TY  - CONF
AU  - Despotović, Darko
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Marić, Jelena
AU  - Subić, Ivona
AU  - Nikolić, Sonja
AU  - Gligorić, Srđan
AU  - Kasagić, Dragan
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Petrović, Tamaš
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3893
AB  - Кардиопулмонална дирофилариоза је векторски преносиво обољење канида, фелида и других врста сисара, које проузрокује Dirofilaria immitis. У ендемским подручјима са високим преваленцијама ове нематоде, региструју се бројне инфекције људи праћене озбиљним оштећењима плућа. Пошто су дивљи месоједи резервоари, транспортери и потенцијални извор инфекције за домаће псе, циљ истраживања је да се на подручју Републике Српске утврди преваленција и дистрибуција инфекције D. immitis код дивљих карнивора. Током 2022., 2023. и почетком 2024. године вршена је редовна пасивна контрола дивљих карнивора на бјеснило и активна контрола успјешности вакцинације лисица против бјеснила. Тада су у Ветеринарски институт у Бања Луци достављани трупови легално одстрељених карнивора из цијеле Републике Српске, на којима је урађена циљана паразитолошка секција. Десно срце и плућне артерије су прегледане на присуство адулта D. immitis, а из срца и великих крвних судова узоркована је крв за серолошку и молекуларну дијагностику. Током 2022. код 148 обдукованих лисица и двије куне није дијагностикована D. immitis. Током 2023. испитане су 202 лисице, 22 шакала и седам куна, а адулти D. immitis су утврђени у 1,73% случајева (четири шакала из општине Брод). Током јануара и фебруара 2024. испитано је 117 лисица, 32 шакала и двије куне, а позитиван налаз је утврђен у 6,62% случајева (три шакала из општине Брод, пет шакала и двије лисице из општине Дервента). Добијени резултати пружају прелиминарни увид у географску дистрибуцију и преваленцију D. immitis код дивљих месоједа у Републици Српској. Познавање епидемиологије D. immitis у популацијама дивљих карнивора може помоћи да се разјасне ризици од могућности инфекције домаћих паса и људи овом нематодом. Током обдукције крв за даље претраге је узоркована селективно, тако да се постигне равномјерна заступљеност дивљих месоједа са свих географских подручја Републике Српске. Резултати серолошких и молекуларних анализа ће бити накнадно саопштени и употпуниће епизоотиолошку слику распрострањености D. immitis код дивљих карнивора у Републици Српској.
AB  - Cardiopulmonary dirofilariasis is a vector-borne disease of canids, felids and other mammals, caused by Dirofilaria immitis. In endemic areas with high prevalence of this nematode, numerous human infections accompanied by serious lung damage are registered. Since wild carnivores are reservoirs, transporters and potential sources of infection for domestic dogs, the aim of the research is to determine the prevalence and distribution of D. immitis infection in wild carnivores in the territory of the Republic of Srpska. During 2022, 2023 and the beginning of 2024, regular passive control of wild carnivores for rabies and active control of the success of vaccination of foxes against rabies were carried out. At that time, the carcasses of legally shot carnivores from all over the Republic of Srpska were delivered to the Veterinary Institute in Banja Luka, on which a targeted parasitological section was performed. The right heart and pulmonary arteries were examined for the presence of adult D. immitis, and blood was sampled from the heart and large blood vessels for serological and molecular diagnostics. During 2022, D. immitis was not diagnosed in 148 autopsied foxes and two martens. During 2023, 202 foxes, 22 jackals and seven martens were examined, and D. immitis adults were found in 1.73% of cases (four jackals from the municipality of Brod). During January and February 2024, 117 foxes, 32 jackals and two martens were examined, and positive findings were found in 6.62% of cases (three jackals from the municipality of Brod, five jackals and two foxes from the municipality of Derventa). The obtained results provide a preliminary insight into the geographical distribution and prevalence of D. immitis in wild carnivores in the Republic of Srpska. Knowledge of the epidemiology of D. immitis in wild carnivore populations may help clarify the risks of potential infection of domestic dogs and humans with this nematode. During the autopsy, blood for further tests was sampled selectively, so that an even representation of wild carnivores from all geographical areas of the Republic of Srpska was achieved. The results of serological and molecular analyzes will be announced later and will complete the epizootiological picture of the prevalence of D. immitis in wild carnivores in the Republic of Srpska.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Dirofilaria immitis kod divljih karnivora u Republici Srpskoj – preliminarni rezultati epizootiološkog istraživanja
T1  - Dirofilaria immitis in wild carnivores in the Republic of Srpska – preliminary results of the episootiological research
SP  - 38
EP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3893
ER  - 

@conference{
author = "Despotović, Darko and Ilić, Tamara and Marić, Jelena and Subić, Ivona and Nikolić, Sonja and Gligorić, Srđan and Kasagić, Dragan and Stevanović, Oliver and Knežević, Dragan and Petrović, Tamaš",
year = "2024",
abstract = "Кардиопулмонална дирофилариоза је векторски преносиво обољење канида, фелида и других врста сисара, које проузрокује Dirofilaria immitis. У ендемским подручјима са високим преваленцијама ове нематоде, региструју се бројне инфекције људи праћене озбиљним оштећењима плућа. Пошто су дивљи месоједи резервоари, транспортери и потенцијални извор инфекције за домаће псе, циљ истраживања је да се на подручју Републике Српске утврди преваленција и дистрибуција инфекције D. immitis код дивљих карнивора. Током 2022., 2023. и почетком 2024. године вршена је редовна пасивна контрола дивљих карнивора на бјеснило и активна контрола успјешности вакцинације лисица против бјеснила. Тада су у Ветеринарски институт у Бања Луци достављани трупови легално одстрељених карнивора из цијеле Републике Српске, на којима је урађена циљана паразитолошка секција. Десно срце и плућне артерије су прегледане на присуство адулта D. immitis, а из срца и великих крвних судова узоркована је крв за серолошку и молекуларну дијагностику. Током 2022. код 148 обдукованих лисица и двије куне није дијагностикована D. immitis. Током 2023. испитане су 202 лисице, 22 шакала и седам куна, а адулти D. immitis су утврђени у 1,73% случајева (четири шакала из општине Брод). Током јануара и фебруара 2024. испитано је 117 лисица, 32 шакала и двије куне, а позитиван налаз је утврђен у 6,62% случајева (три шакала из општине Брод, пет шакала и двије лисице из општине Дервента). Добијени резултати пружају прелиминарни увид у географску дистрибуцију и преваленцију D. immitis код дивљих месоједа у Републици Српској. Познавање епидемиологије D. immitis у популацијама дивљих карнивора може помоћи да се разјасне ризици од могућности инфекције домаћих паса и људи овом нематодом. Током обдукције крв за даље претраге је узоркована селективно, тако да се постигне равномјерна заступљеност дивљих месоједа са свих географских подручја Републике Српске. Резултати серолошких и молекуларних анализа ће бити накнадно саопштени и употпуниће епизоотиолошку слику распрострањености D. immitis код дивљих карнивора у Републици Српској., Cardiopulmonary dirofilariasis is a vector-borne disease of canids, felids and other mammals, caused by Dirofilaria immitis. In endemic areas with high prevalence of this nematode, numerous human infections accompanied by serious lung damage are registered. Since wild carnivores are reservoirs, transporters and potential sources of infection for domestic dogs, the aim of the research is to determine the prevalence and distribution of D. immitis infection in wild carnivores in the territory of the Republic of Srpska. During 2022, 2023 and the beginning of 2024, regular passive control of wild carnivores for rabies and active control of the success of vaccination of foxes against rabies were carried out. At that time, the carcasses of legally shot carnivores from all over the Republic of Srpska were delivered to the Veterinary Institute in Banja Luka, on which a targeted parasitological section was performed. The right heart and pulmonary arteries were examined for the presence of adult D. immitis, and blood was sampled from the heart and large blood vessels for serological and molecular diagnostics. During 2022, D. immitis was not diagnosed in 148 autopsied foxes and two martens. During 2023, 202 foxes, 22 jackals and seven martens were examined, and D. immitis adults were found in 1.73% of cases (four jackals from the municipality of Brod). During January and February 2024, 117 foxes, 32 jackals and two martens were examined, and positive findings were found in 6.62% of cases (three jackals from the municipality of Brod, five jackals and two foxes from the municipality of Derventa). The obtained results provide a preliminary insight into the geographical distribution and prevalence of D. immitis in wild carnivores in the Republic of Srpska. Knowledge of the epidemiology of D. immitis in wild carnivore populations may help clarify the risks of potential infection of domestic dogs and humans with this nematode. During the autopsy, blood for further tests was sampled selectively, so that an even representation of wild carnivores from all geographical areas of the Republic of Srpska was achieved. The results of serological and molecular analyzes will be announced later and will complete the epizootiological picture of the prevalence of D. immitis in wild carnivores in the Republic of Srpska.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Dirofilaria immitis kod divljih karnivora u Republici Srpskoj – preliminarni rezultati epizootiološkog istraživanja, Dirofilaria immitis in wild carnivores in the Republic of Srpska – preliminary results of the episootiological research",
pages = "38-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3893"
}

