Digitalne tehnologije i reprodukcija krava

Abstract

Primena „precizne tehnologije” u uzgoju mlečnih krava (engl. precision dairy farming technologies, PDF) predstavlja model upravljanja farmom uz neprekidnu podršku automatizovanih sistema za praćenje različitih parametara proizvodnje, reprodukcije, zdravlja i dobrobiti životinja, kao i mogućih uticaja na životnu sredinu. Ovaj model upravljanja farmom je većinom baziran na upotrebi digitalne tehnologije. To podrazumeva korišćenje adekvatnih mernih instrumenata (senzora, kamera, mikrofona, skala) i analitičkih uređaja (specifičnih softverskih paketa) koji transformišu dobijene podatke u informaciju koja je korisna za uzgajivača. Na farmama mlečnih krava, PDF omogućava da se u realnom vremenu rukuje velikim brojem podataka iz različitih sistema, na osnovu kojih se mogu donositi važne odluke o upravljanu farmom. Podaci koji se dobijaju aktivnošću senzora mogu se koristiti za praćenje proizvodnih rezultata (mlečnost, kvalitet mleka), dobrobiti i adekvatnog smeštaja (spoljašnja temperatura, vlažnost vazduha), kao fiziološkog stanja krava (detekcija estrusa, vreme teljenja), problema sa zdravljem (hromost, mastitis, metritis) i metaboličkih problema koji su u vezi sa ishranom. Automatizovani sistemi za praćenje motoričke aktivnosti su najčešće korišćeni sistemi za otkrivanje estrusa kod krava. Praćenjem motoričke aktivnosti putem senzora, mogu se korektno predvideti ovulacija i pravo vreme za veštačko osemenjavanje. Na ovaj način se može otkriti 70-80 % krava koje su u estrusu, a mogu se dobiti i informacije o trajanju i intenzitetu estrusa koje su korisne pri odlučivanju o vremenu osemenjavanja. Protokoli kontrole reprodukcije, zasnovani na otkrivanju estrusa pomoću praćenja motoričke aktivnosti (AAM) mogu biti veoma uspešni i uporedivi sa intenzivnim programima „vremenski ograničenog“ veštačkog osemenjavanja (engl. timed AI protocol, TAI), koji uključuje tretmane gonadotropnim releasing-hormonom (GnRH) i prostaglandinima (PGF2α). Takođe je moguće praćenje i nadgledanje teljenja „na daljinu”, bez uznemiravanja životinje i dodatnog stresa. Time se omogućava brži oporavak i brže uvođenje u reprodukciju, što se odražava na povećanje proizvodnje mleka, smanjenje troškova osemenjavanja i veći broj teladi.