полена и број
адултних пчела) и количину ендопаразита N. ceranae. Експеримент је изведен у две
фазе, прва фаза у августу 2018. године и друга фаза у марту 2019. године.
Поређењем праћених параметара на крају прве фазе, уочено је повећање (p < 0,05)
резерви меда и полена и броја адултних пчела у заједницама прихрањиваним
суплементом B+. Током друге фазе, вредности свих посматраних параметара су
биле значајно више (p < 0,05) у заједницама које су у исхрани користиле суплемент
B+ у односу на оне које суплемент нису добијале. Додатно, број спора N. ceranae је
током експеримента био значајно нижи (p < 0,05) у заједницама прихрањиваним
суплементом B+ у односу на оне храњене без додатка суплемента. На основу
добијених резултата утврђени су позитивни ефекти код заједница које су кроз
исхрану користиле тестирани суплемент јер се на тај начин обезбеђују хранљиви
елементи којих нема у чистом шећерном сирупу. Коришћењем овог суплемента у
јесењој прихрани пчела превенира се развој микроспоридије N. ceranae, чиме се
пчелиње заједнице знатно боље зазимљавају. У пролећној прихрани, постиже се
боља припремљеност заједница за главну пашу и побољшање производних и
репродуктивних параметара пчелињих заједница
AB  - One of the main causes of bee colony losses is inadequate nutrition in terms of quality,
quantity and diversity, which leads to increased susceptibility to pathogens and
pesticides. Taking too much honey and feeding bees with pure saccharose syrup
causes energetic and oxidative stress, which in turn leads to increased sensitivity of
bees to pathogens, primarily the endoparasite Nosema ceranae. In the absence of
adequate food in bee colonies, supplements are often used, which can increase the
resistance of bees to pathogens and maintain good health condition of bee colonies.
The aim of this study was to examine the effects of herbal supplement (commercial
name B+) in hive conditions, analysing the colonies strength parameters (open and
sealed brood area; honey and pollen reserves and number of adult bees) and level of
N. ceranae. The experiment was conducted in two phases; the first phase was
conducted in August 2018, while the second phase was conducted in March 2019. An
increase (p <0.05) of honey and pollen reserves and the number of adult bees in the
colonies fed with B + supplement was noticed, when the examined parameters were
compared at the end of the first phase. In the second phase, the values of all observed
parameters were significantly higher (p <0.05) in the colonies that used the B+
supplement in their diet, compared to those that did not receive the supplement. In
addition, the number of N. ceranae spores was significantly lower (p <0.05) during
the experiment in colonies fed with B+ supplement, compared to those which were
fed without supplement. Based on the obtained results, positive effects were
determined in colonies that used the tested supplement through their diet, because the
supplement provides nutrients that are not present in pure saccharose syrup. The use
of this supplement in the autumn, prevents the development of microsporidia N.
ceranae, which helps in better wintering of bee colonies. Moreover, application of the
B+ supplement in the spring, provides better preparation of colonies for the main
grazing and improvement of production and reproductive parameters of bee colonies.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
T1  - Suplement koji sadrži B-kompleks vitamina može da poboljša zdravlje pčela i proizvodne performanse zajednica
T1  - Supplement containing B-complex vitamins can improve bee health and increase colony performance
IS  - 140
EP  - 141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3031
ER  - 