Despotović, D., Ilić, T., Marić, J., Subić, I., Nikolić, S., Gligorić, S., Kasagić, D., Stevanović, O., Knežević, D.,& Petrović, T.. (2024). Dirofilaria immitis kod divljih karnivora u Republici Srpskoj – preliminarni rezultati epizootiološkog istraživanja. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3893

Despotović D, Ilić T, Marić J, Subić I, Nikolić S, Gligorić S, Kasagić D, Stevanović O, Knežević D, Petrović T. Dirofilaria immitis kod divljih karnivora u Republici Srpskoj – preliminarni rezultati epizootiološkog istraživanja. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3893 .

Despotović, Darko, Ilić, Tamara, Marić, Jelena, Subić, Ivona, Nikolić, Sonja, Gligorić, Srđan, Kasagić, Dragan, Stevanović, Oliver, Knežević, Dragan, Petrović, Tamaš, "Dirofilaria immitis kod divljih karnivora u Republici Srpskoj – preliminarni rezultati epizootiološkog istraživanja" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):38-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3893 .

TY  - JOUR
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Dražić, Slavica
AU  - Nedić, Sreten
AU  - Vujanac, Ivan
AU  - Valčić, Olivera
AU  - Pantelić, Marija
AU  - Stojiljković, Mojca
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Kirovski, Danijela
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3766
AB  - The study aimed to determine the concentration of energy-related hormones in cow’s
milk and to consider them from a public health perspective. Fourteen Holstein cows
were subjected to milk and blood sampling on the following days in lactation (DIL):
10, 30, 60, 90, 150, 180, 210, 250 and 280 to determine milk hormones, fat and protein
content and blood biochemical parameters. For the same purpose, bulk-tank milk
was sampled and samples of retail milk with 1.5% (CM1.5) and 3.2% (CM3.2) fat was
purchased. Milk insulin-like growth factor-1 (IGF-1) values were significantly lower at
90, 150, 180, 210 and 250 and significantly higher at 10, 30 and 60 DIL than lactation
average (LA). Milk insulin concentrations were significantly lower at 30, 60 and 90 and
higher at 210, 250 and 280 DIL than LA. Free thyroxine (fT4) level in the milk was
higher at 250 DIL, while milk free triiodothyronine (fT3) concentrations were lower
at 30, 60, 90 and 280 DIL, and significantly higher at 10 and 180 DIL than respective
LA. Milk cortisol levels were lower at 60 and 280 DIL than LA. All measured milk
hormones were significantly lower in CM1.5 compared to CM3.2, bulk-tank milk and
LA. An exception was the LA of IGF-1, which was significantly lower than the IGF-
1 content in CM1.5. Blood biochemical parameters fluctuated evenly during lactation
and were within the reference range. Hormone concentrations in cow’s milk fluctuate
during lactation, giving milk an important role in the context of public health.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers
VL  - 74
IS  - 1
SP  - 1
EP  - 16
DO  - 10.2478/acve-2024-0001
ER  - 

@article{
author = "Knežević, Dragan and Bošnjaković, Dušan and Dražić, Slavica and Nedić, Sreten and Vujanac, Ivan and Valčić, Olivera and Pantelić, Marija and Stojiljković, Mojca and Sladojević, Željko and Kirovski, Danijela",
year = "2024",
abstract = "The study aimed to determine the concentration of energy-related hormones in cow’s
milk and to consider them from a public health perspective. Fourteen Holstein cows
were subjected to milk and blood sampling on the following days in lactation (DIL):
10, 30, 60, 90, 150, 180, 210, 250 and 280 to determine milk hormones, fat and protein
content and blood biochemical parameters. For the same purpose, bulk-tank milk
was sampled and samples of retail milk with 1.5% (CM1.5) and 3.2% (CM3.2) fat was
purchased. Milk insulin-like growth factor-1 (IGF-1) values were significantly lower at
90, 150, 180, 210 and 250 and significantly higher at 10, 30 and 60 DIL than lactation
average (LA). Milk insulin concentrations were significantly lower at 30, 60 and 90 and
higher at 210, 250 and 280 DIL than LA. Free thyroxine (fT4) level in the milk was
higher at 250 DIL, while milk free triiodothyronine (fT3) concentrations were lower
at 30, 60, 90 and 280 DIL, and significantly higher at 10 and 180 DIL than respective
LA. Milk cortisol levels were lower at 60 and 280 DIL than LA. All measured milk
hormones were significantly lower in CM1.5 compared to CM3.2, bulk-tank milk and
LA. An exception was the LA of IGF-1, which was significantly lower than the IGF-
1 content in CM1.5. Blood biochemical parameters fluctuated evenly during lactation
and were within the reference range. Hormone concentrations in cow’s milk fluctuate
during lactation, giving milk an important role in the context of public health.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers",
volume = "74",
number = "1",
pages = "1-16",
doi = "10.2478/acve-2024-0001"
}

Knežević, D., Bošnjaković, D., Dražić, S., Nedić, S., Vujanac, I., Valčić, O., Pantelić, M., Stojiljković, M., Sladojević, Ž.,& Kirovski, D.. (2024). Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers. in Acta Veterinaria
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 74(1), 1-16.
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0001

Knežević D, Bošnjaković D, Dražić S, Nedić S, Vujanac I, Valčić O, Pantelić M, Stojiljković M, Sladojević Ž, Kirovski D. Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers. in Acta Veterinaria. 2024;74(1):1-16.
doi:10.2478/acve-2024-0001 .

