TY  - CONF
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Milčić-Matić, Natalija
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nikšić, Aleksandar
AU  - Ilić, Milica
AU  - Krnjaić, Dejan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3879
AB  - Mетицилин-резистентнe стафилококe (МРС) представљају значајан изазов у лечењу бактеријских инфекција кућних љубимаца и у великој мери ограничавају терапијске могућности. Осим тога, ови сојеви су значајна претња по јавно здравље на глобалном нивоу. Спроведена студија имала је за циљ да истражи молекуларну преваленцију коагулазa-позитивних стафилокока (КоПС) које изазивају инфекције коже и ушију код паса и да идентификује МРС из групе КоПС. Из узорака пореклом од паса са инфекцијом ушију и/или коже пристиглих са Клинике за Дерматологију Факултета ветеринарске медицине изоловано је укупно 79 сојева из рода Staphylococcus. На основу разноликости секвенце nuc гена, применом Multiplex PCR методе детектоване су врсте из групе КоПС. Фенотипска резистенција МРС доказана је методом диск-дифузије и одређивањем вредности минималне инхибиторне концентрације, присуство PBP2a (penicillin-binding protein 2a, енгл.) доказано је применом латекс аглутинације, док је молекуларном детекцијом испитано присуство mecA и mecC гена. Међу 76 КоПС изолата, 50/76 (65,8%) је идентификовано као S. pseudintermedius, 17/76 (22,4%) као S. aureus, 6/76 (7,9%) као S. coagulans и 3/76 (3,9%) %) као S. intermedius. Присуство mecA гена је детектовано у 30% (15/50) изолата S. pseudintermedius и 29,4% (5/17) изолата S. aureus који су класификовани као метицилин-резистентне S. pseudintermedius (МРSP) и метицилин-резистентне S. аureus (MRSA). MecC ген није детектован код ни једног изолата. Представљени налази наглашавају високу преваленцију МРС-а изолованих из ушију и коже паса на територији Београда, истичући важност континуираног надзора као првог корака у борби против МРС-а и контролних мера за смањење ширења антимикробне резистенције (АМР). Овакве и сличне студије су важне у решавању проблема АМР и обезбеђивању ефикасних стратегија лечења како животиња тако и људи, имајући у виду све већи број студија које поред MRSA, детектују сојеве S. pseudintermedius и МRSP као опортунистичке патогене за људе и узрочнике емергентних зооноза.
AB  - Methicillin-resistant staphylococci (MRS) limit therapeutic options and pose a significant challenge in the treatment of bacterial infections in companion animals. Moreover, these strains pose a significant threat to global public health. This study aimed to investigate the molecular prevalence of coagulase-positive staphylococci (CoPS) causing skin and ear infections in dogs and to identify methicillin-resistant CoPS. A total of 79 staphylococcal strains were isolated from clinical samples collected from dogs with suspected skin and ear infections from the Dermatology clinic at the Faculty of Veterinary Medicine. Multiplex PCR was employed for species-specific identification of CoPS based on the sequence diversity of the nuc gene. Phenotypic characterization of methicilin resistance was performed using disc-diffusion and determination of minimally inhibitory concentrations values, while PBP2a (penicillin-binding protein 2a) was detected using latex agglutination and finally molecular detection of mecA and mecC genes was performed. Among the 76 CoPS isolates, 50/76 (65.8%) were identified as S. pseudintermedius, 17/76 (22.4%) as S. aureus, 6/76 (7.9%) as S. coagulans, and 3/76 (3.9%) as S. intermedius. The mecA gene was detected in 30% (15/50) of S. pseudintermedius isolates and 29.4% (5/17) of S. aureus isolates, classified as methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP) and methicillin-resistant S. aureus (MRSA), respectively. No isolates tested positive for the mecC gene. These findings underscore the high prevalence of MRS in canine dermatological infections, highlighting the importance of continuous monitoring as the first step in combating the high prevalence of MRS and robust infection control measures to mitigate the spread of antimicrobial resistance (AMR). Such efforts are crucial in addressing the public health implications associated with AMR and ensuring effective treatment strategies for both humans and animals considering that besides MRSA, newer studies recognize S. pseudintermedius and MRSP strains as opportunistic human pathogens and emerging zoonotic agents.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa
T1  - Molecular prevalence of methicillin-resistant coagulase-positive staphylococci isolated from  canine skin and ears
SP  - 182
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879
ER  - 

@conference{
author = "Prošić, Isidora and Milčić-Matić, Natalija and Radalj, Andrea and Nikšić, Aleksandar and Ilić, Milica and Krnjaić, Dejan",
year = "2024",
abstract = "Mетицилин-резистентнe стафилококe (МРС) представљају значајан изазов у лечењу бактеријских инфекција кућних љубимаца и у великој мери ограничавају терапијске могућности. Осим тога, ови сојеви су значајна претња по јавно здравље на глобалном нивоу. Спроведена студија имала је за циљ да истражи молекуларну преваленцију коагулазa-позитивних стафилокока (КоПС) које изазивају инфекције коже и ушију код паса и да идентификује МРС из групе КоПС. Из узорака пореклом од паса са инфекцијом ушију и/или коже пристиглих са Клинике за Дерматологију Факултета ветеринарске медицине изоловано је укупно 79 сојева из рода Staphylococcus. На основу разноликости секвенце nuc гена, применом Multiplex PCR методе детектоване су врсте из групе КоПС. Фенотипска резистенција МРС доказана је методом диск-дифузије и одређивањем вредности минималне инхибиторне концентрације, присуство PBP2a (penicillin-binding protein 2a, енгл.) доказано је применом латекс аглутинације, док је молекуларном детекцијом испитано присуство mecA и mecC гена. Међу 76 КоПС изолата, 50/76 (65,8%) је идентификовано као S. pseudintermedius, 17/76 (22,4%) као S. aureus, 6/76 (7,9%) као S. coagulans и 3/76 (3,9%) %) као S. intermedius. Присуство mecA гена је детектовано у 30% (15/50) изолата S. pseudintermedius и 29,4% (5/17) изолата S. aureus који су класификовани као метицилин-резистентне S. pseudintermedius (МРSP) и метицилин-резистентне S. аureus (MRSA). MecC ген није детектован код ни једног изолата. Представљени налази наглашавају високу преваленцију МРС-а изолованих из ушију и коже паса на територији Београда, истичући важност континуираног надзора као првог корака у борби против МРС-а и контролних мера за смањење ширења антимикробне резистенције (АМР). Овакве и сличне студије су важне у решавању проблема АМР и обезбеђивању ефикасних стратегија лечења како животиња тако и људи, имајући у виду све већи број студија које поред MRSA, детектују сојеве S. pseudintermedius и МRSP као опортунистичке патогене за људе и узрочнике емергентних зооноза., Methicillin-resistant staphylococci (MRS) limit therapeutic options and pose a significant challenge in the treatment of bacterial infections in companion animals. Moreover, these strains pose a significant threat to global public health. This study aimed to investigate the molecular prevalence of coagulase-positive staphylococci (CoPS) causing skin and ear infections in dogs and to identify methicillin-resistant CoPS. A total of 79 staphylococcal strains were isolated from clinical samples collected from dogs with suspected skin and ear infections from the Dermatology clinic at the Faculty of Veterinary Medicine. Multiplex PCR was employed for species-specific identification of CoPS based on the sequence diversity of the nuc gene. Phenotypic characterization of methicilin resistance was performed using disc-diffusion and determination of minimally inhibitory concentrations values, while PBP2a (penicillin-binding protein 2a) was detected using latex agglutination and finally molecular detection of mecA and mecC genes was performed. Among the 76 CoPS isolates, 50/76 (65.8%) were identified as S. pseudintermedius, 17/76 (22.4%) as S. aureus, 6/76 (7.9%) as S. coagulans, and 3/76 (3.9%) as S. intermedius. The mecA gene was detected in 30% (15/50) of S. pseudintermedius isolates and 29.4% (5/17) of S. aureus isolates, classified as methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP) and methicillin-resistant S. aureus (MRSA), respectively. No isolates tested positive for the mecC gene. These findings underscore the high prevalence of MRS in canine dermatological infections, highlighting the importance of continuous monitoring as the first step in combating the high prevalence of MRS and robust infection control measures to mitigate the spread of antimicrobial resistance (AMR). Such efforts are crucial in addressing the public health implications associated with AMR and ensuring effective treatment strategies for both humans and animals considering that besides MRSA, newer studies recognize S. pseudintermedius and MRSP strains as opportunistic human pathogens and emerging zoonotic agents.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa, Molecular prevalence of methicillin-resistant coagulase-positive staphylococci isolated from  canine skin and ears",
pages = "182-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879"
}

Prošić, I., Milčić-Matić, N., Radalj, A., Nikšić, A., Ilić, M.,& Krnjaić, D.. (2024). Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 182-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879

Prošić I, Milčić-Matić N, Radalj A, Nikšić A, Ilić M, Krnjaić D. Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:182-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879 .

Prošić, Isidora, Milčić-Matić, Natalija, Radalj, Andrea, Nikšić, Aleksandar, Ilić, Milica, Krnjaić, Dejan, "Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):182-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Milanov, Dubravka
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Gajdov, Vladimir
AU  - Milić, Nenad
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Nedić, Drago
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3880
AB  - Nocardia cyriacigeorgica је узрочник који се све чешће изолује у случајевима нокардиозе људи, међутим његова идентификација до нивоа врсте представља изазов за већину микробиолошких лабораторија. Инфекције изазване овом актиномицетом се релативно ретко сусрећу у ветеринарској клиничкој пракси при чему доступни литературни подаци обухватају мали број описаних случајева пиогрануломатозних лезија код животиња. Приказана студија описује случај тешког маститиса говеда на малом газдинству у Босни и Херцеговини изазваног узрочником N. cyriacigeorgica који је безуспешно третиран применом стандардне антибиотске терапије. С обзиром да изолат није идентификован применом конвенционалних микробиолошких техника, извршена је MALDI-ToF MS анализа чији су резултати били недовољно поуздани. У циљу утврђивања врсте анализирана је секвенца гена 16S субјединице рибозомалне рибонуклеинске киселине (16S rRNK). Наведени налаз је додатно потврђен применом технике секвенцирања више генских локуса (MLST) при чему су коришћене секвенце gyrB, 16S rRNK, secA1 и hsp65. Метода диск дифузије за испитивање осетљивости изолата N. cyriacigeorgica на антибиотике је примењена у складу са препорученим публикованим упутствима. Колико је ауторима познато, ово представља први случај маститиса говеда изазван узрочником N. cyriacigeorgica у Европи, али и први изолат Nocardia spp. пореклом од животиња за чију је идентификацију примењен MLST.
AB  - Although Nocardia cyriacigeorgica is recognized as a cause of human nocardiosis and is regarded as an emerging pathogen, many clinical laboratories find it difficult to identify this organism at the species level. The infections caused by this actinomycete are relatively uncommon in veterinary clinical practice, and the limited information currently available mostly relates to several cases of pyogranulomatous lesions in animals. We describe a case of severe bovine mastitis in a small holding in Bosnia and Herzegovina caused by N. cyriacigeorgica that did not improve after standard antibiotic therapy. The causative agent could not be identified using standard microbiological techniques and MALDI-ToF MS analysis was performed, yielding unclear results. Subsequently, the species N. cyriacigeorgica was confirmed by 16S rRNA sequence analysis, which was further validated by multilocus sequence analysis (MLSA) using the gyrB, 16S rRNA, secA1, and hsp65 sequences. The disc diffusion method was used to test for antibiotic susceptibility in accordance with published guidelines. To the best of our knowledge, this is the first report of N. cyriacigeorgica isolation from a clinical case of bovine mastitis in Europe, as well as the first time a strain of Nocardia spp. isolated from animals has been distinguished using the MLSA method.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda
T1  - A Nocardia cyriacigeorgica strain causing severe bovine mastitis
SP  - 190
EP  - 191
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Stevanović, Oliver and Milanov, Dubravka and Prošić, Isidora and Gajdov, Vladimir and Milić, Nenad and Sladojević, Željko and Nedić, Drago",
year = "2024",
abstract = "Nocardia cyriacigeorgica је узрочник који се све чешће изолује у случајевима нокардиозе људи, међутим његова идентификација до нивоа врсте представља изазов за већину микробиолошких лабораторија. Инфекције изазване овом актиномицетом се релативно ретко сусрећу у ветеринарској клиничкој пракси при чему доступни литературни подаци обухватају мали број описаних случајева пиогрануломатозних лезија код животиња. Приказана студија описује случај тешког маститиса говеда на малом газдинству у Босни и Херцеговини изазваног узрочником N. cyriacigeorgica који је безуспешно третиран применом стандардне антибиотске терапије. С обзиром да изолат није идентификован применом конвенционалних микробиолошких техника, извршена је MALDI-ToF MS анализа чији су резултати били недовољно поуздани. У циљу утврђивања врсте анализирана је секвенца гена 16S субјединице рибозомалне рибонуклеинске киселине (16S rRNK). Наведени налаз је додатно потврђен применом технике секвенцирања више генских локуса (MLST) при чему су коришћене секвенце gyrB, 16S rRNK, secA1 и hsp65. Метода диск дифузије за испитивање осетљивости изолата N. cyriacigeorgica на антибиотике је примењена у складу са препорученим публикованим упутствима. Колико је ауторима познато, ово представља први случај маститиса говеда изазван узрочником N. cyriacigeorgica у Европи, али и први изолат Nocardia spp. пореклом од животиња за чију је идентификацију примењен MLST., Although Nocardia cyriacigeorgica is recognized as a cause of human nocardiosis and is regarded as an emerging pathogen, many clinical laboratories find it difficult to identify this organism at the species level. The infections caused by this actinomycete are relatively uncommon in veterinary clinical practice, and the limited information currently available mostly relates to several cases of pyogranulomatous lesions in animals. We describe a case of severe bovine mastitis in a small holding in Bosnia and Herzegovina caused by N. cyriacigeorgica that did not improve after standard antibiotic therapy. The causative agent could not be identified using standard microbiological techniques and MALDI-ToF MS analysis was performed, yielding unclear results. Subsequently, the species N. cyriacigeorgica was confirmed by 16S rRNA sequence analysis, which was further validated by multilocus sequence analysis (MLSA) using the gyrB, 16S rRNA, secA1, and hsp65 sequences. The disc diffusion method was used to test for antibiotic susceptibility in accordance with published guidelines. To the best of our knowledge, this is the first report of N. cyriacigeorgica isolation from a clinical case of bovine mastitis in Europe, as well as the first time a strain of Nocardia spp. isolated from animals has been distinguished using the MLSA method.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda, A Nocardia cyriacigeorgica strain causing severe bovine mastitis",
pages = "190-191",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880"
}

