TY  - CONF
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Milčić-Matić, Natalija
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nikšić, Aleksandar
AU  - Ilić, Milica
AU  - Krnjaić, Dejan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3879
AB  - Mетицилин-резистентнe стафилококe (МРС) представљају значајан изазов у лечењу бактеријских инфекција кућних љубимаца и у великој мери ограничавају терапијске могућности. Осим тога, ови сојеви су значајна претња по јавно здравље на глобалном нивоу. Спроведена студија имала је за циљ да истражи молекуларну преваленцију коагулазa-позитивних стафилокока (КоПС) које изазивају инфекције коже и ушију код паса и да идентификује МРС из групе КоПС. Из узорака пореклом од паса са инфекцијом ушију и/или коже пристиглих са Клинике за Дерматологију Факултета ветеринарске медицине изоловано је укупно 79 сојева из рода Staphylococcus. На основу разноликости секвенце nuc гена, применом Multiplex PCR методе детектоване су врсте из групе КоПС. Фенотипска резистенција МРС доказана је методом диск-дифузије и одређивањем вредности минималне инхибиторне концентрације, присуство PBP2a (penicillin-binding protein 2a, енгл.) доказано је применом латекс аглутинације, док је молекуларном детекцијом испитано присуство mecA и mecC гена. Међу 76 КоПС изолата, 50/76 (65,8%) је идентификовано као S. pseudintermedius, 17/76 (22,4%) као S. aureus, 6/76 (7,9%) као S. coagulans и 3/76 (3,9%) %) као S. intermedius. Присуство mecA гена је детектовано у 30% (15/50) изолата S. pseudintermedius и 29,4% (5/17) изолата S. aureus који су класификовани као метицилин-резистентне S. pseudintermedius (МРSP) и метицилин-резистентне S. аureus (MRSA). MecC ген није детектован код ни једног изолата. Представљени налази наглашавају високу преваленцију МРС-а изолованих из ушију и коже паса на територији Београда, истичући важност континуираног надзора као првог корака у борби против МРС-а и контролних мера за смањење ширења антимикробне резистенције (АМР). Овакве и сличне студије су важне у решавању проблема АМР и обезбеђивању ефикасних стратегија лечења како животиња тако и људи, имајући у виду све већи број студија које поред MRSA, детектују сојеве S. pseudintermedius и МRSP као опортунистичке патогене за људе и узрочнике емергентних зооноза.
AB  - Methicillin-resistant staphylococci (MRS) limit therapeutic options and pose a significant challenge in the treatment of bacterial infections in companion animals. Moreover, these strains pose a significant threat to global public health. This study aimed to investigate the molecular prevalence of coagulase-positive staphylococci (CoPS) causing skin and ear infections in dogs and to identify methicillin-resistant CoPS. A total of 79 staphylococcal strains were isolated from clinical samples collected from dogs with suspected skin and ear infections from the Dermatology clinic at the Faculty of Veterinary Medicine. Multiplex PCR was employed for species-specific identification of CoPS based on the sequence diversity of the nuc gene. Phenotypic characterization of methicilin resistance was performed using disc-diffusion and determination of minimally inhibitory concentrations values, while PBP2a (penicillin-binding protein 2a) was detected using latex agglutination and finally molecular detection of mecA and mecC genes was performed. Among the 76 CoPS isolates, 50/76 (65.8%) were identified as S. pseudintermedius, 17/76 (22.4%) as S. aureus, 6/76 (7.9%) as S. coagulans, and 3/76 (3.9%) as S. intermedius. The mecA gene was detected in 30% (15/50) of S. pseudintermedius isolates and 29.4% (5/17) of S. aureus isolates, classified as methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP) and methicillin-resistant S. aureus (MRSA), respectively. No isolates tested positive for the mecC gene. These findings underscore the high prevalence of MRS in canine dermatological infections, highlighting the importance of continuous monitoring as the first step in combating the high prevalence of MRS and robust infection control measures to mitigate the spread of antimicrobial resistance (AMR). Such efforts are crucial in addressing the public health implications associated with AMR and ensuring effective treatment strategies for both humans and animals considering that besides MRSA, newer studies recognize S. pseudintermedius and MRSP strains as opportunistic human pathogens and emerging zoonotic agents.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa
T1  - Molecular prevalence of methicillin-resistant coagulase-positive staphylococci isolated from  canine skin and ears
SP  - 182
EP  - 183
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879
ER  - 