Knežević, Dragan, Bošnjaković, Dušan, Dražić, Slavica, Nedić, Sreten, Vujanac, Ivan, Valčić, Olivera, Pantelić, Marija, Stojiljković, Mojca, Sladojević, Željko, Kirovski, Danijela, "Energy-related hormones in raw and retail cow’s milk and possible risk for consumers" in Acta Veterinaria, 74, no. 1 (2024):1-16,
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0001 . .

TY  - CONF
AU  - Ilić, Tanja
AU  - Milunović, Dijana
AU  - Lovrić, Saša
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Nedić, Drago
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3084
AB  - Афлатоксин М1 (AFM1) је хидроксиловани метаболит афлатоксина B1 (AFB1)
и може се наћи у млијеку, а потом и у другим млијечним производима када
се животиње у лактацији хране контаминираном храном. Сисари који уносе
храну контаминирану афлатоксином B1 (АFB1) излучују у своје млијеко
количине главног 4-хидроксилованог метаболита познатог као афлатоксин М1.
Такође се мора узети у обзир да је установљено да су младе животиње
осетљивије на АFB1 (и стога вјероватно и на AFM1) од одраслих животиња.
Овај токсин је категорисан од стране Међународне агенције за истраживање
рака (IARC) као токсин класе 2B, односно могући канцероген за људе. Због тога
се присуство АFM1 у млијеку и млијечним производима сматра непожељним.
Да би се људи заштитили од штетних ефеката изложености микотоксинима у
многим земљама су одређене граничне вриједности за афлатоксине као
загађиваче у храни и храни за животиње. На примјер, Европска комисија је
успоставила максималну границу (ML) од 50 ng АFM1/ kg у млијеку и границу
за АFM1 од 25 ng/kg у формулама за одојчад, док су друга регулаторна тијела
и Комисија за Codex Alimentarius поставили вишу границу од 500 ng/kg у
сировом млијеку.
У раду је истраживано присуство афлатоксина М1 (АFM1) у сировом млијеку
по регионима Републике Српске. Анализе су рађене валидираном и
акредитованом ELISA методом - Одређивање присуства афлатоксина М1 у
млијеку и млијечним производима, ELISA дијагностикум: I’screen ALFA M1,
Eurofins Technologis. у Лабораторији за имуноензимска испитивања хране и
припрему подлога , ЈУ Ветеринарски Институт РС 'Др Васо Бутозан'.
Сирово млијеко је тестирано на присуство АFM1 у 12 општина са територије
Републике Српске и доказано је присуство АFM1 у свакој општини, при чему
је највећи број позитивних узорака забиљежен у општини/граду Бијељина,
Семберија. Највећи број позитивних узорака у Семберији је очекиван због
броја фарми и музних грла, као и због састава, карактеристика и типа
земљишта, као најбитније житнице Републике Српске.
AB  - Aflatoxin M1 (AFM1) is the hydroxylated metabolite of aflatoxin B1 (AFB1) and can
be found in milk and subsequently in other dairy products when lactating animals
are fed with contaminated feedstuffs. Mammals that ingest aflatoxin B1 (AFB1)-
contaminated diets excrete amounts of the principal 4-hydroxylated metabolite
known as aflatoxin M1 into milk.
This toxin has been categorized by the International Agency for Research on
Cancer (IARC) as a class 2B toxin, a possible human carcinogen. To protect
humans against adverse effects from mycotoxin exposure, regulatory standards
(limit values) for aflatoxins as contaminants in food and feed have been set in
many countries. For instance, the European Commission (EC) established a
maximum limit (ML) of 50 ng of AFM1/kg in milk, and a limit for AFM1 of 25 ng/kg
in infant formula and follow-up formula, while other regulatory authorities and
the Codex Alimentarius Commission have set a higher limit of 500 ng/kg in raw
milk.
The presence of aflatoxin M1 in raw milk in the regions of Republic of Srpska was
investigated in this work. Analyses were carried out with a validated and
accredited ELISA method - I'Screen ALFA M1, Eurofins Technologis in the
Laboratory for immunoenzymatic testing of food and media preparation, PI
Veterinary Institute of the RS "Dr Vaso Butozan.
The presence of AFM1 was tested in raw milk in 12 municipalities in the Republika
Srpska area and AFM1 presence was confirmed in each municipality, with the
largest number of positive samples recorded in the municipality/city of Bijeljina,
Semberija. The largest number of positive samples in Semberija is expected due
to the number of farms and dairy cows, as well as the composition, characteristics,
and type of land, as the most important granary field of Republic of Srpska.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
T1  - Prisustvo Aflatoksina M1 u sirovom mlijeku porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske
T1  - The presence of Aflatoxin M1 in raw milk originating from dairy cow farms in the region of the Republic of Srpska
SP  - 158
EP  - 159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3084
ER  - 

@conference{
author = "Ilić, Tanja and Milunović, Dijana and Lovrić, Saša and Knežević, Dragan and Nedić, Drago",
year = "2023",
abstract = "Афлатоксин М1 (AFM1) је хидроксиловани метаболит афлатоксина B1 (AFB1)
и може се наћи у млијеку, а потом и у другим млијечним производима када
се животиње у лактацији хране контаминираном храном. Сисари који уносе
храну контаминирану афлатоксином B1 (АFB1) излучују у своје млијеко
количине главног 4-хидроксилованог метаболита познатог као афлатоксин М1.
Такође се мора узети у обзир да је установљено да су младе животиње
осетљивије на АFB1 (и стога вјероватно и на AFM1) од одраслих животиња.
Овај токсин је категорисан од стране Међународне агенције за истраживање
рака (IARC) као токсин класе 2B, односно могући канцероген за људе. Због тога
се присуство АFM1 у млијеку и млијечним производима сматра непожељним.
Да би се људи заштитили од штетних ефеката изложености микотоксинима у
многим земљама су одређене граничне вриједности за афлатоксине као
загађиваче у храни и храни за животиње. На примјер, Европска комисија је
успоставила максималну границу (ML) од 50 ng АFM1/ kg у млијеку и границу
за АFM1 од 25 ng/kg у формулама за одојчад, док су друга регулаторна тијела
и Комисија за Codex Alimentarius поставили вишу границу од 500 ng/kg у
сировом млијеку.
У раду је истраживано присуство афлатоксина М1 (АFM1) у сировом млијеку
по регионима Републике Српске. Анализе су рађене валидираном и
акредитованом ELISA методом - Одређивање присуства афлатоксина М1 у
млијеку и млијечним производима, ELISA дијагностикум: I’screen ALFA M1,
Eurofins Technologis. у Лабораторији за имуноензимска испитивања хране и
припрему подлога , ЈУ Ветеринарски Институт РС 'Др Васо Бутозан'.
Сирово млијеко је тестирано на присуство АFM1 у 12 општина са територије
Републике Српске и доказано је присуство АFM1 у свакој општини, при чему
је највећи број позитивних узорака забиљежен у општини/граду Бијељина,
Семберија. Највећи број позитивних узорака у Семберији је очекиван због
броја фарми и музних грла, као и због састава, карактеристика и типа
земљишта, као најбитније житнице Републике Српске., Aflatoxin M1 (AFM1) is the hydroxylated metabolite of aflatoxin B1 (AFB1) and can
be found in milk and subsequently in other dairy products when lactating animals
are fed with contaminated feedstuffs. Mammals that ingest aflatoxin B1 (AFB1)-
contaminated diets excrete amounts of the principal 4-hydroxylated metabolite
known as aflatoxin M1 into milk.
This toxin has been categorized by the International Agency for Research on
Cancer (IARC) as a class 2B toxin, a possible human carcinogen. To protect
humans against adverse effects from mycotoxin exposure, regulatory standards
(limit values) for aflatoxins as contaminants in food and feed have been set in
many countries. For instance, the European Commission (EC) established a
maximum limit (ML) of 50 ng of AFM1/kg in milk, and a limit for AFM1 of 25 ng/kg
in infant formula and follow-up formula, while other regulatory authorities and
the Codex Alimentarius Commission have set a higher limit of 500 ng/kg in raw
milk.
The presence of aflatoxin M1 in raw milk in the regions of Republic of Srpska was
investigated in this work. Analyses were carried out with a validated and
accredited ELISA method - I'Screen ALFA M1, Eurofins Technologis in the
Laboratory for immunoenzymatic testing of food and media preparation, PI
Veterinary Institute of the RS "Dr Vaso Butozan.
The presence of AFM1 was tested in raw milk in 12 municipalities in the Republika
Srpska area and AFM1 presence was confirmed in each municipality, with the
largest number of positive samples recorded in the municipality/city of Bijeljina,
Semberija. The largest number of positive samples in Semberija is expected due
to the number of farms and dairy cows, as well as the composition, characteristics,
and type of land, as the most important granary field of Republic of Srpska.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023",
title = "Prisustvo Aflatoksina M1 u sirovom mlijeku porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske, The presence of Aflatoxin M1 in raw milk originating from dairy cow farms in the region of the Republic of Srpska",
pages = "158-159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3084"
}