Radalj, A., Stevanović, O., Milanov, D., Prošić, I., Gajdov, V., Milić, N., Sladojević, Ž.,& Nedić, D.. (2024). Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 190-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880

Radalj A, Stevanović O, Milanov D, Prošić I, Gajdov V, Milić N, Sladojević Ž, Nedić D. Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:190-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880 .

Radalj, Andrea, Stevanović, Oliver, Milanov, Dubravka, Prošić, Isidora, Gajdov, Vladimir, Milić, Nenad, Sladojević, Željko, Nedić, Drago, "Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):190-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nikšić, Aleksandar
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3721
AB  - Lančana reakcija polimeraze (PCR) je u današnje vreme jedna
od najčešće korišćenih metoda u kliničkoj mikrobiologiji pri čemu naročito
olakšava dijagnostiku virusnih infekcija. Adenovirusi pasa 1 i 2
(CaDV1 i 2) su srodni dvolančani DNK virusi bez spoljašnjeg omotača
i predstavnici familije Adenoviridae koji ispoljavaju različit tropizam.
CaDV1 se umnožava u ćelijama endotela krvnih sudova kao i parenhima
jetre i bubrega, dok se CaDV2 vezuje za receptore ćelija respiratornog
i crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa karakterišu klinički
simptomi akutnog hepatitisa i posledica je infekcije adenovirusom pasa
tip 1. Adenovirus pasa tip 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan
je od patogena u sklopu kompleksa infektivnih respiratornih oboljenja
pasa, odnosno infektivnog traheobronhitisa. Osim pasa, na infekciju
adenovirusima prijemčivi su i divlji mesojedi koji su ujedno i rezervoari
CaDV1 u prirodi. Pojava infektivnog hepatitisa u populaciji pasa je
u današnje vreme retka zahvaljujući sprovođenju postupka vakcinacije.
Međutim, ovo oboljenje je i dalje prisutno kod nevakcinisanih pasa,
odnosno u slučajevima njihovog kontakta sa divljim mesojedima.
PCR se rutinski koristi u dijagnostici adenovirusnih infekcija pasa. Navedena
metoda obezbeđuje brzo dobijanje pouzdanih rezultata ispitivanja
što često nije moguće primenom klasičnih virusoloških metoda,
a naročito u slučajevima ispitivanja autoliziranih uzoraka tkiva divljih
mesojeda. Metoda PCR, uz upotrebu parova prajmera specifičnih za
visokokonzervirane fragmente E3 regiona genoma adenovirusa čijom
se primenom obezbeđuje detekcija i diferencijacija CaDV1 i CaDV2,
će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK različitih tkiva lisica i šakala.
PCR će se vršiti po uspostavljenom protokolu uz izvođenje horizontalne
gel elektroforeze radi vizualizacije i analize dobijenih PCR produkata.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa
SP  - 133
EP  - 140
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Krnjaić, Dejan and Prošić, Isidora and Ilić, Milica and Nikšić, Aleksandar and Nišavić, Jakov",
year = "2024",
abstract = "Lančana reakcija polimeraze (PCR) je u današnje vreme jedna
od najčešće korišćenih metoda u kliničkoj mikrobiologiji pri čemu naročito
olakšava dijagnostiku virusnih infekcija. Adenovirusi pasa 1 i 2
(CaDV1 i 2) su srodni dvolančani DNK virusi bez spoljašnjeg omotača
i predstavnici familije Adenoviridae koji ispoljavaju različit tropizam.
CaDV1 se umnožava u ćelijama endotela krvnih sudova kao i parenhima
jetre i bubrega, dok se CaDV2 vezuje za receptore ćelija respiratornog
i crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa karakterišu klinički
simptomi akutnog hepatitisa i posledica je infekcije adenovirusom pasa
tip 1. Adenovirus pasa tip 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan
je od patogena u sklopu kompleksa infektivnih respiratornih oboljenja
pasa, odnosno infektivnog traheobronhitisa. Osim pasa, na infekciju
adenovirusima prijemčivi su i divlji mesojedi koji su ujedno i rezervoari
CaDV1 u prirodi. Pojava infektivnog hepatitisa u populaciji pasa je
u današnje vreme retka zahvaljujući sprovođenju postupka vakcinacije.
Međutim, ovo oboljenje je i dalje prisutno kod nevakcinisanih pasa,
odnosno u slučajevima njihovog kontakta sa divljim mesojedima.
PCR se rutinski koristi u dijagnostici adenovirusnih infekcija pasa. Navedena
metoda obezbeđuje brzo dobijanje pouzdanih rezultata ispitivanja
što često nije moguće primenom klasičnih virusoloških metoda,
a naročito u slučajevima ispitivanja autoliziranih uzoraka tkiva divljih
mesojeda. Metoda PCR, uz upotrebu parova prajmera specifičnih za
visokokonzervirane fragmente E3 regiona genoma adenovirusa čijom
se primenom obezbeđuje detekcija i diferencijacija CaDV1 i CaDV2,
će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK različitih tkiva lisica i šakala.
PCR će se vršiti po uspostavljenom protokolu uz izvođenje horizontalne
gel elektroforeze radi vizualizacije i analize dobijenih PCR produkata.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa",
pages = "133-140",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721"
}

Radalj, A., Milić, N., Krnjaić, D., Prošić, I., Ilić, M., Nikšić, A.,& Nišavić, J.. (2024). Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721

Radalj A, Milić N, Krnjaić D, Prošić I, Ilić M, Nikšić A, Nišavić J. Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Krnjaić, Dejan, Prošić, Isidora, Ilić, Milica, Nikšić, Aleksandar, Nišavić, Jakov, "Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):133-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721 .

TY  - JOUR
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Milčić Matić, Natalija
AU  - Milić, Nenad
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Aksentijević, Ksenija
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Gajdov, Vladimir
AU  - Krnjaić, Dejan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3763
AB  - The escalating global concern of antimicrobial resistance in human and veterinary
medicine is exacerbated by the inappropriate prescription of antibiotics for bacterial
infections in companion animals. This study aimed to determine the distribution of
coagulase-positive staphylococci causing clinical skin and ear infections in dogs and to
determine methicillin-resistant isolates. A total of 78 staphylococcal strains were isolated
from clinical samples taken from patients at the Dermatology Clinic at the Faculty of
Veterinary Medicine in Belgrade, Serbia. Multiplex PCR was used for species-specific
identification, and mecA and mecC genes were used to determine methicillin resistance,
in addition to phenotypic determination, MIC values and detection of PBP2a. Out of
the 78 samples analyzed, 65.8% were identified as Staphylococcus pseudintermedius, 22.4% as
S. aureus, 7.9% as S. coagulans, and 3.9% as S. intermedius. Four S. aureus isolates exhibited
methicillin resistance confirmed by cefoxitin disk diffusion, while five were confirmed
with MIC testing and latex agglutination. MecA gene was detected in 29.4% of S. aureus
and 30% of S. pseudintermedius isolates. These isolates were classified as methicillin-
resistant S. aureus (MRSA) and methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP),
respectively. No isolates carried the mecC gene. This study provides insights into the
prevalence of CoPS species and methicillin resistance in isolates from dogs. Continued
surveillance is essential to monitor and understand the emergence and dissemination of
antimicrobial resistance in veterinary medicine and the results of this study accent the
need for establishment of a continuous antimicrobial resistance surveillance program
in the Republic of Serbia.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study
VL  - 74
IS  - 1
SP  - 117
EP  - 132
DO  - 10.2478/acve-2024-0009
DO  - 10.2478/acve-2024-0009
ER  - 

@article{
author = "Prošić, Isidora and Milčić Matić, Natalija and Milić, Nenad and Radalj, Andrea and Aksentijević, Ksenija and Ilić, Milica and Nišavić, Jakov and Radojičić, Marina and Gajdov, Vladimir and Krnjaić, Dejan",
year = "2024",
abstract = "The escalating global concern of antimicrobial resistance in human and veterinary
medicine is exacerbated by the inappropriate prescription of antibiotics for bacterial
infections in companion animals. This study aimed to determine the distribution of
coagulase-positive staphylococci causing clinical skin and ear infections in dogs and to
determine methicillin-resistant isolates. A total of 78 staphylococcal strains were isolated
from clinical samples taken from patients at the Dermatology Clinic at the Faculty of
Veterinary Medicine in Belgrade, Serbia. Multiplex PCR was used for species-specific
identification, and mecA and mecC genes were used to determine methicillin resistance,
in addition to phenotypic determination, MIC values and detection of PBP2a. Out of
the 78 samples analyzed, 65.8% were identified as Staphylococcus pseudintermedius, 22.4% as
S. aureus, 7.9% as S. coagulans, and 3.9% as S. intermedius. Four S. aureus isolates exhibited
methicillin resistance confirmed by cefoxitin disk diffusion, while five were confirmed
with MIC testing and latex agglutination. MecA gene was detected in 29.4% of S. aureus
and 30% of S. pseudintermedius isolates. These isolates were classified as methicillin-
resistant S. aureus (MRSA) and methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP),
respectively. No isolates carried the mecC gene. This study provides insights into the
prevalence of CoPS species and methicillin resistance in isolates from dogs. Continued
surveillance is essential to monitor and understand the emergence and dissemination of
antimicrobial resistance in veterinary medicine and the results of this study accent the
need for establishment of a continuous antimicrobial resistance surveillance program
in the Republic of Serbia.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study",
volume = "74",
number = "1",
pages = "117-132",
doi = "10.2478/acve-2024-0009, 10.2478/acve-2024-0009"
}

Prošić, I., Milčić Matić, N., Milić, N., Radalj, A., Aksentijević, K., Ilić, M., Nišavić, J., Radojičić, M., Gajdov, V.,& Krnjaić, D.. (2024). Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study. in Acta Veterinaria
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 74(1), 117-132.
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0009

Prošić I, Milčić Matić N, Milić N, Radalj A, Aksentijević K, Ilić M, Nišavić J, Radojičić M, Gajdov V, Krnjaić D. Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study. in Acta Veterinaria. 2024;74(1):117-132.
doi:10.2478/acve-2024-0009 .