@conference{
author = "Prošić, Isidora and Milčić-Matić, Natalija and Radalj, Andrea and Nikšić, Aleksandar and Ilić, Milica and Krnjaić, Dejan",
year = "2024",
abstract = "Mетицилин-резистентнe стафилококe (МРС) представљају значајан изазов у лечењу бактеријских инфекција кућних љубимаца и у великој мери ограничавају терапијске могућности. Осим тога, ови сојеви су значајна претња по јавно здравље на глобалном нивоу. Спроведена студија имала је за циљ да истражи молекуларну преваленцију коагулазa-позитивних стафилокока (КоПС) које изазивају инфекције коже и ушију код паса и да идентификује МРС из групе КоПС. Из узорака пореклом од паса са инфекцијом ушију и/или коже пристиглих са Клинике за Дерматологију Факултета ветеринарске медицине изоловано је укупно 79 сојева из рода Staphylococcus. На основу разноликости секвенце nuc гена, применом Multiplex PCR методе детектоване су врсте из групе КоПС. Фенотипска резистенција МРС доказана је методом диск-дифузије и одређивањем вредности минималне инхибиторне концентрације, присуство PBP2a (penicillin-binding protein 2a, енгл.) доказано је применом латекс аглутинације, док је молекуларном детекцијом испитано присуство mecA и mecC гена. Међу 76 КоПС изолата, 50/76 (65,8%) је идентификовано као S. pseudintermedius, 17/76 (22,4%) као S. aureus, 6/76 (7,9%) као S. coagulans и 3/76 (3,9%) %) као S. intermedius. Присуство mecA гена је детектовано у 30% (15/50) изолата S. pseudintermedius и 29,4% (5/17) изолата S. aureus који су класификовани као метицилин-резистентне S. pseudintermedius (МРSP) и метицилин-резистентне S. аureus (MRSA). MecC ген није детектован код ни једног изолата. Представљени налази наглашавају високу преваленцију МРС-а изолованих из ушију и коже паса на територији Београда, истичући важност континуираног надзора као првог корака у борби против МРС-а и контролних мера за смањење ширења антимикробне резистенције (АМР). Овакве и сличне студије су важне у решавању проблема АМР и обезбеђивању ефикасних стратегија лечења како животиња тако и људи, имајући у виду све већи број студија које поред MRSA, детектују сојеве S. pseudintermedius и МRSP као опортунистичке патогене за људе и узрочнике емергентних зооноза., Methicillin-resistant staphylococci (MRS) limit therapeutic options and pose a significant challenge in the treatment of bacterial infections in companion animals. Moreover, these strains pose a significant threat to global public health. This study aimed to investigate the molecular prevalence of coagulase-positive staphylococci (CoPS) causing skin and ear infections in dogs and to identify methicillin-resistant CoPS. A total of 79 staphylococcal strains were isolated from clinical samples collected from dogs with suspected skin and ear infections from the Dermatology clinic at the Faculty of Veterinary Medicine. Multiplex PCR was employed for species-specific identification of CoPS based on the sequence diversity of the nuc gene. Phenotypic characterization of methicilin resistance was performed using disc-diffusion and determination of minimally inhibitory concentrations values, while PBP2a (penicillin-binding protein 2a) was detected using latex agglutination and finally molecular detection of mecA and mecC genes was performed. Among the 76 CoPS isolates, 50/76 (65.8%) were identified as S. pseudintermedius, 17/76 (22.4%) as S. aureus, 6/76 (7.9%) as S. coagulans, and 3/76 (3.9%) as S. intermedius. The mecA gene was detected in 30% (15/50) of S. pseudintermedius isolates and 29.4% (5/17) of S. aureus isolates, classified as methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP) and methicillin-resistant S. aureus (MRSA), respectively. No isolates tested positive for the mecC gene. These findings underscore the high prevalence of MRS in canine dermatological infections, highlighting the importance of continuous monitoring as the first step in combating the high prevalence of MRS and robust infection control measures to mitigate the spread of antimicrobial resistance (AMR). Such efforts are crucial in addressing the public health implications associated with AMR and ensuring effective treatment strategies for both humans and animals considering that besides MRSA, newer studies recognize S. pseudintermedius and MRSP strains as opportunistic human pathogens and emerging zoonotic agents.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa, Molecular prevalence of methicillin-resistant coagulase-positive staphylococci isolated from  canine skin and ears",
pages = "182-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879"
}

Prošić, I., Milčić-Matić, N., Radalj, A., Nikšić, A., Ilić, M.,& Krnjaić, D.. (2024). Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 182-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879

Prošić I, Milčić-Matić N, Radalj A, Nikšić A, Ilić M, Krnjaić D. Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:182-183.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879 .