Ilić, T., Milunović, D., Lovrić, S., Knežević, D.,& Nedić, D.. (2023). Prisustvo Aflatoksina M1 u sirovom mlijeku porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 158-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3084

Ilić T, Milunović D, Lovrić S, Knežević D, Nedić D. Prisustvo Aflatoksina M1 u sirovom mlijeku porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023. 2023;:158-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3084 .

Ilić, Tanja, Milunović, Dijana, Lovrić, Saša, Knežević, Dragan, Nedić, Drago, "Prisustvo Aflatoksina M1 u sirovom mlijeku porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske" in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 (2023):158-159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3084 .

TY  - CONF
AU  - Lovrić, Saša
AU  - Nedić, Drago
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Ilić, Tanja
AU  - Milunović, Dijana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3087
AB  - Афлатоксини су секундарни метаболити и токсична једињења које производе
врсте Aspergilus, посебно Aspergilus flavus и Aspergilus parasiticus, као и
Aspergilus nomius. Aspergilus-и су природни загађивачи хране и производе
токсине под повољним условима температуре, релативне влажности/влаге,
као и током лоших услова складиштења. Афлатоксини су високо токсична,
мутагена, тератогена и канцерогена једињења.
Афлатоксини у храни за животиње доводе до штетних посљедица на три нивоа:
здравље животиња, здравље људи кроз конзумацију контаминирани производа
животињског поријекла и економске губитке усљед додатног тестирања,
опозива, деградације или уништења испитиваног узорка. Како би изложеност
животиња и људи АFB1 била што је могуће нижа, многе земље широм света
поставиле су максималне (законске) границе за његово присуство у храни и
храни за животиње.
Када AFB1 контаминира храну за животиње које су у лактацији, млијеко ових
животиња ће садржавати афлатоксин М1 (AFM1), главни метаболит који
настаје биотрансформацијом AFB1, који је такође токсично једињење.
Токсични ефекти афлатоксина B1 (AFB1) код животиња су различити због
разлика у осетљивости. Показало се да токсична доза за говеда варира од 300-
700 ppb.
У раду је истраживано присуство афлатоксина B1 (АFB1) у храни за животиње
по регионима Републике Српске. Анализе су рађене валидираном и
акредитованом ELISA методом - Одређивање присуства афлатоксина B1 у
храни за животиње, ELISA дијагностикум: Celer ALFA B1, Eurofins Technologis. у
Лабораторији за имуноензимска испитивања хране и припрему подлога , ЈУ
Ветеринарски Институт РС 'Др Васо Бутозан'.
Храна за животиње је тестирана на присуство АFB1 у 46 општинa са територије
Републике Српске и доказано је присуство АFB1 у 7,21% од укупног броја
достављених узорака.
AB  - Aflatoxins are secondary metabolites and toxic compounds produced by the
Aspergilus species, particularly Aspergilus flavus and Aspergilus parasiticus, as well
as Aspergilus nomius. Aspergilus are natural contaminants of food and produce
toxins under favorable temperature, relative humidity/moisture and because of
poor storage conditions. Aflatoxins are highly toxic, mutagenic, teratogenic, and
carcinogenic compounds.
Aflatoxins in feed lead to harmful consequences at three levels: the health of the
livestock, the health of humans through the consumption of contaminated animal
products, and economic losses due to additional testing, rejection, degradation, or
destruction of the tested sample. To minimize the exposure of livestock and
humans to AFB1, many countries around the world have set maximum (legal)
limits for its presence in food and feed for livestock.
When AFB1 contaminates food for livestock that are lactating, the milk of these
animals will contain aflatoxin M1 (AFM1), the main metabolite resulting from
biotransformation of AFB1, which is also a toxic compound. The toxic effects of
aflatoxin B1 (AFB1) on livestock are different due to differences in sensitivity. It
has been shown that the toxic dose for cattle varies from 300-700 ppb.
The presence of aflatoxin B1 (AFB1) in food for animals was investigated in the
regions of the Republic of Srpska. Analyses were performed with a validated and
accredited ELISA method - Determination of the presence of aflatoxin B1, ELISA
diagnostic: Celer ALFA B1, Eurofins Technologies in the Laboratory for
immunoenzymatic testing of food and media preparation, PI Veterinary Institute
of the RS "Dr Vaso Butozan".
Feed was tested for the presence of aflatoxin B1 (AFB1) in 46 municipalities of the
territory of the Republic of Srpska and it was shown that the presence of AFB1 was
present in 7.21% of the total number of delivered samples.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
T1  - Prisustvo aflatoksina B1 u hrani za životinje porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske
T1  - The presence of aflatoxin B1 in ffed originating from dairy cow farms in the region of the Republic of Srpska
SP  - 185
EP  - 186
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3087
ER  - 