Prošić, Isidora, Milčić Matić, Natalija, Milić, Nenad, Radalj, Andrea, Aksentijević, Ksenija, Ilić, Milica, Nišavić, Jakov, Radojičić, Marina, Gajdov, Vladimir, Krnjaić, Dejan, "Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study" in Acta Veterinaria, 74, no. 1 (2024):117-132,
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0009 . .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Milić, Nenad
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3152
AB  - Инфекција свиња изазвана свињским цирковирусом 2 (PCV2) резултује великим бројем различитих клиничких манифестација болести познатим под једним називом као цирковирусна обољења свиња (PCVAD), а са којима се од скоро доводи у везу и новооткривени свињски цирковирус 3 (PCV3). Цирковируси свиња 2 и 3 изазивају економски значајна обољења домаћих свиња при чему су на инфекцију наведеним вирусима подједнако осетљиве и дивље свиње. Наведени вируси се преносе између дивљих и домаћих популација свиња што је од нарочитог значаја на фармама са ниском нивоом биосигурности. Студије које се баве молекуларном карактеризацијом цирковируса свиња у Републици Србији су ретке, али неопходне с обзиром на њихов генетски диверзитет. Приказани резултати нашег рада доказују присуство и описују молекуларне карактеристике PCV2 и PCV3 у узорцима пореклом од дивљих свиња са територије Јужног Баната чиме се уједно и надовезјују на наша ранија испитивања спроведена на овом терену. Утврђена је ниска стопа коинфекција са ова два вируса што указује на њихову независну циркулацију у пријемчивој популацији. У поређењу са нашом претходном студијом, забележен је мањи број узорака позитивних на присуство PCV2, међутим како је најчешће детектован генотип PCV2d-2, потврђена је генетска стабилност теренских сојева овог вируса. Поред тога, наши резултати по први пут указују на циркулацију PCV3 у популацији дивљих свиња у нашој земљи, а детектовани су генотипови PCV3-1 и у мањем броју узорака PCV3-3c. Представници генотипа PCV3-1 су груписани у оквиру истог кластера са сојевима из Немачке указујући на њихову распрострањеност у Европи. Међутим, представници генотипа PCV3-3c су смештени одвојено од сојева из Индије и Кине у оквиру одговарајућег кластера. Одабране репрезентативне секвенце PCV2 и PCV3 су доступне у Банци гена (GenBank) под бројевима OP784785 - OP784793. С обзиром да код дивљих свиња од којих су прикупљани узорци нису утврђене патоморфолошке промене које указују на цирковирусно обољење, може се закључити да су наведене јединке биле субклинички инфициране.
AB  - Both domesticated pigs and wild boars are known to be susceptible to infections caused by porcine circoviruses 2 and 3 (PCV2 and PCV3). Porcine circovirus-associated diseases (PCVAD) are caused by PCV2, an economically significant infection, and by PCV3, a newly found virus linked to comparable illnesses. Domestic pigs may contract PCV from wild boars, which poses a particular concern to pig farms with weak biosecurity. While there have been only infrequent reports of these diseases in Serbia, this study was meant to be a continuation of an earlier investigation. In a region in northeastern Serbia with several hunting sites, our goal was to evaluate the prevalence and genetic makeup of PCVs circulating in wild boars. We found PCV2 and PCV3 in the samples under study, although the co-infection rates were low, suggesting independent circulation of these viruses. The incidence of PCV2 was lower than in our earlier investigation, but the detected genotype shift toward PCV2d-2 indicated the genetic stability of circulating strains. Also, this is the first record of PCV3 being found in Serbian wild boar, and the strains that were found were divided into two genotypes: PCV3-1 and PCV3-3c. The clustering of the PCV3-1 sequences with German strains suggests that this genotype is common throughout Europe. However, because the PCV3-3c samples were divided within the cluster including the Chinese and Indian strains, no additional geographic link could be found. The representative PCV2 and PCV3 sequences are deposited in GenBank under the accession numbers OP784785 - OP784793. There was no association between PCV positivity and pathological lesions in the studied animals, which is indicative of subclinical infection.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu
T1  - Molecular characterization of porcine circoviruses 2 and 3 in wild boars in the South Banat District
SP  - 88
EP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Nišavić, Jakov and Milić, Nenad and Živulj, Aleksandar and Prošić, Isidora",
year = "2023",
abstract = "Инфекција свиња изазвана свињским цирковирусом 2 (PCV2) резултује великим бројем различитих клиничких манифестација болести познатим под једним називом као цирковирусна обољења свиња (PCVAD), а са којима се од скоро доводи у везу и новооткривени свињски цирковирус 3 (PCV3). Цирковируси свиња 2 и 3 изазивају економски значајна обољења домаћих свиња при чему су на инфекцију наведеним вирусима подједнако осетљиве и дивље свиње. Наведени вируси се преносе између дивљих и домаћих популација свиња што је од нарочитог значаја на фармама са ниском нивоом биосигурности. Студије које се баве молекуларном карактеризацијом цирковируса свиња у Републици Србији су ретке, али неопходне с обзиром на њихов генетски диверзитет. Приказани резултати нашег рада доказују присуство и описују молекуларне карактеристике PCV2 и PCV3 у узорцима пореклом од дивљих свиња са територије Јужног Баната чиме се уједно и надовезјују на наша ранија испитивања спроведена на овом терену. Утврђена је ниска стопа коинфекција са ова два вируса што указује на њихову независну циркулацију у пријемчивој популацији. У поређењу са нашом претходном студијом, забележен је мањи број узорака позитивних на присуство PCV2, међутим како је најчешће детектован генотип PCV2d-2, потврђена је генетска стабилност теренских сојева овог вируса. Поред тога, наши резултати по први пут указују на циркулацију PCV3 у популацији дивљих свиња у нашој земљи, а детектовани су генотипови PCV3-1 и у мањем броју узорака PCV3-3c. Представници генотипа PCV3-1 су груписани у оквиру истог кластера са сојевима из Немачке указујући на њихову распрострањеност у Европи. Међутим, представници генотипа PCV3-3c су смештени одвојено од сојева из Индије и Кине у оквиру одговарајућег кластера. Одабране репрезентативне секвенце PCV2 и PCV3 су доступне у Банци гена (GenBank) под бројевима OP784785 - OP784793. С обзиром да код дивљих свиња од којих су прикупљани узорци нису утврђене патоморфолошке промене које указују на цирковирусно обољење, може се закључити да су наведене јединке биле субклинички инфициране., Both domesticated pigs and wild boars are known to be susceptible to infections caused by porcine circoviruses 2 and 3 (PCV2 and PCV3). Porcine circovirus-associated diseases (PCVAD) are caused by PCV2, an economically significant infection, and by PCV3, a newly found virus linked to comparable illnesses. Domestic pigs may contract PCV from wild boars, which poses a particular concern to pig farms with weak biosecurity. While there have been only infrequent reports of these diseases in Serbia, this study was meant to be a continuation of an earlier investigation. In a region in northeastern Serbia with several hunting sites, our goal was to evaluate the prevalence and genetic makeup of PCVs circulating in wild boars. We found PCV2 and PCV3 in the samples under study, although the co-infection rates were low, suggesting independent circulation of these viruses. The incidence of PCV2 was lower than in our earlier investigation, but the detected genotype shift toward PCV2d-2 indicated the genetic stability of circulating strains. Also, this is the first record of PCV3 being found in Serbian wild boar, and the strains that were found were divided into two genotypes: PCV3-1 and PCV3-3c. The clustering of the PCV3-1 sequences with German strains suggests that this genotype is common throughout Europe. However, because the PCV3-3c samples were divided within the cluster including the Chinese and Indian strains, no additional geographic link could be found. The representative PCV2 and PCV3 sequences are deposited in GenBank under the accession numbers OP784785 - OP784793. There was no association between PCV positivity and pathological lesions in the studied animals, which is indicative of subclinical infection.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu, Molecular characterization of porcine circoviruses 2 and 3 in wild boars in the South Banat District",
pages = "88-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152"
}

Radalj, A., Nišavić, J., Milić, N., Živulj, A.,& Prošić, I.. (2023). Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152

Radalj A, Nišavić J, Milić N, Živulj A, Prošić I. Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152 .

Radalj, Andrea, Nišavić, Jakov, Milić, Nenad, Živulj, Aleksandar, Prošić, Isidora, "Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):88-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Benković, Damir
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3236
AB  - Adenovirusi pasa 1 i 2 (CaDV1 i 2) su genetski i antigenski srodni dvolančani DNK
virusi koji ispoljavaju različit tropizam pri čemu se CaDV1 vezuje za receptore ćelija
vaskularnog endotela, parenhima jetre i bubrega, dok se CaDV2 umnožava u ćelijama
respiratornog, i u određenoj meri crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa je jedna od
najznačajnijih zaraznih bolesti ove vrste životinja, a na infekciju CaDV1 osetljivi su i
divlji mesojedi dok je oboljenje naročito izraženo kod lisica i protiče sa simptomima
encefalitisa. Pseći adenovirus 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan je od uzročnika
infektivnog traheobronhitisa pasa. Zlatni šakali (Canis aureus) i lisice (Vulpes vulpes)
su široko rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari velikog broja patogena.
Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji, pojava infektivnog hepatitisa pasa je danas
retka i ovo oboljenje se javlja kod nevakcinisanih pasa, odnosno u slučajevima
kontakta sa divljim mesojedima. Uzorci poreklom od lisica i šakala odstreljenih na
teritoriji AP Vojvodine (Južnog Banata i Zapadne Bačke) analizirani su primenom PCR
u skladu sa protokolom za simultanu detekciju CaDV1 i CaDV2 uspostavljenim na
Katedri za mikrobiologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Ispitani su zbirni uzorci organa poreklom od 69 jedinki pri čemu je prisustvo CaDV1
utvrđeno u ukupno 47,8% uzoraka, odnosno kod 34,5% lisica i 57,5% šakala. Za
razliku od CaDV1, CaDV2 nije detektovan ni u jednom ispitivanom uzorku. S obzirom
da kod odstreljenih životinja nisu utvrđene karakteristične patološke promene,
zaključuje se da su inaparentne infekcije izazvane CaDV1 rasprostranjene u populacijama divljih mesojeda u našoj zemlji. Navedeni rezultati predstavljaju
najnovije, ako ne i prve podatke o prisustvu psećih adenovirusa kod divljači u
Republici Srbiji i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. Uprkos retkoj pojavi
infektivnog hepatitisa, vakcinacija pasa ostaje nezaobilazna preventivna mera s
obzirom na otpornost CaDV1 u spoljašnjoj sredini, ali i na očiglednu cirkulaciju ovog
virusa u populaciji divljih mesojeda.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala
SP  - 405
EP  - 414
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Prošić, Isidora and Živulj, Aleksandar and Benković, Damir and Ilić, Milica and Nišavić, Jakov",
year = "2023",
abstract = "Adenovirusi pasa 1 i 2 (CaDV1 i 2) su genetski i antigenski srodni dvolančani DNK
virusi koji ispoljavaju različit tropizam pri čemu se CaDV1 vezuje za receptore ćelija
vaskularnog endotela, parenhima jetre i bubrega, dok se CaDV2 umnožava u ćelijama
respiratornog, i u određenoj meri crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa je jedna od
najznačajnijih zaraznih bolesti ove vrste životinja, a na infekciju CaDV1 osetljivi su i
divlji mesojedi dok je oboljenje naročito izraženo kod lisica i protiče sa simptomima
encefalitisa. Pseći adenovirus 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan je od uzročnika
infektivnog traheobronhitisa pasa. Zlatni šakali (Canis aureus) i lisice (Vulpes vulpes)
su široko rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari velikog broja patogena.
Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji, pojava infektivnog hepatitisa pasa je danas
retka i ovo oboljenje se javlja kod nevakcinisanih pasa, odnosno u slučajevima
kontakta sa divljim mesojedima. Uzorci poreklom od lisica i šakala odstreljenih na
teritoriji AP Vojvodine (Južnog Banata i Zapadne Bačke) analizirani su primenom PCR
u skladu sa protokolom za simultanu detekciju CaDV1 i CaDV2 uspostavljenim na
Katedri za mikrobiologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Ispitani su zbirni uzorci organa poreklom od 69 jedinki pri čemu je prisustvo CaDV1
utvrđeno u ukupno 47,8% uzoraka, odnosno kod 34,5% lisica i 57,5% šakala. Za
razliku od CaDV1, CaDV2 nije detektovan ni u jednom ispitivanom uzorku. S obzirom
da kod odstreljenih životinja nisu utvrđene karakteristične patološke promene,
zaključuje se da su inaparentne infekcije izazvane CaDV1 rasprostranjene u populacijama divljih mesojeda u našoj zemlji. Navedeni rezultati predstavljaju
najnovije, ako ne i prve podatke o prisustvu psećih adenovirusa kod divljači u
Republici Srbiji i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. Uprkos retkoj pojavi
infektivnog hepatitisa, vakcinacija pasa ostaje nezaobilazna preventivna mera s
obzirom na otpornost CaDV1 u spoljašnjoj sredini, ali i na očiglednu cirkulaciju ovog
virusa u populaciji divljih mesojeda.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala",
pages = "405-414",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236"
}

Radalj, A., Milić, N., Prošić, I., Živulj, A., Benković, D., Ilić, M.,& Nišavić, J.. (2023). Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 405-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236

Radalj A, Milić N, Prošić I, Živulj A, Benković D, Ilić M, Nišavić J. Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:405-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, Živulj, Aleksandar, Benković, Damir, Ilić, Milica, Nišavić, Jakov, "Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):405-414,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236 .

