TY  - JOUR
AU  - Milićević, Vesna
AU  - Zurovac Sapundžić, Zorana
AU  - Glišić, Dimitrije
AU  - Kureljušić, Branislav
AU  - Vasković, Nikola
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Mirčeta, Jovan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3793
AB  - The role of wildlife in maintaining infectious diseases in veterinary medicine is often neglected, although the
disease eradication process in domestic animals is continuously affected by the risk of pathogens transmission
from wildlife as a primary source. The main aim of this paper was to estimate the prevalence and distribution of
selected infectious diseases in wild ruminants in Serbia. In total, 259 sera from wild ruminants were tested for
specific antibodies to bluetongue virus, Schmallenberg virus, Bovine viral diarrhea/border disease virus, Capripox
virus, West Nile fever virus, Bovine herpes virus-1, Coxiella burnetii, Brucella spp., and Leptospira spp.
Specific Capripox virus and Leptospira spp. antibodies were not detected in any of the 259 wild ruminant
samples. Although one animal was detected positive for BVDV/BDV specific antibodies, with 99.8% confidence,
the prevalence of BVD within this population could be very low i.e. essentially free from BVD infection. One and
three positive animals were detected for Brucella spp. and Coxiella burnetii antibodies, respectively. Bovine herpes
virus-1 specific antibodies were detected in 20.85% of the samples. The estimated seroprevalence of vector-borne
diseases was 20.5% for Schmallenberg disease, 34.3% for West Nile fever, and 38.6% for Bluetongue.
Considering the reported results, wildlife health status is a result of different factors in complex relation, such
as the presence of disease in domestic animals, disease nature, pathogen characteristics, environmental factors,
presence, and vector competence. Wildlife should be considered not only as a risk but as a source of important
information on disease distribution and its indicators.
PB  - Elsevier
T2  - Research in Veterinary Science
T1  - Cross-sectional serosurvey of selected infectious diseases in wild ruminants in Serbia
VL  - 170
SP  - 105183
DO  - 10.1016/j.rvsc.2024.105183
ER  - 

@article{
author = "Milićević, Vesna and Zurovac Sapundžić, Zorana and Glišić, Dimitrije and Kureljušić, Branislav and Vasković, Nikola and Đorđević, Milutin and Mirčeta, Jovan",
year = "2024",
abstract = "The role of wildlife in maintaining infectious diseases in veterinary medicine is often neglected, although the
disease eradication process in domestic animals is continuously affected by the risk of pathogens transmission
from wildlife as a primary source. The main aim of this paper was to estimate the prevalence and distribution of
selected infectious diseases in wild ruminants in Serbia. In total, 259 sera from wild ruminants were tested for
specific antibodies to bluetongue virus, Schmallenberg virus, Bovine viral diarrhea/border disease virus, Capripox
virus, West Nile fever virus, Bovine herpes virus-1, Coxiella burnetii, Brucella spp., and Leptospira spp.
Specific Capripox virus and Leptospira spp. antibodies were not detected in any of the 259 wild ruminant
samples. Although one animal was detected positive for BVDV/BDV specific antibodies, with 99.8% confidence,
the prevalence of BVD within this population could be very low i.e. essentially free from BVD infection. One and
three positive animals were detected for Brucella spp. and Coxiella burnetii antibodies, respectively. Bovine herpes
virus-1 specific antibodies were detected in 20.85% of the samples. The estimated seroprevalence of vector-borne
diseases was 20.5% for Schmallenberg disease, 34.3% for West Nile fever, and 38.6% for Bluetongue.
Considering the reported results, wildlife health status is a result of different factors in complex relation, such
as the presence of disease in domestic animals, disease nature, pathogen characteristics, environmental factors,
presence, and vector competence. Wildlife should be considered not only as a risk but as a source of important
information on disease distribution and its indicators.",
publisher = "Elsevier",
journal = "Research in Veterinary Science",
title = "Cross-sectional serosurvey of selected infectious diseases in wild ruminants in Serbia",
volume = "170",
pages = "105183",
doi = "10.1016/j.rvsc.2024.105183"
}

Milićević, V., Zurovac Sapundžić, Z., Glišić, D., Kureljušić, B., Vasković, N., Đorđević, M.,& Mirčeta, J.. (2024). Cross-sectional serosurvey of selected infectious diseases in wild ruminants in Serbia. in Research in Veterinary Science
Elsevier., 170, 105183.
https://doi.org/10.1016/j.rvsc.2024.105183

Milićević V, Zurovac Sapundžić Z, Glišić D, Kureljušić B, Vasković N, Đorđević M, Mirčeta J. Cross-sectional serosurvey of selected infectious diseases in wild ruminants in Serbia. in Research in Veterinary Science. 2024;170:105183.
doi:10.1016/j.rvsc.2024.105183 .

Milićević, Vesna, Zurovac Sapundžić, Zorana, Glišić, Dimitrije, Kureljušić, Branislav, Vasković, Nikola, Đorđević, Milutin, Mirčeta, Jovan, "Cross-sectional serosurvey of selected infectious diseases in wild ruminants in Serbia" in Research in Veterinary Science, 170 (2024):105183,
https://doi.org/10.1016/j.rvsc.2024.105183 . .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Maletić, Milan
AU  - Pauković, Dragiša
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Fratrić, Natalija
AU  - Aleksić Radojković, Jelena
AU  - Vučinić, Marijana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3215
AB  - Upotreba parametara reprodukcije kao indikatora dobrobiti životinja ima
ograničenja i zato ove parametre treba posmatrati samo kao indirektne indikatore
dobrobiti. Međutim, reprodukcija može imati direktne negativne efekte na dobrobit
životinja kroz distokiju, abortus, metritis i drugo. Na nivou farme, stopa fertiliteta
naglašava samo biološke performanse stada, ali ne uzima u obzir dobrobit pojedinih
životinja. Dobar reproduktivni učinak ne znači automatski zadovoljavajuću dobrobit
životinja, pošto su domestikacija i ciljani programi uzgoja doveli do davanja prioriteta
visokim produktivnim i reproduktivnim performansama kod većine savremenih vrsta
životinja na farmi. Smanjen reproduktivni učinak na farmama goveda može ukazivati
na prisustvo problema koja se odnose i na dobrobit životinja. U mnogim istraživanjima
je utvrđeno da prenaseljenost, loši higijenski uslovi, toplotni stres i nemogućnost
ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja kao što je ispaša utiču na lučenje
adrenokortikotropnog hormona (ACTH) i kortizola. Neuravnoteženo lučenje ovih
hormona može izazvati poremećaj ciklusa jajnika i i uticati na imunski odgovor
reproduktivnog trakta. Visok rizik od ovih poremećaja može uzrokovati smanjene
performanse reprodukcije kao što je produžen servis period, smanjena stopa začeća i
povećan interval teljenja. Sa druge strane, veštačko osemenjavanje može pružiti
potencijalne prednosti za dobrobit životinja jer ova praksa smanjuje rizik od
prenošenja bolesti i povreda i omogućava odabir specifičnih performansi koje
potomstvo nasleđuje od bika. Nasuprot tome, sposobnost životinja da ispolji
reproduktivno ponašanje kao što je ekspresija estrusa, aspekt koji može da doprinese dobrobiti životinja, često je ograničen na komercijalnim farmama koje je posebno
evidentno u vezanom sistemu gajenja goveda.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda
SP  - 78
EP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Maletić, Milan and Pauković, Dragiša and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Fratrić, Natalija and Aleksić Radojković, Jelena and Vučinić, Marijana",
year = "2023",
abstract = "Upotreba parametara reprodukcije kao indikatora dobrobiti životinja ima
ograničenja i zato ove parametre treba posmatrati samo kao indirektne indikatore
dobrobiti. Međutim, reprodukcija može imati direktne negativne efekte na dobrobit
životinja kroz distokiju, abortus, metritis i drugo. Na nivou farme, stopa fertiliteta
naglašava samo biološke performanse stada, ali ne uzima u obzir dobrobit pojedinih
životinja. Dobar reproduktivni učinak ne znači automatski zadovoljavajuću dobrobit
životinja, pošto su domestikacija i ciljani programi uzgoja doveli do davanja prioriteta
visokim produktivnim i reproduktivnim performansama kod većine savremenih vrsta
životinja na farmi. Smanjen reproduktivni učinak na farmama goveda može ukazivati
na prisustvo problema koja se odnose i na dobrobit životinja. U mnogim istraživanjima
je utvrđeno da prenaseljenost, loši higijenski uslovi, toplotni stres i nemogućnost
ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja kao što je ispaša utiču na lučenje
adrenokortikotropnog hormona (ACTH) i kortizola. Neuravnoteženo lučenje ovih
hormona može izazvati poremećaj ciklusa jajnika i i uticati na imunski odgovor
reproduktivnog trakta. Visok rizik od ovih poremećaja može uzrokovati smanjene
performanse reprodukcije kao što je produžen servis period, smanjena stopa začeća i
povećan interval teljenja. Sa druge strane, veštačko osemenjavanje može pružiti
potencijalne prednosti za dobrobit životinja jer ova praksa smanjuje rizik od
prenošenja bolesti i povreda i omogućava odabir specifičnih performansi koje
potomstvo nasleđuje od bika. Nasuprot tome, sposobnost životinja da ispolji
reproduktivno ponašanje kao što je ekspresija estrusa, aspekt koji može da doprinese dobrobiti životinja, često je ograničen na komercijalnim farmama koje je posebno
evidentno u vezanom sistemu gajenja goveda.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda",
pages = "78-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215"
}

Nenadović, K., Maletić, M., Pauković, D., Đorđević, M., Janković, L., Fratrić, N., Aleksić Radojković, J.,& Vučinić, M.. (2023). Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 78-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215

Nenadović K, Maletić M, Pauković D, Đorđević M, Janković L, Fratrić N, Aleksić Radojković J, Vučinić M. Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:78-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215 .

Nenadović, Katarina, Maletić, Milan, Pauković, Dragiša, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Fratrić, Natalija, Aleksić Radojković, Jelena, Vučinić, Marijana, "Odnos između dobrobiti životinja i reprodukcije goveda" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):78-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3215 .

TY  - CONF
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Glišić, Milica
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2952
AB  - Pretpostavlja se da je čovek počeo da ostvaruje bliski kontakt sa glodarima od ranog neolita, kada je počeo da skladišti hranu. Od tog trenutka, pa sve do danas, ljudi pokušavaju na različite načine da regulišu brojnost štetnih glodara. Preventivnim merama se sprečava naseljavanje glodara u objekte za smeštaj životinja, ljudi i hrane. Kada glodari nasele neki objekat postoji niz metoda kojima se reguliše njihova brojnost, a te metode se dele na: mehaničke, fizičke, biološke, genetičke i hemijske metode. Upotreba hemijskih metoda, tj. antikoagulantnih rodenticida u praksi je poznata poslednjih sto godina i predstavlja uobičajenu praksu regulacije brojnosti štetnih glodara. Pored toga što danas postoji veliki broj hemijskih jedinjenja za deratizaciju, rezistencija glodara predstavlja veliki problem regulacije njihove brojnosti. Zbog toga se u budućnosti očekuje multidisciplinarni pristup za rešavanje ovog problema uz poboljšavanje postojećih i razvoj multitehnoloških proizvoda za deratizaciju.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi
SP  - 229
EP  - 237
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952
ER  - 

@conference{
author = "Drašković, Vladimir and Glišić, Milica and Teodorović, Radislava and Đorđević, Milutin and Nenadović, Katarina and Cvetković, Ružica and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Pretpostavlja se da je čovek počeo da ostvaruje bliski kontakt sa glodarima od ranog neolita, kada je počeo da skladišti hranu. Od tog trenutka, pa sve do danas, ljudi pokušavaju na različite načine da regulišu brojnost štetnih glodara. Preventivnim merama se sprečava naseljavanje glodara u objekte za smeštaj životinja, ljudi i hrane. Kada glodari nasele neki objekat postoji niz metoda kojima se reguliše njihova brojnost, a te metode se dele na: mehaničke, fizičke, biološke, genetičke i hemijske metode. Upotreba hemijskih metoda, tj. antikoagulantnih rodenticida u praksi je poznata poslednjih sto godina i predstavlja uobičajenu praksu regulacije brojnosti štetnih glodara. Pored toga što danas postoji veliki broj hemijskih jedinjenja za deratizaciju, rezistencija glodara predstavlja veliki problem regulacije njihove brojnosti. Zbog toga se u budućnosti očekuje multidisciplinarni pristup za rešavanje ovog problema uz poboljšavanje postojećih i razvoj multitehnoloških proizvoda za deratizaciju.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi",
pages = "229-237",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952"
}

Drašković, V., Glišić, M., Teodorović, R., Đorđević, M., Nenadović, K., Cvetković, R.,& Janković, L.. (2023). Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi. in 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 229-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952

Drašković V, Glišić M, Teodorović R, Đorđević M, Nenadović K, Cvetković R, Janković L. Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi. in 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:229-237.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952 .