@conference{
author = "Jovanović, Nemanja M. and Glavinić, Uroš and Rajković, Milan and Stevanović, Jevrosima and Ristanić, Marko and Ilić, Tamara and Stanimirović, Zoran",
year = "2022",
abstract = "Један од водећих узрока губитака пчелињих заједница је неадекватна исхрана у
погледу квалитета, квантитета и разноврсности, што води повећању осетљивости
на патогене и пестициде. Одузимањем превелике количине меда и прихрана пчела
са чистим шећерним сирупом изазива енергетски и оксидативни стрес што
последично води ка повећаној осетљивости пчела на патогене, првенствено на
ендопаразита Nosema ceranae. У одсуству адекватне хране у пчелињим
заједницама, често се користе суплементи, чиме се може повећати отпорност пчела
према патогенима и одржавати добро кондиционо стање пчелињих заједница. Циљ
овог истраживања је био испитивање ефеката биљног суплемента (комерцијални
назив B+) у кошничким условима, анализирајући параметре јачине пчелињих
заједница (површина отвореног и затвореног легла, резерве меда и полена и број
адултних пчела) и количину ендопаразита N. ceranae. Експеримент је изведен у две
фазе, прва фаза у августу 2018. године и друга фаза у марту 2019. године.
Поређењем праћених параметара на крају прве фазе, уочено је повећање (p < 0,05)
резерви меда и полена и броја адултних пчела у заједницама прихрањиваним
суплементом B+. Током друге фазе, вредности свих посматраних параметара су
биле значајно више (p < 0,05) у заједницама које су у исхрани користиле суплемент
B+ у односу на оне које суплемент нису добијале. Додатно, број спора N. ceranae је
током експеримента био значајно нижи (p < 0,05) у заједницама прихрањиваним
суплементом B+ у односу на оне храњене без додатка суплемента. На основу
добијених резултата утврђени су позитивни ефекти код заједница које су кроз
исхрану користиле тестирани суплемент јер се на тај начин обезбеђују хранљиви
елементи којих нема у чистом шећерном сирупу. Коришћењем овог суплемента у
јесењој прихрани пчела превенира се развој микроспоридије N. ceranae, чиме се
пчелиње заједнице знатно боље зазимљавају. У пролећној прихрани, постиже се
боља припремљеност заједница за главну пашу и побољшање производних и
репродуктивних параметара пчелињих заједница, One of the main causes of bee colony losses is inadequate nutrition in terms of quality,
quantity and diversity, which leads to increased susceptibility to pathogens and
pesticides. Taking too much honey and feeding bees with pure saccharose syrup
causes energetic and oxidative stress, which in turn leads to increased sensitivity of
bees to pathogens, primarily the endoparasite Nosema ceranae. In the absence of
adequate food in bee colonies, supplements are often used, which can increase the
resistance of bees to pathogens and maintain good health condition of bee colonies.
The aim of this study was to examine the effects of herbal supplement (commercial
name B+) in hive conditions, analysing the colonies strength parameters (open and
sealed brood area; honey and pollen reserves and number of adult bees) and level of
N. ceranae. The experiment was conducted in two phases; the first phase was
conducted in August 2018, while the second phase was conducted in March 2019. An
increase (p <0.05) of honey and pollen reserves and the number of adult bees in the
colonies fed with B + supplement was noticed, when the examined parameters were
compared at the end of the first phase. In the second phase, the values of all observed
parameters were significantly higher (p <0.05) in the colonies that used the B+
supplement in their diet, compared to those that did not receive the supplement. In
addition, the number of N. ceranae spores was significantly lower (p <0.05) during
the experiment in colonies fed with B+ supplement, compared to those which were
fed without supplement. Based on the obtained results, positive effects were
determined in colonies that used the tested supplement through their diet, because the
supplement provides nutrients that are not present in pure saccharose syrup. The use
of this supplement in the autumn, prevents the development of microsporidia N.
ceranae, which helps in better wintering of bee colonies. Moreover, application of the
B+ supplement in the spring, provides better preparation of colonies for the main
grazing and improvement of production and reproductive parameters of bee colonies.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022",
title = "Suplement koji sadrži B-kompleks vitamina može da poboljša zdravlje pčela i proizvodne performanse zajednica, Supplement containing B-complex vitamins can improve bee health and increase colony performance",
number = "140",
pages = "141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3031"
}

Jovanović, N. M., Glavinić, U., Rajković, M., Stevanović, J., Ristanić, M., Ilić, T.,& Stanimirović, Z.. (2022). Suplement koji sadrži B-kompleks vitamina može da poboljša zdravlje pčela i proizvodne performanse zajednica. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze.(140).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3031

Jovanović NM, Glavinić U, Rajković M, Stevanović J, Ristanić M, Ilić T, Stanimirović Z. Suplement koji sadrži B-kompleks vitamina može da poboljša zdravlje pčela i proizvodne performanse zajednica. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022. 2022;(140):null-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3031 .

Jovanović, Nemanja M., Glavinić, Uroš, Rajković, Milan, Stevanović, Jevrosima, Ristanić, Marko, Ilić, Tamara, Stanimirović, Zoran, "Suplement koji sadrži B-kompleks vitamina može da poboljša zdravlje pčela i proizvodne performanse zajednica" in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022, no. 140 (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3031 .