TY  - CONF
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3097
AB  - Rezistencija bakterija na antibiotike je rastući problem koji je
Svetska zdravstvena organizacija proglasila jednom od najvećih globalnih
pretnji po zdravlje ljudi, pri čemu rezistencija na meticilin kod
Staphylococcus vrsta (MRS) predstavlja jedan od najopasnijih oblika
rezistencije bakterija na antibiotike koja se ispoljava prema svim beta-
laktamima izuzev pete generacije cefalosporina. Meticilin rezistentne
S. aureus (MRSA) su zoonotski agensi koji izazivaju lokalne i sistemske
infekcije i koji usled nedostatka efikasne antibiotske terapije
mogu dovesti do fatalnog ishoda infekcija ljudi i životinja. Monitoring
MRSA je od izuzetnog značaja za razumevanje i predviđanje nastanka
i širenja ovih sojeva i sprovodi se u cilju preduzimanja proaktivnih
mera za sprečavanje daljeg širenja rezistencije. MRSA sojevi u genomu
sadrže mobilne genetičke elemente, tzv. stafilokokni kasetni hromozom
(staphylococcal cassette chromosome – SCC, eng.) sa prisutnim
mecA genom koji kodira sintezu penicillin-vezujućeg proteina
2a (penicillin-binding protein 2a – PBP 2a, eng.). PBP 2a je protein
koji se odlikuje transpeptidazom aktivnošću i predstavlja alternativu
penicillin-vezujućem proteinu 2 (penicillin-binding protein 2 – PBP 2,
eng.) za kojeg se vezuju beta-laktamski antibiotici. Posedovanje pored
PBP 2 i PBP 2a, prema kome beta-laktamskih antibiotika imaju
nizak afinitet vezivanja, čini osnovni mehanizam rezistencije kod MRSA.
Dokazivanje prisustva MRSA vršiće se u kliničkim izolatima poreklom
od obolelih pasa i mačaka i to primenom disk-difuzione metode
kao najčešće korišćene kvalitativne metode za određivanje rezistencije
kod kliničkih izolata bakterija, a zatim i primenom kvantitativne metode
upotrebom E-test traka. Dodatno, MRSA sojevi biće ispitani na
prisustvo PBP 2a brzim kitom koji se zasniva na principu lateks aglutinacije.
Na kraju će MRSA sojevi biti potvrđeni molekularnom detekcijom
gena rezistencije primenom lančane reakcije polimeraze (PCR).
U današnje vreme PCR predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini
mikrobioloških laboratorija, a našao je primenu u ispitivanju osetljivosti bakterija na antibiotike dopunjujući klasične metode i pružajući
mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva više genetskih determinanti
rezistencije. Metoda PCR u cilju detekcije gena rezistencije će
se vršiti ispitivanjem ekstrahovane DNK S. aureus po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi
vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
T1  - Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA)
SP  - 111
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097
ER  - 

@conference{
author = "Krnjaić, Dejan and Radojičić, Marina and Radalj, Andrea and Prošić, Isidora",
year = "2023",
abstract = "Rezistencija bakterija na antibiotike je rastući problem koji je
Svetska zdravstvena organizacija proglasila jednom od najvećih globalnih
pretnji po zdravlje ljudi, pri čemu rezistencija na meticilin kod
Staphylococcus vrsta (MRS) predstavlja jedan od najopasnijih oblika
rezistencije bakterija na antibiotike koja se ispoljava prema svim beta-
laktamima izuzev pete generacije cefalosporina. Meticilin rezistentne
S. aureus (MRSA) su zoonotski agensi koji izazivaju lokalne i sistemske
infekcije i koji usled nedostatka efikasne antibiotske terapije
mogu dovesti do fatalnog ishoda infekcija ljudi i životinja. Monitoring
MRSA je od izuzetnog značaja za razumevanje i predviđanje nastanka
i širenja ovih sojeva i sprovodi se u cilju preduzimanja proaktivnih
mera za sprečavanje daljeg širenja rezistencije. MRSA sojevi u genomu
sadrže mobilne genetičke elemente, tzv. stafilokokni kasetni hromozom
(staphylococcal cassette chromosome – SCC, eng.) sa prisutnim
mecA genom koji kodira sintezu penicillin-vezujućeg proteina
2a (penicillin-binding protein 2a – PBP 2a, eng.). PBP 2a je protein
koji se odlikuje transpeptidazom aktivnošću i predstavlja alternativu
penicillin-vezujućem proteinu 2 (penicillin-binding protein 2 – PBP 2,
eng.) za kojeg se vezuju beta-laktamski antibiotici. Posedovanje pored
PBP 2 i PBP 2a, prema kome beta-laktamskih antibiotika imaju
nizak afinitet vezivanja, čini osnovni mehanizam rezistencije kod MRSA.
Dokazivanje prisustva MRSA vršiće se u kliničkim izolatima poreklom
od obolelih pasa i mačaka i to primenom disk-difuzione metode
kao najčešće korišćene kvalitativne metode za određivanje rezistencije
kod kliničkih izolata bakterija, a zatim i primenom kvantitativne metode
upotrebom E-test traka. Dodatno, MRSA sojevi biće ispitani na
prisustvo PBP 2a brzim kitom koji se zasniva na principu lateks aglutinacije.
Na kraju će MRSA sojevi biti potvrđeni molekularnom detekcijom
gena rezistencije primenom lančane reakcije polimeraze (PCR).
U današnje vreme PCR predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini
mikrobioloških laboratorija, a našao je primenu u ispitivanju osetljivosti bakterija na antibiotike dopunjujući klasične metode i pružajući
mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva više genetskih determinanti
rezistencije. Metoda PCR u cilju detekcije gena rezistencije će
se vršiti ispitivanjem ekstrahovane DNK S. aureus po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi
vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023",
title = "Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA)",
pages = "111-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097"
}

Krnjaić, D., Radojičić, M., Radalj, A.,& Prošić, I.. (2023). Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA). in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097

Krnjaić D, Radojičić M, Radalj A, Prošić I. Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA). in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023. 2023;:111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097 .

Krnjaić, Dejan, Radojičić, Marina, Radalj, Andrea, Prošić, Isidora, "Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA)" in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023 (2023):111-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097 .

TY  - CONF
AU  - Aničić, Milan
AU  - Vučićević, Miloš
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Vučićević, Ivana
AU  - Jelisić, Stefan
AU  - Marinković, Darko
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3151
AB  - Чинчиле (Chinchilla lanigera) су мали сисари који припадају реду Rodentia и породици Chinchilidae. У природи живе на простору Анда у Јужној Америци. Данас се гаје у зоо вртовима, као кућни љубимци и узгајају на фармама због крзна. Салмонелоза је зоонотска болест која се јавља у целом свету. Изазивају је бактерије из рода Salmonella, које се сматрају стриктно патогеним код сисара и птица. Инфекција салмонелама код чинчила најчешће се јавља у септикемичној форми. У овом раду описане су патоморфолошке промене код чинчила угинулих од салмонелозе.
На Катедру за патологију достављени су лешеви две угинуле чинчиле код којих је пре угинућа клинички запажен крвави исцедак из стиднице. Спољашњим прегледом угинулих животиња уочено је да су биле у доброј кондицији, длака перианалне регије била је упрљана смеђе-црвеним садржајем, а из стиднице се изливао тамноцрвени садржај. Унутрашњим прегледом запажена је увећана, проширена материца напетог зида, плаво-црвене боје, наглашених крвних судова, испуњена трошним, безструктурним, сиво-ружичастим садржајем. Јетра је била благо тупих рубова, светлосмеђе боје. Плућа су била мозаичног изгледа, са ситним, тачкастим, тамноцрвеним подручјима. Узорци ткива са обдукције фиксирани су у пуферизованом формалину и након обраде у аутоматском ткивном процесору обојени хематоксилином и еозином.
Хистопатолошким прегледом је запажено псеудомембранозно запаљење материце са великом количином фибринонекротичног садржаја у којем су уочене колоније бактерија, док је мишићни слој био прожет интензивним крвављењима. Уочена су крвављења и у мозгу, плућима, срцу, бубрезима, јетри и цревима. Местимично се у крвним судовима мањег промера уочавао фибрински тромб. У плућима је запажен периваскуларни едем, док су у јетри уочена расута некротична подручја и мултифокални хепатитис, а код једне животиње су били присутни и знаци регенерације хепатоцита (увећане ћелије са базофилијом цитоплазме, двоједарне ћелије, крупна једра). Микробиолошким испитивањем узорака органа утврђено је присуство бактерије Salmonella enterica subspecies enterica серотип Typhimurium (Salmonella Typhimurium).
AB  - Chinchillas (Chinchilla lanigera) are small mammals of the order Rodentia and the family Chinchilidae with natural habitats in the Andes in South America. They are kept in zoos, as pets and farmed for fur. Salmonellosis is a zoonotic disease known worldwide. It is caused by bacteria from the genus Salmonella, which are considered strictly pathogenic in mammals and birds. In chinchillas, infection with Salmonella sp. is usually in the form of septicemia. This paper describes pathomorphological changes in chinchillas died from salmonellosis.
Carcasses of two chinchillas with bloody vulvar discharge noticed clinically were delivered to the Department of pathology. External examination revealed that animals were in good body condition, with the tan-red stained perianal area and dark red secret from the vulva. An internal examination showed an enlarged, bluish-red uterus with accentuated vasculature filled with friable, amorphous greyish-pink content. The liver was slightly enlarged and pale tan. Lungs had a mosaic appearance with punctuated dark red areas. Necropsy tissue samples were fixed in buffered formalin, processed in an automatic tissue processor and stained with hematoxylin and eosin.
Microscopic examination showed pseudomembranous inflammation of the uterus with a large amount of fibrinonecrotic content in which many bacterial colonies were present. At the same time in muscle layers, there was intense hemorrhage. Hemorrhages were also seen in the brain, lungs, heart, kidney, liver and intestine. Occasionally in small blood vessels, there was fibrin thrombus. In the lungs, perivascular edema was noticed. The liver had disseminated necrotic areas and multifocal hepatitis, and in one animal, there were signs of hepatocyte regeneration (enlarged cells with cytoplasmic basophilia, binucleated cells, and large nuclei). Microbiological examination of organ samples revealed the presence of Salmonella enterica subspecies enterica serotype Typhimurium (Salmonella Typhimurium).
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Fibrinonekrotični endometritis i septikemija kod uzgajanih činčila usled infekcije sa Salmonella typhimurium
T1  - Fibrinonecrotic endometritis and septicemia in farmed chinchilas due to Salmonella typhimurium infection
SP  - 136
EP  - 137
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3151
ER  - 

@conference{
author = "Aničić, Milan and Vučićević, Miloš and Prošić, Isidora and Vučićević, Ivana and Jelisić, Stefan and Marinković, Darko",
year = "2023",
abstract = "Чинчиле (Chinchilla lanigera) су мали сисари који припадају реду Rodentia и породици Chinchilidae. У природи живе на простору Анда у Јужној Америци. Данас се гаје у зоо вртовима, као кућни љубимци и узгајају на фармама због крзна. Салмонелоза је зоонотска болест која се јавља у целом свету. Изазивају је бактерије из рода Salmonella, које се сматрају стриктно патогеним код сисара и птица. Инфекција салмонелама код чинчила најчешће се јавља у септикемичној форми. У овом раду описане су патоморфолошке промене код чинчила угинулих од салмонелозе.
На Катедру за патологију достављени су лешеви две угинуле чинчиле код којих је пре угинућа клинички запажен крвави исцедак из стиднице. Спољашњим прегледом угинулих животиња уочено је да су биле у доброј кондицији, длака перианалне регије била је упрљана смеђе-црвеним садржајем, а из стиднице се изливао тамноцрвени садржај. Унутрашњим прегледом запажена је увећана, проширена материца напетог зида, плаво-црвене боје, наглашених крвних судова, испуњена трошним, безструктурним, сиво-ружичастим садржајем. Јетра је била благо тупих рубова, светлосмеђе боје. Плућа су била мозаичног изгледа, са ситним, тачкастим, тамноцрвеним подручјима. Узорци ткива са обдукције фиксирани су у пуферизованом формалину и након обраде у аутоматском ткивном процесору обојени хематоксилином и еозином.
Хистопатолошким прегледом је запажено псеудомембранозно запаљење материце са великом количином фибринонекротичног садржаја у којем су уочене колоније бактерија, док је мишићни слој био прожет интензивним крвављењима. Уочена су крвављења и у мозгу, плућима, срцу, бубрезима, јетри и цревима. Местимично се у крвним судовима мањег промера уочавао фибрински тромб. У плућима је запажен периваскуларни едем, док су у јетри уочена расута некротична подручја и мултифокални хепатитис, а код једне животиње су били присутни и знаци регенерације хепатоцита (увећане ћелије са базофилијом цитоплазме, двоједарне ћелије, крупна једра). Микробиолошким испитивањем узорака органа утврђено је присуство бактерије Salmonella enterica subspecies enterica серотип Typhimurium (Salmonella Typhimurium)., Chinchillas (Chinchilla lanigera) are small mammals of the order Rodentia and the family Chinchilidae with natural habitats in the Andes in South America. They are kept in zoos, as pets and farmed for fur. Salmonellosis is a zoonotic disease known worldwide. It is caused by bacteria from the genus Salmonella, which are considered strictly pathogenic in mammals and birds. In chinchillas, infection with Salmonella sp. is usually in the form of septicemia. This paper describes pathomorphological changes in chinchillas died from salmonellosis.
Carcasses of two chinchillas with bloody vulvar discharge noticed clinically were delivered to the Department of pathology. External examination revealed that animals were in good body condition, with the tan-red stained perianal area and dark red secret from the vulva. An internal examination showed an enlarged, bluish-red uterus with accentuated vasculature filled with friable, amorphous greyish-pink content. The liver was slightly enlarged and pale tan. Lungs had a mosaic appearance with punctuated dark red areas. Necropsy tissue samples were fixed in buffered formalin, processed in an automatic tissue processor and stained with hematoxylin and eosin.
Microscopic examination showed pseudomembranous inflammation of the uterus with a large amount of fibrinonecrotic content in which many bacterial colonies were present. At the same time in muscle layers, there was intense hemorrhage. Hemorrhages were also seen in the brain, lungs, heart, kidney, liver and intestine. Occasionally in small blood vessels, there was fibrin thrombus. In the lungs, perivascular edema was noticed. The liver had disseminated necrotic areas and multifocal hepatitis, and in one animal, there were signs of hepatocyte regeneration (enlarged cells with cytoplasmic basophilia, binucleated cells, and large nuclei). Microbiological examination of organ samples revealed the presence of Salmonella enterica subspecies enterica serotype Typhimurium (Salmonella Typhimurium).",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Fibrinonekrotični endometritis i septikemija kod uzgajanih činčila usled infekcije sa Salmonella typhimurium, Fibrinonecrotic endometritis and septicemia in farmed chinchilas due to Salmonella typhimurium infection",
pages = "136-137",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3151"
}

