TY  - GEN
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Prokić, Bogomir Bolka
PY  - 2017
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2735
AB  - Слепо куче (Spalax leucodon) припада реду глодара. Животиња је слепа. Усни отвор је мали, а из њега вире два краћа горња и два веома развијена доња секутића. Врат са јако добро развијеном мускулатуром се наставља без сужења у грудни кош. Трбушни зид је танак. Циљ рада је да се обради део кардиоваскуларног система. Испитивања су вршена на 6 слепих кучића, оба пола, телесне масе 180-240 грама. После искрварења животиња, у трбушну аорту је убризган желатин обојен сликарском темпером.
	A. circumflexa ilium profunda је паран крвни суд. Aа. circumflexaе ilium profundaе се одвајају од завршног дела трбушне аорте (Aorta abdominalis), а понекад и од заједничких илијачних артерија (Aa. iliacae communes). Пробијају се кроз слабинске и трбушне мишиће, дајући огранке за њих, Lnn. subiliaci, кожу и пружају се до коленог набора. Код женских животиња доводе крв у каудални део млечне жлезде. На основу нашег испитивања може се закључити да се код слепог кучета A. circumflexa ilium profunda dextra et sinistra одвајају од завршног дела трбушне аорте или од Aa. iliacae communes, за разлику од текунице, код које излазе из латералног зида трбушне аорте, у истој висини или на различитим растојањима једна од друге у пределу 6. слабинског пршљена.
AB  - Mole rat (Spalax leucodon) belongs to the order of rodents. The animal is blind. The mouth opening is small, and it feeds from two shorter upper and two lower incisors very developed. Neck with a very well developed musculature continues without constriction in the chest. The abdominal wall is thin.
The aim of this study was to examine a part of the cardiovascular system. The investigations were perfomed on six mole rats of both sexes, body weight 180-240 g. After bleeding the animals, the abdominal aorta was injected with gelatin stained tempera painting.
The deep circumflex iliac artery (A. circumflex ilium profunda) represent paired blood 
vessel. This paired vessel arises from the terminal part of the abdominal aorta (Aorta abdominalis), but it may arises from the common iliac arteries (Aa. iliacae communes). On its course to the kneefold the deep circumflex iliac artery perforates the lumbar and abdominal muscles, and sends branches for these muscles, subiliac lymph nodes and skin. In female animals it supplies the caudal part of the mammary gland.
	According to the results of this study it can be concluded that A. circumflex ilium profunda dextra et sinistra in the mole rat arise from the terminal part of Aorta abdominalis or from Aa. iliacae communes but in the ground squirrel they arise from the lateral walls of the abdominal aorta, at the same height or at different distances from one another at the level of sixth lumbar vertebra.
PB  - Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske
T2  - 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017
T1  - A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon)
T1  - A. circumflexa ilium profunda in the mole rat (Spalax leucodon)
SP  - 127
EP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735
ER  - 

@misc{
author = "Nešić, Ivana and Blagojević, Miloš and Božičković, Ivana and Zorić, Zoran and Prokić, Bogomir Bolka",
year = "2017",
abstract = "Слепо куче (Spalax leucodon) припада реду глодара. Животиња је слепа. Усни отвор је мали, а из њега вире два краћа горња и два веома развијена доња секутића. Врат са јако добро развијеном мускулатуром се наставља без сужења у грудни кош. Трбушни зид је танак. Циљ рада је да се обради део кардиоваскуларног система. Испитивања су вршена на 6 слепих кучића, оба пола, телесне масе 180-240 грама. После искрварења животиња, у трбушну аорту је убризган желатин обојен сликарском темпером.
	A. circumflexa ilium profunda је паран крвни суд. Aа. circumflexaе ilium profundaе се одвајају од завршног дела трбушне аорте (Aorta abdominalis), а понекад и од заједничких илијачних артерија (Aa. iliacae communes). Пробијају се кроз слабинске и трбушне мишиће, дајући огранке за њих, Lnn. subiliaci, кожу и пружају се до коленог набора. Код женских животиња доводе крв у каудални део млечне жлезде. На основу нашег испитивања може се закључити да се код слепог кучета A. circumflexa ilium profunda dextra et sinistra одвајају од завршног дела трбушне аорте или од Aa. iliacae communes, за разлику од текунице, код које излазе из латералног зида трбушне аорте, у истој висини или на различитим растојањима једна од друге у пределу 6. слабинског пршљена., Mole rat (Spalax leucodon) belongs to the order of rodents. The animal is blind. The mouth opening is small, and it feeds from two shorter upper and two lower incisors very developed. Neck with a very well developed musculature continues without constriction in the chest. The abdominal wall is thin.
The aim of this study was to examine a part of the cardiovascular system. The investigations were perfomed on six mole rats of both sexes, body weight 180-240 g. After bleeding the animals, the abdominal aorta was injected with gelatin stained tempera painting.
The deep circumflex iliac artery (A. circumflex ilium profunda) represent paired blood 
vessel. This paired vessel arises from the terminal part of the abdominal aorta (Aorta abdominalis), but it may arises from the common iliac arteries (Aa. iliacae communes). On its course to the kneefold the deep circumflex iliac artery perforates the lumbar and abdominal muscles, and sends branches for these muscles, subiliac lymph nodes and skin. In female animals it supplies the caudal part of the mammary gland.
	According to the results of this study it can be concluded that A. circumflex ilium profunda dextra et sinistra in the mole rat arise from the terminal part of Aorta abdominalis or from Aa. iliacae communes but in the ground squirrel they arise from the lateral walls of the abdominal aorta, at the same height or at different distances from one another at the level of sixth lumbar vertebra.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske",
journal = "22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017",
title = "A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon), A. circumflexa ilium profunda in the mole rat (Spalax leucodon)",
pages = "127-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735"
}