TY  - CONF
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Jovanović, Nemanja
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3041
AB  - Од свих врста из рода Capillaria (syn. Pearsonema) који
паразитирају у уринарном тракту домаћих и дивљих месоједа, највећи
значај има Capillaria plica. Код паса и мачака овај веома распрострањени
паразит углавном проузрокује инфекције ниског интензитета, које про-
тичу асимптоматски, доводећи клиничаре у извесне заблуде приликом
дијагностике. Ако је обољење компликовано деловањем других фактора,
као што су конкурентне бактеријске инфекције, манифестује се јасним
клиничким симптомима. Резервоар инфекције за домаће месоједе су ли-
сице, које представљају потенцијалну опасност за ловачке псе и домаће
мачке, преко популације инфицираних прелазних домаћина. Клиничка
сумња на обољење може се поставити на основу анамнестичких/епи-
зоотиолошких података, биохемијских анализа крви/урина и клиничке
слике, док се поуздана дијагноза поставља паразитолошким прегледом
седимента урина и ултразвучном дијагностиком. Постмортално валидна
дијагноза се поставља налазом адултних облика паразита у мокраћној
бешици и на основу хистопатолошког налаза. С обзиром да се дијагноза
обољења најчешће поставља на обдукцији, од кључног значаја су студије
које имају за циљ детекцију присуства јаја C. plica intra vitam. Уринарна
капилариоза је од значаја за малу праксу, а због чињенице да су инфек-
ције паса и мачака уринарним капиларијама потцењене, клиничарима се
сугерише да их уврсте у диференцијалну дијагнозу обољења уринарног
тракта код домаћих месоједа.
PB  - Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti
C3  - Zbornik sa naučnog skupa povodom 150 godina od rođenja akademika Živojina Đorđevića, Beograd, jun 16, 2022
T1  - Biološki i kliničko-parazitološki osvrt na nematodu Capillaria plica (red: Trichurida)
SP  - 113
EP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3041
ER  - 

@conference{
author = "Ilić, Tamara and Jovanović, Nemanja",
year = "2022",
abstract = "Од свих врста из рода Capillaria (syn. Pearsonema) који
паразитирају у уринарном тракту домаћих и дивљих месоједа, највећи
значај има Capillaria plica. Код паса и мачака овај веома распрострањени
паразит углавном проузрокује инфекције ниског интензитета, које про-
тичу асимптоматски, доводећи клиничаре у извесне заблуде приликом
дијагностике. Ако је обољење компликовано деловањем других фактора,
као што су конкурентне бактеријске инфекције, манифестује се јасним
клиничким симптомима. Резервоар инфекције за домаће месоједе су ли-
сице, које представљају потенцијалну опасност за ловачке псе и домаће
мачке, преко популације инфицираних прелазних домаћина. Клиничка
сумња на обољење може се поставити на основу анамнестичких/епи-
зоотиолошких података, биохемијских анализа крви/урина и клиничке
слике, док се поуздана дијагноза поставља паразитолошким прегледом
седимента урина и ултразвучном дијагностиком. Постмортално валидна
дијагноза се поставља налазом адултних облика паразита у мокраћној
бешици и на основу хистопатолошког налаза. С обзиром да се дијагноза
обољења најчешће поставља на обдукцији, од кључног значаја су студије
које имају за циљ детекцију присуства јаја C. plica intra vitam. Уринарна
капилариоза је од значаја за малу праксу, а због чињенице да су инфек-
ције паса и мачака уринарним капиларијама потцењене, клиничарима се
сугерише да их уврсте у диференцијалну дијагнозу обољења уринарног
тракта код домаћих месоједа.",
publisher = "Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti",
journal = "Zbornik sa naučnog skupa povodom 150 godina od rođenja akademika Živojina Đorđevića, Beograd, jun 16, 2022",
title = "Biološki i kliničko-parazitološki osvrt na nematodu Capillaria plica (red: Trichurida)",
pages = "113-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3041"
}

Ilić, T.,& Jovanović, N.. (2022). Biološki i kliničko-parazitološki osvrt na nematodu Capillaria plica (red: Trichurida). in Zbornik sa naučnog skupa povodom 150 godina od rođenja akademika Živojina Đorđevića, Beograd, jun 16, 2022
Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti., 113-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3041

Ilić T, Jovanović N. Biološki i kliničko-parazitološki osvrt na nematodu Capillaria plica (red: Trichurida). in Zbornik sa naučnog skupa povodom 150 godina od rođenja akademika Živojina Đorđevića, Beograd, jun 16, 2022. 2022;:113-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3041 .

Ilić, Tamara, Jovanović, Nemanja, "Biološki i kliničko-parazitološki osvrt na nematodu Capillaria plica (red: Trichurida)" in Zbornik sa naučnog skupa povodom 150 godina od rođenja akademika Živojina Đorđevića, Beograd, jun 16, 2022 (2022):113-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3041 .