Aničić, M., Vučićević, M., Prošić, I., Vučićević, I., Jelisić, S.,& Marinković, D.. (2023). Fibrinonekrotični endometritis i septikemija kod uzgajanih činčila usled infekcije sa Salmonella typhimurium. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 136-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3151

Aničić M, Vučićević M, Prošić I, Vučićević I, Jelisić S, Marinković D. Fibrinonekrotični endometritis i septikemija kod uzgajanih činčila usled infekcije sa Salmonella typhimurium. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:136-137.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3151 .

Aničić, Milan, Vučićević, Miloš, Prošić, Isidora, Vučićević, Ivana, Jelisić, Stefan, Marinković, Darko, "Fibrinonekrotični endometritis i septikemija kod uzgajanih činčila usled infekcije sa Salmonella typhimurium" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):136-137,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3151 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2427
AB  - Lančana reakcija polimeraze (PCR) u današnje vreme predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini mikrobioloških laboratorija, a našla je primenu kako u bakteriološkoj, tako i u virusološkoj dijagnostici.
Prilikom ispitivanja osetljivosti bakterija na antibiotike, PCR dopunjuje
klasične metode i pruža mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva
više genetskih determinanti rezistencije. PCR olakšava virusološku dijagnostiku kroz pravovremeno i pouzdano dobijanje rezultata ispitivanja, što često nije moguće primenom standardnih metoda. Fluorohinoloni su antibiotici širokog spektra delovanja sa baktericidnim delovanjem i često se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini. Jedan od
mehanizama sticanja rezistencije bakterija na fluorohinolone je putem
gena u okviru plazmida koji kodiraju sintezu qnr (quinolone resistance) proteina. Tri najvažnije grupe qnr gena (qnrA, qnrB i qnrS) se
mogu istovremeno detektovati primenom multiplex PCR. Divlje svinje
i šakali su rasprostranjene vrste divljači i rezervoari značajnih virusa
među kojima su i različiti cirkovirusi i parvovirusi. Metoda PCR u cilju
detekcije svinjskog cirkovirusa 2, svinjskih parvovirusa (PPV1-PPV4),
cirkovirusa i parvovirusa pasa će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK
različitih tkiva divljači, dok će se metoda multiplex PCR u cilju identifikacije qnr gena vršiti korišćenjem ekstrahovane DNK bakterija iz familije Enterobacteriaceae. PCR će se vršiti po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
T1  - PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone
T1  - PCR diagnostics of some viruses of wildlife. The application of PCR in the detection of quinolone resistance genes
SP  - 169
EP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Nišavić, Jakov and Krnjaić, Dejan and Milić, Nenad and Prošić, Isidora",
year = "2022",
abstract = "Lančana reakcija polimeraze (PCR) u današnje vreme predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini mikrobioloških laboratorija, a našla je primenu kako u bakteriološkoj, tako i u virusološkoj dijagnostici.
Prilikom ispitivanja osetljivosti bakterija na antibiotike, PCR dopunjuje
klasične metode i pruža mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva
više genetskih determinanti rezistencije. PCR olakšava virusološku dijagnostiku kroz pravovremeno i pouzdano dobijanje rezultata ispitivanja, što često nije moguće primenom standardnih metoda. Fluorohinoloni su antibiotici širokog spektra delovanja sa baktericidnim delovanjem i često se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini. Jedan od
mehanizama sticanja rezistencije bakterija na fluorohinolone je putem
gena u okviru plazmida koji kodiraju sintezu qnr (quinolone resistance) proteina. Tri najvažnije grupe qnr gena (qnrA, qnrB i qnrS) se
mogu istovremeno detektovati primenom multiplex PCR. Divlje svinje
i šakali su rasprostranjene vrste divljači i rezervoari značajnih virusa
među kojima su i različiti cirkovirusi i parvovirusi. Metoda PCR u cilju
detekcije svinjskog cirkovirusa 2, svinjskih parvovirusa (PPV1-PPV4),
cirkovirusa i parvovirusa pasa će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK
različitih tkiva divljači, dok će se metoda multiplex PCR u cilju identifikacije qnr gena vršiti korišćenjem ekstrahovane DNK bakterija iz familije Enterobacteriaceae. PCR će se vršiti po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara",
title = "PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone, PCR diagnostics of some viruses of wildlife. The application of PCR in the detection of quinolone resistance genes",
pages = "169-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427"
}

Radalj, A., Nišavić, J., Krnjaić, D., Milić, N.,& Prošić, I.. (2022). PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 169-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427

Radalj A, Nišavić J, Krnjaić D, Milić N, Prošić I. PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara. 2022;:169-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427 .

Radalj, Andrea, Nišavić, Jakov, Krnjaić, Dejan, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, "PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone" in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara (2022):169-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Benković, Damir
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3150
AB  - Divlje svinje i zlatni šakali su rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari
velikog broja virusa. Infekcija svinja izazvana svinjskim cirkovirusima 2 i 3 (PCV2 i
PCV3) je povezana sa multisistemskim sindromom kržljavosti prasadi, pneumonijom,
reproduktivnim problemima, sindromom dermatitisa i nefropatije svinja, a virus se može
naći i kod asimptomatski inficiranih jedinki. Cirkovirus pasa (CCV) je identifikovan
i kao uzročnik vaskulitisa, hemoragične dijareje i granulomatoznog limfadenitisa pasa,
a tačna uloga navedenog virusa u infekcijama, kako pasa tako i divljih mesojeda,
još uvek predstavlja predmet velikog broja ispitivanja i smatra se da se može prenositi
između ovih populacija životinja. Poznato je da svinjski parvovirus 1 (PPV1) izaziva
infekciju kod domaćih i divljih svinja koja se karakteriše pobačajima, rađanjem mumificirane
prasadi i sterilitetom, a zahvaljujući molekularnim dijagnostičkim metodama
otkriveni su i drugi parvovirusi svinja (PPV2-PPV7) sa još uvek neutvrđenim patogenim
potencijalom. Parvovirus pasa (CPV) je uzročnik jednog od najvažnijih virusnih oboljenja
ove vrste životinja i on, pored gastroenteritisa, dovodi do sistemske infekcije. Uzorci
organa, poreklom od odstreljenih divljih svinja i šakala, su ispitivani primenom PCR u
skladu sa protokolima uspostavljenim u Laboratoriji za virusologiju, Katedre za mikrobiologiju
Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Ispitani su zbirni
uzorci slezine i limfnih čvorova poreklom od 102 divlje svinje pri čemu je detektovano
prisustvo PCV2, PCV3, PPV1, PPV2, PPV5 i PPV7 u 18,9, 13,2, 24,5, 73,6, 3,8 i 41,5 procenata
uzoraka, tim redom, a utvrđen je i veliki broj mešovitih infekcija. U zbirnim uzorcima
slezine i limfnih čvorova, poreklom od 42 šakala, detektovano je prisustvo CCV u
38,1 i CPV u 19 procenata uzoraka. Navedeni rezultati predstavljaju jedan od prvih nalaza
PCV3, PPV5, PPV7 i CCV u uzorcima poreklom od divljih životinja u Srbiji i ovo ispitivanje
se nadovezuje na naše ranije studije predstavljajući osnovu za dalja planirana
istraživanja koja se odnose na genetsku karakterizaciju detektovanih virusa.
AB  - Wild boars and golden jackals are widespread species and also represent reservoirs
of many viruses. Infections of pigs and wild boar caused by porcine circoviruses
2 and 3 (PCV2 and PCV3) are associated with multisystemic wasting syndrome, pneumonia,
reproductive problems, dermatitis and nephropathy syndrome, and can also
be found in asymptomatic animals. Canine circovirus (CCV) causes vasculitis, hemorrhagic
diarrhea, and granulomatous lymphadenitis, however, its exact role in domestic
and wild canid infections is still subject to investigation, and it is possibly transmitted
between these animal populations. Porcine parvovirus 1 (PPV1) causes infection in domestic
and wild pigs, characterized by abortions, stillbirth, and sterility, while other
porcine parvoviruses (PPV2-PPV7) are still of unclear pathogenicity. Furthermore, canine
parvovirus (CPV) is one of the most important viral pathogens, causing gastroenteritis
and systemic infection in canids. Organ samples from wild boars and jackals were
examined by PCR using protocols established in the Laboratory of Virology of the Department
of Microbiology, Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade. Pooled
samples of spleen and lymph nodes from 102 wild boars were examined, and PCV2,
PCV3, PPV1, PPV2, PPV5, and PPV7 were detected in 18.9%, 13.2%, 24.5%, 73.6%, 3.8%
and 41.5% of the samples, respectively, with a notable number of mixed infections. The
presence of CCV in 38.1% and CPV in 19% of samples were detected in pooled samples
of spleen and lymph nodes originating from 42 jackals. These results represent one of
the first findings of PCV3, PPV5, PPV7, and CCV in samples from wildlife in Serbia, and
this study is sequel of our previous examinations serving as a basis for further research
related to the genetic characterization of detected viruses.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022
T1  - Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala
T1  - The detection of parvoviruses and circoviruses in wild boar and jackal populations
SP  - 152
EP  - 162
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Prošić, Isidora and Živulj, Aleksandar and Benković, Damir and Nišavić, Jakov",
year = "2022",
abstract = "Divlje svinje i zlatni šakali su rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari
velikog broja virusa. Infekcija svinja izazvana svinjskim cirkovirusima 2 i 3 (PCV2 i
PCV3) je povezana sa multisistemskim sindromom kržljavosti prasadi, pneumonijom,
reproduktivnim problemima, sindromom dermatitisa i nefropatije svinja, a virus se može
naći i kod asimptomatski inficiranih jedinki. Cirkovirus pasa (CCV) je identifikovan
i kao uzročnik vaskulitisa, hemoragične dijareje i granulomatoznog limfadenitisa pasa,
a tačna uloga navedenog virusa u infekcijama, kako pasa tako i divljih mesojeda,
još uvek predstavlja predmet velikog broja ispitivanja i smatra se da se može prenositi
između ovih populacija životinja. Poznato je da svinjski parvovirus 1 (PPV1) izaziva
infekciju kod domaćih i divljih svinja koja se karakteriše pobačajima, rađanjem mumificirane
prasadi i sterilitetom, a zahvaljujući molekularnim dijagnostičkim metodama
otkriveni su i drugi parvovirusi svinja (PPV2-PPV7) sa još uvek neutvrđenim patogenim
potencijalom. Parvovirus pasa (CPV) je uzročnik jednog od najvažnijih virusnih oboljenja
ove vrste životinja i on, pored gastroenteritisa, dovodi do sistemske infekcije. Uzorci
organa, poreklom od odstreljenih divljih svinja i šakala, su ispitivani primenom PCR u
skladu sa protokolima uspostavljenim u Laboratoriji za virusologiju, Katedre za mikrobiologiju
Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Ispitani su zbirni
uzorci slezine i limfnih čvorova poreklom od 102 divlje svinje pri čemu je detektovano
prisustvo PCV2, PCV3, PPV1, PPV2, PPV5 i PPV7 u 18,9, 13,2, 24,5, 73,6, 3,8 i 41,5 procenata
uzoraka, tim redom, a utvrđen je i veliki broj mešovitih infekcija. U zbirnim uzorcima
slezine i limfnih čvorova, poreklom od 42 šakala, detektovano je prisustvo CCV u
38,1 i CPV u 19 procenata uzoraka. Navedeni rezultati predstavljaju jedan od prvih nalaza
PCV3, PPV5, PPV7 i CCV u uzorcima poreklom od divljih životinja u Srbiji i ovo ispitivanje
se nadovezuje na naše ranije studije predstavljajući osnovu za dalja planirana
istraživanja koja se odnose na genetsku karakterizaciju detektovanih virusa., Wild boars and golden jackals are widespread species and also represent reservoirs
of many viruses. Infections of pigs and wild boar caused by porcine circoviruses
2 and 3 (PCV2 and PCV3) are associated with multisystemic wasting syndrome, pneumonia,
reproductive problems, dermatitis and nephropathy syndrome, and can also
be found in asymptomatic animals. Canine circovirus (CCV) causes vasculitis, hemorrhagic
diarrhea, and granulomatous lymphadenitis, however, its exact role in domestic
and wild canid infections is still subject to investigation, and it is possibly transmitted
between these animal populations. Porcine parvovirus 1 (PPV1) causes infection in domestic
and wild pigs, characterized by abortions, stillbirth, and sterility, while other
porcine parvoviruses (PPV2-PPV7) are still of unclear pathogenicity. Furthermore, canine
parvovirus (CPV) is one of the most important viral pathogens, causing gastroenteritis
and systemic infection in canids. Organ samples from wild boars and jackals were
examined by PCR using protocols established in the Laboratory of Virology of the Department
of Microbiology, Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade. Pooled
samples of spleen and lymph nodes from 102 wild boars were examined, and PCV2,
PCV3, PPV1, PPV2, PPV5, and PPV7 were detected in 18.9%, 13.2%, 24.5%, 73.6%, 3.8%
and 41.5% of the samples, respectively, with a notable number of mixed infections. The
presence of CCV in 38.1% and CPV in 19% of samples were detected in pooled samples
of spleen and lymph nodes originating from 42 jackals. These results represent one of
the first findings of PCV3, PPV5, PPV7, and CCV in samples from wildlife in Serbia, and
this study is sequel of our previous examinations serving as a basis for further research
related to the genetic characterization of detected viruses.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022",
title = "Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala, The detection of parvoviruses and circoviruses in wild boar and jackal populations",
pages = "152-162",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150"
}