Drašković, Vladimir, Glišić, Milica, Teodorović, Radislava, Đorđević, Milutin, Nenadović, Katarina, Cvetković, Ružica, Janković, Ljiljana, "Prošlost, sadašnjost i budućnost deratizacije u praksi" in 34. Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):229-237,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2952 .

TY  - JOUR
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Glišić, Milica
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3304
AB  - Although rodents are the largest taxonomic groups of all mammals, only about 5% of them are considered pests. Rodent pest control is used to control commensal rodents such as Norway rats (Rattus norvegicus), roof rats (Rattus rattus), and house mice (Mus musculus). Methods used for rodent pest control are: trapping, poisons, habitat management, fertility control, barriers, repellents (acoustic and olfactory), behavioural mechanisms, predators or parasites, control of ectoparasites or pathogens, damage prevention and forecasting, etc. One of the most widespread methods in the world is the application of poisons. The most common are anticoagulant rodenticides, which are divided into first‑generation anticoagulant rodenticides and second‑generation anticoagulant rodenticides. Considering that anticoagulant rodenticides are indiscriminate and can affect all vertebrates, there is a high risk of unintentional poisoning of non‑target wildlife or domesticated animals. Therefore, there is growing concern about the detection of second‑generation anticoagulant residues in a large number of animal species. Their accumulation in the environment can cause anticoagulants to transfer along the food chain, causing potentially serious health consequences for wildlife and humans.
PB  - Belgrade : Institute of Meat Hygiene and Technology
T2  - Meat Technology
T1  - Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health
VL  - 64
IS  - 2
SP  - 194
EP  - 198
DO  - 10.18485/meattech.2023.64.2.35
ER  - 

@article{
author = "Drašković, Vladimir and Glišić, Milica and Cvetković, Ružica and Teodorović, Radislava and Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin",
year = "2023",
abstract = "Although rodents are the largest taxonomic groups of all mammals, only about 5% of them are considered pests. Rodent pest control is used to control commensal rodents such as Norway rats (Rattus norvegicus), roof rats (Rattus rattus), and house mice (Mus musculus). Methods used for rodent pest control are: trapping, poisons, habitat management, fertility control, barriers, repellents (acoustic and olfactory), behavioural mechanisms, predators or parasites, control of ectoparasites or pathogens, damage prevention and forecasting, etc. One of the most widespread methods in the world is the application of poisons. The most common are anticoagulant rodenticides, which are divided into first‑generation anticoagulant rodenticides and second‑generation anticoagulant rodenticides. Considering that anticoagulant rodenticides are indiscriminate and can affect all vertebrates, there is a high risk of unintentional poisoning of non‑target wildlife or domesticated animals. Therefore, there is growing concern about the detection of second‑generation anticoagulant residues in a large number of animal species. Their accumulation in the environment can cause anticoagulants to transfer along the food chain, causing potentially serious health consequences for wildlife and humans.",
publisher = "Belgrade : Institute of Meat Hygiene and Technology",
journal = "Meat Technology",
title = "Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health",
volume = "64",
number = "2",
pages = "194-198",
doi = "10.18485/meattech.2023.64.2.35"
}

Drašković, V., Glišić, M., Cvetković, R., Teodorović, R., Janković, L.,& Đorđević, M.. (2023). Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health. in Meat Technology
Belgrade : Institute of Meat Hygiene and Technology., 64(2), 194-198.
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.35

Drašković V, Glišić M, Cvetković R, Teodorović R, Janković L, Đorđević M. Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health. in Meat Technology. 2023;64(2):194-198.
doi:10.18485/meattech.2023.64.2.35 .

Drašković, Vladimir, Glišić, Milica, Cvetković, Ružica, Teodorović, Radislava, Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, "Anticoagulant rodenticides in game meat: a risk to human health" in Meat Technology, 64, no. 2 (2023):194-198,
https://doi.org/10.18485/meattech.2023.64.2.35 . .

TY  - GEN
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Pešić, Branislav
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3112
AB  - Pašnjački uzgoj domaćih preživara može imati značajan uticaj na životnu
sredinu i biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta. Održivo upravljanje
pašnjacima može pozitivno uticati na očuvanje prirodnih zelenih površina,
biodiverzitet ptica, divljači i drugih vrsta životinja. Pašnjaci su izvor hrane i
stanište za mnoge vrste životinja i biljaka. Međutim, nepravilno upravljanje
pašnjacima može dovesti do degradacije zemljišta, smanjenja raznolikosti
biljaka i životinja, kao i nestanka životinjskih vrsta sa određenih geografskih
područja. Prekomerna ispaša, upotreba pesticida i drugih hemikalija mogu
imati štetan uticaj na biodiverzitet. Stoga je važno uspostaviti održivo upravljanje pašnjacima koje će podrazumevati plansko korišćenje pašnjaka, primenom odgovarajućih metoda ispaše. Cilj planskog korišćenja pašnjaka je
održati ravnotežu između potreba domaćih i divljih preživara uz očuvanja
biodiverziteta. Jedna od ključnih mera je definisanje optimalnog broja grla
domaćih preživara na određenoj površini, sa tzv. rotacionim sistemom ispaše, u
cilju odmora određenih pašnjačkih površina i obnove vegetacije, što
omogućava očuvanje raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta na određenom
području. Uz pravilno upravljanje pašnjacima, mogu se postići brojni ekološki,
ekonomski i socijalni benefiti.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
T1  - Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta
IS  - 140
EP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112
ER  - 

@misc{
author = "Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Teodorović, Radislava and Pešić, Branislav",
year = "2023",
abstract = "Pašnjački uzgoj domaćih preživara može imati značajan uticaj na životnu
sredinu i biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta. Održivo upravljanje
pašnjacima može pozitivno uticati na očuvanje prirodnih zelenih površina,
biodiverzitet ptica, divljači i drugih vrsta životinja. Pašnjaci su izvor hrane i
stanište za mnoge vrste životinja i biljaka. Međutim, nepravilno upravljanje
pašnjacima može dovesti do degradacije zemljišta, smanjenja raznolikosti
biljaka i životinja, kao i nestanka životinjskih vrsta sa određenih geografskih
područja. Prekomerna ispaša, upotreba pesticida i drugih hemikalija mogu
imati štetan uticaj na biodiverzitet. Stoga je važno uspostaviti održivo upravljanje pašnjacima koje će podrazumevati plansko korišćenje pašnjaka, primenom odgovarajućih metoda ispaše. Cilj planskog korišćenja pašnjaka je
održati ravnotežu između potreba domaćih i divljih preživara uz očuvanja
biodiverziteta. Jedna od ključnih mera je definisanje optimalnog broja grla
domaćih preživara na određenoj površini, sa tzv. rotacionim sistemom ispaše, u
cilju odmora određenih pašnjačkih površina i obnove vegetacije, što
omogućava očuvanje raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta na određenom
području. Uz pravilno upravljanje pašnjacima, mogu se postići brojni ekološki,
ekonomski i socijalni benefiti.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023",
title = "Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta",
number = "140",
pages = "153",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112"
}

Đorđević, M., Janković, L., Drašković, V., Cvetković, R., Vučinić, M., Nenadović, K., Teodorović, R.,& Pešić, B.. (2023). Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine.(140).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112

Đorđević M, Janković L, Drašković V, Cvetković R, Vučinić M, Nenadović K, Teodorović R, Pešić B. Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023. 2023;(140):null-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112 .

Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Teodorović, Radislava, Pešić, Branislav, "Uloga i značaj pašnjačkog uzgoja domaćih preživara u očuvanju biodiverziteta" in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023, no. 140 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3112 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Ilić, Tamara
AU  - Bugarski, Dejan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3117
AB  - Potražnja za proizvodima životinjskog porekla iz organskih sistema gajenja
povećava se zbog sve veće želje za proizvodima koji imaju ograničenu ili su
potpuno eliminisali upotrebu sintetičkih sredstava i poseduju visoke standarde
dobrobiti životinja. Glavni izazov sa kojima se suočavaju sistemi organske proizvodnje su menadžment i zdravlje životinja. Pojava kliničkih i subkliničkih
bolesti koje su zabeležene u konvencionalnim sistemima gajenja životinja javljaju se i u organskim sistemima, a glavni problemi su mastitis, hromost i
neplodnost. Međutim, veličina pojave bolesti može biti niža ili viša u organskim
sistemima gajenja zbog različitog menadžmenta i standarda definisanih za organsku proizvodnju koji, na primer, zabranjuju rutinsku upotrebu konvencionalnih lekova i zahtevaju ishranu sa visokim sadržajem kabaste hrane.
Organske farme koriste kombinaciju alternativnih, komplementarnih i konvencionalnih lekova za održavanje zdravlja životinja i u mnogim slučajevima oni su
jednako efikasni kao i način lečenja koji se koristi u neorganskoj proizvodnji.
Međutim, za razliku od neorganskih sistema gajenja, još uvek nedostaje naučna
procena organski prihvatljive terapije koje proizvođači organskih životinja
mogu da koriste kada trenutne prakse lečenja nisu dovoljne za održavanje
zdravlja životinja.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
C3  - Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
T1  - Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji
SP  - 239
EP  - 250
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Ilić, Tamara and Bugarski, Dejan",
year = "2023",
abstract = "Potražnja za proizvodima životinjskog porekla iz organskih sistema gajenja
povećava se zbog sve veće želje za proizvodima koji imaju ograničenu ili su
potpuno eliminisali upotrebu sintetičkih sredstava i poseduju visoke standarde
dobrobiti životinja. Glavni izazov sa kojima se suočavaju sistemi organske proizvodnje su menadžment i zdravlje životinja. Pojava kliničkih i subkliničkih
bolesti koje su zabeležene u konvencionalnim sistemima gajenja životinja javljaju se i u organskim sistemima, a glavni problemi su mastitis, hromost i
neplodnost. Međutim, veličina pojave bolesti može biti niža ili viša u organskim
sistemima gajenja zbog različitog menadžmenta i standarda definisanih za organsku proizvodnju koji, na primer, zabranjuju rutinsku upotrebu konvencionalnih lekova i zahtevaju ishranu sa visokim sadržajem kabaste hrane.
Organske farme koriste kombinaciju alternativnih, komplementarnih i konvencionalnih lekova za održavanje zdravlja životinja i u mnogim slučajevima oni su
jednako efikasni kao i način lečenja koji se koristi u neorganskoj proizvodnji.
Međutim, za razliku od neorganskih sistema gajenja, još uvek nedostaje naučna
procena organski prihvatljive terapije koje proizvođači organskih životinja
mogu da koriste kada trenutne prakse lečenja nisu dovoljne za održavanje
zdravlja životinja.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023",
title = "Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji",
pages = "239-250",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Đorđević, M., Janković, L., Teodorović, R., Drašković, V., Ilić, T.,& Bugarski, D.. (2023). Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 239-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117