Nešić, I., Blagojević, M., Božičković, I., Zorić, Z.,& Prokić, B. B.. (2017). A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon). in 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017
Banja Luka : Veterinarska Komora Republike Srpske i Društvo Veterinara Republike Srpske., 127-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735

Nešić I, Blagojević M, Božičković I, Zorić Z, Prokić BB. A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon). in 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017. 2017;:127-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735 .

Nešić, Ivana, Blagojević, Miloš, Božičković, Ivana, Zorić, Zoran, Prokić, Bogomir Bolka, "A. circumflexa ilium profunda kod slepog kučeta  (Spalax leucodon)" in 22. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna I hercegovina), Teslić, 7-10. jun 2017 (2017):127-128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2735 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Vitorović, Duško
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Božičković, Ivana
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Blagojević, Zdenka
PY  - 2016
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3267
AB  - Tekunica je jedini predstavnik svoga roda kod nas. Kao ekperimentalna životinja koristi se u mikrobiologiji, parazitologiji, farmakologiji i imunologiji. Cilj rada je bio da obradimo deo kardiovaskularnog sistema kod tekunice i na taj način doprinesemo boljem poznavanju građe tela ove životinje i damo doprinos komparativnoj anatomiji.
	Ispitivanja su izvršena na 6 tekunica, oba pola, telesne mase 200-300 grama. Posle iskrvarenja životinja u V. azygos dextra ubrizgana je kontrastna masa, želatin-tuš. Injicirani krvni sudovi zadnjih ekstremiteta su prosvetljavani metodom po Spalteholz-u za vizuelizaciju krvnih sudova u ekstremitetima eksperimentalnih životinja. Analiza preparata je vršena pod stereo mikroskopom.
	Završne grane kaudalne šuplje vene (V. cava caudalis) su V. iliaca communis dextra et sinistra. Svaka od njih se deli na dve grane: V. iliaca externa i V. iliaca interna. V. iliaca interna je druga završna grana od V. iliaca communis dextra et sinistra. U toku pružanja od V. iliaca interna se odvajaju: V. circumflexa femoris lateralis, V. glutea cranialis i V. glutea caudalis. Pošto se od V. iliaca interna odvoji V. glutea caudalis, ona se nastavlja u V. pudenda interna. 
	Na osnovu našeg ispitivanja došli smo do zaključka da kod muških životinja V. pudenda interna prelazi u V. dorsalis penis caudalis a kod ženskih životinja u luku povija prema vagini.
PB  - Beograd: Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016
T1  - V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus)
SP  - 231
EP  - 231
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Vitorović, Duško and Zorić, Zoran and Božičković, Ivana and Nešić, Ivana and Đorđević, Milena and Blagojević, Zdenka",
year = "2016",
abstract = "Tekunica je jedini predstavnik svoga roda kod nas. Kao ekperimentalna životinja koristi se u mikrobiologiji, parazitologiji, farmakologiji i imunologiji. Cilj rada je bio da obradimo deo kardiovaskularnog sistema kod tekunice i na taj način doprinesemo boljem poznavanju građe tela ove životinje i damo doprinos komparativnoj anatomiji.
	Ispitivanja su izvršena na 6 tekunica, oba pola, telesne mase 200-300 grama. Posle iskrvarenja životinja u V. azygos dextra ubrizgana je kontrastna masa, želatin-tuš. Injicirani krvni sudovi zadnjih ekstremiteta su prosvetljavani metodom po Spalteholz-u za vizuelizaciju krvnih sudova u ekstremitetima eksperimentalnih životinja. Analiza preparata je vršena pod stereo mikroskopom.
	Završne grane kaudalne šuplje vene (V. cava caudalis) su V. iliaca communis dextra et sinistra. Svaka od njih se deli na dve grane: V. iliaca externa i V. iliaca interna. V. iliaca interna je druga završna grana od V. iliaca communis dextra et sinistra. U toku pružanja od V. iliaca interna se odvajaju: V. circumflexa femoris lateralis, V. glutea cranialis i V. glutea caudalis. Pošto se od V. iliaca interna odvoji V. glutea caudalis, ona se nastavlja u V. pudenda interna. 
	Na osnovu našeg ispitivanja došli smo do zaključka da kod muških životinja V. pudenda interna prelazi u V. dorsalis penis caudalis a kod ženskih životinja u luku povija prema vagini.",
publisher = "Beograd: Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016",
title = "V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus)",
pages = "231-231",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267"
}