Prošić, Isidora, Milčić-Matić, Natalija, Radalj, Andrea, Nikšić, Aleksandar, Ilić, Milica, Krnjaić, Dejan, "Molekularna prevalencija meticilin-rezistentnih koagulaza-pozitivnih stafilokoka izolovanih iz kože i ušiju pasa" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):182-183,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3879 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Milanov, Dubravka
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Gajdov, Vladimir
AU  - Milić, Nenad
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Nedić, Drago
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3880
AB  - Nocardia cyriacigeorgica је узрочник који се све чешће изолује у случајевима нокардиозе људи, међутим његова идентификација до нивоа врсте представља изазов за већину микробиолошких лабораторија. Инфекције изазване овом актиномицетом се релативно ретко сусрећу у ветеринарској клиничкој пракси при чему доступни литературни подаци обухватају мали број описаних случајева пиогрануломатозних лезија код животиња. Приказана студија описује случај тешког маститиса говеда на малом газдинству у Босни и Херцеговини изазваног узрочником N. cyriacigeorgica који је безуспешно третиран применом стандардне антибиотске терапије. С обзиром да изолат није идентификован применом конвенционалних микробиолошких техника, извршена је MALDI-ToF MS анализа чији су резултати били недовољно поуздани. У циљу утврђивања врсте анализирана је секвенца гена 16S субјединице рибозомалне рибонуклеинске киселине (16S rRNK). Наведени налаз је додатно потврђен применом технике секвенцирања више генских локуса (MLST) при чему су коришћене секвенце gyrB, 16S rRNK, secA1 и hsp65. Метода диск дифузије за испитивање осетљивости изолата N. cyriacigeorgica на антибиотике је примењена у складу са препорученим публикованим упутствима. Колико је ауторима познато, ово представља први случај маститиса говеда изазван узрочником N. cyriacigeorgica у Европи, али и први изолат Nocardia spp. пореклом од животиња за чију је идентификацију примењен MLST.
AB  - Although Nocardia cyriacigeorgica is recognized as a cause of human nocardiosis and is regarded as an emerging pathogen, many clinical laboratories find it difficult to identify this organism at the species level. The infections caused by this actinomycete are relatively uncommon in veterinary clinical practice, and the limited information currently available mostly relates to several cases of pyogranulomatous lesions in animals. We describe a case of severe bovine mastitis in a small holding in Bosnia and Herzegovina caused by N. cyriacigeorgica that did not improve after standard antibiotic therapy. The causative agent could not be identified using standard microbiological techniques and MALDI-ToF MS analysis was performed, yielding unclear results. Subsequently, the species N. cyriacigeorgica was confirmed by 16S rRNA sequence analysis, which was further validated by multilocus sequence analysis (MLSA) using the gyrB, 16S rRNA, secA1, and hsp65 sequences. The disc diffusion method was used to test for antibiotic susceptibility in accordance with published guidelines. To the best of our knowledge, this is the first report of N. cyriacigeorgica isolation from a clinical case of bovine mastitis in Europe, as well as the first time a strain of Nocardia spp. isolated from animals has been distinguished using the MLSA method.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
T1  - Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda
T1  - A Nocardia cyriacigeorgica strain causing severe bovine mastitis
SP  - 190
EP  - 191
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Stevanović, Oliver and Milanov, Dubravka and Prošić, Isidora and Gajdov, Vladimir and Milić, Nenad and Sladojević, Željko and Nedić, Drago",
year = "2024",
abstract = "Nocardia cyriacigeorgica је узрочник који се све чешће изолује у случајевима нокардиозе људи, међутим његова идентификација до нивоа врсте представља изазов за већину микробиолошких лабораторија. Инфекције изазване овом актиномицетом се релативно ретко сусрећу у ветеринарској клиничкој пракси при чему доступни литературни подаци обухватају мали број описаних случајева пиогрануломатозних лезија код животиња. Приказана студија описује случај тешког маститиса говеда на малом газдинству у Босни и Херцеговини изазваног узрочником N. cyriacigeorgica који је безуспешно третиран применом стандардне антибиотске терапије. С обзиром да изолат није идентификован применом конвенционалних микробиолошких техника, извршена је MALDI-ToF MS анализа чији су резултати били недовољно поуздани. У циљу утврђивања врсте анализирана је секвенца гена 16S субјединице рибозомалне рибонуклеинске киселине (16S rRNK). Наведени налаз је додатно потврђен применом технике секвенцирања више генских локуса (MLST) при чему су коришћене секвенце gyrB, 16S rRNK, secA1 и hsp65. Метода диск дифузије за испитивање осетљивости изолата N. cyriacigeorgica на антибиотике је примењена у складу са препорученим публикованим упутствима. Колико је ауторима познато, ово представља први случај маститиса говеда изазван узрочником N. cyriacigeorgica у Европи, али и први изолат Nocardia spp. пореклом од животиња за чију је идентификацију примењен MLST., Although Nocardia cyriacigeorgica is recognized as a cause of human nocardiosis and is regarded as an emerging pathogen, many clinical laboratories find it difficult to identify this organism at the species level. The infections caused by this actinomycete are relatively uncommon in veterinary clinical practice, and the limited information currently available mostly relates to several cases of pyogranulomatous lesions in animals. We describe a case of severe bovine mastitis in a small holding in Bosnia and Herzegovina caused by N. cyriacigeorgica that did not improve after standard antibiotic therapy. The causative agent could not be identified using standard microbiological techniques and MALDI-ToF MS analysis was performed, yielding unclear results. Subsequently, the species N. cyriacigeorgica was confirmed by 16S rRNA sequence analysis, which was further validated by multilocus sequence analysis (MLSA) using the gyrB, 16S rRNA, secA1, and hsp65 sequences. The disc diffusion method was used to test for antibiotic susceptibility in accordance with published guidelines. To the best of our knowledge, this is the first report of N. cyriacigeorgica isolation from a clinical case of bovine mastitis in Europe, as well as the first time a strain of Nocardia spp. isolated from animals has been distinguished using the MLSA method.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024",
title = "Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda, A Nocardia cyriacigeorgica strain causing severe bovine mastitis",
pages = "190-191",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880"
}

Radalj, A., Stevanović, O., Milanov, D., Prošić, I., Gajdov, V., Milić, N., Sladojević, Ž.,& Nedić, D.. (2024). Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 190-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880

Radalj A, Stevanović O, Milanov D, Prošić I, Gajdov V, Milić N, Sladojević Ž, Nedić D. Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda. in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024. 2024;:190-191.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880 .