@conference{
author = "Lovrić, Saša and Nedić, Drago and Sladojević, Željko and Knežević, Dragan and Ilić, Tanja and Milunović, Dijana",
year = "2023",
abstract = "Афлатоксини су секундарни метаболити и токсична једињења које производе
врсте Aspergilus, посебно Aspergilus flavus и Aspergilus parasiticus, као и
Aspergilus nomius. Aspergilus-и су природни загађивачи хране и производе
токсине под повољним условима температуре, релативне влажности/влаге,
као и током лоших услова складиштења. Афлатоксини су високо токсична,
мутагена, тератогена и канцерогена једињења.
Афлатоксини у храни за животиње доводе до штетних посљедица на три нивоа:
здравље животиња, здравље људи кроз конзумацију контаминирани производа
животињског поријекла и економске губитке усљед додатног тестирања,
опозива, деградације или уништења испитиваног узорка. Како би изложеност
животиња и људи АFB1 била што је могуће нижа, многе земље широм света
поставиле су максималне (законске) границе за његово присуство у храни и
храни за животиње.
Када AFB1 контаминира храну за животиње које су у лактацији, млијеко ових
животиња ће садржавати афлатоксин М1 (AFM1), главни метаболит који
настаје биотрансформацијом AFB1, који је такође токсично једињење.
Токсични ефекти афлатоксина B1 (AFB1) код животиња су различити због
разлика у осетљивости. Показало се да токсична доза за говеда варира од 300-
700 ppb.
У раду је истраживано присуство афлатоксина B1 (АFB1) у храни за животиње
по регионима Републике Српске. Анализе су рађене валидираном и
акредитованом ELISA методом - Одређивање присуства афлатоксина B1 у
храни за животиње, ELISA дијагностикум: Celer ALFA B1, Eurofins Technologis. у
Лабораторији за имуноензимска испитивања хране и припрему подлога , ЈУ
Ветеринарски Институт РС 'Др Васо Бутозан'.
Храна за животиње је тестирана на присуство АFB1 у 46 општинa са територије
Републике Српске и доказано је присуство АFB1 у 7,21% од укупног броја
достављених узорака., Aflatoxins are secondary metabolites and toxic compounds produced by the
Aspergilus species, particularly Aspergilus flavus and Aspergilus parasiticus, as well
as Aspergilus nomius. Aspergilus are natural contaminants of food and produce
toxins under favorable temperature, relative humidity/moisture and because of
poor storage conditions. Aflatoxins are highly toxic, mutagenic, teratogenic, and
carcinogenic compounds.
Aflatoxins in feed lead to harmful consequences at three levels: the health of the
livestock, the health of humans through the consumption of contaminated animal
products, and economic losses due to additional testing, rejection, degradation, or
destruction of the tested sample. To minimize the exposure of livestock and
humans to AFB1, many countries around the world have set maximum (legal)
limits for its presence in food and feed for livestock.
When AFB1 contaminates food for livestock that are lactating, the milk of these
animals will contain aflatoxin M1 (AFM1), the main metabolite resulting from
biotransformation of AFB1, which is also a toxic compound. The toxic effects of
aflatoxin B1 (AFB1) on livestock are different due to differences in sensitivity. It
has been shown that the toxic dose for cattle varies from 300-700 ppb.
The presence of aflatoxin B1 (AFB1) in food for animals was investigated in the
regions of the Republic of Srpska. Analyses were performed with a validated and
accredited ELISA method - Determination of the presence of aflatoxin B1, ELISA
diagnostic: Celer ALFA B1, Eurofins Technologies in the Laboratory for
immunoenzymatic testing of food and media preparation, PI Veterinary Institute
of the RS "Dr Vaso Butozan".
Feed was tested for the presence of aflatoxin B1 (AFB1) in 46 municipalities of the
territory of the Republic of Srpska and it was shown that the presence of AFB1 was
present in 7.21% of the total number of delivered samples.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023",
title = "Prisustvo aflatoksina B1 u hrani za životinje porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske, The presence of aflatoxin B1 in ffed originating from dairy cow farms in the region of the Republic of Srpska",
pages = "185-186",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3087"
}

Lovrić, S., Nedić, D., Sladojević, Ž., Knežević, D., Ilić, T.,& Milunović, D.. (2023). Prisustvo aflatoksina B1 u hrani za životinje porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 185-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3087

Lovrić S, Nedić D, Sladojević Ž, Knežević D, Ilić T, Milunović D. Prisustvo aflatoksina B1 u hrani za životinje porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023. 2023;:185-186.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3087 .

Lovrić, Saša, Nedić, Drago, Sladojević, Željko, Knežević, Dragan, Ilić, Tanja, Milunović, Dijana, "Prisustvo aflatoksina B1 u hrani za životinje porijeklom sa farmi muznih krava na području Republike Srpske" in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023 (2023):185-186,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3087 .

TY  - CONF
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Jovanović, Ljubomir
AU  - Stojić, Milica
AU  - Dražić, Slavica
AU  - Kirovski, Danijela
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2279
AB  - Mleko krava predstavlja veoma zastupljenu namirnicu u ishrani ljudi. Među­
tim, osim hranljivih materija, mleko sadrži i hormone, poput estrogena, zbog kojih
je konzumacija mleka prepoznata kao potencijalni rizik za zdravlje ljudi. Naime,
bovini i humani estrogeni imaju sličnu strukturu, te se smatra da unos estrogena
putem mleka krava može povećati nivo estrogena u krvi ljudi koji ga konzumira­
ju. Dodatno, mnoge studije dovode u vezu porast nivoa estrogena u cirkulaciji sa
pojavom hormonski zavisnih tumora u populaciji ljudi, uključujući karcinom dojke,
materice, jajnika, testisa i prostate. Cilj ovog rada je da, na se osnovu raspoloživih
podatka iz literature, analizira da li i u kojoj količini estrogeni mleka mogu biti rizik
po zdravlje ljudi, za koju uzrasnu kategoriju, kao i da li se pravilnim odabirom kra­
va koje se koriste za proizvodnju mleka može uticati na nivo estrogena u mleku
koje se koristi u ishrani konzumenata.
AB  - Cow’s milk is a very common food in the human diet. In addition to nutrients,
cow’s milk also contains hormones, such as estrogens, due to which the con­
sumption of milk is recognized as a potential risk to human health. Namely, bovi­
ne and human estrogens have a similar structure, and it has been hypothesized
that the intake of estrogens from cow’s milk can increase the level of estrogens
in consumers’ blood. Furthermore, many studies have examined the associations between circulating estrogens levels and the risk of hormone­sensitive tumors in
humans, including breast, uterine, ovarian, testicular, and prostate cancers. The
aim of this study is to examine, based on available literature data, if the estrogens
are potential risk for human health, in which concentrations, for which age group
and is it possible, by choosing adequate cows, to affect estrogen levels in cow’s
milk that is used by consumers.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
C3  - 12. naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 7 - 10. oktobar 2021
T1  - Estrogeni u konzumnom mleku dobijenom od gravidnih krava – potencijalni rizik po zdravlje ljudi?
T1  - Estrogens in pregnant cows milk – a potential risk for human health
SP  - 83
EP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2279
ER  - 