TY  - JOUR
AU  - Bogunović, Danica
AU  - Dominiković, Nina
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Kulišić, Zoran
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Stević, Nataša
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2460
AB  - This paper studies the presence of developmental forms of gastrointestinal parasites in soil and sand samples, as well as in dog feces collected from public green spaces in Belgrade. The paper incorporates the spread analysis of contamination over different segments of parks. Four public green spaces in Belgrade were chosen, all containing an open-spaced children’s playground and a fenced dog park. Sample analysis of soil/sand was examined using qualitative methods without concentration (native slide) and with concentration (passive sedimentation and gravitational centrifugal flotation). In total, 106 samples have been collected out of which 60 samples of soil, 36 of dog faeces and ten samples of sand. Seven different agents have been detected, out of which five nematodes - Ancylostoma/Uncinaria spp., Trichuris spp., Capillaria spp., Toxocara spp., Toxascaris leonina and two protozoa - Isospora spp. and Giardia intestinalis. The overall prevalence of contamination of soil samples was 31.67% and a statistically significant difference in the prevalence of  ancylostoma eggs was found between different locations. The most common agent detected in the dog’s faeces was Isospora spp., with a prevalence of 5.56%, followed by Giardia intestinalis and ancylostomatids with a prevalence of 2.78% each. The sand samples had no parasitic elements  found. The contamination by parasites and by dogs’ faeces was equally dispersed in all segments of  the examined locations.There is a great need to raise public awareness on the issue, and by the joint action of  veterinarians, medical doctors, pet owners and people using public parks for recreation -  a  precondition  is  created  for  the  sustainability  of   the  “One  Health”  concept  which  implies the preservation of  the environment and human and animal health.
PB  - Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Environmental contamination by parasites in public parks in Belgrade in the context of one health approach
T1  - Kontaminacija životne sredine parazitima u javnim parkovima u kontekstu koncepta jednog zdravlja
VL  - 72
IS  - 1
SP  - 30
EP  - 44
DO  - 10.2478/acve-2022-0003
ER  - 

@article{
author = "Bogunović, Danica and Dominiković, Nina and Jovanović, Nemanja M. and Nenadović, Katarina and Kulišić, Zoran and Ilić, Tamara and Stević, Nataša",
year = "2022",
abstract = "This paper studies the presence of developmental forms of gastrointestinal parasites in soil and sand samples, as well as in dog feces collected from public green spaces in Belgrade. The paper incorporates the spread analysis of contamination over different segments of parks. Four public green spaces in Belgrade were chosen, all containing an open-spaced children’s playground and a fenced dog park. Sample analysis of soil/sand was examined using qualitative methods without concentration (native slide) and with concentration (passive sedimentation and gravitational centrifugal flotation). In total, 106 samples have been collected out of which 60 samples of soil, 36 of dog faeces and ten samples of sand. Seven different agents have been detected, out of which five nematodes - Ancylostoma/Uncinaria spp., Trichuris spp., Capillaria spp., Toxocara spp., Toxascaris leonina and two protozoa - Isospora spp. and Giardia intestinalis. The overall prevalence of contamination of soil samples was 31.67% and a statistically significant difference in the prevalence of  ancylostoma eggs was found between different locations. The most common agent detected in the dog’s faeces was Isospora spp., with a prevalence of 5.56%, followed by Giardia intestinalis and ancylostomatids with a prevalence of 2.78% each. The sand samples had no parasitic elements  found. The contamination by parasites and by dogs’ faeces was equally dispersed in all segments of  the examined locations.There is a great need to raise public awareness on the issue, and by the joint action of  veterinarians, medical doctors, pet owners and people using public parks for recreation -  a  precondition  is  created  for  the  sustainability  of   the  “One  Health”  concept  which  implies the preservation of  the environment and human and animal health.",
publisher = "Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Environmental contamination by parasites in public parks in Belgrade in the context of one health approach, Kontaminacija životne sredine parazitima u javnim parkovima u kontekstu koncepta jednog zdravlja",
volume = "72",
number = "1",
pages = "30-44",
doi = "10.2478/acve-2022-0003"
}

Bogunović, D., Dominiković, N., Jovanović, N. M., Nenadović, K., Kulišić, Z., Ilić, T.,& Stević, N.. (2022). Environmental contamination by parasites in public parks in Belgrade in the context of one health approach. in Acta Veterinaria
Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade., 72(1), 30-44.
https://doi.org/10.2478/acve-2022-0003

Bogunović D, Dominiković N, Jovanović NM, Nenadović K, Kulišić Z, Ilić T, Stević N. Environmental contamination by parasites in public parks in Belgrade in the context of one health approach. in Acta Veterinaria. 2022;72(1):30-44.
doi:10.2478/acve-2022-0003 .

Bogunović, Danica, Dominiković, Nina, Jovanović, Nemanja M., Nenadović, Katarina, Kulišić, Zoran, Ilić, Tamara, Stević, Nataša, "Environmental contamination by parasites in public parks in Belgrade in the context of one health approach" in Acta Veterinaria, 72, no. 1 (2022):30-44,
https://doi.org/10.2478/acve-2022-0003 . .