Radalj, Andrea, Stevanović, Oliver, Milanov, Dubravka, Prošić, Isidora, Gajdov, Vladimir, Milić, Nenad, Sladojević, Željko, Nedić, Drago, "Nocardia cyriacigeorgica kao uzročnik teškog slučaja mastitisa goveda" in XXVI Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXVI Epizootiološki dani), Banja Koviljača, 10 - 12. april 2024 (2024):190-191,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3880 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nikšić, Aleksandar
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3721
AB  - Lančana reakcija polimeraze (PCR) je u današnje vreme jedna
od najčešće korišćenih metoda u kliničkoj mikrobiologiji pri čemu naročito
olakšava dijagnostiku virusnih infekcija. Adenovirusi pasa 1 i 2
(CaDV1 i 2) su srodni dvolančani DNK virusi bez spoljašnjeg omotača
i predstavnici familije Adenoviridae koji ispoljavaju različit tropizam.
CaDV1 se umnožava u ćelijama endotela krvnih sudova kao i parenhima
jetre i bubrega, dok se CaDV2 vezuje za receptore ćelija respiratornog
i crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa karakterišu klinički
simptomi akutnog hepatitisa i posledica je infekcije adenovirusom pasa
tip 1. Adenovirus pasa tip 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan
je od patogena u sklopu kompleksa infektivnih respiratornih oboljenja
pasa, odnosno infektivnog traheobronhitisa. Osim pasa, na infekciju
adenovirusima prijemčivi su i divlji mesojedi koji su ujedno i rezervoari
CaDV1 u prirodi. Pojava infektivnog hepatitisa u populaciji pasa je
u današnje vreme retka zahvaljujući sprovođenju postupka vakcinacije.
Međutim, ovo oboljenje je i dalje prisutno kod nevakcinisanih pasa,
odnosno u slučajevima njihovog kontakta sa divljim mesojedima.
PCR se rutinski koristi u dijagnostici adenovirusnih infekcija pasa. Navedena
metoda obezbeđuje brzo dobijanje pouzdanih rezultata ispitivanja
što često nije moguće primenom klasičnih virusoloških metoda,
a naročito u slučajevima ispitivanja autoliziranih uzoraka tkiva divljih
mesojeda. Metoda PCR, uz upotrebu parova prajmera specifičnih za
visokokonzervirane fragmente E3 regiona genoma adenovirusa čijom
se primenom obezbeđuje detekcija i diferencijacija CaDV1 i CaDV2,
će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK različitih tkiva lisica i šakala.
PCR će se vršiti po uspostavljenom protokolu uz izvođenje horizontalne
gel elektroforeze radi vizualizacije i analize dobijenih PCR produkata.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
T1  - Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa
SP  - 133
EP  - 140
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Krnjaić, Dejan and Prošić, Isidora and Ilić, Milica and Nikšić, Aleksandar and Nišavić, Jakov",
year = "2024",
abstract = "Lančana reakcija polimeraze (PCR) je u današnje vreme jedna
od najčešće korišćenih metoda u kliničkoj mikrobiologiji pri čemu naročito
olakšava dijagnostiku virusnih infekcija. Adenovirusi pasa 1 i 2
(CaDV1 i 2) su srodni dvolančani DNK virusi bez spoljašnjeg omotača
i predstavnici familije Adenoviridae koji ispoljavaju različit tropizam.
CaDV1 se umnožava u ćelijama endotela krvnih sudova kao i parenhima
jetre i bubrega, dok se CaDV2 vezuje za receptore ćelija respiratornog
i crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa karakterišu klinički
simptomi akutnog hepatitisa i posledica je infekcije adenovirusom pasa
tip 1. Adenovirus pasa tip 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan
je od patogena u sklopu kompleksa infektivnih respiratornih oboljenja
pasa, odnosno infektivnog traheobronhitisa. Osim pasa, na infekciju
adenovirusima prijemčivi su i divlji mesojedi koji su ujedno i rezervoari
CaDV1 u prirodi. Pojava infektivnog hepatitisa u populaciji pasa je
u današnje vreme retka zahvaljujući sprovođenju postupka vakcinacije.
Međutim, ovo oboljenje je i dalje prisutno kod nevakcinisanih pasa,
odnosno u slučajevima njihovog kontakta sa divljim mesojedima.
PCR se rutinski koristi u dijagnostici adenovirusnih infekcija pasa. Navedena
metoda obezbeđuje brzo dobijanje pouzdanih rezultata ispitivanja
što često nije moguće primenom klasičnih virusoloških metoda,
a naročito u slučajevima ispitivanja autoliziranih uzoraka tkiva divljih
mesojeda. Metoda PCR, uz upotrebu parova prajmera specifičnih za
visokokonzervirane fragmente E3 regiona genoma adenovirusa čijom
se primenom obezbeđuje detekcija i diferencijacija CaDV1 i CaDV2,
će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK različitih tkiva lisica i šakala.
PCR će se vršiti po uspostavljenom protokolu uz izvođenje horizontalne
gel elektroforeze radi vizualizacije i analize dobijenih PCR produkata.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024",
title = "Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa",
pages = "133-140",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721"
}