@conference{
author = "Sladojević, Željko and Knežević, Dragan and Bošnjaković, Dušan and Jovanović, Ljubomir and Stojić, Milica and Dražić, Slavica and Kirovski, Danijela",
year = "2021",
abstract = "Mleko krava predstavlja veoma zastupljenu namirnicu u ishrani ljudi. Među­
tim, osim hranljivih materija, mleko sadrži i hormone, poput estrogena, zbog kojih
je konzumacija mleka prepoznata kao potencijalni rizik za zdravlje ljudi. Naime,
bovini i humani estrogeni imaju sličnu strukturu, te se smatra da unos estrogena
putem mleka krava može povećati nivo estrogena u krvi ljudi koji ga konzumira­
ju. Dodatno, mnoge studije dovode u vezu porast nivoa estrogena u cirkulaciji sa
pojavom hormonski zavisnih tumora u populaciji ljudi, uključujući karcinom dojke,
materice, jajnika, testisa i prostate. Cilj ovog rada je da, na se osnovu raspoloživih
podatka iz literature, analizira da li i u kojoj količini estrogeni mleka mogu biti rizik
po zdravlje ljudi, za koju uzrasnu kategoriju, kao i da li se pravilnim odabirom kra­
va koje se koriste za proizvodnju mleka može uticati na nivo estrogena u mleku
koje se koristi u ishrani konzumenata., Cow’s milk is a very common food in the human diet. In addition to nutrients,
cow’s milk also contains hormones, such as estrogens, due to which the con­
sumption of milk is recognized as a potential risk to human health. Namely, bovi­
ne and human estrogens have a similar structure, and it has been hypothesized
that the intake of estrogens from cow’s milk can increase the level of estrogens
in consumers’ blood. Furthermore, many studies have examined the associations between circulating estrogens levels and the risk of hormone­sensitive tumors in
humans, including breast, uterine, ovarian, testicular, and prostate cancers. The
aim of this study is to examine, based on available literature data, if the estrogens
are potential risk for human health, in which concentrations, for which age group
and is it possible, by choosing adequate cows, to affect estrogen levels in cow’s
milk that is used by consumers.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "12. naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 7 - 10. oktobar 2021",
title = "Estrogeni u konzumnom mleku dobijenom od gravidnih krava – potencijalni rizik po zdravlje ljudi?, Estrogens in pregnant cows milk – a potential risk for human health",
pages = "83-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2279"
}

Sladojević, Ž., Knežević, D., Bošnjaković, D., Jovanović, L., Stojić, M., Dražić, S.,& Kirovski, D.. (2021). Estrogeni u konzumnom mleku dobijenom od gravidnih krava – potencijalni rizik po zdravlje ljudi?. in 12. naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 7 - 10. oktobar 2021
Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 83-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2279

Sladojević Ž, Knežević D, Bošnjaković D, Jovanović L, Stojić M, Dražić S, Kirovski D. Estrogeni u konzumnom mleku dobijenom od gravidnih krava – potencijalni rizik po zdravlje ljudi?. in 12. naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 7 - 10. oktobar 2021. 2021;:83-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2279 .

Sladojević, Željko, Knežević, Dragan, Bošnjaković, Dušan, Jovanović, Ljubomir, Stojić, Milica, Dražić, Slavica, Kirovski, Danijela, "Estrogeni u konzumnom mleku dobijenom od gravidnih krava – potencijalni rizik po zdravlje ljudi?" in 12. naučni simpozijum Reprodukcija domaćih životinja, Divčibare, 7 - 10. oktobar 2021 (2021):83-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2279 .

TY  - CONF
AU  - Kirovski, Danijela
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Golić, Bojan
AU  - Kasagić, Dragan
AU  - Jovanović, Ljubomir
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Trifković, Julijana
AU  - Sladojević, Željko
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2274
AB  - Cow milk is widely consumed by human children and adults due to its nutritional value. Besides
nutrients, milk contains naturally occurring hormones, including insulin like growth factor-1
(IGF-1), that may alter their blood levels in the consumers. At the same time, the impact of IGF1 on human health is still unclear and controversial. The aim of the study was to determine IGF-1
concentrations in cow colostrum and milk and to discuss them from the aspect of human health.
Twenty Holstein cows were enrolled in the study and subjected to colostrum, milk and venous
blood sampling in order to determine the IGF-1 concentration by the radioimmunoassay (RIA).
Colostrum was sampled at 2, 14 and 26 hours (1st, 2nd and 3rd colostrum) after calving, while
milk and venous blood were taken 10 days after calving. The concentration of IGF-1 was the
highest in the 1
st colostrum and decreased significantly with each subsequent sampling, so the
lowest concentrations were detected in milk sampled 10 days after calving. High concentrations
of IGF-1 observed in colostrum, especially in the 1st colostrum, reflect its potential for eventually
use in the treatment of various intestinal diseases. However, further research should determine
the conditions and limitations of its application. On the other hand, additional research is needed
to determine whether IGF-1 in milk has harmful effects on human health and whether it is
necessary to limit the permitted presence of this hormone in cow milk.
PB  - Faculty of Agriculture, Republic of Srpska, Bosnia
C3  - Proceedings of the XII International Scientific Agricultural Symposium „Agrosym 2021“
T1  - Cow milk insulin like growth factor-1: risk or benefit for human health?
SP  - 1196
EP  - 1203
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2274
ER  - 

@conference{
author = "Kirovski, Danijela and Knežević, Dragan and Golić, Bojan and Kasagić, Dragan and Jovanović, Ljubomir and Bošnjaković, Dušan and Trifković, Julijana and Sladojević, Željko",
year = "2021",
abstract = "Cow milk is widely consumed by human children and adults due to its nutritional value. Besides
nutrients, milk contains naturally occurring hormones, including insulin like growth factor-1
(IGF-1), that may alter their blood levels in the consumers. At the same time, the impact of IGF1 on human health is still unclear and controversial. The aim of the study was to determine IGF-1
concentrations in cow colostrum and milk and to discuss them from the aspect of human health.
Twenty Holstein cows were enrolled in the study and subjected to colostrum, milk and venous
blood sampling in order to determine the IGF-1 concentration by the radioimmunoassay (RIA).
Colostrum was sampled at 2, 14 and 26 hours (1st, 2nd and 3rd colostrum) after calving, while
milk and venous blood were taken 10 days after calving. The concentration of IGF-1 was the
highest in the 1
st colostrum and decreased significantly with each subsequent sampling, so the
lowest concentrations were detected in milk sampled 10 days after calving. High concentrations
of IGF-1 observed in colostrum, especially in the 1st colostrum, reflect its potential for eventually
use in the treatment of various intestinal diseases. However, further research should determine
the conditions and limitations of its application. On the other hand, additional research is needed
to determine whether IGF-1 in milk has harmful effects on human health and whether it is
necessary to limit the permitted presence of this hormone in cow milk.",
publisher = "Faculty of Agriculture, Republic of Srpska, Bosnia",
journal = "Proceedings of the XII International Scientific Agricultural Symposium „Agrosym 2021“",
title = "Cow milk insulin like growth factor-1: risk or benefit for human health?",
pages = "1196-1203",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2274"
}

Kirovski, D., Knežević, D., Golić, B., Kasagić, D., Jovanović, L., Bošnjaković, D., Trifković, J.,& Sladojević, Ž.. (2021). Cow milk insulin like growth factor-1: risk or benefit for human health?. in Proceedings of the XII International Scientific Agricultural Symposium „Agrosym 2021“
Faculty of Agriculture, Republic of Srpska, Bosnia., 1196-1203.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2274

Kirovski D, Knežević D, Golić B, Kasagić D, Jovanović L, Bošnjaković D, Trifković J, Sladojević Ž. Cow milk insulin like growth factor-1: risk or benefit for human health?. in Proceedings of the XII International Scientific Agricultural Symposium „Agrosym 2021“. 2021;:1196-1203.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2274 .

Kirovski, Danijela, Knežević, Dragan, Golić, Bojan, Kasagić, Dragan, Jovanović, Ljubomir, Bošnjaković, Dušan, Trifković, Julijana, Sladojević, Željko, "Cow milk insulin like growth factor-1: risk or benefit for human health?" in Proceedings of the XII International Scientific Agricultural Symposium „Agrosym 2021“ (2021):1196-1203,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2274 .