Nenadović K, Vučinić M, Đorđević M, Janković L, Teodorović R, Drašković V, Ilić T, Bugarski D. Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji. in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023. 2023;:239-250.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Ilić, Tamara, Bugarski, Dejan, "Zdravstveni problemi i dobrobit životinja u organskoj proizvodnji" in Četvrti regionalni simpozijum Zaštita agrobiodiverziteta i očuvanje autohtonih rasa domaćih životinja, Dimitrovgrad, 29. jun - 1. jul 2023 (2023):239-250,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3117 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Radanović, Oliver
AU  - Zdravković, Nemanja
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Pešić, Branislav
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3121
AB  - Stalni kontakt mlečne žlezde sa površinama koji su potencijalni nosioci patogena i visoki standardi koji se odnose na kvalitet i higijensku ispravnost mleka,
uslovljavaju potrebu da se kontinuirano primenjuju higijenske mere u postupku
muže. Količina, kvalitet i higijenska ispravnost mleka kao ključni faktori uspešnosti farmskog uzgoja krava, zavise pored smeštajnih uslova i od higijene muže, čiji
posebno značajan deo je higijena vimena krava. Jedna od najvažnijih mera koje
se kontinuirano sprovode u cilju održavanja higijene vimena je dezinfekcija, kao
mera čiji je prvenstveni zadatak eliminacija potencijalnih patogena u cilju o«uvanja zdravlja vimena, koli«ine i kvaliteta mleka. Velike ekonomske štete uzrokovane mastitima, i problemi u primeni antibotika u kurativi istih, zahtevaju posebnu
pažnju u izradi i sprovođenju planova kontrole mastitisa, u kojima ključno mesto
ima dezinfekcija vimena pre i posle muže. Razvoj novih dezinficijensa na bazi nano
srebra, sa dobrim efektom na zdravlje vimena i očuvanje količine i kvaliteta mleka
je jedan od budućih pravaca prevencije bolesti mlečne žlezde i očuvanja količine i
kvaliteta mleka.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava
SP  - 5
EP  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Radanović, Oliver and Zdravković, Nemanja and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Teodorović, Radislava and Pešić, Branislav",
year = "2023",
abstract = "Stalni kontakt mlečne žlezde sa površinama koji su potencijalni nosioci patogena i visoki standardi koji se odnose na kvalitet i higijensku ispravnost mleka,
uslovljavaju potrebu da se kontinuirano primenjuju higijenske mere u postupku
muže. Količina, kvalitet i higijenska ispravnost mleka kao ključni faktori uspešnosti farmskog uzgoja krava, zavise pored smeštajnih uslova i od higijene muže, čiji
posebno značajan deo je higijena vimena krava. Jedna od najvažnijih mera koje
se kontinuirano sprovode u cilju održavanja higijene vimena je dezinfekcija, kao
mera čiji je prvenstveni zadatak eliminacija potencijalnih patogena u cilju o«uvanja zdravlja vimena, koli«ine i kvaliteta mleka. Velike ekonomske štete uzrokovane mastitima, i problemi u primeni antibotika u kurativi istih, zahtevaju posebnu
pažnju u izradi i sprovođenju planova kontrole mastitisa, u kojima ključno mesto
ima dezinfekcija vimena pre i posle muže. Razvoj novih dezinficijensa na bazi nano
srebra, sa dobrim efektom na zdravlje vimena i očuvanje količine i kvaliteta mleka
je jedan od budućih pravaca prevencije bolesti mlečne žlezde i očuvanja količine i
kvaliteta mleka.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava",
pages = "5-11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121"
}

Đorđević, M., Janković, L., Drašković, V., Cvetković, R., Radanović, O., Zdravković, N., Vučinić, M., Nenadović, K., Teodorović, R.,& Pešić, B.. (2023). Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121

Đorđević M, Janković L, Drašković V, Cvetković R, Radanović O, Zdravković N, Vučinić M, Nenadović K, Teodorović R, Pešić B. Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:5-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121 .

Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Radanović, Oliver, Zdravković, Nemanja, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Teodorović, Radislava, Pešić, Branislav, "Mogućnost primene nano srebra u dezinfekciji vimena krava" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):5-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3121 .

TY  - CONF
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Plavša, Nada
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3124
AB  - Redovna primena dezinfekcionih sredstava, predstavlja ključnu meru za kontrolu broja mikroorganizama prisutnih u objektima. Različiti tipovi dezinfekcionih sredstava imaju i različite mehanizme delovanja na mikroorganizame. Efikasnost dezinfekcionih sredstava je pod uticajem mnogobrojnih spoljašnjih faktora
kao što su koncentracija dezinfekcionog sredstva, dužina kontakta, temperatura,
spektar delovanja, ali i način primene. Takođe, efikasnost primenjenog sredstva
zavisi i od karakteristika mikroorganizama. Najveći problem prilikom odabira
dezinfekcionog sredstva predstavlja pojava velikog broja mikroorganizama koji
su rezistentni prema nekim grupama dezinfekcionih sredstava. Rezistencija na dezinfekciona sredstva ima ozbiljan potencijal da promeni naš način života, posebno
zbog otežanog procesa dezinfekcije usled formiranja biofilmova na površinama u
industriji hrane kao i u zdravstvenim ustanovama.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva
SP  - 38
EP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124
ER  - 

@conference{
author = "Teodorović, Radislava and Đorđević, Milutin and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Plavša, Nada and Nenadović, Katarina and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Redovna primena dezinfekcionih sredstava, predstavlja ključnu meru za kontrolu broja mikroorganizama prisutnih u objektima. Različiti tipovi dezinfekcionih sredstava imaju i različite mehanizme delovanja na mikroorganizame. Efikasnost dezinfekcionih sredstava je pod uticajem mnogobrojnih spoljašnjih faktora
kao što su koncentracija dezinfekcionog sredstva, dužina kontakta, temperatura,
spektar delovanja, ali i način primene. Takođe, efikasnost primenjenog sredstva
zavisi i od karakteristika mikroorganizama. Najveći problem prilikom odabira
dezinfekcionog sredstva predstavlja pojava velikog broja mikroorganizama koji
su rezistentni prema nekim grupama dezinfekcionih sredstava. Rezistencija na dezinfekciona sredstva ima ozbiljan potencijal da promeni naš način života, posebno
zbog otežanog procesa dezinfekcije usled formiranja biofilmova na površinama u
industriji hrane kao i u zdravstvenim ustanovama.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva",
pages = "38-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124"
}

Teodorović, R., Đorđević, M., Drašković, V., Cvetković, R., Plavša, N., Nenadović, K.,& Janković, L.. (2023). Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 38-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124

Teodorović R, Đorđević M, Drašković V, Cvetković R, Plavša N, Nenadović K, Janković L. Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:38-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124 .

Teodorović, Radislava, Đorđević, Milutin, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Plavša, Nada, Nenadović, Katarina, Janković, Ljiljana, "Mehanizmi otpornosti mikroorganizama na dezinfekciona sredstva" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):38-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3124 .

TY  - CONF
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Zdravković, Nemanja
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3125
AB  - Parvoviroza pasa je veoma zarazna bolest pasa čiji je uzro«nik pseći parvovirus
tip 2 (CPV-2). Kontaminacija objekata i njihovog okruženja je česta uprkos vakcinaciji pasa protiv parvovirusa. Poseban problem predstavlja otpornost virusa u
spoljašnjoj sredini tokom dužeg perioda sa mogućnošću prenošenja na prijemčivog domaćina, ali i njegova otpornost prema večini dezinfekcionih sredstava. Parvovirus pokazuje osetljivost prema halogenima, kao što je natrijum-hipohlorit koji
se sve češće koristi u procesima dezinfekcije u odgajiva«nicama širom sveta. Dobra
higijenska praksa i dezinfekcija u odgajivačnicama, ali i kontinuirana edukacija
vlasnika mogu smanjiti rizik od pojave oboljenja.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa
SP  - 44
EP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125
ER  - 

@conference{
author = "Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Zdravković, Nemanja and Đorđević, Milutin",
year = "2023",
abstract = "Parvoviroza pasa je veoma zarazna bolest pasa čiji je uzro«nik pseći parvovirus
tip 2 (CPV-2). Kontaminacija objekata i njihovog okruženja je česta uprkos vakcinaciji pasa protiv parvovirusa. Poseban problem predstavlja otpornost virusa u
spoljašnjoj sredini tokom dužeg perioda sa mogućnošću prenošenja na prijemčivog domaćina, ali i njegova otpornost prema večini dezinfekcionih sredstava. Parvovirus pokazuje osetljivost prema halogenima, kao što je natrijum-hipohlorit koji
se sve češće koristi u procesima dezinfekcije u odgajiva«nicama širom sveta. Dobra
higijenska praksa i dezinfekcija u odgajivačnicama, ali i kontinuirana edukacija
vlasnika mogu smanjiti rizik od pojave oboljenja.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa",
pages = "44-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125"
}

Cvetković, R., Drašković, V., Janković, L., Teodorović, R., Nenadović, K., Vučinić, M., Zdravković, N.,& Đorđević, M.. (2023). Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 44-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125

Cvetković R, Drašković V, Janković L, Teodorović R, Nenadović K, Vučinić M, Zdravković N, Đorđević M. Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:44-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125 .

Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Zdravković, Nemanja, Đorđević, Milutin, "Uloga i značaj dezinfekcije u prevenciji parvoviroze u odgajivačnicama pasa" in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):44-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3125 .

TY  - CONF
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Nenadović, Katarina
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3127
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Biosigurnost i dobrobit čoveka
SP  - 77
EP  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127
ER  - 

@conference{
author = "Vučinić, Marijana and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Nenadović, Katarina",
year = "2023",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Biosigurnost i dobrobit čoveka",
pages = "77-87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127"
}

Vučinić, M., Đorđević, M., Janković, L., Cvetković, R., Drašković, V.,& Nenadović, K.. (2023). Biosigurnost i dobrobit čoveka. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127

Vučinić M, Đorđević M, Janković L, Cvetković R, Drašković V, Nenadović K. Biosigurnost i dobrobit čoveka. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127 .

Vučinić, Marijana, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Nenadović, Katarina, "Biosigurnost i dobrobit čoveka" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):77-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3127 .

TY  - CONF
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Bugarski, Dejan
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3129
AB  - Vaši mogu da predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi, kućnih ljubimaca i farmskih životinja, ne samo kroz svoje navike hranjenja krvlju ili grickanje, već i zbog
sposobnosti da prenose patogene. Humana vaš je indirektno uticala na istoriju
prenoseći patogene uzročnike epidemijskog tifusa i rovovske groznice. Identifikovano je skoro 5000 vrsta vaši, od kojih oko 4000 parazitira na pticama i 800 na sisarim. Vaši su prisutne na svim kontinentima i staništima koje zauzimaju životinje
i ptice domaćini. Ima ih čak i na Antarktiku, gde pingvini nose 15 vrsta vaši (iz rodova Austrogonoides i Nesiotinus). Phthiraptera se dele na dve glavne morfološki
različite grupe prema tipu usnog aparata: Anoplura, koje poseduju usni aparat za
sisanje, i Mallophaga, sa usnim aparatom za grickanje. Sve vaši koje sisaju krv su
obligatni, hematofagni ektoparaziti sisara, dok su vaši koje grickaju raznovrsniji i
mogu se naći kod sisara, ptica i torbara. Iako se grickanjem može uneti i krv, većina vrsta vaši koje grickaju hrane se perjem, krznom, kožom i proizvodima od kože
domaćina. Usled razli«itih strategija hranjenja ove dve grupe, vaši koje se hrane
krvlju su daleko važnije od vaši koje grickaju zbog prenošenja patogena na svoje
domaćine.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja
SP  - 184
EP  - 200
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129
ER  - 

@conference{
author = "Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Cvetković, Ružica and Bugarski, Dejan and Ilić, Tamara",
year = "2023",
abstract = "Vaši mogu da predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi, kućnih ljubimaca i farmskih životinja, ne samo kroz svoje navike hranjenja krvlju ili grickanje, već i zbog
sposobnosti da prenose patogene. Humana vaš je indirektno uticala na istoriju
prenoseći patogene uzročnike epidemijskog tifusa i rovovske groznice. Identifikovano je skoro 5000 vrsta vaši, od kojih oko 4000 parazitira na pticama i 800 na sisarim. Vaši su prisutne na svim kontinentima i staništima koje zauzimaju životinje
i ptice domaćini. Ima ih čak i na Antarktiku, gde pingvini nose 15 vrsta vaši (iz rodova Austrogonoides i Nesiotinus). Phthiraptera se dele na dve glavne morfološki
različite grupe prema tipu usnog aparata: Anoplura, koje poseduju usni aparat za
sisanje, i Mallophaga, sa usnim aparatom za grickanje. Sve vaši koje sisaju krv su
obligatni, hematofagni ektoparaziti sisara, dok su vaši koje grickaju raznovrsniji i
mogu se naći kod sisara, ptica i torbara. Iako se grickanjem može uneti i krv, većina vrsta vaši koje grickaju hrane se perjem, krznom, kožom i proizvodima od kože
domaćina. Usled razli«itih strategija hranjenja ove dve grupe, vaši koje se hrane
krvlju su daleko važnije od vaši koje grickaju zbog prenošenja patogena na svoje
domaćine.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja",
pages = "184-200",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129"
}

Nenadović, K., Vučinić, M., Đorđević, M., Janković, L., Teodorović, R., Drašković, V., Cvetković, R., Bugarski, D.,& Ilić, T.. (2023). Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 184-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129

Nenadović K, Vučinić M, Đorđević M, Janković L, Teodorović R, Drašković V, Cvetković R, Bugarski D, Ilić T. Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:184-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129 .

Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Cvetković, Ružica, Bugarski, Dejan, Ilić, Tamara, "Kontrola vaši (Phthiraptera) i njihov značaj za zdravlje ljudi i životinja" in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):184-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3129 .

TY  - CONF
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Relić, Renata
AU  - Pavlović, Ivan
AU  - Pintarič, Štefan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3133
AB  - Formaldehid je efikasno sredstvo koje se koristi za dezinfekciju živinarskih farmi i nasadnih jaja. ,ista jaja treba da se fumigiraju pre inkubacije na sobnoj temperaturi (25C) najmanje 20 minuta, sa minimalnom koncentracijom od 600 mg
gasa formaldehida po m͵
 (tj. 10 g paraformaldehida ili 45 ml 40% formalina i
30 g KMnO4). Fumigacija u ovim uslovima uništava 99,8% mikroorganizama na
površini ljuske i nije povezana sa povećanom smrtnošću embriona. Fumigaciju ne
treba raditi tokom prvih 9 dana inkubacije. Fumigacija prilikom izleganja može
oštetiti respiratorni sistem pilića i imati štetne posledice po zdravlje i proizvodne
performanse pilića. Formaldehid je takođe opasan po zdravlje ljudi.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom
SP  - 261
EP  - 269
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133
ER  - 

@conference{
author = "Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin and Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Nenadović, Katarina and Cvetković, Ružica and Relić, Renata and Pavlović, Ivan and Pintarič, Štefan",
year = "2023",
abstract = "Formaldehid je efikasno sredstvo koje se koristi za dezinfekciju živinarskih farmi i nasadnih jaja. ,ista jaja treba da se fumigiraju pre inkubacije na sobnoj temperaturi (25C) najmanje 20 minuta, sa minimalnom koncentracijom od 600 mg
gasa formaldehida po m͵
 (tj. 10 g paraformaldehida ili 45 ml 40% formalina i
30 g KMnO4). Fumigacija u ovim uslovima uništava 99,8% mikroorganizama na
površini ljuske i nije povezana sa povećanom smrtnošću embriona. Fumigaciju ne
treba raditi tokom prvih 9 dana inkubacije. Fumigacija prilikom izleganja može
oštetiti respiratorni sistem pilića i imati štetne posledice po zdravlje i proizvodne
performanse pilića. Formaldehid je takođe opasan po zdravlje ljudi.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom",
pages = "261-269",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133"
}

Janković, L., Đorđević, M., Teodorović, R., Drašković, V., Nenadović, K., Cvetković, R., Relić, R., Pavlović, I.,& Pintarič, Š.. (2023). Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 261-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133

Janković L, Đorđević M, Teodorović R, Drašković V, Nenadović K, Cvetković R, Relić R, Pavlović I, Pintarič Š. Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom. in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:261-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133 .

Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Nenadović, Katarina, Cvetković, Ružica, Relić, Renata, Pavlović, Ivan, Pintarič, Štefan, "Dezinfekcija nasadnih jaja fumigacijom sa formaldehidom" in 34. Savetovanje Dezinfekcija dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):261-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3133 .

TY  - CONF
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Pintarič, Štefan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3249
AB  - Ključni faktor za kvalitet mlečnih proizvoda je izbegavanje kontaminacije sirovog
mleka. Kontaminacija mleka različitim nečistoćama rezultat je loših higijenskih i
sanitarnih uslova, najčešće u samoj sredini za mužu. Kontaminirano mleko može biti i
način za prenošenje patogenih mikroorganizama, kao i hemijskih ostataka,
odgovornih za bolesti koje se prenose hranom. Na kvalitet mlečnih proizvoda utiču
različiti faktori od kojih su postupak muže i čistoća pribora i opreme za mužu
najvažniji. Ključni izvori kontaminacije su: fekalije, prljave životinje (posebno vime i
sise), bakterije usled loše prakse muže, prljave ruke, neadekvatno oprana i
dezinfikovana oprema za mužu (uključujući i rezervoare za mleko) i nedovoljno
pranje i neefikasna dezinfekcija sisa pre muže. Proizvođači (mali farmeri, porodična
gazdinstva) često nemaju odgovarajuće znanje i veštine u vezi sa standardima
kvaliteta mleka i propisima o bezbednosti hrane, što utiče na njihovo ponašanje u toku
proizvodnje mleka. Istraživanja su pokazala da su proizvođači koji su edukovani o
značaju dobre higijenske prakse u procesu dobijanja sirovog mleka, imali bolji kvalitet
mleka, kao i smanjen rizik od mastitisa kod krava.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka
SP  - 549
EP  - 557
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249
ER  - 

@conference{
author = "Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin and Nenadović, Katarina and Pintarič, Štefan",
year = "2023",
abstract = "Ključni faktor za kvalitet mlečnih proizvoda je izbegavanje kontaminacije sirovog
mleka. Kontaminacija mleka različitim nečistoćama rezultat je loših higijenskih i
sanitarnih uslova, najčešće u samoj sredini za mužu. Kontaminirano mleko može biti i
način za prenošenje patogenih mikroorganizama, kao i hemijskih ostataka,
odgovornih za bolesti koje se prenose hranom. Na kvalitet mlečnih proizvoda utiču
različiti faktori od kojih su postupak muže i čistoća pribora i opreme za mužu
najvažniji. Ključni izvori kontaminacije su: fekalije, prljave životinje (posebno vime i
sise), bakterije usled loše prakse muže, prljave ruke, neadekvatno oprana i
dezinfikovana oprema za mužu (uključujući i rezervoare za mleko) i nedovoljno
pranje i neefikasna dezinfekcija sisa pre muže. Proizvođači (mali farmeri, porodična
gazdinstva) često nemaju odgovarajuće znanje i veštine u vezi sa standardima
kvaliteta mleka i propisima o bezbednosti hrane, što utiče na njihovo ponašanje u toku
proizvodnje mleka. Istraživanja su pokazala da su proizvođači koji su edukovani o
značaju dobre higijenske prakse u procesu dobijanja sirovog mleka, imali bolji kvalitet
mleka, kao i smanjen rizik od mastitisa kod krava.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka",
pages = "549-557",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249"
}

Janković, L., Đorđević, M., Nenadović, K.,& Pintarič, Š.. (2023). Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 549-557.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249

Janković L, Đorđević M, Nenadović K, Pintarič Š. Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:549-557.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249 .

Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, Nenadović, Katarina, Pintarič, Štefan, "Uticaj primene higijenskih mera pre muže krava na kvalitet mleka" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):549-557,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3249 .

TY  - CONF
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Glišić, Dimitrije
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3211
AB  - Od pojave afričke kuge svinja (AKS) u Gruziji 2007. godine, virus genotipa II
proširio se u mnoge države sveta, pre svega Evrope i Azije, dovodeći do ogromnih
zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka u svinjarstvu. Divlje svinje imaju važnu
ulogu u održavanju virusa AKS u prirodi, a ciklus kruženja virusa kod divljih svinja se
može odvijati bez domaćih svinja ili potencijalnih vektora krpelja, sa mogućnošću
prelivanja bolesti u populaciju domaćih svinja. Izbor mera prevencije pojave, širenja i
suzbijanja AKS kod divljih svinja zavisi od načina unošenja bolesti, preko zaraženih
divljih svinja ili indirektno ljudskim aktivnostima, kao i od same faze dinamike
infekcije na nivou populacije. Kontrola AKS je komplikovanija i teža u slučaju
enzootskog prisustva bolesti. Pojačan pasivni nadzor u lovištima predstavlja meru
koju je potrebno sprovesti što je pre moguće. Uklanjanje leševa potencijalno zaraženih
divljih svinja u kojima virus može da ostane infektivan mesecima snižava rizik od
pojave i širenja bolesti. Neophodno je sprovoditi plan stalne pretrage i nadzora delova
lovišta u kojima se nalaze prirodna staništa divljih svinja radi pronalaženja i
uklanjanja leševa. Dodatne mere uključuju redukciju populacije divljih svinja kao i
ograničavanje njihovog kretanja podizanjem ograda. Organizovanje intezivnog
pojedinačnog i grupnog lova divljih svinja u cilju brzog smanjenje brojnosti obuhvata
naročito starosnu kategoriju zrelih ženki. Sistematskim i kontinuiranim odstrelom
može se uspostaviti i održavati linija sprečavanja širenja AKS u područjima visokog
rizika odnosno u zaštitnim područjima intezivnog lova. Podizanje ograda ili sistema
višestrukih ograda može doprineti zaštiti regiona slobodnih od AKS. Neophodno je
sprovoditi aktivnosti usmerene na podizanje pozornosti svih zainteresovanih strana,
pre svega lovaca i držaoca domaćih svinja. Da bi se smanjio rizik od prodora virusa na
poljoprivredna gazdinstva i farme treba doneti i implementirati propise koje
propisuju obaveznost uvođenja mera biosigurnosti. Imajući u vidu da afrička kuga svinja predstavlja kontagiozno oboljenje svinja koje je često praćeno i 100%
mortalitetom i protiv koga ne postoji efikasna vakcina, ključno je sprovođenje detaljne
procene rizika, donošenje i primena odgovarajućih mera prevencije i suzbijanja
bolesti, kao i transparentna komunikacija o pojavi i širenju ove bolesti koja može u
potpunosti da uništi proizvodnju svinja i da ugrozi prehrambenu sigurnost u Republici
Srbiji.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja
SP  - 199
EP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211
ER  - 

@conference{
author = "Krnjaić, Dejan and Đorđević, Milutin and Radalj, Andrea and Glišić, Dimitrije and Nišavić, Jakov",
year = "2023",
abstract = "Od pojave afričke kuge svinja (AKS) u Gruziji 2007. godine, virus genotipa II
proširio se u mnoge države sveta, pre svega Evrope i Azije, dovodeći do ogromnih
zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka u svinjarstvu. Divlje svinje imaju važnu
ulogu u održavanju virusa AKS u prirodi, a ciklus kruženja virusa kod divljih svinja se
može odvijati bez domaćih svinja ili potencijalnih vektora krpelja, sa mogućnošću
prelivanja bolesti u populaciju domaćih svinja. Izbor mera prevencije pojave, širenja i
suzbijanja AKS kod divljih svinja zavisi od načina unošenja bolesti, preko zaraženih
divljih svinja ili indirektno ljudskim aktivnostima, kao i od same faze dinamike
infekcije na nivou populacije. Kontrola AKS je komplikovanija i teža u slučaju
enzootskog prisustva bolesti. Pojačan pasivni nadzor u lovištima predstavlja meru
koju je potrebno sprovesti što je pre moguće. Uklanjanje leševa potencijalno zaraženih
divljih svinja u kojima virus može da ostane infektivan mesecima snižava rizik od
pojave i širenja bolesti. Neophodno je sprovoditi plan stalne pretrage i nadzora delova
lovišta u kojima se nalaze prirodna staništa divljih svinja radi pronalaženja i
uklanjanja leševa. Dodatne mere uključuju redukciju populacije divljih svinja kao i
ograničavanje njihovog kretanja podizanjem ograda. Organizovanje intezivnog
pojedinačnog i grupnog lova divljih svinja u cilju brzog smanjenje brojnosti obuhvata
naročito starosnu kategoriju zrelih ženki. Sistematskim i kontinuiranim odstrelom
može se uspostaviti i održavati linija sprečavanja širenja AKS u područjima visokog
rizika odnosno u zaštitnim područjima intezivnog lova. Podizanje ograda ili sistema
višestrukih ograda može doprineti zaštiti regiona slobodnih od AKS. Neophodno je
sprovoditi aktivnosti usmerene na podizanje pozornosti svih zainteresovanih strana,
pre svega lovaca i držaoca domaćih svinja. Da bi se smanjio rizik od prodora virusa na
poljoprivredna gazdinstva i farme treba doneti i implementirati propise koje
propisuju obaveznost uvođenja mera biosigurnosti. Imajući u vidu da afrička kuga svinja predstavlja kontagiozno oboljenje svinja koje je često praćeno i 100%
mortalitetom i protiv koga ne postoji efikasna vakcina, ključno je sprovođenje detaljne
procene rizika, donošenje i primena odgovarajućih mera prevencije i suzbijanja
bolesti, kao i transparentna komunikacija o pojavi i širenju ove bolesti koja može u
potpunosti da uništi proizvodnju svinja i da ugrozi prehrambenu sigurnost u Republici
Srbiji.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja",
pages = "199-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211"
}

Krnjaić, D., Đorđević, M., Radalj, A., Glišić, D.,& Nišavić, J.. (2023). Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211

Krnjaić D, Đorđević M, Radalj A, Glišić D, Nišavić J. Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211 .