Radalj, A., Milić, N., Prošić, I., Živulj, A., Benković, D.,& Nišavić, J.. (2022). Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 152-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150

Radalj A, Milić N, Prošić I, Živulj A, Benković D, Nišavić J. Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022. 2022;:152-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, Živulj, Aleksandar, Benković, Damir, Nišavić, Jakov, "Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala" in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022 (2022):152-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150 .

TY  - CONF
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Ezveđ, Jožef
AU  - Krnjaić, Dejan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3144
AB  - Prisustvo infektivnih bolesti u zoološkim vrtovima ugrožava dobrobit životinja i 
ima dalekosežne posledice po životni vek, reprodukciju i ponašanje životinja. Najčešće 
izolovana vrsta koja izaziva mikozu ptica je Aspergillus fumigatus koji je izolovan u 
95% slučajeva aspergiloze ptica. Nakon prelaska u zatvoren prostor, kod nekoliko pin gvina u zoološkom vrtu pojavili su se respiratorni simptomi. Nakon uzorkovanja bri seva površina i vazduha za mikrobiološki pregled, izvršena je kompletna dezinfekcija 
prostora i opreme, a nakon završne dezinfekcije sprovedena je njena kontrola. Identi fikacija mikroorganizama izvršena je na osnovu morfologije izraslih kolonija, kao i na 
osnovu mikroskopskog pregleda preparata, a broj kolonija određen je prema standar dnim procedurama. Dezinfekcija je izvršena organskim proizvodom koji sadrži organ sku melasu šećerne trske i kulture probiotskih mikroorganizama. Pored dezinfekcije, 
izvršena je i kompletna zamena ventilacionih cevi i filtera za vazduh. Procesi uzorko vanja i identifikacija izraslih kolonija ponovlјeni su nakon dva meseca, odnosno 30 
dana nakon izvršene dezinfekcije, u sklopu kontrole dezinfekcije. Rezultati dobijeni 
pre izvršene dezinfekcije pokazali su povećan broj kolonija A. fumigatus u većini uzo raka. Takođe, primećeno je da je najveći broj kolonija detektovan u podlogama u ko jima su zasejani brisevi uzeti sa ventilacionih otvora kao i iz uzoraka vazduha koji su 
prikuplјeni u blizini ventilacionih cevi. Iz tog razloga, preporučena je detalјna zamena 
kompletnog sistema za ventilaciju. Nakon 30 dana od izvršene dezinfekcije urađena 
je kontorola dezinfekcije gde je u svim uzorcima detektovan očekivan broj kolonija A. 
fumigatus, koji ne predstavlјa pretnju po okolni živi svet, čime je potvrđena efikasnost 
izvršene dezinfekcije i primenjenog dezificijensa. Potrebno je naglasiti da, iako su svi 
uslovi u smeštaju za držanje pingvina adekvatni, ipak može doći do infekcije pingvina 
sa A. fumigatus jer su ptice, a posebno one u zatočeništvu, predisponirane ka infekciji 
ovim uzročnikom o čemu svedoči više slučajeva izbijanja zaraze sa A. fumigatus kod 
pingvina u zoološkim vrtovima.
AB  - The spread of infectious diseases in zoo gardens endangers animals’ welfare and 
has significant consequences on their lifespan, reproduction and behavior. Bird mycosis is frequently associated with Aspergillus fumigatus, which is the etiologic agent 
in 95% of all aspergilosis cases in birds. Respiratory signs had been observed in penguins in the zoo, after the transfer to their enclosure. Air and surface swabs were taken for microbiological examination, after which complete desinfection of the enclosure and equipment was performed. Following desinfection, control swabs were taken in order to check the desinfection efficasy. Identification of the microorganisms was based on colony morpholgy and examination of microscopic slide preparations, and colony number was determined by using standard procedures. The desinfectant is an organic compound which contains organic sugar cane molasses and probiotic microorganism cultures. Beside disinfection, complete replacement of ventilation pipes and air filters was performed. Each procedure was repeated after two months, ie 30 days after disinfection, as part of disinfection control. The results showed an increased number of A. fumigatus colonies in most samples. Moreover, it was noticed that the largest number of colonies was detected in swab samples from ventilation and air samples collected near ventilation pipes. For this reason, replacement of the complete ventilation system was recommended. Thirty days after disinfection, another control was performed, where an expected number of A. fumigatus colonies was detected in all samples, which does not pose a threat for animals or visitors, thus the effectiveness of the disinfection and the disinfectant was confirmed. It should be emphasized that, 
although all the conditions in the penguin enclosure are adequate, an infection with A. 
fumigatus can occur in penguins because birds, especially those in captivity, are predisposed to infection with this pathogen, as evidenced by several outbreaks of A. fumigatus in penguins in zoo gardens.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022
T1  - Značaj sprovođenja dezinfekcije u zoo vrtovima – aspergiloza pingvina (Spheniscus humboldti) – prikaz slučaja
SP  - 119
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3144
ER  - 

@conference{
author = "Radojičić, Marina and Prošić, Isidora and Ezveđ, Jožef and Krnjaić, Dejan",
year = "2022",
abstract = "Prisustvo infektivnih bolesti u zoološkim vrtovima ugrožava dobrobit životinja i 
ima dalekosežne posledice po životni vek, reprodukciju i ponašanje životinja. Najčešće 
izolovana vrsta koja izaziva mikozu ptica je Aspergillus fumigatus koji je izolovan u 
95% slučajeva aspergiloze ptica. Nakon prelaska u zatvoren prostor, kod nekoliko pin gvina u zoološkom vrtu pojavili su se respiratorni simptomi. Nakon uzorkovanja bri seva površina i vazduha za mikrobiološki pregled, izvršena je kompletna dezinfekcija 
prostora i opreme, a nakon završne dezinfekcije sprovedena je njena kontrola. Identi fikacija mikroorganizama izvršena je na osnovu morfologije izraslih kolonija, kao i na 
osnovu mikroskopskog pregleda preparata, a broj kolonija određen je prema standar dnim procedurama. Dezinfekcija je izvršena organskim proizvodom koji sadrži organ sku melasu šećerne trske i kulture probiotskih mikroorganizama. Pored dezinfekcije, 
izvršena je i kompletna zamena ventilacionih cevi i filtera za vazduh. Procesi uzorko vanja i identifikacija izraslih kolonija ponovlјeni su nakon dva meseca, odnosno 30 
dana nakon izvršene dezinfekcije, u sklopu kontrole dezinfekcije. Rezultati dobijeni 
pre izvršene dezinfekcije pokazali su povećan broj kolonija A. fumigatus u većini uzo raka. Takođe, primećeno je da je najveći broj kolonija detektovan u podlogama u ko jima su zasejani brisevi uzeti sa ventilacionih otvora kao i iz uzoraka vazduha koji su 
prikuplјeni u blizini ventilacionih cevi. Iz tog razloga, preporučena je detalјna zamena 
kompletnog sistema za ventilaciju. Nakon 30 dana od izvršene dezinfekcije urađena 
je kontorola dezinfekcije gde je u svim uzorcima detektovan očekivan broj kolonija A. 
fumigatus, koji ne predstavlјa pretnju po okolni živi svet, čime je potvrđena efikasnost 
izvršene dezinfekcije i primenjenog dezificijensa. Potrebno je naglasiti da, iako su svi 
uslovi u smeštaju za držanje pingvina adekvatni, ipak može doći do infekcije pingvina 
sa A. fumigatus jer su ptice, a posebno one u zatočeništvu, predisponirane ka infekciji 
ovim uzročnikom o čemu svedoči više slučajeva izbijanja zaraze sa A. fumigatus kod 
pingvina u zoološkim vrtovima., The spread of infectious diseases in zoo gardens endangers animals’ welfare and 
has significant consequences on their lifespan, reproduction and behavior. Bird mycosis is frequently associated with Aspergillus fumigatus, which is the etiologic agent 
in 95% of all aspergilosis cases in birds. Respiratory signs had been observed in penguins in the zoo, after the transfer to their enclosure. Air and surface swabs were taken for microbiological examination, after which complete desinfection of the enclosure and equipment was performed. Following desinfection, control swabs were taken in order to check the desinfection efficasy. Identification of the microorganisms was based on colony morpholgy and examination of microscopic slide preparations, and colony number was determined by using standard procedures. The desinfectant is an organic compound which contains organic sugar cane molasses and probiotic microorganism cultures. Beside disinfection, complete replacement of ventilation pipes and air filters was performed. Each procedure was repeated after two months, ie 30 days after disinfection, as part of disinfection control. The results showed an increased number of A. fumigatus colonies in most samples. Moreover, it was noticed that the largest number of colonies was detected in swab samples from ventilation and air samples collected near ventilation pipes. For this reason, replacement of the complete ventilation system was recommended. Thirty days after disinfection, another control was performed, where an expected number of A. fumigatus colonies was detected in all samples, which does not pose a threat for animals or visitors, thus the effectiveness of the disinfection and the disinfectant was confirmed. It should be emphasized that, 
although all the conditions in the penguin enclosure are adequate, an infection with A. 
fumigatus can occur in penguins because birds, especially those in captivity, are predisposed to infection with this pathogen, as evidenced by several outbreaks of A. fumigatus in penguins in zoo gardens.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022",
title = "Značaj sprovođenja dezinfekcije u zoo vrtovima – aspergiloza pingvina (Spheniscus humboldti) – prikaz slučaja",
pages = "119-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3144"
}

Radojičić, M., Prošić, I., Ezveđ, J.,& Krnjaić, D.. (2022). Značaj sprovođenja dezinfekcije u zoo vrtovima – aspergiloza pingvina (Spheniscus humboldti) – prikaz slučaja. in 33. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 119-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3144

Radojičić M, Prošić I, Ezveđ J, Krnjaić D. Značaj sprovođenja dezinfekcije u zoo vrtovima – aspergiloza pingvina (Spheniscus humboldti) – prikaz slučaja. in 33. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022. 2022;:119-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3144 .

Radojičić, Marina, Prošić, Isidora, Ezveđ, Jožef, Krnjaić, Dejan, "Značaj sprovođenja dezinfekcije u zoo vrtovima – aspergiloza pingvina (Spheniscus humboldti) – prikaz slučaja" in 33. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022 (2022):119-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3144 .