TY  - CONF
AU  - Knežević, Dragan
AU  - Nedić, Sreten
AU  - Jovanović, Ljubomir
AU  - Bošnjaković, Dušan
AU  - Golić, Bojan
AU  - Kasagić, Dragan
AU  - Kirovski, Danijela
AU  - Sladojević, Željko
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2276
AB  - Кортизол је присутан у млеку крава и потиче из крви у којој његова
концентрација расте као одговор на акутни стрес. С обзиром да краве често не
показују јасне знаке стресног стања, значајно је утврдити дијагностичке
биомаркере који би указали да се јединка налази у стању стреса. Један од
најзначајнијих биомаркера стреса је концентрација кортизола у крви крава.
Међутим, узорковање крви изазива стрес, тако да би биомаркери добијени из
билошких течности које се узоркују без изазивања стреса били много вреднији
за дијагностику стресног стања. У том смислу узорак избора је млеко, јер се
његово узорковање врши без манипулације са животињом, односно у
потпуности је у складу са препорукама везаним за добробит животиња.
Концентрација кортизола у млеку је нижа него у крви и износи око 4 %
концентрације у крвној плазми с обзиром да само слободна форма хормона
прелази из крви у млеко и да ћелије млечне жлезде садрже високо афинитетне
рецепторе за овај хормон који га везују при његовом преласку из крви у млеко.
У млеку се налази везујући протеин за кортикостероиде који доспева из крви а
затим везује извесну количину кортизола млека. Његова заступљеност у млеку
је различита у различитим фазама лактације. Концентрација слободног
кортизола у млеку је у високој позитивној корелацији са концентрацијом слободног кортизола у крви док концентрација везаног кортизола млека не показује тако висок степен корелације са концентрацијом везаног кортизола у крви. Методологија одређивања концентрација како слобоног тако и везаног кортизола у млеку крава је успостављена и потврђена у нашим резултатима због чега је оправдано препоручити млеко као приоритетни биолошки
материјал за одређивање кортизола као биомаркера акутног стреса код крава.
Додатно, наши резултати указују да је након екстракције кортизола најбоље
применити RIA (eng. radioimmunoassay) методу с обзиром на ниске
концентрације кортизола у млеку током каснијих фаза лактације које
захтевају високу осетљивост методе да би били детектовани.
AB  - Cortisol is present in cows’ milk and originated from blood in which its
concentration increase due to acute stress. As cows do not always show clear signs
of dicomfort, reliable diagnostic biomarker could be used to provide information
regarding cows’ stress. One of the most relaible biomarker is blood cortisol
concentration. However, blood sampling usually provoke stress, and therefore
biomarkers that originated from biological fluids that might be sampling without
stress would be more valiable for stress diagnostic. Milk can be viewed as the
sampling site of first choice, since it could be measured without manipulation of
animals, hence it is completely compatible with animal welfare recomendations.
Milk cortisol concentration is lower than in blood and is 4% of blood
concentration since only free form transfer from blood to milk and mammary cells
have high-affinity receptors that binds hormone during its transfer from blood to
milk. There is corticoid binding protein in milk that originates from blood and that
bind some of cortisol in milk. Its abundance in milk is different in different stages
of lactation. Free milk cortisol concentration is highly positively correlated with
free blood cortisol concentration, while bound milk cortisol concentration is not
highly positively correlated with bound blood cortisol concentration.
Methodology of determination of both free and bound cortisol in cows’ milk is established and confirmed in our results and thus it is justified to recomend milk
and biological material of choice for deterining cortisol as acute stress biomarker
in cows. Additionally, our results indicate that it is best to use RIA
(radioimmunoassay) method, after extraction of cortisol, as low concentrations of
milk cortisol during later phases of lactation need high sensitive method in order
to be detected.
C3  - 26th Annual Counselling of Doctors of Veterinary Medicine of Republic of Srpska (Bosnia and Hercegovina)
T1  - Kortizol mleka kao indikator stresa kod krava
T1  - Milk cortisol as stress indicator in cows
SP  - 141
EP  - 144
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2276
ER  - 

@conference{
author = "Knežević, Dragan and Nedić, Sreten and Jovanović, Ljubomir and Bošnjaković, Dušan and Golić, Bojan and Kasagić, Dragan and Kirovski, Danijela and Sladojević, Željko",
year = "2021",
abstract = "Кортизол је присутан у млеку крава и потиче из крви у којој његова
концентрација расте као одговор на акутни стрес. С обзиром да краве често не
показују јасне знаке стресног стања, значајно је утврдити дијагностичке
биомаркере који би указали да се јединка налази у стању стреса. Један од
најзначајнијих биомаркера стреса је концентрација кортизола у крви крава.
Међутим, узорковање крви изазива стрес, тако да би биомаркери добијени из
билошких течности које се узоркују без изазивања стреса били много вреднији
за дијагностику стресног стања. У том смислу узорак избора је млеко, јер се
његово узорковање врши без манипулације са животињом, односно у
потпуности је у складу са препорукама везаним за добробит животиња.
Концентрација кортизола у млеку је нижа него у крви и износи око 4 %
концентрације у крвној плазми с обзиром да само слободна форма хормона
прелази из крви у млеко и да ћелије млечне жлезде садрже високо афинитетне
рецепторе за овај хормон који га везују при његовом преласку из крви у млеко.
У млеку се налази везујући протеин за кортикостероиде који доспева из крви а
затим везује извесну количину кортизола млека. Његова заступљеност у млеку
је различита у различитим фазама лактације. Концентрација слободног
кортизола у млеку је у високој позитивној корелацији са концентрацијом слободног кортизола у крви док концентрација везаног кортизола млека не показује тако висок степен корелације са концентрацијом везаног кортизола у крви. Методологија одређивања концентрација како слобоног тако и везаног кортизола у млеку крава је успостављена и потврђена у нашим резултатима због чега је оправдано препоручити млеко као приоритетни биолошки
материјал за одређивање кортизола као биомаркера акутног стреса код крава.
Додатно, наши резултати указују да је након екстракције кортизола најбоље
применити RIA (eng. radioimmunoassay) методу с обзиром на ниске
концентрације кортизола у млеку током каснијих фаза лактације које
захтевају високу осетљивост методе да би били детектовани., Cortisol is present in cows’ milk and originated from blood in which its
concentration increase due to acute stress. As cows do not always show clear signs
of dicomfort, reliable diagnostic biomarker could be used to provide information
regarding cows’ stress. One of the most relaible biomarker is blood cortisol
concentration. However, blood sampling usually provoke stress, and therefore
biomarkers that originated from biological fluids that might be sampling without
stress would be more valiable for stress diagnostic. Milk can be viewed as the
sampling site of first choice, since it could be measured without manipulation of
animals, hence it is completely compatible with animal welfare recomendations.
Milk cortisol concentration is lower than in blood and is 4% of blood
concentration since only free form transfer from blood to milk and mammary cells
have high-affinity receptors that binds hormone during its transfer from blood to
milk. There is corticoid binding protein in milk that originates from blood and that
bind some of cortisol in milk. Its abundance in milk is different in different stages
of lactation. Free milk cortisol concentration is highly positively correlated with
free blood cortisol concentration, while bound milk cortisol concentration is not
highly positively correlated with bound blood cortisol concentration.
Methodology of determination of both free and bound cortisol in cows’ milk is established and confirmed in our results and thus it is justified to recomend milk
and biological material of choice for deterining cortisol as acute stress biomarker
in cows. Additionally, our results indicate that it is best to use RIA
(radioimmunoassay) method, after extraction of cortisol, as low concentrations of
milk cortisol during later phases of lactation need high sensitive method in order
to be detected.",
journal = "26th Annual Counselling of Doctors of Veterinary Medicine of Republic of Srpska (Bosnia and Hercegovina)",
title = "Kortizol mleka kao indikator stresa kod krava, Milk cortisol as stress indicator in cows",
pages = "141-144",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2276"
}