Krnjaić, Dejan, Đorđević, Milutin, Radalj, Andrea, Glišić, Dimitrije, Nišavić, Jakov, "Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):199-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Pešić, Branislav
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3238
AB  - Lov odavnina predstavlja jedan od izvora hrane, kao i ostalih proizvoda koji se
koriste za potrebe ljudi. Pored trofeja i mesa divljači koji za lovce predstavljaju jedan
od glavnih razloga za lovne aktivnosti, za našu struku posebno važno mesto imaju i
sporedni proizvodi životinjskog porekla koji nastaju u toku lova. Sporedni proizvodi
životinjskog porekla koji nastaju u lovištu obuhvataju sve delove tela odstreljene
divljači, koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i definišu se kao nusproizvodi lova. Ovi
proizvodi mogu imati različite namene i upotrebu, ali takođe mogu predstavljati i
potencijalnu opasnost sa epidemiološko-epizotiološkog i ekološkog aspekta, ukoliko
se na adekvatan način neškodiljivo ne uklanjaju. Uvažavajući sve zdravstvene i
ekološke rizike koje donose sporedni proizvodi životinjskog porekla, koji potiču od
odstreljene divljači, veoma je važno da lovni radnici i lovci poštuju sve važeće propise
i zakone koji se odnose na problematiku neškodljivog uklanjanja sporednih proizvoda
životinjskog porekla. U Republici Srbiji je posebnim zakonskim aktima regulisano
sakupljanje, prerada i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla. U radu
je analizom dostupnih podataka o određenim vrstama odstreljene divljači u Republici
Srbiji predstavljena potrencijalna količina sporednih proizvoda životinjskog porekla
poreklom iz u lovišta, sa ciljem da se istakne važnost navedene problematike.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla
SP  - 226
EP  - 236
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Pešić, Branislav and Krnjaić, Dejan and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Lov odavnina predstavlja jedan od izvora hrane, kao i ostalih proizvoda koji se
koriste za potrebe ljudi. Pored trofeja i mesa divljači koji za lovce predstavljaju jedan
od glavnih razloga za lovne aktivnosti, za našu struku posebno važno mesto imaju i
sporedni proizvodi životinjskog porekla koji nastaju u toku lova. Sporedni proizvodi
životinjskog porekla koji nastaju u lovištu obuhvataju sve delove tela odstreljene
divljači, koji nisu namenjeni za ishranu ljudi i definišu se kao nusproizvodi lova. Ovi
proizvodi mogu imati različite namene i upotrebu, ali takođe mogu predstavljati i
potencijalnu opasnost sa epidemiološko-epizotiološkog i ekološkog aspekta, ukoliko
se na adekvatan način neškodiljivo ne uklanjaju. Uvažavajući sve zdravstvene i
ekološke rizike koje donose sporedni proizvodi životinjskog porekla, koji potiču od
odstreljene divljači, veoma je važno da lovni radnici i lovci poštuju sve važeće propise
i zakone koji se odnose na problematiku neškodljivog uklanjanja sporednih proizvoda
životinjskog porekla. U Republici Srbiji je posebnim zakonskim aktima regulisano
sakupljanje, prerada i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla. U radu
je analizom dostupnih podataka o određenim vrstama odstreljene divljači u Republici
Srbiji predstavljena potrencijalna količina sporednih proizvoda životinjskog porekla
poreklom iz u lovišta, sa ciljem da se istakne važnost navedene problematike.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla",
pages = "226-236",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238"
}

Đorđević, M., Cvetković, R., Drašković, V., Pešić, B., Krnjaić, D.,& Janković, L.. (2023). Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 226-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238

Đorđević M, Cvetković R, Drašković V, Pešić B, Krnjaić D, Janković L. Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:226-236.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238 .

Đorđević, Milutin, Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Pešić, Branislav, Krnjaić, Dejan, Janković, Ljiljana, "Lovišta kao izvor sporednih poizvoda životinjskog porekla" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):226-236,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3238 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Cvetković, Ružica
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Pešić, Branislav
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3248
AB  - Danas je mastitis jedan od najvećih problema u uzgoju mlečnih goveda.
Tretman ove bolesti sa konvencionalnim antibioticima iziskuje mnogo sredstava i
vremena i često je neefikasan zbog učestale rezistencije. U poslednje vreme veliki
značaj se pridaje higijeni muže, naročito dezifekciji vimena, kao jednoj od ključnih
mera u prevencije pojave mastitisa. Pored primene već poznatih dezinfekcionih
sredstava u novije vreme se vrše istraživanja efekata dezinfekcionih sredstava koja u
sebi sadrže nanočestice različitih metala, a najčešće srebra. Nanočestice
(nanoparticles-NPs) pokazuju visoku antimikrobnu efikasnost, bez pojave rezistencije
na njih i njihova upotreba zahvaljujući novim tehnološkim postupcima proizvodnje i
aplikacije je ekonomski opravdana.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa
SP  - 542
EP  - 548
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Cvetković, Ružica and Drašković, Vladimir and Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Pešić, Branislav",
year = "2023",
abstract = "Danas je mastitis jedan od najvećih problema u uzgoju mlečnih goveda.
Tretman ove bolesti sa konvencionalnim antibioticima iziskuje mnogo sredstava i
vremena i često je neefikasan zbog učestale rezistencije. U poslednje vreme veliki
značaj se pridaje higijeni muže, naročito dezifekciji vimena, kao jednoj od ključnih
mera u prevencije pojave mastitisa. Pored primene već poznatih dezinfekcionih
sredstava u novije vreme se vrše istraživanja efekata dezinfekcionih sredstava koja u
sebi sadrže nanočestice različitih metala, a najčešće srebra. Nanočestice
(nanoparticles-NPs) pokazuju visoku antimikrobnu efikasnost, bez pojave rezistencije
na njih i njihova upotreba zahvaljujući novim tehnološkim postupcima proizvodnje i
aplikacije je ekonomski opravdana.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa",
pages = "542-548",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248"
}

Đorđević, M., Cvetković, R., Drašković, V., Janković, L., Teodorović, R.,& Pešić, B.. (2023). Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 542-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248

Đorđević M, Cvetković R, Drašković V, Janković L, Teodorović R, Pešić B. Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:542-548.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248 .

Đorđević, Milutin, Cvetković, Ružica, Drašković, Vladimir, Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Pešić, Branislav, "Dezinfekcija vimena krava kao faktor prevencije mastitisa" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):542-548,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3248 .

TY  - CONF
AU  - Pintarič, Štefan
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3250
AB  - Ukupan broj mikroorganizama i somatskih ćelija u mleku najčešći su faktori koji
određuju kvalitet sirovog mleka. Veterinarska struka jedina može na sveobuhvatan
način da pristupi rešavanju problema kao što su čistoća štala, zdravlje vimena,
priprema vimena za mužu, rutina muže, nega vimena posle muže, rad mašine za mužu,
sanitacija mašine za mužu i hlađenje mleka, jer sve to utiče na higijensku ispravnost i
kvalitet mleka. Proizvođači mleka često povezuju probleme sa lošim kvalitetom mleka
sa nekvalitetnim gumenim delovima ili sa sredstvima za pranje opreme za mužu. S
obzirom da je nasumično teško pronaći razlog za loš kvalitet sirovog mleka, uzimali
smo briseve sa opreme za mužu da bi smo utvrdili razlog. Briseve smo uzimali iz
kolektora, relisera i rezervoara za hlađenje mleka, ali nas dobijeni rezultati nisu
usmerili na rešavanje problema zbog neadekvatnog kvaliteta mleka. Različiti sistemi
za mužu (muža u kante, muža na izmuzištu, automatski sistemi za mužu) dodatno
doprinose raznovrsnosti razloga. Rezultati su pokazali da je u rezervoaru za hlađenje
mleka bila prisutna tehnološka grupa mikroorganizama i to termoduralni,
psihrotrofni i koliformni mikroorganizami, što nas usmerava na pronalaženje rešenja
za poboljšanje kvaliteta sirovog mleka, što će doprineti kvalitetu mlečnih proizvoda i
i bezbednosti za zdravlje potrošača.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava
SP  - 558
EP  - 563
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250
ER  - 

@conference{
author = "Pintarič, Štefan and Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana",
year = "2023",
abstract = "Ukupan broj mikroorganizama i somatskih ćelija u mleku najčešći su faktori koji
određuju kvalitet sirovog mleka. Veterinarska struka jedina može na sveobuhvatan
način da pristupi rešavanju problema kao što su čistoća štala, zdravlje vimena,
priprema vimena za mužu, rutina muže, nega vimena posle muže, rad mašine za mužu,
sanitacija mašine za mužu i hlađenje mleka, jer sve to utiče na higijensku ispravnost i
kvalitet mleka. Proizvođači mleka često povezuju probleme sa lošim kvalitetom mleka
sa nekvalitetnim gumenim delovima ili sa sredstvima za pranje opreme za mužu. S
obzirom da je nasumično teško pronaći razlog za loš kvalitet sirovog mleka, uzimali
smo briseve sa opreme za mužu da bi smo utvrdili razlog. Briseve smo uzimali iz
kolektora, relisera i rezervoara za hlađenje mleka, ali nas dobijeni rezultati nisu
usmerili na rešavanje problema zbog neadekvatnog kvaliteta mleka. Različiti sistemi
za mužu (muža u kante, muža na izmuzištu, automatski sistemi za mužu) dodatno
doprinose raznovrsnosti razloga. Rezultati su pokazali da je u rezervoaru za hlađenje
mleka bila prisutna tehnološka grupa mikroorganizama i to termoduralni,
psihrotrofni i koliformni mikroorganizami, što nas usmerava na pronalaženje rešenja
za poboljšanje kvaliteta sirovog mleka, što će doprineti kvalitetu mlečnih proizvoda i
i bezbednosti za zdravlje potrošača.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava",
pages = "558-563",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250"
}

Pintarič, Š., Đorđević, M.,& Janković, L.. (2023). Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 558-563.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250

Pintarič Š, Đorđević M, Janković L. Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:558-563.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250 .

Pintarič, Štefan, Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, "Higijena opreme za mužu kao faktor prevencije mastitisa krava" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):558-563,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3250 .

TY  - CONF
AU  - Knežević, Slobodan
AU  - Pajić, Marko
AU  - Vidaković Knežević, Suzana
AU  - Đurđević, Biljana
AU  - Živkov Baloš, Milica
AU  - Ružić, Zoran
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3086
AB  - У интезивној бројлерској производњи, бројлери се узгајају у подном систему
на дубокој простирци која има велики апсорпциони потенцијал. Предуслов за
успешну бројлерску производњу је одабир адекватне простирке. Мешавину
различитих материјала органског и неорганског порекла, коју представљају
најчешће споредни производи пољопривреде (ратарске културе) и шумарства
чине простирку. Одабир врсте материјала који се употребљавају као простирка
зависи од региона, цене и доступности на тржишту. Простирка представља
баријеру између пода објекта и живине и њена сврха је да обезбеди удобност и
топлотну изолацију, као и да стимулише природно понашање живине.
Последњих неколико година забележен је тренд сталног пораста производње
живинског меса. Упоредо са развијањем бројлерске производње, повећава се и
забринутост за одлагање и искоришћавање анималног отпада и појаву штетних
гасова. Објекти са лошим амбијенталним условима доводе до повећаног нивоа
влаге у објектима, стварајући повољне услове за развој патогених
микроорганизама, нарушавајући квалитет простирке, што има за последицу
повећане емисије штетних гасова (амонијакa, угљен диоксидa и водоник
сулфидa) и појаву суспендованих честица. Претходно наведени штетни гасови
и суспендоване честице у високим концентрацијама узрокују здравствене
проблеме бројлера и запослених у објектима за узгој живине. Одржива
бројлерска производња захтева материјал за простирку која не нарушава
природно окружење, која ће омогућити смањење размножавања
микроорганизама и продукцију штетних гасова у објектима за смештај
живине, што позитивно утиче на здравствени статус и производне резултате
бројлера у тову.
AB  - У интезивној бројлерској производњи, бројлери се узгајају у подном систему
на дубокој простирци која има велики апсорпциони потенцијал. Предуслов за
успешну бројлерску производњу је одабир адекватне простирке. Мешавину
различитих материјала органског и неорганског порекла, коју представљају
најчешће споредни производи пољопривреде (ратарске културе) и шумарства
чине простирку. Одабир врсте материјала који се употребљавају као простирка
зависи од региона, цене и доступности на тржишту. Простирка представља
баријеру између пода објекта и живине и њена сврха је да обезбеди удобност и
топлотну изолацију, као и да стимулише природно понашање живине.
Последњих неколико година забележен је тренд сталног пораста производње
живинског меса. Упоредо са развијањем бројлерске производње, повећава се и
забринутост за одлагање и искоришћавање анималног отпада и појаву штетних
гасова. Објекти са лошим амбијенталним условима доводе до повећаног нивоа
влаге у објектима, стварајући повољне услове за развој патогених
микроорганизама, нарушавајући квалитет простирке, што има за последицу
повећане емисије штетних гасова (амонијакa, угљен диоксидa и водоник
сулфидa) и појаву суспендованих честица. Претходно наведени штетни гасови
и суспендоване честице у високим концентрацијама узрокују здравствене
проблеме бројлера и запослених у објектима за узгој живине. Одржива
бројлерска производња захтева материјал за простирку која не нарушава
природно окружење, која ће омогућити смањење размножавања
микроорганизама и продукцију штетних гасова у објектима за смештај
живине, што позитивно утиче на здравствени статус и производне резултате
бројлера у тову.
PB  - Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske
C3  - 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
T1  - Uticaj prostirke u brojlerskoj proizvodnji
T1  - Influence of bedding material in broiler production
IS  - 183
EP  - 184
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3086
ER  - 