Blagojević, M., Vitorović, D., Zorić, Z., Božičković, I., Nešić, I., Đorđević, M.,& Blagojević, Z.. (2016). V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus). in 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016
Beograd: Srpsko veterinarsko društvo., 231-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267

Blagojević M, Vitorović D, Zorić Z, Božičković I, Nešić I, Đorđević M, Blagojević Z. V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus). in 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016. 2016;:231-231.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267 .

Blagojević, Miloš, Vitorović, Duško, Zorić, Zoran, Božičković, Ivana, Nešić, Ivana, Đorđević, Milena, Blagojević, Zdenka, "V. iliaca interna kod tekunice (Citellus citellus)" in 27. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 8 - 11. septembar, 2016 (2016):231-231,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3267 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Đorđević, Milena
AU  - Jović, Slavoljub
PY  - 2014
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2696
AB  - У научно-истраживачким лабораторијама постоји интересовање за проучавање кардиоваскуларног система код експерименталних животиња. У овом раду смо приказали лук аорте (Arcus aortae) код малог зеленог мајмуна (Cercopithecus aethiops sabeus), текунице (Citellus citellus), кунића (Oryctolagus cuniculus), слепог кучета (Spalax leucodon) и пацова (Rattus norvegicus). То је био један од главних разлога да обрадимо лук аорте код наведених експерименталних животиња и на тај начин допринесемо бољем познавању грађе тела ових животиња и дамо допринос компаративној анатомији.
За добијање лука аорте, односно препарата са артеријском васкуларизацијом после искрвављења животиња, у грудну аорту су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером или минијумом. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
Из лука аорте код малог зеленог мајмуна (Cercopithecus aethiops sabeus), текунице (Citellus citellus), и кунића (Oryctolagus cuniculus) излазе два крвна суда : Truncus brachiocephalicus и A. subclavia sinistra. Од Truncus brachiocephalicus-а код малог зеленог мајмуна и текунице одваја се A. carotis communis sinistra и заједничко стабло за A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra.
Код кунића (Oryctolagus cuniculus) гране од Truncus brachiocephalicus-а су A. carotis communis sinistra, A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra.
Из лука аорте код слепог кучета (Spalax leucodon) и пацова (Rattus norvegicus) излазе Truncus brachiocephalicus, A. carotis communis sinistra и A. subclavia sinistra. Од Truncus brachiocephalicus-а се одваја A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra.
На основу нашег испитивања може се закључити да код малог зеленог мајмуна, текунице, кунића, а од домаћих животиња код свиње и пса из лука аорте излазе два крвна суда, и то Truncus brachiocephalicus и A. subclavia sinistra. Такође, постоји сличност у даљем одвајању крвних судова из Truncus brachiocephalicus код малог зеленог мајмуна и текунице.
AB  - In the research laboratory there is interest in the study of the cardiovascular system in experimental animals . In this paper, we present the aortic arch ( Arcus aortae ) in a small green monkey ( Cercopithecus aethiops sabeus ) , ground squirrel ( Citellus citellus ) , rabbit ( Oryctolagus cuniculus ) , blind dogs ( Spalax leucodon ) and rats ( Rattus norvegicus ) . It was one of the main reasons to process the aortic arch in the given experimental animals and thus contribute to a better knowledge of the structure of the body of the animal and contribute to comparative anatomy.
From the aortic arch in a small green monkey (Cercopithecus aethiops sabeus), ground squirrel (Citellus citellus), and rabbits (Oryctolagus cuniculus) out of two blood vessels: Truncus brachiocephalicus and A. subclavia sinistra. From truncus brachiocephalicus a little green in the ground squirrel monkeys and separated A. communis sinistra carotid artery and the common carotid artery tree for A. communis and A. dextra subclavia dextra.
In rabbits (Oryctolagus cuniculus) branches of the truncus brachiocephalicus's are A. communis sinistra carotid artery, carotid A. communis and A. dextra subclavia dextra. 
From the aortic arch with blind dogs (Spalax leucodon) and rats (Rattus norvegicus) out truncus brachiocephalicus, A. communis sinistra carotid and subclavian artery A. sinistra. From truncus brachiocephalicus a separates A. carotid communis dextra and A. subclavia dextra.