Radalj, A., Milić, N., Krnjaić, D., Prošić, I., Ilić, M., Nikšić, A.,& Nišavić, J.. (2024). Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721

Radalj A, Milić N, Krnjaić D, Prošić I, Ilić M, Nikšić A, Nišavić J. Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa. in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024. 2024;:133-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Krnjaić, Dejan, Prošić, Isidora, Ilić, Milica, Nikšić, Aleksandar, Nišavić, Jakov, "Primena molekularnih metoda u dijagnostici infekcija izazvanih adenovirusima pasa" in XLV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 23. februar 2024 (2024):133-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3721 .

TY  - JOUR
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Milčić Matić, Natalija
AU  - Milić, Nenad
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Aksentijević, Ksenija
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Gajdov, Vladimir
AU  - Krnjaić, Dejan
PY  - 2024
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3763
AB  - The escalating global concern of antimicrobial resistance in human and veterinary
medicine is exacerbated by the inappropriate prescription of antibiotics for bacterial
infections in companion animals. This study aimed to determine the distribution of
coagulase-positive staphylococci causing clinical skin and ear infections in dogs and to
determine methicillin-resistant isolates. A total of 78 staphylococcal strains were isolated
from clinical samples taken from patients at the Dermatology Clinic at the Faculty of
Veterinary Medicine in Belgrade, Serbia. Multiplex PCR was used for species-specific
identification, and mecA and mecC genes were used to determine methicillin resistance,
in addition to phenotypic determination, MIC values and detection of PBP2a. Out of
the 78 samples analyzed, 65.8% were identified as Staphylococcus pseudintermedius, 22.4% as
S. aureus, 7.9% as S. coagulans, and 3.9% as S. intermedius. Four S. aureus isolates exhibited
methicillin resistance confirmed by cefoxitin disk diffusion, while five were confirmed
with MIC testing and latex agglutination. MecA gene was detected in 29.4% of S. aureus
and 30% of S. pseudintermedius isolates. These isolates were classified as methicillin-
resistant S. aureus (MRSA) and methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP),
respectively. No isolates carried the mecC gene. This study provides insights into the
prevalence of CoPS species and methicillin resistance in isolates from dogs. Continued
surveillance is essential to monitor and understand the emergence and dissemination of
antimicrobial resistance in veterinary medicine and the results of this study accent the
need for establishment of a continuous antimicrobial resistance surveillance program
in the Republic of Serbia.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study
VL  - 74
IS  - 1
SP  - 117
EP  - 132
DO  - 10.2478/acve-2024-0009
DO  - 10.2478/acve-2024-0009
ER  - 

@article{
author = "Prošić, Isidora and Milčić Matić, Natalija and Milić, Nenad and Radalj, Andrea and Aksentijević, Ksenija and Ilić, Milica and Nišavić, Jakov and Radojičić, Marina and Gajdov, Vladimir and Krnjaić, Dejan",
year = "2024",
abstract = "The escalating global concern of antimicrobial resistance in human and veterinary
medicine is exacerbated by the inappropriate prescription of antibiotics for bacterial
infections in companion animals. This study aimed to determine the distribution of
coagulase-positive staphylococci causing clinical skin and ear infections in dogs and to
determine methicillin-resistant isolates. A total of 78 staphylococcal strains were isolated
from clinical samples taken from patients at the Dermatology Clinic at the Faculty of
Veterinary Medicine in Belgrade, Serbia. Multiplex PCR was used for species-specific
identification, and mecA and mecC genes were used to determine methicillin resistance,
in addition to phenotypic determination, MIC values and detection of PBP2a. Out of
the 78 samples analyzed, 65.8% were identified as Staphylococcus pseudintermedius, 22.4% as
S. aureus, 7.9% as S. coagulans, and 3.9% as S. intermedius. Four S. aureus isolates exhibited
methicillin resistance confirmed by cefoxitin disk diffusion, while five were confirmed
with MIC testing and latex agglutination. MecA gene was detected in 29.4% of S. aureus
and 30% of S. pseudintermedius isolates. These isolates were classified as methicillin-
resistant S. aureus (MRSA) and methicillin-resistant S. pseudintermedius (MRSP),
respectively. No isolates carried the mecC gene. This study provides insights into the
prevalence of CoPS species and methicillin resistance in isolates from dogs. Continued
surveillance is essential to monitor and understand the emergence and dissemination of
antimicrobial resistance in veterinary medicine and the results of this study accent the
need for establishment of a continuous antimicrobial resistance surveillance program
in the Republic of Serbia.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study",
volume = "74",
number = "1",
pages = "117-132",
doi = "10.2478/acve-2024-0009, 10.2478/acve-2024-0009"
}

Prošić, I., Milčić Matić, N., Milić, N., Radalj, A., Aksentijević, K., Ilić, M., Nišavić, J., Radojičić, M., Gajdov, V.,& Krnjaić, D.. (2024). Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study. in Acta Veterinaria
Beograd : Fakultet veterinarske medicine., 74(1), 117-132.
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0009

Prošić I, Milčić Matić N, Milić N, Radalj A, Aksentijević K, Ilić M, Nišavić J, Radojičić M, Gajdov V, Krnjaić D. Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study. in Acta Veterinaria. 2024;74(1):117-132.
doi:10.2478/acve-2024-0009 .