@conference{
author = "Knežević, Slobodan and Pajić, Marko and Vidaković Knežević, Suzana and Đurđević, Biljana and Živkov Baloš, Milica and Ružić, Zoran and Đorđević, Milutin",
year = "2023",
abstract = "У интезивној бројлерској производњи, бројлери се узгајају у подном систему
на дубокој простирци која има велики апсорпциони потенцијал. Предуслов за
успешну бројлерску производњу је одабир адекватне простирке. Мешавину
различитих материјала органског и неорганског порекла, коју представљају
најчешће споредни производи пољопривреде (ратарске културе) и шумарства
чине простирку. Одабир врсте материјала који се употребљавају као простирка
зависи од региона, цене и доступности на тржишту. Простирка представља
баријеру између пода објекта и живине и њена сврха је да обезбеди удобност и
топлотну изолацију, као и да стимулише природно понашање живине.
Последњих неколико година забележен је тренд сталног пораста производње
живинског меса. Упоредо са развијањем бројлерске производње, повећава се и
забринутост за одлагање и искоришћавање анималног отпада и појаву штетних
гасова. Објекти са лошим амбијенталним условима доводе до повећаног нивоа
влаге у објектима, стварајући повољне услове за развој патогених
микроорганизама, нарушавајући квалитет простирке, што има за последицу
повећане емисије штетних гасова (амонијакa, угљен диоксидa и водоник
сулфидa) и појаву суспендованих честица. Претходно наведени штетни гасови
и суспендоване честице у високим концентрацијама узрокују здравствене
проблеме бројлера и запослених у објектима за узгој живине. Одржива
бројлерска производња захтева материјал за простирку која не нарушава
природно окружење, која ће омогућити смањење размножавања
микроорганизама и продукцију штетних гасова у објектима за смештај
живине, што позитивно утиче на здравствени статус и производне резултате
бројлера у тову., У интезивној бројлерској производњи, бројлери се узгајају у подном систему
на дубокој простирци која има велики апсорпциони потенцијал. Предуслов за
успешну бројлерску производњу је одабир адекватне простирке. Мешавину
различитих материјала органског и неорганског порекла, коју представљају
најчешће споредни производи пољопривреде (ратарске културе) и шумарства
чине простирку. Одабир врсте материјала који се употребљавају као простирка
зависи од региона, цене и доступности на тржишту. Простирка представља
баријеру између пода објекта и живине и њена сврха је да обезбеди удобност и
топлотну изолацију, као и да стимулише природно понашање живине.
Последњих неколико година забележен је тренд сталног пораста производње
живинског меса. Упоредо са развијањем бројлерске производње, повећава се и
забринутост за одлагање и искоришћавање анималног отпада и појаву штетних
гасова. Објекти са лошим амбијенталним условима доводе до повећаног нивоа
влаге у објектима, стварајући повољне услове за развој патогених
микроорганизама, нарушавајући квалитет простирке, што има за последицу
повећане емисије штетних гасова (амонијакa, угљен диоксидa и водоник
сулфидa) и појаву суспендованих честица. Претходно наведени штетни гасови
и суспендоване честице у високим концентрацијама узрокују здравствене
проблеме бројлера и запослених у објектима за узгој живине. Одржива
бројлерска производња захтева материјал за простирку која не нарушава
природно окружење, која ће омогућити смањење размножавања
микроорганизама и продукцију штетних гасова у објектима за смештај
живине, што позитивно утиче на здравствени статус и производне резултате
бројлера у тову.",
publisher = "Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske",
journal = "28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023",
title = "Uticaj prostirke u brojlerskoj proizvodnji, Influence of bedding material in broiler production",
number = "183",
pages = "184",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3086"
}

Knežević, S., Pajić, M., Vidaković Knežević, S., Đurđević, B., Živkov Baloš, M., Ružić, Z.,& Đorđević, M.. (2023). Uticaj prostirke u brojlerskoj proizvodnji. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023
Banja Luka : Veterinarska komora Republike Srpske.(183).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3086

Knežević S, Pajić M, Vidaković Knežević S, Đurđević B, Živkov Baloš M, Ružić Z, Đorđević M. Uticaj prostirke u brojlerskoj proizvodnji. in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023. 2023;(183):null-184.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3086 .

Knežević, Slobodan, Pajić, Marko, Vidaković Knežević, Suzana, Đurđević, Biljana, Živkov Baloš, Milica, Ružić, Zoran, Đorđević, Milutin, "Uticaj prostirke u brojlerskoj proizvodnji" in 28. Godišnje savjetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Trebinje, 15 - 17. jun 2023, no. 183 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3086 .

TY  - CONF
AU  - Stajković, Novica
AU  - Đorđević, Milutin
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3126
AB  - Biocidi su hemijske supstance kojima je čovek kroz različite vremenske periode
rešavao brojne probleme u zdravstvu, veterini, poljoprivredi, industriji i šumarstvu. Zahvaljujući njima spašeni su mnogi ljudski životi u vanrednim situacijama,
obezbeđeno dovoljno hrane za postojeće stanovništvo, sačuvan stočni fond, poboljšana higijena u industriji i zaštićene šume od štetočina. Njihov broj je stalno
rastao i usavršavao se, a proizvedene količine su se menjale svakim danom. Procenjuje se da je preko 60.000 hemijskih supstanci ispoljilo biocidno svojstvo i da
se deo njih koriste za tu svrhu. Istovremeno je jedan broj biocida skinut sa liste
upotrebe zbog štetnog uticaja. Dobrobit biocida se ni jednog trenutka ne umanjuje, ali ako se uzme njihovo poreklo, na«in proizvodnje, transporta, čuvanja i
način primene koji je «esto puta bio nestru«an i nekontrolisan u pogledu doze,
koncentracije i zaštite, a što je dovelo do kontaminiranja sredine i obolevanja kod
ljudi i životinja, onda se to ne sme da zanemari. Prilikom ovakve primene biocida
došlo je do uginuća jednog broja osetljivih biljnih i životinjskih vrsta, jedan broj
je sveden na minimum, neke vrste ptica, ze«eva, šakala, lisica i p«ela, a jedan broj
vrsta je odreagovao svojom rezistencijom, gde spadaju neke vrste mikroorganizama, vektorske i molestanske vrste artropoda (komarci, vaši, krpelji, buve, muve,
bubašvabe, stenice), skladišne štetočine (insekti, grinje, glodari) i korovi. Godišnje
kod ljudi su u velikom broju registrovana trovanja, oboljenja i letalni ishodi nastali
usled njihove primene ili konzumiranja hrane koja je bila kontaminirana perzistentnim biocidima. Poslednjih godina, biocidima se pridaje zna«aj u globalnim
klimatskim promenama zbog njihovog učešća u remećenju gasnog sastava staklene bašte, ovde se pre svega isti«e zna«aj herbicida, fumiganata, perzistentnih i
lako isparljivih biocida. Imajući to u vidu, predlaže se redukcija njihove brojnosti
i primene, alternativna zamena, dekarbonizacija velikog broja biocida i reaktivacija degradiranog tla.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
T1  - Biocidi i globalne klimatske promene
SP  - 60
EP  - 74
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3126
ER  - 

@conference{
author = "Stajković, Novica and Đorđević, Milutin",
year = "2023",
abstract = "Biocidi su hemijske supstance kojima je čovek kroz različite vremenske periode
rešavao brojne probleme u zdravstvu, veterini, poljoprivredi, industriji i šumarstvu. Zahvaljujući njima spašeni su mnogi ljudski životi u vanrednim situacijama,
obezbeđeno dovoljno hrane za postojeće stanovništvo, sačuvan stočni fond, poboljšana higijena u industriji i zaštićene šume od štetočina. Njihov broj je stalno
rastao i usavršavao se, a proizvedene količine su se menjale svakim danom. Procenjuje se da je preko 60.000 hemijskih supstanci ispoljilo biocidno svojstvo i da
se deo njih koriste za tu svrhu. Istovremeno je jedan broj biocida skinut sa liste
upotrebe zbog štetnog uticaja. Dobrobit biocida se ni jednog trenutka ne umanjuje, ali ako se uzme njihovo poreklo, na«in proizvodnje, transporta, čuvanja i
način primene koji je «esto puta bio nestru«an i nekontrolisan u pogledu doze,
koncentracije i zaštite, a što je dovelo do kontaminiranja sredine i obolevanja kod
ljudi i životinja, onda se to ne sme da zanemari. Prilikom ovakve primene biocida
došlo je do uginuća jednog broja osetljivih biljnih i životinjskih vrsta, jedan broj
je sveden na minimum, neke vrste ptica, ze«eva, šakala, lisica i p«ela, a jedan broj
vrsta je odreagovao svojom rezistencijom, gde spadaju neke vrste mikroorganizama, vektorske i molestanske vrste artropoda (komarci, vaši, krpelji, buve, muve,
bubašvabe, stenice), skladišne štetočine (insekti, grinje, glodari) i korovi. Godišnje
kod ljudi su u velikom broju registrovana trovanja, oboljenja i letalni ishodi nastali
usled njihove primene ili konzumiranja hrane koja je bila kontaminirana perzistentnim biocidima. Poslednjih godina, biocidima se pridaje zna«aj u globalnim
klimatskim promenama zbog njihovog učešća u remećenju gasnog sastava staklene bašte, ovde se pre svega isti«e zna«aj herbicida, fumiganata, perzistentnih i
lako isparljivih biocida. Imajući to u vidu, predlaže se redukcija njihove brojnosti
i primene, alternativna zamena, dekarbonizacija velikog broja biocida i reaktivacija degradiranog tla.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023",
title = "Biocidi i globalne klimatske promene",
pages = "60-74",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3126"
}

Stajković, N.,& Đorđević, M.. (2023). Biocidi i globalne klimatske promene. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 60-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3126

Stajković N, Đorđević M. Biocidi i globalne klimatske promene. in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023. 2023;:60-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3126 .

Stajković, Novica, Đorđević, Milutin, "Biocidi i globalne klimatske promene" in 34 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Vrnjačka Banja, 8 - 11. jun 2023 (2023):60-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3126 .