Based on our study we can conclude that in a small green monkey, ground squirrel, rabbit, and of domesticated animals in the pig and dog from the aortic arch out two blood vessels, and truncus brachiocephalicus and A. subclavia sinistra. Also, there is a similarity in the further separation of the blood vessels of the truncus brachiocephalicus in small green monkeys and ground squirrel.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 19. Godišnje Savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, Teslić, 11-14. jun 2014.
T1  - Luk aorte kod nekih eksperimentalnih životinja
T1  - Aortic arch in some experimental animals
SP  - 71
EP  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2696
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana and Zorić, Zoran and Đorđević, Milena and Jović, Slavoljub",
year = "2014",
abstract = "У научно-истраживачким лабораторијама постоји интересовање за проучавање кардиоваскуларног система код експерименталних животиња. У овом раду смо приказали лук аорте (Arcus aortae) код малог зеленог мајмуна (Cercopithecus aethiops sabeus), текунице (Citellus citellus), кунића (Oryctolagus cuniculus), слепог кучета (Spalax leucodon) и пацова (Rattus norvegicus). То је био један од главних разлога да обрадимо лук аорте код наведених експерименталних животиња и на тај начин допринесемо бољем познавању грађе тела ових животиња и дамо допринос компаративној анатомији.
За добијање лука аорте, односно препарата са артеријском васкуларизацијом после искрвављења животиња, у грудну аорту су убризгане различите контрастне масе. Најчешће употребљавана контрастна маса био је желатин обојен сликарском темпером или минијумом. После ињицирања, крвни судови су препарисани и фотографисани.
Из лука аорте код малог зеленог мајмуна (Cercopithecus aethiops sabeus), текунице (Citellus citellus), и кунића (Oryctolagus cuniculus) излазе два крвна суда : Truncus brachiocephalicus и A. subclavia sinistra. Од Truncus brachiocephalicus-а код малог зеленог мајмуна и текунице одваја се A. carotis communis sinistra и заједничко стабло за A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra.
Код кунића (Oryctolagus cuniculus) гране од Truncus brachiocephalicus-а су A. carotis communis sinistra, A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra.
Из лука аорте код слепог кучета (Spalax leucodon) и пацова (Rattus norvegicus) излазе Truncus brachiocephalicus, A. carotis communis sinistra и A. subclavia sinistra. Од Truncus brachiocephalicus-а се одваја A. carotis communis dextra и A. subclavia dextra.
На основу нашег испитивања може се закључити да код малог зеленог мајмуна, текунице, кунића, а од домаћих животиња код свиње и пса из лука аорте излазе два крвна суда, и то Truncus brachiocephalicus и A. subclavia sinistra. Такође, постоји сличност у даљем одвајању крвних судова из Truncus brachiocephalicus код малог зеленог мајмуна и текунице., In the research laboratory there is interest in the study of the cardiovascular system in experimental animals . In this paper, we present the aortic arch ( Arcus aortae ) in a small green monkey ( Cercopithecus aethiops sabeus ) , ground squirrel ( Citellus citellus ) , rabbit ( Oryctolagus cuniculus ) , blind dogs ( Spalax leucodon ) and rats ( Rattus norvegicus ) . It was one of the main reasons to process the aortic arch in the given experimental animals and thus contribute to a better knowledge of the structure of the body of the animal and contribute to comparative anatomy.
From the aortic arch in a small green monkey (Cercopithecus aethiops sabeus), ground squirrel (Citellus citellus), and rabbits (Oryctolagus cuniculus) out of two blood vessels: Truncus brachiocephalicus and A. subclavia sinistra. From truncus brachiocephalicus a little green in the ground squirrel monkeys and separated A. communis sinistra carotid artery and the common carotid artery tree for A. communis and A. dextra subclavia dextra.
In rabbits (Oryctolagus cuniculus) branches of the truncus brachiocephalicus's are A. communis sinistra carotid artery, carotid A. communis and A. dextra subclavia dextra. 
From the aortic arch with blind dogs (Spalax leucodon) and rats (Rattus norvegicus) out truncus brachiocephalicus, A. communis sinistra carotid and subclavian artery A. sinistra. From truncus brachiocephalicus a separates A. carotid communis dextra and A. subclavia dextra.
Based on our study we can conclude that in a small green monkey, ground squirrel, rabbit, and of domesticated animals in the pig and dog from the aortic arch out two blood vessels, and truncus brachiocephalicus and A. subclavia sinistra. Also, there is a similarity in the further separation of the blood vessels of the truncus brachiocephalicus in small green monkeys and ground squirrel.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "19. Godišnje Savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, Teslić, 11-14. jun 2014.",
title = "Luk aorte kod nekih eksperimentalnih životinja, Aortic arch in some experimental animals",
pages = "71-72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2696"
}