Prošić, Isidora, Milčić Matić, Natalija, Milić, Nenad, Radalj, Andrea, Aksentijević, Ksenija, Ilić, Milica, Nišavić, Jakov, Radojičić, Marina, Gajdov, Vladimir, Krnjaić, Dejan, "Molecular prevalence of MecA and MecC genеs in coagulasе-positive staphylococci isolated from dogs with dermatitis and otitis in Belgrade, Serbia: a one year study" in Acta Veterinaria, 74, no. 1 (2024):117-132,
https://doi.org/10.2478/acve-2024-0009 . .

TY  - CONF
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Đorđević, Milutin
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Glišić, Dimitrije
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3211
AB  - Od pojave afričke kuge svinja (AKS) u Gruziji 2007. godine, virus genotipa II
proširio se u mnoge države sveta, pre svega Evrope i Azije, dovodeći do ogromnih
zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka u svinjarstvu. Divlje svinje imaju važnu
ulogu u održavanju virusa AKS u prirodi, a ciklus kruženja virusa kod divljih svinja se
može odvijati bez domaćih svinja ili potencijalnih vektora krpelja, sa mogućnošću
prelivanja bolesti u populaciju domaćih svinja. Izbor mera prevencije pojave, širenja i
suzbijanja AKS kod divljih svinja zavisi od načina unošenja bolesti, preko zaraženih
divljih svinja ili indirektno ljudskim aktivnostima, kao i od same faze dinamike
infekcije na nivou populacije. Kontrola AKS je komplikovanija i teža u slučaju
enzootskog prisustva bolesti. Pojačan pasivni nadzor u lovištima predstavlja meru
koju je potrebno sprovesti što je pre moguće. Uklanjanje leševa potencijalno zaraženih
divljih svinja u kojima virus može da ostane infektivan mesecima snižava rizik od
pojave i širenja bolesti. Neophodno je sprovoditi plan stalne pretrage i nadzora delova
lovišta u kojima se nalaze prirodna staništa divljih svinja radi pronalaženja i
uklanjanja leševa. Dodatne mere uključuju redukciju populacije divljih svinja kao i
ograničavanje njihovog kretanja podizanjem ograda. Organizovanje intezivnog
pojedinačnog i grupnog lova divljih svinja u cilju brzog smanjenje brojnosti obuhvata
naročito starosnu kategoriju zrelih ženki. Sistematskim i kontinuiranim odstrelom
može se uspostaviti i održavati linija sprečavanja širenja AKS u područjima visokog
rizika odnosno u zaštitnim područjima intezivnog lova. Podizanje ograda ili sistema
višestrukih ograda može doprineti zaštiti regiona slobodnih od AKS. Neophodno je
sprovoditi aktivnosti usmerene na podizanje pozornosti svih zainteresovanih strana,
pre svega lovaca i držaoca domaćih svinja. Da bi se smanjio rizik od prodora virusa na
poljoprivredna gazdinstva i farme treba doneti i implementirati propise koje
propisuju obaveznost uvođenja mera biosigurnosti. Imajući u vidu da afrička kuga svinja predstavlja kontagiozno oboljenje svinja koje je često praćeno i 100%
mortalitetom i protiv koga ne postoji efikasna vakcina, ključno je sprovođenje detaljne
procene rizika, donošenje i primena odgovarajućih mera prevencije i suzbijanja
bolesti, kao i transparentna komunikacija o pojavi i širenju ove bolesti koja može u
potpunosti da uništi proizvodnju svinja i da ugrozi prehrambenu sigurnost u Republici
Srbiji.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja
SP  - 199
EP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211
ER  - 