TY  - CONF
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Glišić, Milica
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Janković, Ljiljana
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2528
AB  - Kontrola štetnih glodara širom sveta u velikoj meri se oslanja na upotrebu rodenticida. Razvoj i uvođenje derivata kumarina kao rodenticida početkom četrdesetih godina 20. veka pa nadalje, rezultiralo je značajnim promenama u kontrolisanju populacije glodara. Zbog svojih prednosti kao što su visoka osetljivost glodara, odloženo delovanje i dostupnost vitamina K1 kao antidota, antikoagulantni rodenticidi su ubrzo postali široko rasprostranjena sredstva za suzbijanje glodara i postepeno su zamenili akutne otrove. Danas, u nekim regionima sveta, oni su jedine registrovane supstance za efikasnu kontrolu određenih vrsta glodara. Sedamdesetih godina 20. veka u Engleskoj ustanovljena je pojava rezistentnosti glodara na antikoagulante kontrolisana genom koji ima analognu poziciju kod domaćeg miša i sivog pacova. Sve veće širenje geografskih područja u Evropi u kojima se nalaze rezistentni sojevi štetnih glodara dovode do velike zabrinutosti i predstavljaju značajnu pretnju održivoj upotrebi rodenticida u budućnosti. Literaturni podaci ukazuju da je jako teško sprečiti pojavu rezistencije, međutim postoji velika šansa da se odloži ili uspori njen razvoj i širenje, sve dok su efikasne aktivne supstance dostupne i dok se primenjuju na pravi način.
PB  - Srpsko veterinarsko društvo, Beograd
C3  - 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022
T1  - Rezistencija glodara na antikoagulantne rodenticide
SP  - 20
EP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2528
ER  - 

@conference{
author = "Drašković, Vladimir and Glišić, Milica and Teodorović, Radislava and Đorđević, Milutin and Nenadović, Katarina and Janković, Ljiljana",
year = "2022",
abstract = "Kontrola štetnih glodara širom sveta u velikoj meri se oslanja na upotrebu rodenticida. Razvoj i uvođenje derivata kumarina kao rodenticida početkom četrdesetih godina 20. veka pa nadalje, rezultiralo je značajnim promenama u kontrolisanju populacije glodara. Zbog svojih prednosti kao što su visoka osetljivost glodara, odloženo delovanje i dostupnost vitamina K1 kao antidota, antikoagulantni rodenticidi su ubrzo postali široko rasprostranjena sredstva za suzbijanje glodara i postepeno su zamenili akutne otrove. Danas, u nekim regionima sveta, oni su jedine registrovane supstance za efikasnu kontrolu određenih vrsta glodara. Sedamdesetih godina 20. veka u Engleskoj ustanovljena je pojava rezistentnosti glodara na antikoagulante kontrolisana genom koji ima analognu poziciju kod domaćeg miša i sivog pacova. Sve veće širenje geografskih područja u Evropi u kojima se nalaze rezistentni sojevi štetnih glodara dovode do velike zabrinutosti i predstavljaju značajnu pretnju održivoj upotrebi rodenticida u budućnosti. Literaturni podaci ukazuju da je jako teško sprečiti pojavu rezistencije, međutim postoji velika šansa da se odloži ili uspori njen razvoj i širenje, sve dok su efikasne aktivne supstance dostupne i dok se primenjuju na pravi način.",
publisher = "Srpsko veterinarsko društvo, Beograd",
journal = "33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022",
title = "Rezistencija glodara na antikoagulantne rodenticide",
pages = "20-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2528"
}

Drašković, V., Glišić, M., Teodorović, R., Đorđević, M., Nenadović, K.,& Janković, L.. (2022). Rezistencija glodara na antikoagulantne rodenticide. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022
Srpsko veterinarsko društvo, Beograd., 20-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2528

Drašković V, Glišić M, Teodorović R, Đorđević M, Nenadović K, Janković L. Rezistencija glodara na antikoagulantne rodenticide. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022. 2022;:20-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2528 .

Drašković, Vladimir, Glišić, Milica, Teodorović, Radislava, Đorđević, Milutin, Nenadović, Katarina, Janković, Ljiljana, "Rezistencija glodara na antikoagulantne rodenticide" in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022 (2022):20-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2528 .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Vučinić, Marijana
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2514
AB  - We used the questionnaire method to collect initial data on the presence, characteristics, and attacks on wildlife by free-roaming dogs from 364 employees in professional services for hunting and game management in Serbia. The results showed that more than 80% of participants frequently saw free-roaming dogs in their hunting grounds. Most of the participants saw medium-sized dogs (63%) in groups of more than 5 animals (53%). Forty-three percent of respondents believed that free/roaming dogs belonged to the category of abandoned dogs. Participants noted that the population of free-roaming dogs has increased in the last 5 years in hunting grounds. The smallest share of participants (60%) who noticed an increase in the number of free-roaming dogs was from mountainous hunting grounds (P < 0.5). More than 50% of participants believed that the number of deadly attacks by free-roaming dogs on wildlife has increased in the last 5 years. Roe deer were the most common victims of dog attacks. Lethal methods of controlling the populations of free-roaming dogs were not accepted by participants. Considering the almost identical traditions of the Balkan peoples regarding the treatment of dogs, we consider this study especially important for the region.
PB  - Elsevier
T2  - Journal of Veterinary Behavior
T1  - Initial study on free-roaming dogs in Serbian hunting grounds
VL  - 57
SP  - 67
EP  - 73
DO  - 10.1016/j.jveb.2022.09.007
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Milutin and Nenadović, Katarina and Vučinić, Marijana",
year = "2022",
abstract = "We used the questionnaire method to collect initial data on the presence, characteristics, and attacks on wildlife by free-roaming dogs from 364 employees in professional services for hunting and game management in Serbia. The results showed that more than 80% of participants frequently saw free-roaming dogs in their hunting grounds. Most of the participants saw medium-sized dogs (63%) in groups of more than 5 animals (53%). Forty-three percent of respondents believed that free/roaming dogs belonged to the category of abandoned dogs. Participants noted that the population of free-roaming dogs has increased in the last 5 years in hunting grounds. The smallest share of participants (60%) who noticed an increase in the number of free-roaming dogs was from mountainous hunting grounds (P < 0.5). More than 50% of participants believed that the number of deadly attacks by free-roaming dogs on wildlife has increased in the last 5 years. Roe deer were the most common victims of dog attacks. Lethal methods of controlling the populations of free-roaming dogs were not accepted by participants. Considering the almost identical traditions of the Balkan peoples regarding the treatment of dogs, we consider this study especially important for the region.",
publisher = "Elsevier",
journal = "Journal of Veterinary Behavior",
title = "Initial study on free-roaming dogs in Serbian hunting grounds",
volume = "57",
pages = "67-73",
doi = "10.1016/j.jveb.2022.09.007"
}

Đorđević, M., Nenadović, K.,& Vučinić, M.. (2022). Initial study on free-roaming dogs in Serbian hunting grounds. in Journal of Veterinary Behavior
Elsevier., 57, 67-73.
https://doi.org/10.1016/j.jveb.2022.09.007

Đorđević M, Nenadović K, Vučinić M. Initial study on free-roaming dogs in Serbian hunting grounds. in Journal of Veterinary Behavior. 2022;57:67-73.
doi:10.1016/j.jveb.2022.09.007 .

Đorđević, Milutin, Nenadović, Katarina, Vučinić, Marijana, "Initial study on free-roaming dogs in Serbian hunting grounds" in Journal of Veterinary Behavior, 57 (2022):67-73,
https://doi.org/10.1016/j.jveb.2022.09.007 . .

TY  - CONF
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Pintarič, Štefan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2652
AB  - Intezivna proizvodnja životinja na farmama ne može se ni zamisliti bez pravilno definisanih i sprovedenih biosigurnosnih mera. One predstavljaju niz koraka koje treba sprovoditi i poštovati da bi se sprečio ulazak bolesti na farme ili da bi se sprečilo iznošenje patogenih organizama sa farme, ukoliko oni postoje. Održavanje visokog nivoa biosigurnosnih mera doprinosi boljem zdravlju životinja, većoj produktivnosti i profitabilnosti, bezbednosti hrane i zaštiti životne sredine. Ove mere takođe utiču i na međunarodni promet životinjama i proizvodima životinjskog porekla. Kako bi se bolje razumeo koncept i značaj biosigurnosnih mera, one su podeljene na eksterne (spoljašnje) i interne (unutrašnje) biosigurnosne mere. Eksterne biosigurnosne mere obuhvataju primenu mera koje imaju za cilj sprečavanje unošenja patogena na farmu, dok interne imaju za cilj sprečavanje širenja patogena unutar farme. Interne biosigurnosne mere su definisane u svim biosigurnosnim protokolima na farmama, kroz planove sanitarne procedure koji se kontinuirano sprovode. Mere dezinsekcije i deratizacije su samo segment ukupnih biosigurnosnih mera i kada se ne sprovode programski, dodatno se umanjuju očekivani efekti, ali i obezvređuje njihov značaj. Za svaki farmski objekat se pravi plan sanitarne procedure ponaosob, zavisno od kapaciteta objekta, građevinsko tehničkih karakteristika i tipa proizvodnje.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33 Savetovanje veterinara Srbije. Zlatibor, 8-11. septembar 2022.
T1  - Praktično sprovođenje biosigurnosnih mera dezinsekcije i deratizacije na farmama
SP  - 550
EP  - 558
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2652
ER  - 

@conference{
author = "Janković, Ljiljana and Teodorović, Radislava and Đorđević, Milutin and Drašković, Vladimir and Nenadović, Katarina and Pintarič, Štefan",
year = "2022",
abstract = "Intezivna proizvodnja životinja na farmama ne može se ni zamisliti bez pravilno definisanih i sprovedenih biosigurnosnih mera. One predstavljaju niz koraka koje treba sprovoditi i poštovati da bi se sprečio ulazak bolesti na farme ili da bi se sprečilo iznošenje patogenih organizama sa farme, ukoliko oni postoje. Održavanje visokog nivoa biosigurnosnih mera doprinosi boljem zdravlju životinja, većoj produktivnosti i profitabilnosti, bezbednosti hrane i zaštiti životne sredine. Ove mere takođe utiču i na međunarodni promet životinjama i proizvodima životinjskog porekla. Kako bi se bolje razumeo koncept i značaj biosigurnosnih mera, one su podeljene na eksterne (spoljašnje) i interne (unutrašnje) biosigurnosne mere. Eksterne biosigurnosne mere obuhvataju primenu mera koje imaju za cilj sprečavanje unošenja patogena na farmu, dok interne imaju za cilj sprečavanje širenja patogena unutar farme. Interne biosigurnosne mere su definisane u svim biosigurnosnim protokolima na farmama, kroz planove sanitarne procedure koji se kontinuirano sprovode. Mere dezinsekcije i deratizacije su samo segment ukupnih biosigurnosnih mera i kada se ne sprovode programski, dodatno se umanjuju očekivani efekti, ali i obezvređuje njihov značaj. Za svaki farmski objekat se pravi plan sanitarne procedure ponaosob, zavisno od kapaciteta objekta, građevinsko tehničkih karakteristika i tipa proizvodnje.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33 Savetovanje veterinara Srbije. Zlatibor, 8-11. septembar 2022.",
title = "Praktično sprovođenje biosigurnosnih mera dezinsekcije i deratizacije na farmama",
pages = "550-558",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2652"
}

Janković, L., Teodorović, R., Đorđević, M., Drašković, V., Nenadović, K.,& Pintarič, Š.. (2022). Praktično sprovođenje biosigurnosnih mera dezinsekcije i deratizacije na farmama. in 33 Savetovanje veterinara Srbije. Zlatibor, 8-11. septembar 2022.
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 550-558.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2652

Janković L, Teodorović R, Đorđević M, Drašković V, Nenadović K, Pintarič Š. Praktično sprovođenje biosigurnosnih mera dezinsekcije i deratizacije na farmama. in 33 Savetovanje veterinara Srbije. Zlatibor, 8-11. septembar 2022.. 2022;:550-558.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2652 .

Janković, Ljiljana, Teodorović, Radislava, Đorđević, Milutin, Drašković, Vladimir, Nenadović, Katarina, Pintarič, Štefan, "Praktično sprovođenje biosigurnosnih mera dezinsekcije i deratizacije na farmama" in 33 Savetovanje veterinara Srbije. Zlatibor, 8-11. septembar 2022. (2022):550-558,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2652 .