Blagojević, M., Nešić, I., Zorić, Z., Đorđević, M.,& Jović, S.. (2014). Luk aorte kod nekih eksperimentalnih životinja. in 19. Godišnje Savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, Teslić, 11-14. jun 2014.
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 71-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2696

Blagojević M, Nešić I, Zorić Z, Đorđević M, Jović S. Luk aorte kod nekih eksperimentalnih životinja. in 19. Godišnje Savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, Teslić, 11-14. jun 2014.. 2014;:71-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2696 .

Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, Zorić, Zoran, Đorđević, Milena, Jović, Slavoljub, "Luk aorte kod nekih eksperimentalnih životinja" in 19. Godišnje Savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske/BIH, Teslić, 11-14. jun 2014. (2014):71-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2696 .

TY  - CONF
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Drekić, Dmitar
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2009
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3186
AB  - Humani horiogonadotropin (hCG) pripada familiji glikoproteinskih hormona, molekularne mase 38 kD /Mr/. S obzirom na to da su naša ranija proučavanja pokazala da su neuroni oba filogenetska dela amigdale (AMY), corticomedialis (CM) i basolateralis (BL), osetljivi na egzogeno uneti hCG, u sadašnjem istraživanju, primenom morfometrijskih analiza, želeli smo da utvrdimo da li i kako hCG deluje na neurone medijalnog amigdaloidnog nukleusa (NM AMY). Ženke pacova tretirane su jednom dozom 5 IU hCG, višekratno, u vreme polne zrelosti, od 46. do 68. dana života, a žrtvovane su u etarskoj narkozi 69. dana starosti. Mozak je izolovan, fiksiran u Bouin soluciji i ukalupljen u parafin. Preparati su serijski sečeni sa debljinom reza od 5 µm i obojeni H&E, po Bodianu i Biaschowskom. Morfometrijskom analizom, uz upotrebu Waibel-ovog mnogonamenskog testnog sistema, ispitivan je volumen jedara neurona (V) NM AMY i broj neurona na jedinicu površine (NA). Statistička značajnost je određivana primenom Studentovog t-testa. Morfometrijska analiza volumena jedara neurona (V) NM AMY kontrolne grupe ženki pacova žrtvovanih 69. dana starosti pokazala je da volumen (V) iznosi 500,51 (µm3), a broj neurona na jedinicu površine (NA) 1095,5 (mm2). Kod ženki pacova koje su višekratno tretirane sa 5 IU hCG u periodu od 46. do 68. dana starosti, volumen jedara neurona iznosi 637,79 (µm3), a broj neurona na jedinicu površine (NA) 641,2 (mm2). Statističkom analizom ustanovili smo da postoji povećanje volumena jedara neurona NM AMY tretiranih ženki pacova (p<0.01) i statističko smanjenje broja neurona (NA) na jedinicu površine (p<0.01). Analiza rezultata ženki pacova višekratno tretiranih sa hCG, koje su žrtvovane 69. dana života, u polno zrelom periodu, pokazala je da hCG ispoljava efekat povećanja volumena jedara neurona (V) i smanjenja broja neurona na jedinicu površine (NA).
AB  - Human chorionic gonadotropin (hCG) belongs to family of glycoprotein hormones with molecular mass of 38kD /Mr/. Considering that our earlier investigation showed that the neurons of both phylogenetical amygdala (AMY) parts, AMY corticomedialis and AMY basolateralis were sensitive of exogenous hCG, in the present investigation using morphometric analysis, we wanted to establish if and how, hCG is acting on neurons of medial amygdaloid nucleus. The female rats were treated with single dose of 5 IU hCG repeatedly from 46. to 68. day, in their mature period of life, and sacrificed in ether narcosis on the 69. day of life. The brains were isolated, fixed in Bouin solution and formed into paraffin. The preparations, 5 µm serial cutted, were stained with H&E, and method according to Bodian and Biaschowsky. Using morphometric analyses, with the Weibel multipurpose test system, we investigate the volume of neuronal nuclei /V/ NM AMY and the number of neurons (NA) per square unit (mm2). Statistical significance was tested with Student’s T-test. In the control female rats group (sacrificed on the 69. day of life), the morphometric analysis of V NM AMY showed that the V was 500,51 µm3 and the number of neurons (NA) 1009,5 mm2. In treated female rats group (repeatedly treated with 5 IU hCG from 46. to 68. day of life), the volume of neuronal nuclei was 637,79 µm3 and the number of neurons (NA) per square unit was 641,2 mm2. With statistical analysis in treated female rats we establish the increase in volume of neuronal nuclei of NM AMY (p<0.01) and statistical decrease (p<0.01) in number of neurons (NA). Analyzing the results of female rats repeatedly treated with hCG and sacrificed on 69. day of life (mature rats) showed, that hCG demonstrates the increase in volume neuronal nuclei /V/ and decrease in number of neurons (NA) per square unit.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 14. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Jahorina, 3 – 6. jun, 2009
T1  - Uticaj humanog horiogonadotropina na neurone nukleusa medijalisa amigdale kod ženki pacova višekratno tretiranih u vreme polne zrelosti
T1  - Influence of human chorionic gonadotropin (hcg) on the neurons of nucleus medialis of rat amygdala repetedly treated in mature period of life
SP  - 179
EP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3186
ER  - 