Knežević, D., Nedić, S., Jovanović, L., Bošnjaković, D., Golić, B., Kasagić, D., Kirovski, D.,& Sladojević, Ž.. (2021). Kortizol mleka kao indikator stresa kod krava. in 26th Annual Counselling of Doctors of Veterinary Medicine of Republic of Srpska (Bosnia and Hercegovina), 141-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2276

Knežević D, Nedić S, Jovanović L, Bošnjaković D, Golić B, Kasagić D, Kirovski D, Sladojević Ž. Kortizol mleka kao indikator stresa kod krava. in 26th Annual Counselling of Doctors of Veterinary Medicine of Republic of Srpska (Bosnia and Hercegovina). 2021;:141-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2276 .

Knežević, Dragan, Nedić, Sreten, Jovanović, Ljubomir, Bošnjaković, Dušan, Golić, Bojan, Kasagić, Dragan, Kirovski, Danijela, Sladojević, Željko, "Kortizol mleka kao indikator stresa kod krava" in 26th Annual Counselling of Doctors of Veterinary Medicine of Republic of Srpska (Bosnia and Hercegovina) (2021):141-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2276 .

TY  - JOUR
AU  - Dautović, Živomir
AU  - Knežević, Dragan L.
AU  - Zdravković, Danilo
AU  - Katić, Sofija
PY  - 2002
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/1920
AB  - Buve kao hematofagne artropode učestvuju u prenošenju nekih bolesti, kao što su bubonska kuga, mišiji tifus, pegavi tifus, zatim tularemije ili mogu da budu prelazni domaćin pojedinih vrsta cestoda za pse i mačke. Zavisno od vrste domaćina na kojem buve perzistiraju i staništa, preduzimaju se određene mere njihove kontrole, koje mogu da budu sanitarno-higijenske, individualne i tretman staništa. Sanitarno-higijenske mere se uglavnom sastoje u redovnom čišćenju. Individualna zaštita podrazumevaprimenu insekticidnih sredstavaza reimpregnaciju odeće, zaprašivanjeodeće i upotrebu repelentnihpreparata. Tretman staništa se obavlja primenom insekticida iz grupe organofosfata, metil-karbamata, piretroida i organohlornih jedinjenja, uređajima za raspršivanje i zaprašivanje. Osim navedenihjedinjenja za suzbijanje buva koriste se i preparati na bazi imidakloprida, fipronila i inhibitora rasta (IGRs)i razvoja (IDIs) insekata. Kod kućnih ljubimaca kontrola buva se sprovodi merama individualne zaštite i tretmanom staništa.
AB  - Fleas as hemeatophagous arthropodes take part in the spreading of certain diseases such as bubonic plague, murine typhus, tick-borne typhus, tularaemia, or can be transitory hosts for certain species of cestodes for dogs and cats. Depending on the type of host on which fleas persist and the habitat, measures that can be taken to control them can be only sanitary-hygiene, individual, or treatment of the habitat. Sanitary-hygiene measures mostly consist of regular cleaning. Individual protection implies the use of insecticides for re-impregnating clothing, spraying clothing and the use of repellents. Treatment of habitats comprises the use of insecticides of the group of organophosphates, metyl-carbamates, pyrethroids and organo-chlorine compounds, instruments for dusting and spraying. In addition to these compounds, preparations based on imidaclopride, fipronyl and inhibitors of insect growth (IGRs) and development (IDIs) are also used.Flea control in household pets is implemented using measures of individual protection and treatment of their habitats.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Beograd, Srbija
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Fleas and flea control
T1  - Buve i kontrola buva
VL  - 56
IS  - 3-4
SP  - 177
EP  - 186
DO  - 10.2298/VETGL0204177D
ER  - 

@article{
author = "Dautović, Živomir and Knežević, Dragan L. and Zdravković, Danilo and Katić, Sofija",
year = "2002",
abstract = "Buve kao hematofagne artropode učestvuju u prenošenju nekih bolesti, kao što su bubonska kuga, mišiji tifus, pegavi tifus, zatim tularemije ili mogu da budu prelazni domaćin pojedinih vrsta cestoda za pse i mačke. Zavisno od vrste domaćina na kojem buve perzistiraju i staništa, preduzimaju se određene mere njihove kontrole, koje mogu da budu sanitarno-higijenske, individualne i tretman staništa. Sanitarno-higijenske mere se uglavnom sastoje u redovnom čišćenju. Individualna zaštita podrazumevaprimenu insekticidnih sredstavaza reimpregnaciju odeće, zaprašivanjeodeće i upotrebu repelentnihpreparata. Tretman staništa se obavlja primenom insekticida iz grupe organofosfata, metil-karbamata, piretroida i organohlornih jedinjenja, uređajima za raspršivanje i zaprašivanje. Osim navedenihjedinjenja za suzbijanje buva koriste se i preparati na bazi imidakloprida, fipronila i inhibitora rasta (IGRs)i razvoja (IDIs) insekata. Kod kućnih ljubimaca kontrola buva se sprovodi merama individualne zaštite i tretmanom staništa., Fleas as hemeatophagous arthropodes take part in the spreading of certain diseases such as bubonic plague, murine typhus, tick-borne typhus, tularaemia, or can be transitory hosts for certain species of cestodes for dogs and cats. Depending on the type of host on which fleas persist and the habitat, measures that can be taken to control them can be only sanitary-hygiene, individual, or treatment of the habitat. Sanitary-hygiene measures mostly consist of regular cleaning. Individual protection implies the use of insecticides for re-impregnating clothing, spraying clothing and the use of repellents. Treatment of habitats comprises the use of insecticides of the group of organophosphates, metyl-carbamates, pyrethroids and organo-chlorine compounds, instruments for dusting and spraying. In addition to these compounds, preparations based on imidaclopride, fipronyl and inhibitors of insect growth (IGRs) and development (IDIs) are also used.Flea control in household pets is implemented using measures of individual protection and treatment of their habitats.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Beograd, Srbija",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Fleas and flea control, Buve i kontrola buva",
volume = "56",
number = "3-4",
pages = "177-186",
doi = "10.2298/VETGL0204177D"
}

Dautović, Ž., Knežević, D. L., Zdravković, D.,& Katić, S.. (2002). Fleas and flea control. in Veterinarski Glasnik
Fakultet veterinarske medicine, Beograd, Srbija., 56(3-4), 177-186.
https://doi.org/10.2298/VETGL0204177D

Dautović Ž, Knežević DL, Zdravković D, Katić S. Fleas and flea control. in Veterinarski Glasnik. 2002;56(3-4):177-186.
doi:10.2298/VETGL0204177D .

Dautović, Živomir, Knežević, Dragan L., Zdravković, Danilo, Katić, Sofija, "Fleas and flea control" in Veterinarski Glasnik, 56, no. 3-4 (2002):177-186,
https://doi.org/10.2298/VETGL0204177D . .