TY  - CONF
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Reljić, Renata
AU  - Pavlović, Ivan
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2653
AB  - Neškodljivo uklanjanje uginulih životinja i nejestivih sporednih proizvoda klanja je nezamenljiva veterinarsko – sanitarna i preventivna mera u suzbijanju stočnih zaraza i zoonoza. U cilju pravilnog iskorišćavanja uginulih životinja i nejestivih klaničnih otpadaka preradom, od posebnog je značaja blagovremeno uklanjanje istih sa mesta njihovog nastajanja i njihovo adekvatno čuvanje – skladištenje, do momenta kada se dopremaju u kafileriju na preradu. Savremena organizacija sakupljanja sirovina sastoji se u tome da se u transfer stanicama efikasno i racionalno sakupljaju sirovine koje u određenom vremenskom roku preuzima fabrika – kafilerija.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022
T1  - Neškodljivo uklanјanјe životinјskih leševa i značaj izgradnјe transfer stanica
SP  - 33
EP  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2653
ER  - 

@conference{
author = "Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin and Teodorović, Radislava and Drašković, Vladimir and Nenadović, Katarina and Reljić, Renata and Pavlović, Ivan",
year = "2022",
abstract = "Neškodljivo uklanjanje uginulih životinja i nejestivih sporednih proizvoda klanja je nezamenljiva veterinarsko – sanitarna i preventivna mera u suzbijanju stočnih zaraza i zoonoza. U cilju pravilnog iskorišćavanja uginulih životinja i nejestivih klaničnih otpadaka preradom, od posebnog je značaja blagovremeno uklanjanje istih sa mesta njihovog nastajanja i njihovo adekvatno čuvanje – skladištenje, do momenta kada se dopremaju u kafileriju na preradu. Savremena organizacija sakupljanja sirovina sastoji se u tome da se u transfer stanicama efikasno i racionalno sakupljaju sirovine koje u određenom vremenskom roku preuzima fabrika – kafilerija.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022",
title = "Neškodljivo uklanјanјe životinјskih leševa i značaj izgradnјe transfer stanica",
pages = "33-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2653"
}

Janković, L., Đorđević, M., Teodorović, R., Drašković, V., Nenadović, K., Reljić, R.,& Pavlović, I.. (2022). Neškodljivo uklanјanјe životinјskih leševa i značaj izgradnјe transfer stanica. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 33-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2653

Janković L, Đorđević M, Teodorović R, Drašković V, Nenadović K, Reljić R, Pavlović I. Neškodljivo uklanјanјe životinјskih leševa i značaj izgradnјe transfer stanica. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022. 2022;:33-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2653 .

Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, Teodorović, Radislava, Drašković, Vladimir, Nenadović, Katarina, Reljić, Renata, Pavlović, Ivan, "Neškodljivo uklanјanјe životinјskih leševa i značaj izgradnјe transfer stanica" in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 - 29. maj 2022 (2022):33-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2653 .

TY  - CONF
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Kulišić, Zoran
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Vučinić, Marijana
AU  - Nenadović, Katarina
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Pešić, Branislav
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2657
AB  - Trihineloza je parazitarno oboljene zajedničko za ljude i životinje, čiji je uzročnik na našim prostorima najčešće Trichinella spiralis, koja spada u tip Nematoda, klasu Adenophorea, red Trichocephalida, familiji Trichinellidae i rodu Tricninella. Trihinela je infektivna za sve vrste sisara. Sa zdravstvenog aspekta najznačajniji su mesojedi i svaštojedi koji su dominantni u ishrani ljudi.
Čovek se zaražava konzumiranjem zaraženog mesa, najčešće mesom domaćih ili divljih svinja. U cilju preveniranja ovog oboljenja kod ljudi u svim zemljama se preduzimaju određene mere koje imaju za cilj sprečavanje zaražavanja životinja, odnosno prenošenje infektivnih larvi sa već obolelih životinja na ljude, odnosno životinje. Osnovni izvor zaražavanja infektivnim larvama trihinele, glodara i svinja, je leš životinje inficiran larvama trihinele, koji je neadekvatno neškodljivo uklonjen.
Nažalost bacanje leševa uginulih životinja u otvorene vodotokove, kanale, na otvorene zelene površine, šumske komplekse, nepravilno zakopavanje, nestručno zakopavanje i skladištenje na stočnim grobljima i u jamama grobnicama, uzrokuje da će lanac širenja trihineloze, na relaciji svinja-glodar, glodar-glodar, glodar-svinja (obe vrste su svaštojedi, a između ostalog i kanibali) biti nemoguće prekinuti, bez obzira na sprovođenje deratizacije kao veterinarsko sanitarne mere. Mora se u startu potcrtati da je ključ uspešnog suzbijanja trihineloze pored deratizacije i neškodljivo uklanjanje leševa uginulih životinja i otpadaka animalnog porekla. Trihineloza je naša svakodnevnica, zato je neophodno u skladu sa važećom zakonskom regulativom kontinuirano edukovati stanovništvo i farmere, u cilju soprovođenja dijagnostike trupova i drugih delova životinja koji sadrže poprečno-prugaste mišiće, kao i neškodljivog uklanjanja otpada životinjskog porekla koji može biti nosilac infektivne trihinele, sa pratećom deratizacijom, u skladu sa važećom zakonskom regulativom. U cilju stručnog sagledavanja zdravstvenog rizika koji nam donosi trihineloza u radu će biti definisane veterinarsko-sanitarne mere za njeno preveniranje i suzbijanje,
sa posebnim osvrtom na važeću zakonsku regulativu i buduće postupke u cilju njenog efikasnog sprovođenja na terenu.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022
T1  - Mere za suzbijanje trihineloze životinja na teritoriji Republike Srbije
SP  - 41
EP  - 60
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2657
ER  - 

@conference{
author = "Đorđević, Milutin and Janković, Ljiljana and Kulišić, Zoran and Teodorović, Radislava and Vučinić, Marijana and Nenadović, Katarina and Drašković, Vladimir and Pešić, Branislav",
year = "2022",
abstract = "Trihineloza je parazitarno oboljene zajedničko za ljude i životinje, čiji je uzročnik na našim prostorima najčešće Trichinella spiralis, koja spada u tip Nematoda, klasu Adenophorea, red Trichocephalida, familiji Trichinellidae i rodu Tricninella. Trihinela je infektivna za sve vrste sisara. Sa zdravstvenog aspekta najznačajniji su mesojedi i svaštojedi koji su dominantni u ishrani ljudi.
Čovek se zaražava konzumiranjem zaraženog mesa, najčešće mesom domaćih ili divljih svinja. U cilju preveniranja ovog oboljenja kod ljudi u svim zemljama se preduzimaju određene mere koje imaju za cilj sprečavanje zaražavanja životinja, odnosno prenošenje infektivnih larvi sa već obolelih životinja na ljude, odnosno životinje. Osnovni izvor zaražavanja infektivnim larvama trihinele, glodara i svinja, je leš životinje inficiran larvama trihinele, koji je neadekvatno neškodljivo uklonjen.
Nažalost bacanje leševa uginulih životinja u otvorene vodotokove, kanale, na otvorene zelene površine, šumske komplekse, nepravilno zakopavanje, nestručno zakopavanje i skladištenje na stočnim grobljima i u jamama grobnicama, uzrokuje da će lanac širenja trihineloze, na relaciji svinja-glodar, glodar-glodar, glodar-svinja (obe vrste su svaštojedi, a između ostalog i kanibali) biti nemoguće prekinuti, bez obzira na sprovođenje deratizacije kao veterinarsko sanitarne mere. Mora se u startu potcrtati da je ključ uspešnog suzbijanja trihineloze pored deratizacije i neškodljivo uklanjanje leševa uginulih životinja i otpadaka animalnog porekla. Trihineloza je naša svakodnevnica, zato je neophodno u skladu sa važećom zakonskom regulativom kontinuirano edukovati stanovništvo i farmere, u cilju soprovođenja dijagnostike trupova i drugih delova životinja koji sadrže poprečno-prugaste mišiće, kao i neškodljivog uklanjanja otpada životinjskog porekla koji može biti nosilac infektivne trihinele, sa pratećom deratizacijom, u skladu sa važećom zakonskom regulativom. U cilju stručnog sagledavanja zdravstvenog rizika koji nam donosi trihineloza u radu će biti definisane veterinarsko-sanitarne mere za njeno preveniranje i suzbijanje,
sa posebnim osvrtom na važeću zakonsku regulativu i buduće postupke u cilju njenog efikasnog sprovođenja na terenu.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022",
title = "Mere za suzbijanje trihineloze životinja na teritoriji Republike Srbije",
pages = "41-60",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2657"
}

Đorđević, M., Janković, L., Kulišić, Z., Teodorović, R., Vučinić, M., Nenadović, K., Drašković, V.,& Pešić, B.. (2022). Mere za suzbijanje trihineloze životinja na teritoriji Republike Srbije. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 41-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2657

Đorđević M, Janković L, Kulišić Z, Teodorović R, Vučinić M, Nenadović K, Drašković V, Pešić B. Mere za suzbijanje trihineloze životinja na teritoriji Republike Srbije. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022. 2022;:41-60.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2657 .

Đorđević, Milutin, Janković, Ljiljana, Kulišić, Zoran, Teodorović, Radislava, Vučinić, Marijana, Nenadović, Katarina, Drašković, Vladimir, Pešić, Branislav, "Mere za suzbijanje trihineloze životinja na teritoriji Republike Srbije" in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022 (2022):41-60,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2657 .

TY  - CONF
AU  - Teodorović, Radislava
AU  - Janković, Ljiljana
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Drašković, Vladimir
AU  - Nenadović, Katarina
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2789
AB  - Intenzivna upotreba dezinfekcionih sredstava kao jedne od preventivnih mera u
borbi sa pandemijom izazvane korona virusom (COVID-19), mogla bi da poveća rezidue
dezinficijensa u životnoj sredini. U zatvorenim prostorima, klјučno je odrediti optimalnu
koncentraciju dezinficijensa, kako bi se sa jedne strane sprečilo širenje virusa,
a sa druge strane da se nusproizvodi dezinfekcije ne zadržavaju u dužem vremenskom
periodu u okruženju. Preporuka je da se usmere regulative za upotrebu dezinficijensa
u vanrednim situacijama ili u uslovima panedmije, kako bi se zaštitilo zdravlјe lјudi i
životinja primenom preventivnih mera.
AB  - Intensive use of disinfectants as one of the preventive measures in the fight against
the coronavirus-caused pandemic (COVID-19) could increase the disinfectant residues
in the environment. Indoors it is crucial to determine the optimal concentration
of disinfectants, in order to prevent the spread of the virus on the one hand, and on the
other hand to prevent disinfection by-products from remaining in the environment for
a longer period of time. It is recommended to regulate the use of disinfectants in emergency
situations or in pandemic conditions, in order to protect human and animal health
by applying preventive measures
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022
T1  - Povećani nusprodukti dezinfekcije kao rezultat pojačane dezinfekcije
IS  - 89
EP  - 92
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2789
ER  - 

@conference{
author = "Teodorović, Radislava and Janković, Ljiljana and Đorđević, Milutin and Drašković, Vladimir and Nenadović, Katarina",
year = "2022",
abstract = "Intenzivna upotreba dezinfekcionih sredstava kao jedne od preventivnih mera u
borbi sa pandemijom izazvane korona virusom (COVID-19), mogla bi da poveća rezidue
dezinficijensa u životnoj sredini. U zatvorenim prostorima, klјučno je odrediti optimalnu
koncentraciju dezinficijensa, kako bi se sa jedne strane sprečilo širenje virusa,
a sa druge strane da se nusproizvodi dezinfekcije ne zadržavaju u dužem vremenskom
periodu u okruženju. Preporuka je da se usmere regulative za upotrebu dezinficijensa
u vanrednim situacijama ili u uslovima panedmije, kako bi se zaštitilo zdravlјe lјudi i
životinja primenom preventivnih mera., Intensive use of disinfectants as one of the preventive measures in the fight against
the coronavirus-caused pandemic (COVID-19) could increase the disinfectant residues
in the environment. Indoors it is crucial to determine the optimal concentration
of disinfectants, in order to prevent the spread of the virus on the one hand, and on the
other hand to prevent disinfection by-products from remaining in the environment for
a longer period of time. It is recommended to regulate the use of disinfectants in emergency
situations or in pandemic conditions, in order to protect human and animal health
by applying preventive measures",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022",
title = "Povećani nusprodukti dezinfekcije kao rezultat pojačane dezinfekcije",
number = "89",
pages = "92",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2789"
}

Teodorović, R., Janković, L., Đorđević, M., Drašković, V.,& Nenadović, K.. (2022). Povećani nusprodukti dezinfekcije kao rezultat pojačane dezinfekcije. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo.(89).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2789

Teodorović R, Janković L, Đorđević M, Drašković V, Nenadović K. Povećani nusprodukti dezinfekcije kao rezultat pojačane dezinfekcije. in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022. 2022;(89):null-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2789 .

Teodorović, Radislava, Janković, Ljiljana, Đorđević, Milutin, Drašković, Vladimir, Nenadović, Katarina, "Povećani nusprodukti dezinfekcije kao rezultat pojačane dezinfekcije" in 33 Savetovanje Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija - Jedan svet jedno zdravlje, Bajina Bašta, 26 – 29. maj 2022, no. 89 (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2789 .