Efekat klasičnog i laparoskopskog tretmana leve dislokacije sirišta na metaboličke i proizvodne pokazatelje krava

Abstract

Дислокација сиришта на лево је обољење дигестивног тракта крава, са учесталошћу појављивања од 3,5 до 5 %. Изазива значајне губитке у производњи млека, уз повећани ризик од прераног искључења из производње. Циљ рада био је да се испита утицај класичног и лапароскопског третмана дислокације сиришта на лево на метаболички статус и млечност крава. У истраживање је укључено 24 краве холштајн расе. Код 16 крава, код којих је током првих 30 дана лактације клиничким прегледом утврђена дислокација сиришта на лево, извршена је репозиција сиришта и то код једне групе методом класичне лапаратомије (ЛД+ЛПТ, н=8), а код друге лапараскопском методом (ЛД+ЛПС, н=8). Преосталих 8 крава било је клинички здраво, без дијагостиковане леве дислокације сиришта (ЛД-, н=8). Од испитиваних животиња узети су узорци крви непосредно пре и после третмана, као и 1., 3., 10. и 30. дана за одређивање биохемијских параметара и концентрације кортизола. Праћена је млечност на месечном нивоу у текућој лактацији. Концентрацијe БХБ билe су значајно веће (p<0,05) код ЛД+ЛПТ и ЛД+ЛПС група у односу на ЛД- групу пре и после третмана, 1., 3. и 10. дана, као и 10. дана код ЛД+ЛПТ у односу на ЛД+ЛПС групу (p<0,05). Концентрације лактата и билирубина у крви биле су значајно веће у ЛД+ЛПТ групи у односу на ЛД- групу у свим периодима узорковања (p<0,01), док су код ЛД+ЛПС групе вредности биле веће само до 3. дана (p<0,05). Концентрације кортизола пре и после третмана биле су значајно веће у ЛД+ЛПТ и ЛД+ЛПС у односу на ЛД- групу (p<0,01), као и код ЛД+ЛПТ у односу на ЛД+ЛПС групу (p<0,05). Постојала је значајна нижа производња млека у првих 90 дана лактације у ЛД+ЛПТ у односу на ЛД- групу (p<0,05). Добијени резултати указују да лапароскопски третман леве дислокације сиришта утиче позитивно на производњу млека, метаболички статус и доводи до мање изложености стресу у односу на класичан третман лапаратомијом.

The left abomasal displacement is cows` digestive system disorder, with incidence of 3,5 to 5%. It causes significant losses in milk production and increased risk of culling. The aim of this study was to examine the impact of classical and laparoscopic treatment of left displacement of abomasum on metabolic status and milk yield in cows. Twenty-four Holstein cows were selected for the study. In 16 cows, in which left displacement of abomasum was clinically diagnosed during first 30 days of lactation, reposition was obtain by treatment with classical laparotomy (LD+LPT, n = 8) or laparoscopic method (LD+LPS, n = 8). Other cows were clinically healthy with no diagnosed left displacement of abomasum (LD-, n=8). The blood samples were taken immediately before and after treatment, and on days 1, 3, 10 and 30 after for determination of biochemical parameters and cortisol concentration. Milk yield was monitored on a monthly basis in current lactation. The BHB concentrations were significantly higher (p <0.05) in the LD+LPT and LD+LPS compared to the LD- before and after treatment and on days 1, 3 and 10, and on day 10 in LD+LPT compared to LD+LPS (p <0.05). Blood lactate and bilirubin concentrations were significantly higher in LD+LPT compared to LD- in all sampling periods (p<0.01), while in LD+LPS the values were higher only up to day 3 (p<0.05). Before and after treatment cortisol concentrations were significantly higher in the LD+LPT and LD+LPS compared to LD- (p<0.01), as well as in LD+LPT compared to LD+LPS (p<0.05). There was a significantly lower milk production in the first 90 days of lactation in LD+LPT compared to LD- (p <0.05). Obtained results indicate that laparoscopic treatment of left abomasal displacement has a positive impact on milk production, metabolic status and lower exposure to stress compared to classical laparotomy treatment.