@conference{
author = "Krnjaić, Dejan and Đorđević, Milutin and Radalj, Andrea and Glišić, Dimitrije and Nišavić, Jakov",
year = "2023",
abstract = "Od pojave afričke kuge svinja (AKS) u Gruziji 2007. godine, virus genotipa II
proširio se u mnoge države sveta, pre svega Evrope i Azije, dovodeći do ogromnih
zdravstvenih problema i ekonomskih gubitaka u svinjarstvu. Divlje svinje imaju važnu
ulogu u održavanju virusa AKS u prirodi, a ciklus kruženja virusa kod divljih svinja se
može odvijati bez domaćih svinja ili potencijalnih vektora krpelja, sa mogućnošću
prelivanja bolesti u populaciju domaćih svinja. Izbor mera prevencije pojave, širenja i
suzbijanja AKS kod divljih svinja zavisi od načina unošenja bolesti, preko zaraženih
divljih svinja ili indirektno ljudskim aktivnostima, kao i od same faze dinamike
infekcije na nivou populacije. Kontrola AKS je komplikovanija i teža u slučaju
enzootskog prisustva bolesti. Pojačan pasivni nadzor u lovištima predstavlja meru
koju je potrebno sprovesti što je pre moguće. Uklanjanje leševa potencijalno zaraženih
divljih svinja u kojima virus može da ostane infektivan mesecima snižava rizik od
pojave i širenja bolesti. Neophodno je sprovoditi plan stalne pretrage i nadzora delova
lovišta u kojima se nalaze prirodna staništa divljih svinja radi pronalaženja i
uklanjanja leševa. Dodatne mere uključuju redukciju populacije divljih svinja kao i
ograničavanje njihovog kretanja podizanjem ograda. Organizovanje intezivnog
pojedinačnog i grupnog lova divljih svinja u cilju brzog smanjenje brojnosti obuhvata
naročito starosnu kategoriju zrelih ženki. Sistematskim i kontinuiranim odstrelom
može se uspostaviti i održavati linija sprečavanja širenja AKS u područjima visokog
rizika odnosno u zaštitnim područjima intezivnog lova. Podizanje ograda ili sistema
višestrukih ograda može doprineti zaštiti regiona slobodnih od AKS. Neophodno je
sprovoditi aktivnosti usmerene na podizanje pozornosti svih zainteresovanih strana,
pre svega lovaca i držaoca domaćih svinja. Da bi se smanjio rizik od prodora virusa na
poljoprivredna gazdinstva i farme treba doneti i implementirati propise koje
propisuju obaveznost uvođenja mera biosigurnosti. Imajući u vidu da afrička kuga svinja predstavlja kontagiozno oboljenje svinja koje je često praćeno i 100%
mortalitetom i protiv koga ne postoji efikasna vakcina, ključno je sprovođenje detaljne
procene rizika, donošenje i primena odgovarajućih mera prevencije i suzbijanja
bolesti, kao i transparentna komunikacija o pojavi i širenju ove bolesti koja može u
potpunosti da uništi proizvodnju svinja i da ugrozi prehrambenu sigurnost u Republici
Srbiji.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja",
pages = "199-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211"
}

Krnjaić, D., Đorđević, M., Radalj, A., Glišić, D.,& Nišavić, J.. (2023). Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211

Krnjaić D, Đorđević M, Radalj A, Glišić D, Nišavić J. Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:199-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211 .