@conference{
author = "Zorić, Zoran and Drekić, Dmitar and Blagojević, Miloš and Nešić, Ivana",
year = "2009",
abstract = "Humani horiogonadotropin (hCG) pripada familiji glikoproteinskih hormona, molekularne mase 38 kD /Mr/. S obzirom na to da su naša ranija proučavanja pokazala da su neuroni oba filogenetska dela amigdale (AMY), corticomedialis (CM) i basolateralis (BL), osetljivi na egzogeno uneti hCG, u sadašnjem istraživanju, primenom morfometrijskih analiza, želeli smo da utvrdimo da li i kako hCG deluje na neurone medijalnog amigdaloidnog nukleusa (NM AMY). Ženke pacova tretirane su jednom dozom 5 IU hCG, višekratno, u vreme polne zrelosti, od 46. do 68. dana života, a žrtvovane su u etarskoj narkozi 69. dana starosti. Mozak je izolovan, fiksiran u Bouin soluciji i ukalupljen u parafin. Preparati su serijski sečeni sa debljinom reza od 5 µm i obojeni H&E, po Bodianu i Biaschowskom. Morfometrijskom analizom, uz upotrebu Waibel-ovog mnogonamenskog testnog sistema, ispitivan je volumen jedara neurona (V) NM AMY i broj neurona na jedinicu površine (NA). Statistička značajnost je određivana primenom Studentovog t-testa. Morfometrijska analiza volumena jedara neurona (V) NM AMY kontrolne grupe ženki pacova žrtvovanih 69. dana starosti pokazala je da volumen (V) iznosi 500,51 (µm3), a broj neurona na jedinicu površine (NA) 1095,5 (mm2). Kod ženki pacova koje su višekratno tretirane sa 5 IU hCG u periodu od 46. do 68. dana starosti, volumen jedara neurona iznosi 637,79 (µm3), a broj neurona na jedinicu površine (NA) 641,2 (mm2). Statističkom analizom ustanovili smo da postoji povećanje volumena jedara neurona NM AMY tretiranih ženki pacova (p<0.01) i statističko smanjenje broja neurona (NA) na jedinicu površine (p<0.01). Analiza rezultata ženki pacova višekratno tretiranih sa hCG, koje su žrtvovane 69. dana života, u polno zrelom periodu, pokazala je da hCG ispoljava efekat povećanja volumena jedara neurona (V) i smanjenja broja neurona na jedinicu površine (NA)., Human chorionic gonadotropin (hCG) belongs to family of glycoprotein hormones with molecular mass of 38kD /Mr/. Considering that our earlier investigation showed that the neurons of both phylogenetical amygdala (AMY) parts, AMY corticomedialis and AMY basolateralis were sensitive of exogenous hCG, in the present investigation using morphometric analysis, we wanted to establish if and how, hCG is acting on neurons of medial amygdaloid nucleus. The female rats were treated with single dose of 5 IU hCG repeatedly from 46. to 68. day, in their mature period of life, and sacrificed in ether narcosis on the 69. day of life. The brains were isolated, fixed in Bouin solution and formed into paraffin. The preparations, 5 µm serial cutted, were stained with H&E, and method according to Bodian and Biaschowsky. Using morphometric analyses, with the Weibel multipurpose test system, we investigate the volume of neuronal nuclei /V/ NM AMY and the number of neurons (NA) per square unit (mm2). Statistical significance was tested with Student’s T-test. In the control female rats group (sacrificed on the 69. day of life), the morphometric analysis of V NM AMY showed that the V was 500,51 µm3 and the number of neurons (NA) 1009,5 mm2. In treated female rats group (repeatedly treated with 5 IU hCG from 46. to 68. day of life), the volume of neuronal nuclei was 637,79 µm3 and the number of neurons (NA) per square unit was 641,2 mm2. With statistical analysis in treated female rats we establish the increase in volume of neuronal nuclei of NM AMY (p<0.01) and statistical decrease (p<0.01) in number of neurons (NA). Analyzing the results of female rats repeatedly treated with hCG and sacrificed on 69. day of life (mature rats) showed, that hCG demonstrates the increase in volume neuronal nuclei /V/ and decrease in number of neurons (NA) per square unit.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "14. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Jahorina, 3 – 6. jun, 2009",
title = "Uticaj humanog horiogonadotropina na neurone nukleusa medijalisa amigdale kod ženki pacova višekratno tretiranih u vreme polne zrelosti, Influence of human chorionic gonadotropin (hcg) on the neurons of nucleus medialis of rat amygdala repetedly treated in mature period of life",
pages = "179-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3186"
}