TY  - CONF
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2261
AB  - The current SARS-CoV-2 pandemic demonstrated the potential risk posed by animal viruses
that are not primarily human pathogens. The high adaptability of some viruses reflected
by the spread to novel hosts is assisted by multiple factors directly or indirectly related
to human activities such as wildlife trade, ecosystem disruption, live-animal markets, exotic
food consumption, and intensified tourism. RNA viruses are very adaptable because of their
error-prone replication process and the likelihood of genetic recombination or reassortment
in some species. Even though, when compared to bacteria, food-borne virus transmission
is not the attention focus, it may represent a way of pathogen introduction to the human
population. Moreover, its relevance is enhanced considering that 75% of emerging infectious
agents are of zoonotic origin. This review focuses on the zoonotic food-borne transmission
of some viruses that may represent a risk for public health. Aside from the ability to replicate
in the human GIT, the factors required for a virus to be transmissible via the zoonotic foodborne
route include its stability and the potential to infect various hosts. Most food processing
techniques are effective for virus inactivation, still, these are not applicable or performed for
some foods. For example, the hepatitis E virus infects pigs, wild boars, and deer and is transmitted
to humans through unprocessed meat. The Crimean-Congo hemorrhagic fever virus
is a tick-borne virus that occurs in ruminants, while humans can get infected by consuming
un-boiled milk and undercooked meat. Flaviviruses are mainly arthropod-borne, however,
there have been reports of their transmission via the food chain. Although unlikely, the possibility
of food-borne transmission for influenza A viruses has been studied and cannot be
dismissed. Some paramyxoviruses, also missing the common characteristics of food-borne
viruses can be transmitted by the contamination of certain foods with animal excretions. The
employment of the “One Health” concept, including constant epidemiological surveillance of
animals and improved reporting of disease occurrence in humans, would reduce the overall
risk of emerging viral diseases. Consistent application of hygienic measures is vital in facilities
where animals are raised, or in which animal products are processed and sold. Thus far, a limited number of identified zoonotic food-borne viruses has been recognized, and the potential
of certain viruses to be transmitted via this route should not be underestimated. Therefore, it
seems reasonable to constantly update our knowledge on this matter, thus creating the basis
for planning effective disease control strategies.
PB  - Serbian Nutrition Society
C3  - International congress on nutrition: „A place where science meets practice"
T1  - Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health
SP  - 119
EP  - 120
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261
ER  - 

@conference{
author = "Nišavić, Jakov and Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Prošić, Isidora",
year = "2021",
abstract = "The current SARS-CoV-2 pandemic demonstrated the potential risk posed by animal viruses
that are not primarily human pathogens. The high adaptability of some viruses reflected
by the spread to novel hosts is assisted by multiple factors directly or indirectly related
to human activities such as wildlife trade, ecosystem disruption, live-animal markets, exotic
food consumption, and intensified tourism. RNA viruses are very adaptable because of their
error-prone replication process and the likelihood of genetic recombination or reassortment
in some species. Even though, when compared to bacteria, food-borne virus transmission
is not the attention focus, it may represent a way of pathogen introduction to the human
population. Moreover, its relevance is enhanced considering that 75% of emerging infectious
agents are of zoonotic origin. This review focuses on the zoonotic food-borne transmission
of some viruses that may represent a risk for public health. Aside from the ability to replicate
in the human GIT, the factors required for a virus to be transmissible via the zoonotic foodborne
route include its stability and the potential to infect various hosts. Most food processing
techniques are effective for virus inactivation, still, these are not applicable or performed for
some foods. For example, the hepatitis E virus infects pigs, wild boars, and deer and is transmitted
to humans through unprocessed meat. The Crimean-Congo hemorrhagic fever virus
is a tick-borne virus that occurs in ruminants, while humans can get infected by consuming
un-boiled milk and undercooked meat. Flaviviruses are mainly arthropod-borne, however,
there have been reports of their transmission via the food chain. Although unlikely, the possibility
of food-borne transmission for influenza A viruses has been studied and cannot be
dismissed. Some paramyxoviruses, also missing the common characteristics of food-borne
viruses can be transmitted by the contamination of certain foods with animal excretions. The
employment of the “One Health” concept, including constant epidemiological surveillance of
animals and improved reporting of disease occurrence in humans, would reduce the overall
risk of emerging viral diseases. Consistent application of hygienic measures is vital in facilities
where animals are raised, or in which animal products are processed and sold. Thus far, a limited number of identified zoonotic food-borne viruses has been recognized, and the potential
of certain viruses to be transmitted via this route should not be underestimated. Therefore, it
seems reasonable to constantly update our knowledge on this matter, thus creating the basis
for planning effective disease control strategies.",
publisher = "Serbian Nutrition Society",
journal = "International congress on nutrition: „A place where science meets practice"",
title = "Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health",
pages = "119-120",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261"
}

Nišavić, J., Radalj, A., Milić, N.,& Prošić, I.. (2021). Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health. in International congress on nutrition: „A place where science meets practice"
Serbian Nutrition Society., 119-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261

Nišavić J, Radalj A, Milić N, Prošić I. Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health. in International congress on nutrition: „A place where science meets practice". 2021;:119-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261 .

Nišavić, Jakov, Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, "Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health" in International congress on nutrition: „A place where science meets practice" (2021):119-120,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261 .

TY  - CONF
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Milić, Nenad
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2263
AB  - Today, pets are the source of numerous infectious diseases that can transmissible
to humans resulting from their increasingly frequent contact. The most notable
viruses with zoonotic potential include rabies and influenza viruses as well as
rotaviruses and noroviruses. However, the importance of individual viruses varies
depending on the climate and infectious disease control systems in certain
countries. Dogs, cats, and other increasingly popular pet species can transmit
bacterial zoonotic agents to humans in various ways. Aside from well-known
pathogens such as the bacteria causing leptospirosis, salmonellosis,
campylobacteriosis, or brucellosis, the bacteria Pasteurella multocida and
Bartonella henselae transmitted by bites or scratches are also significant in
human pathology. There has been a notable increase in the prevalence of
methicillin-resistant strains of Staphylococcus aureus (MRSA) in isolates
originating from pets and the transmission of these strains between humans and
animals requires special attention. Furthermore, fungi causing diseases such as
sporotrichosis or dermatophytosis are linked to long-term and persistent
infections in humans. The epidemiological situation caused by SARS-CoV-2, and
the assumption of an interspecies jump of this virus from animals to humans,
including its documented presence in domestic cats, dogs, tigers, and martens,
have raised the question of the possibility of virus transmission from pets to
humans. However, the current pandemic is caused solely by SARS-CoV-2
transmission in the human population, and these animals are not a source of infection for humans. A significant number of zoonoses originating from pets
pose a threat to public health, thus requiring the "One Health" approach through
close cooperation between human and veterinary medicine to develop and
implement effective health measures for both humans and animals. Veterinarians
must inform pet owners about infectious disease prevention measures and risks
posed by keeping certain species of animals as a part of responsible ownership.
AB  - Кућни љубимци у данашње време представљају извор великог броја
инфективних обољења преносивих на људе као последица њиховог све
учесталијег контакта. У најважније вирусе са зоонотским потенцијалом
спадају вируси беснила и инфлуенце као и ротавируси и норовируси,
међутим, значај појединих вируса варира зависно од поднебља као и система
сузбијања заразних болести у појединим државама. Пси и мачке, као и све
популарније остале врсте љубимаца, на различите начине могу пренети
узрочнике бактеријских зооноза на човека. Тако на пример, бактерије које се
преносе уједом или путем огреботина као што су Pasteurella multocida или
Bartonella henselae, поред познатих узрочника обољења попут лептоспирозе,
салмонелозе, кампилобактериозе или бруцелозе, немају занемарљив значај у
патологији људи. Последњих година је доказан пораст преваленције
метицилин резистентних сојева Staphylococcus aureus (MRSA) у изолатима
пореклом од кућних љубимаца, а великa пажња се придаје управо трансмисији
ових сојева између људи и животиња. Поред бактерија и вируса, гљивице, као
што су узрочници споротрихозе или дерматофитозе, често представљају узрок
дуготрајних и упорних инфекција људи. Епидемиолошка ситуација у свету
изазвана SARS-CoV-2 и претпоставка о интерспецијском скоку овог вируса са
животиња на човека, као и његово присуство детектовно код домаћих мачака,
паса, тигрова и куна, довеле су у питање могућност преношења вируса са
кућних љубимаца на људе. Неопходно је напоменути да је тренутна пандемија изазвана искључиво трансмисијом SARS-CoV-2 у хуманој популацији и да
наведене животиње нису извор инфекције за човека. Значајан број зооноза
пореклом од кућних љубимаца представља претњу по јавно здравље при чему
је неопходна примена концепта јединственог здравља која подразумева
блиску сарадњу хумане и ветеринарске медицине са циљем развоја и примене
ефикасних мера здравствене заштите људи и животиња. У склопу одговорног
власништва, власници кућних љубимаца од стране ветеринара морају бити
обавештени о мерама превенције инфективних болести и појединим
ризицима које носи држање одређених врста животиња.
C3  - 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske
T1  - Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca
T1  - Bacterial, fungal, and viral zoonoses of pets
SP  - 49
EP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263
ER  - 

@conference{
author = "Radojičić, Marina and Milić, Nenad and Krnjaić, Dejan and Nišavić, Jakov and Radalj, Andrea and Prošić, Isidora",
year = "2021",
abstract = "Today, pets are the source of numerous infectious diseases that can transmissible
to humans resulting from their increasingly frequent contact. The most notable
viruses with zoonotic potential include rabies and influenza viruses as well as
rotaviruses and noroviruses. However, the importance of individual viruses varies
depending on the climate and infectious disease control systems in certain
countries. Dogs, cats, and other increasingly popular pet species can transmit
bacterial zoonotic agents to humans in various ways. Aside from well-known
pathogens such as the bacteria causing leptospirosis, salmonellosis,
campylobacteriosis, or brucellosis, the bacteria Pasteurella multocida and
Bartonella henselae transmitted by bites or scratches are also significant in
human pathology. There has been a notable increase in the prevalence of
methicillin-resistant strains of Staphylococcus aureus (MRSA) in isolates
originating from pets and the transmission of these strains between humans and
animals requires special attention. Furthermore, fungi causing diseases such as
sporotrichosis or dermatophytosis are linked to long-term and persistent
infections in humans. The epidemiological situation caused by SARS-CoV-2, and
the assumption of an interspecies jump of this virus from animals to humans,
including its documented presence in domestic cats, dogs, tigers, and martens,
have raised the question of the possibility of virus transmission from pets to
humans. However, the current pandemic is caused solely by SARS-CoV-2
transmission in the human population, and these animals are not a source of infection for humans. A significant number of zoonoses originating from pets
pose a threat to public health, thus requiring the "One Health" approach through
close cooperation between human and veterinary medicine to develop and
implement effective health measures for both humans and animals. Veterinarians
must inform pet owners about infectious disease prevention measures and risks
posed by keeping certain species of animals as a part of responsible ownership., Кућни љубимци у данашње време представљају извор великог броја
инфективних обољења преносивих на људе као последица њиховог све
учесталијег контакта. У најважније вирусе са зоонотским потенцијалом
спадају вируси беснила и инфлуенце као и ротавируси и норовируси,
међутим, значај појединих вируса варира зависно од поднебља као и система
сузбијања заразних болести у појединим државама. Пси и мачке, као и све
популарније остале врсте љубимаца, на различите начине могу пренети
узрочнике бактеријских зооноза на човека. Тако на пример, бактерије које се
преносе уједом или путем огреботина као што су Pasteurella multocida или
Bartonella henselae, поред познатих узрочника обољења попут лептоспирозе,
салмонелозе, кампилобактериозе или бруцелозе, немају занемарљив значај у
патологији људи. Последњих година је доказан пораст преваленције
метицилин резистентних сојева Staphylococcus aureus (MRSA) у изолатима
пореклом од кућних љубимаца, а великa пажња се придаје управо трансмисији
ових сојева између људи и животиња. Поред бактерија и вируса, гљивице, као
што су узрочници споротрихозе или дерматофитозе, често представљају узрок
дуготрајних и упорних инфекција људи. Епидемиолошка ситуација у свету
изазвана SARS-CoV-2 и претпоставка о интерспецијском скоку овог вируса са
животиња на човека, као и његово присуство детектовно код домаћих мачака,
паса, тигрова и куна, довеле су у питање могућност преношења вируса са
кућних љубимаца на људе. Неопходно је напоменути да је тренутна пандемија изазвана искључиво трансмисијом SARS-CoV-2 у хуманој популацији и да
наведене животиње нису извор инфекције за човека. Значајан број зооноза
пореклом од кућних љубимаца представља претњу по јавно здравље при чему
је неопходна примена концепта јединственог здравља која подразумева
блиску сарадњу хумане и ветеринарске медицине са циљем развоја и примене
ефикасних мера здравствене заштите људи и животиња. У склопу одговорног
власништва, власници кућних љубимаца од стране ветеринара морају бити
обавештени о мерама превенције инфективних болести и појединим
ризицима које носи држање одређених врста животиња.",
journal = "26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske",
title = "Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca, Bacterial, fungal, and viral zoonoses of pets",
pages = "49-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263"
}

Radojičić, M., Milić, N., Krnjaić, D., Nišavić, J., Radalj, A.,& Prošić, I.. (2021). Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca. in 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske, 49-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263

Radojičić M, Milić N, Krnjaić D, Nišavić J, Radalj A, Prošić I. Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca. in 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske. 2021;:49-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263 .