Zorić, Z., Drekić, D., Blagojević, M.,& Nešić, I.. (2009). Uticaj humanog horiogonadotropina na neurone nukleusa medijalisa amigdale kod ženki pacova višekratno tretiranih u vreme polne zrelosti. in 14. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Jahorina, 3 – 6. jun, 2009
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske., 179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3186

Zorić Z, Drekić D, Blagojević M, Nešić I. Uticaj humanog horiogonadotropina na neurone nukleusa medijalisa amigdale kod ženki pacova višekratno tretiranih u vreme polne zrelosti. in 14. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Jahorina, 3 – 6. jun, 2009. 2009;:179-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3186 .

Zorić, Zoran, Drekić, Dmitar, Blagojević, Miloš, Nešić, Ivana, "Uticaj humanog horiogonadotropina na neurone nukleusa medijalisa amigdale kod ženki pacova višekratno tretiranih u vreme polne zrelosti" in 14. godišnje savjetovanje veterinara Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) sa međunarodnim učešćem, Jahorina, 3 – 6. jun, 2009 (2009):179-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3186 .

TY  - CONF
AU  - Blagojević, Miloš
AU  - Blagojević, Zdenka
AU  - Drekić, Dmitar
AU  - Nikolić, Zora
AU  - Mrvić, Verica
AU  - Zorić, Zoran
AU  - Nešić, Ivana
PY  - 2006
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3153
AB  - U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardio-vaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 25 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. renalis je paran krvni sud. Počinje iz trbušne aorte 3-4 mm kaudalno od A. mesenterica cranialis. Svaka ide prema bubregu svoje strane. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije nego leva. A. renalis dextra je nešto duža od A. renalis sinistra. Ona ukršta V. cava caudalis na njenoj dorzalnoj strani. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis. 
	Od leve bubrežne arterije, u blizini njene deobe na Ramus dorsalis i Ramus ventralis, odvaja se jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u levu nadbubrežnu žlezdu u njenom kaudalnom kraju.
	Od desne bubrežne arterije, u blizini njenog ulaska u desni bubreg, odvaja se jedna grana za desnu nadbubrežnu žlezdu. Ona se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u desnu nadbubrežnu žlezdu na njenom kaudalnom kraju. Pre njenog ulaska u desnu nadbubrežnu žlezdu od nje se odvaja jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu prema dijafragmi i dovodi krv u dijafragmu (A. phrenica caudalis).
	Kod slepog kučeta A. renalis je paran krvni sud i počinje iz trbušne aorte. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije od leve. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis.
AB  - The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta 3-4 mm caudally from A. mesenterica cranialis. Each of the two renal arteries courses towards kidney at its side. Right renal artery arises slightly more cranially than the left one. A. renalis dextra is also slightly longer than A. renalis sinistra. It crosses V. cava caudalis dorsally. Each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis and then penetrates kidney as mentioned. 
	From A. renalis sinistra, close to its division into Ramus dorsalis and Ramus ventralis, one branch emerges, runs cranially and enters left adrenal gland at its caudal end.
	From A. renalis dextra, close to its enter to right kidney, one branch for right adrenal gland arises. It courses cranially and enters right adrenal gland at its caudal end. Before its enter into right adrenal gland, out of it one branch arises, courses cranially towards diaphragm and supplies the diaphragm with blood (A. phrenica caudalis).
	In molle rat, A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta. A. renalis dextra emerges slightly more cranially from the left one. Before its penetration into kidney each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis.
PB  - Beograd: Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006
T1  - A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon)
T1  - The renal artery in the molle rat (Spalax leucodon)
SP  - 180
EP  - 181
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153
ER  - 

@conference{
author = "Blagojević, Miloš and Blagojević, Zdenka and Drekić, Dmitar and Nikolić, Zora and Mrvić, Verica and Zorić, Zoran and Nešić, Ivana",
year = "2006",
abstract = "U oblasti eksperimentalne humane i veterinarske medicine, kao i u drugim naučnim disciplinama, sve se više pridaje značaj laboratorijskim životinjama. Na njima se mogu pratiti funkcije određenih sistema i njihove farmakodinamske manifestacije, koje nastaju zavisno od vrste, puteva i načina unošenja pojedinih supstanci ili bioloških agenasa u organizam ovih životinja. Jedan od značajnih uslova za ovakva ispitivanja predstavlja potpuno poznavanje anatomske građe organizma ovih životinja. To je bio jedan od glavnih razloga, da obradimo deo kardio-vaskularnog sistema slepog kučeta i na taj način damo prilog boljem poznavanju građe tela ove životinje.
	Za ispitivanje upotrebljeno je 25 slepih kučića. Posle iskrvavljenja životinja, u krvne sudove su ubrizgane različite kontrasne mase, želatin obojen slikarskom temperom ili minijumom. Krvni sudovi su posle toga preparisani i slikani.
	A. renalis je paran krvni sud. Počinje iz trbušne aorte 3-4 mm kaudalno od A. mesenterica cranialis. Svaka ide prema bubregu svoje strane. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije nego leva. A. renalis dextra je nešto duža od A. renalis sinistra. Ona ukršta V. cava caudalis na njenoj dorzalnoj strani. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis. 
	Od leve bubrežne arterije, u blizini njene deobe na Ramus dorsalis i Ramus ventralis, odvaja se jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u levu nadbubrežnu žlezdu u njenom kaudalnom kraju.
	Od desne bubrežne arterije, u blizini njenog ulaska u desni bubreg, odvaja se jedna grana za desnu nadbubrežnu žlezdu. Ona se pruža u kranijalnom pravcu i ulazi u desnu nadbubrežnu žlezdu na njenom kaudalnom kraju. Pre njenog ulaska u desnu nadbubrežnu žlezdu od nje se odvaja jedna grana, koja se pruža u kranijalnom pravcu prema dijafragmi i dovodi krv u dijafragmu (A. phrenica caudalis).
	Kod slepog kučeta A. renalis je paran krvni sud i počinje iz trbušne aorte. Desna bubrežna arterija počinje nešto kranijalnije od leve. Pre ulaska u bubreg svaka bubrežna arterija se deli na Ramus dorsalis i Ramus ventralis., The experimental human and veterinary medicines, as well as other scientific disciplines, are turning more and more to laboratory animals. These are suitable for monitoring the functions of certain systems and their pharmacodynamic manifestations, which occur depending on the species, route and manner of administration of certain substances or biological agents in the organisms of those animals. One of the important prerequisites for such investigations is a thorough knowledge of the anatomic structure of the given organism of such animals. This was one of the main reasons why we undertook to investigate the cardio-vascular system of the molle rat contributing in that way to a better understanding of the body structure of this animal.
	The investigation was performed on 25 molle rats. After bleeding out, various contrast agents were administered, such as gelatin stained with painting tempera or minium. After this the blood vessels were mounted and photographed.
	A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta 3-4 mm caudally from A. mesenterica cranialis. Each of the two renal arteries courses towards kidney at its side. Right renal artery arises slightly more cranially than the left one. A. renalis dextra is also slightly longer than A. renalis sinistra. It crosses V. cava caudalis dorsally. Each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis and then penetrates kidney as mentioned. 
	From A. renalis sinistra, close to its division into Ramus dorsalis and Ramus ventralis, one branch emerges, runs cranially and enters left adrenal gland at its caudal end.
	From A. renalis dextra, close to its enter to right kidney, one branch for right adrenal gland arises. It courses cranially and enters right adrenal gland at its caudal end. Before its enter into right adrenal gland, out of it one branch arises, courses cranially towards diaphragm and supplies the diaphragm with blood (A. phrenica caudalis).
	In molle rat, A. renalis is a paired vessel arising from abdominal aorta. A. renalis dextra emerges slightly more cranially from the left one. Before its penetration into kidney each renal artery divides into Ramus dorsalis and Ramus ventralis.",
publisher = "Beograd: Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006",
title = "A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon), The renal artery in the molle rat (Spalax leucodon)",
pages = "180-181",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153"
}

Blagojević, M., Blagojević, Z., Drekić, D., Nikolić, Z., Mrvić, V., Zorić, Z.,& Nešić, I.. (2006). A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon). in 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006
Beograd: Srpsko veterinarsko društvo., 180-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153

Blagojević M, Blagojević Z, Drekić D, Nikolić Z, Mrvić V, Zorić Z, Nešić I. A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon). in 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006. 2006;:180-181.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153 .

Blagojević, Miloš, Blagojević, Zdenka, Drekić, Dmitar, Nikolić, Zora, Mrvić, Verica, Zorić, Zoran, Nešić, Ivana, "A.	renalis slepog kučeta (Spalax leucodon)" in 18. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 21 - 24. septembar 2006 (2006):180-181,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3153 .