Radojičić, Marina, Milić, Nenad, Krnjaić, Dejan, Nišavić, Jakov, Radalj, Andrea, Prošić, Isidora, "Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca" in 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (2021):49-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263 .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Benković, Damir
AU  - Stanojković, Aleksandar
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2339
AB  - Wild boars are one of the widest-ranging mammals worldwide and represent reservoirs for many important viruses. Disease outbreaks in domestic swine are often described as a consequence of contact with wild boars, and traditional rearing conditions are a particular risk factor. Examples of such diseases include classical swine fever (CSF), African swine fever (ASF), Aujeszky’s disease (AD), and diseases caused by porcine circoviruses and parvoviruses. Some viral infections causing high mortality rates are easily noticeable and thus reported, though many viruses infecting wildlife are insidious impacting survival rates and reproduction in wild animals. Samples from wild boars for laboratory testing are usually collected postmortem and include various tissues or blood sera. The recovery of viable viruses during virus isolation depends on the virus species and the condition of the sample. Since this method does not yield timely results, most diagnostic procedures are based on PCR or antigen detection methods. Serological surveys are inexpensive and appropriate for prevalence studies. When interpreting the results of diagnostic tests, both virus and host characteristics, and the epizootiological situation must be accounted for. Disease control techniques such as fencing or feeding wild boars cause animal aggregation and give rise to population density which favors pathogen maintenance in the environment. Hunting reduces the number of susceptible animals and is helpful as an additional control measure and for sampling. Available data on infectious disease dynamics in wild boars is scarce, and constant knowledge improvement on pathogenesis, clinical symptoms, risk factors, and adequate control measures are required.
AB  - Divlje svinje su jedna on najrasprostranjenijih vrsta sisara na planeti, a ujedno predstavljaju i rezervoare mnogih značajnih virusa. Pojava oboljenja u populacijama domaćih svinja se javlja kao posledica kontakta sa divljim svinjama pri čemu tradicionalan način uzgoja životinja predstavlja faktor rizika. Primeri takvih obljenja su: klasična kuga svinja, afrička kuga svinja, Aujeckijeva bolest i oboljenja izazvana svinjskim cirkovirusima i parvovirusima. Određene virusne infekcije sa visokom stopom mortaliteta se mogu lako detektovati, a samim tim i prijaviti, međutim neki virusi divljih svinja ne dovode do vidljivih promena što otežava njihovo otkrivanje. Uzorci za laboratorijska ispitivanja poreklom od divljih svinja se najčešće prikupljaju postmortalno i uključuju različita tkiva ili krvni serum. Uspešnost izolacije virusa u kulturi ćelija zavisi od vrste virusa kao i od stanja dostavljenog uzorka. S obzirom da primena navedene metode oduzima vreme, većina procedura se zasniva na PCR ili metodama detekcije antigena. Pored toga, serološke metode su ekonomski isplative i pogodne za izvođenje studija prevalencije. Prilikom interpretacije rezultata laboratorijskih analiza je izuzetno značajno uzeti u obzir više parametara uključujući osobine virusa i domaćina kao i epizootiološku situaciju na terenu. Metode kontrole zaraznih bolesti divljih svinja poput ograđivanja ili dohranjivanja životinja dovode do povećanja gustine populacije što pogoduje transmisiji patogena. Lov dovodi do smanjenja broja osetljivih životinja u određenoj sredini, međutim koristan je kao dodatna mera kontrole i omogućuje prikupljanje uzoraka. Dostupni podaci o dinamici infektivnih oboljenja divljih svinja su ograničeni i neophodno je konstantno izučavanje njihove patogeneze, kliničkih osobenosti, faktora rizika kao i procena primene određenih mera kontrole.
PB  - Institute for Animal Husbandry
T2  - Biotechnology in Animal Husbandry
T1  - A review of some important viral diseases of wild boars
VL  - 37
IS  - 4
SP  - 235
EP  - 254
DO  - 10.2298/BAH2104235N
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Jakov and Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Živulj, Aleksandar and Benković, Damir and Stanojković, Aleksandar and Prošić, Isidora",
year = "2021",
abstract = "Wild boars are one of the widest-ranging mammals worldwide and represent reservoirs for many important viruses. Disease outbreaks in domestic swine are often described as a consequence of contact with wild boars, and traditional rearing conditions are a particular risk factor. Examples of such diseases include classical swine fever (CSF), African swine fever (ASF), Aujeszky’s disease (AD), and diseases caused by porcine circoviruses and parvoviruses. Some viral infections causing high mortality rates are easily noticeable and thus reported, though many viruses infecting wildlife are insidious impacting survival rates and reproduction in wild animals. Samples from wild boars for laboratory testing are usually collected postmortem and include various tissues or blood sera. The recovery of viable viruses during virus isolation depends on the virus species and the condition of the sample. Since this method does not yield timely results, most diagnostic procedures are based on PCR or antigen detection methods. Serological surveys are inexpensive and appropriate for prevalence studies. When interpreting the results of diagnostic tests, both virus and host characteristics, and the epizootiological situation must be accounted for. Disease control techniques such as fencing or feeding wild boars cause animal aggregation and give rise to population density which favors pathogen maintenance in the environment. Hunting reduces the number of susceptible animals and is helpful as an additional control measure and for sampling. Available data on infectious disease dynamics in wild boars is scarce, and constant knowledge improvement on pathogenesis, clinical symptoms, risk factors, and adequate control measures are required., Divlje svinje su jedna on najrasprostranjenijih vrsta sisara na planeti, a ujedno predstavljaju i rezervoare mnogih značajnih virusa. Pojava oboljenja u populacijama domaćih svinja se javlja kao posledica kontakta sa divljim svinjama pri čemu tradicionalan način uzgoja životinja predstavlja faktor rizika. Primeri takvih obljenja su: klasična kuga svinja, afrička kuga svinja, Aujeckijeva bolest i oboljenja izazvana svinjskim cirkovirusima i parvovirusima. Određene virusne infekcije sa visokom stopom mortaliteta se mogu lako detektovati, a samim tim i prijaviti, međutim neki virusi divljih svinja ne dovode do vidljivih promena što otežava njihovo otkrivanje. Uzorci za laboratorijska ispitivanja poreklom od divljih svinja se najčešće prikupljaju postmortalno i uključuju različita tkiva ili krvni serum. Uspešnost izolacije virusa u kulturi ćelija zavisi od vrste virusa kao i od stanja dostavljenog uzorka. S obzirom da primena navedene metode oduzima vreme, većina procedura se zasniva na PCR ili metodama detekcije antigena. Pored toga, serološke metode su ekonomski isplative i pogodne za izvođenje studija prevalencije. Prilikom interpretacije rezultata laboratorijskih analiza je izuzetno značajno uzeti u obzir više parametara uključujući osobine virusa i domaćina kao i epizootiološku situaciju na terenu. Metode kontrole zaraznih bolesti divljih svinja poput ograđivanja ili dohranjivanja životinja dovode do povećanja gustine populacije što pogoduje transmisiji patogena. Lov dovodi do smanjenja broja osetljivih životinja u određenoj sredini, međutim koristan je kao dodatna mera kontrole i omogućuje prikupljanje uzoraka. Dostupni podaci o dinamici infektivnih oboljenja divljih svinja su ograničeni i neophodno je konstantno izučavanje njihove patogeneze, kliničkih osobenosti, faktora rizika kao i procena primene određenih mera kontrole.",
publisher = "Institute for Animal Husbandry",
journal = "Biotechnology in Animal Husbandry",
title = "A review of some important viral diseases of wild boars",
volume = "37",
number = "4",
pages = "235-254",
doi = "10.2298/BAH2104235N"
}

Nišavić, J., Radalj, A., Milić, N., Živulj, A., Benković, D., Stanojković, A.,& Prošić, I.. (2021). A review of some important viral diseases of wild boars. in Biotechnology in Animal Husbandry
Institute for Animal Husbandry., 37(4), 235-254.
https://doi.org/10.2298/BAH2104235N

Nišavić J, Radalj A, Milić N, Živulj A, Benković D, Stanojković A, Prošić I. A review of some important viral diseases of wild boars. in Biotechnology in Animal Husbandry. 2021;37(4):235-254.
doi:10.2298/BAH2104235N .

Nišavić, Jakov, Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Živulj, Aleksandar, Benković, Damir, Stanojković, Aleksandar, Prošić, Isidora, "A review of some important viral diseases of wild boars" in Biotechnology in Animal Husbandry, 37, no. 4 (2021):235-254,
https://doi.org/10.2298/BAH2104235N . .

TY  - CONF
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Milić, Nenad
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3149
AB  - Laboratorijska dijagnostika virusnih infekcija kod svinja se zasniva na primeni više
klasičnih i molekularnih metoda virusološke dijagnostike. Najznačajnije među njima su
izolacija virusa u ćelijskim linijama i virus neutralizacija, odnosno molekularne metode
zasnovane na otkrivanju prisustva nukleinske kiseline virusa u ispitivanim uzorcima kao na
primer lančana reakcija polimeraze (PCR). U našim ispitivanjima primenom nekih klasičnih i
molekularnih metoda vršena je detekcija prisustva cirkovirusa 2 svinja, cirkovirusa 3 svinja,
odnosno nekoliko vrsta parvovirusa svinja u uzorcima unutrašnjih organa životinja divljih
svinja. Dobijeni rezultati ispitivanja su potvrdili opravdanost korišćenja kako klasičnih, tako i
molekularnih metoda u otkrivanju prisustva virusa u ispitivanim uzorcima.
PB  - Požarevac : Sitograf RM : Veterinarski specijalistički institut
C3  - 18. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, on-line savetovanje, Beograd, 15 - 16. oktobar, 2021
T1  - Laboratorijska dijagnostika virusnih infekcija kod svinja
SP  - 65
EP  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3149
ER  - 

@conference{
author = "Nišavić, Jakov and Radalj, Andrea and Živulj, Aleksandar and Prošić, Isidora and Milić, Nenad",
year = "2021",
abstract = "Laboratorijska dijagnostika virusnih infekcija kod svinja se zasniva na primeni više
klasičnih i molekularnih metoda virusološke dijagnostike. Najznačajnije među njima su
izolacija virusa u ćelijskim linijama i virus neutralizacija, odnosno molekularne metode
zasnovane na otkrivanju prisustva nukleinske kiseline virusa u ispitivanim uzorcima kao na
primer lančana reakcija polimeraze (PCR). U našim ispitivanjima primenom nekih klasičnih i
molekularnih metoda vršena je detekcija prisustva cirkovirusa 2 svinja, cirkovirusa 3 svinja,
odnosno nekoliko vrsta parvovirusa svinja u uzorcima unutrašnjih organa životinja divljih
svinja. Dobijeni rezultati ispitivanja su potvrdili opravdanost korišćenja kako klasičnih, tako i
molekularnih metoda u otkrivanju prisustva virusa u ispitivanim uzorcima.",
publisher = "Požarevac : Sitograf RM : Veterinarski specijalistički institut",
journal = "18. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, on-line savetovanje, Beograd, 15 - 16. oktobar, 2021",
title = "Laboratorijska dijagnostika virusnih infekcija kod svinja",
pages = "65-69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3149"
}

Nišavić, J., Radalj, A., Živulj, A., Prošić, I.,& Milić, N.. (2021). Laboratorijska dijagnostika virusnih infekcija kod svinja. in 18. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, on-line savetovanje, Beograd, 15 - 16. oktobar, 2021
Požarevac : Sitograf RM : Veterinarski specijalistički institut., 65-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3149

Nišavić J, Radalj A, Živulj A, Prošić I, Milić N. Laboratorijska dijagnostika virusnih infekcija kod svinja. in 18. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, on-line savetovanje, Beograd, 15 - 16. oktobar, 2021. 2021;:65-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3149 .

Nišavić, Jakov, Radalj, Andrea, Živulj, Aleksandar, Prošić, Isidora, Milić, Nenad, "Laboratorijska dijagnostika virusnih infekcija kod svinja" in 18. Simpozijum Zdravstvena zaštita, selekcija i reprodukcija svinja, on-line savetovanje, Beograd, 15 - 16. oktobar, 2021 (2021):65-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3149 .