Krnjaić, Dejan, Đorđević, Milutin, Radalj, Andrea, Glišić, Dimitrije, Nišavić, Jakov, "Prevencija širenja i suzbijanja afričke kuge svinja kod divljih svinja" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):199-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3211 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Milić, Nenad
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3152
AB  - Инфекција свиња изазвана свињским цирковирусом 2 (PCV2) резултује великим бројем различитих клиничких манифестација болести познатим под једним називом као цирковирусна обољења свиња (PCVAD), а са којима се од скоро доводи у везу и новооткривени свињски цирковирус 3 (PCV3). Цирковируси свиња 2 и 3 изазивају економски значајна обољења домаћих свиња при чему су на инфекцију наведеним вирусима подједнако осетљиве и дивље свиње. Наведени вируси се преносе између дивљих и домаћих популација свиња што је од нарочитог значаја на фармама са ниском нивоом биосигурности. Студије које се баве молекуларном карактеризацијом цирковируса свиња у Републици Србији су ретке, али неопходне с обзиром на њихов генетски диверзитет. Приказани резултати нашег рада доказују присуство и описују молекуларне карактеристике PCV2 и PCV3 у узорцима пореклом од дивљих свиња са територије Јужног Баната чиме се уједно и надовезјују на наша ранија испитивања спроведена на овом терену. Утврђена је ниска стопа коинфекција са ова два вируса што указује на њихову независну циркулацију у пријемчивој популацији. У поређењу са нашом претходном студијом, забележен је мањи број узорака позитивних на присуство PCV2, међутим како је најчешће детектован генотип PCV2d-2, потврђена је генетска стабилност теренских сојева овог вируса. Поред тога, наши резултати по први пут указују на циркулацију PCV3 у популацији дивљих свиња у нашој земљи, а детектовани су генотипови PCV3-1 и у мањем броју узорака PCV3-3c. Представници генотипа PCV3-1 су груписани у оквиру истог кластера са сојевима из Немачке указујући на њихову распрострањеност у Европи. Међутим, представници генотипа PCV3-3c су смештени одвојено од сојева из Индије и Кине у оквиру одговарајућег кластера. Одабране репрезентативне секвенце PCV2 и PCV3 су доступне у Банци гена (GenBank) под бројевима OP784785 - OP784793. С обзиром да код дивљих свиња од којих су прикупљани узорци нису утврђене патоморфолошке промене које указују на цирковирусно обољење, може се закључити да су наведене јединке биле субклинички инфициране.
AB  - Both domesticated pigs and wild boars are known to be susceptible to infections caused by porcine circoviruses 2 and 3 (PCV2 and PCV3). Porcine circovirus-associated diseases (PCVAD) are caused by PCV2, an economically significant infection, and by PCV3, a newly found virus linked to comparable illnesses. Domestic pigs may contract PCV from wild boars, which poses a particular concern to pig farms with weak biosecurity. While there have been only infrequent reports of these diseases in Serbia, this study was meant to be a continuation of an earlier investigation. In a region in northeastern Serbia with several hunting sites, our goal was to evaluate the prevalence and genetic makeup of PCVs circulating in wild boars. We found PCV2 and PCV3 in the samples under study, although the co-infection rates were low, suggesting independent circulation of these viruses. The incidence of PCV2 was lower than in our earlier investigation, but the detected genotype shift toward PCV2d-2 indicated the genetic stability of circulating strains. Also, this is the first record of PCV3 being found in Serbian wild boar, and the strains that were found were divided into two genotypes: PCV3-1 and PCV3-3c. The clustering of the PCV3-1 sequences with German strains suggests that this genotype is common throughout Europe. However, because the PCV3-3c samples were divided within the cluster including the Chinese and Indian strains, no additional geographic link could be found. The representative PCV2 and PCV3 sequences are deposited in GenBank under the accession numbers OP784785 - OP784793. There was no association between PCV positivity and pathological lesions in the studied animals, which is indicative of subclinical infection.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
T1  - Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu
T1  - Molecular characterization of porcine circoviruses 2 and 3 in wild boars in the South Banat District
SP  - 88
EP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Nišavić, Jakov and Milić, Nenad and Živulj, Aleksandar and Prošić, Isidora",
year = "2023",
abstract = "Инфекција свиња изазвана свињским цирковирусом 2 (PCV2) резултује великим бројем различитих клиничких манифестација болести познатим под једним називом као цирковирусна обољења свиња (PCVAD), а са којима се од скоро доводи у везу и новооткривени свињски цирковирус 3 (PCV3). Цирковируси свиња 2 и 3 изазивају економски значајна обољења домаћих свиња при чему су на инфекцију наведеним вирусима подједнако осетљиве и дивље свиње. Наведени вируси се преносе између дивљих и домаћих популација свиња што је од нарочитог значаја на фармама са ниском нивоом биосигурности. Студије које се баве молекуларном карактеризацијом цирковируса свиња у Републици Србији су ретке, али неопходне с обзиром на њихов генетски диверзитет. Приказани резултати нашег рада доказују присуство и описују молекуларне карактеристике PCV2 и PCV3 у узорцима пореклом од дивљих свиња са територије Јужног Баната чиме се уједно и надовезјују на наша ранија испитивања спроведена на овом терену. Утврђена је ниска стопа коинфекција са ова два вируса што указује на њихову независну циркулацију у пријемчивој популацији. У поређењу са нашом претходном студијом, забележен је мањи број узорака позитивних на присуство PCV2, међутим како је најчешће детектован генотип PCV2d-2, потврђена је генетска стабилност теренских сојева овог вируса. Поред тога, наши резултати по први пут указују на циркулацију PCV3 у популацији дивљих свиња у нашој земљи, а детектовани су генотипови PCV3-1 и у мањем броју узорака PCV3-3c. Представници генотипа PCV3-1 су груписани у оквиру истог кластера са сојевима из Немачке указујући на њихову распрострањеност у Европи. Међутим, представници генотипа PCV3-3c су смештени одвојено од сојева из Индије и Кине у оквиру одговарајућег кластера. Одабране репрезентативне секвенце PCV2 и PCV3 су доступне у Банци гена (GenBank) под бројевима OP784785 - OP784793. С обзиром да код дивљих свиња од којих су прикупљани узорци нису утврђене патоморфолошке промене које указују на цирковирусно обољење, може се закључити да су наведене јединке биле субклинички инфициране., Both domesticated pigs and wild boars are known to be susceptible to infections caused by porcine circoviruses 2 and 3 (PCV2 and PCV3). Porcine circovirus-associated diseases (PCVAD) are caused by PCV2, an economically significant infection, and by PCV3, a newly found virus linked to comparable illnesses. Domestic pigs may contract PCV from wild boars, which poses a particular concern to pig farms with weak biosecurity. While there have been only infrequent reports of these diseases in Serbia, this study was meant to be a continuation of an earlier investigation. In a region in northeastern Serbia with several hunting sites, our goal was to evaluate the prevalence and genetic makeup of PCVs circulating in wild boars. We found PCV2 and PCV3 in the samples under study, although the co-infection rates were low, suggesting independent circulation of these viruses. The incidence of PCV2 was lower than in our earlier investigation, but the detected genotype shift toward PCV2d-2 indicated the genetic stability of circulating strains. Also, this is the first record of PCV3 being found in Serbian wild boar, and the strains that were found were divided into two genotypes: PCV3-1 and PCV3-3c. The clustering of the PCV3-1 sequences with German strains suggests that this genotype is common throughout Europe. However, because the PCV3-3c samples were divided within the cluster including the Chinese and Indian strains, no additional geographic link could be found. The representative PCV2 and PCV3 sequences are deposited in GenBank under the accession numbers OP784785 - OP784793. There was no association between PCV positivity and pathological lesions in the studied animals, which is indicative of subclinical infection.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023",
title = "Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu, Molecular characterization of porcine circoviruses 2 and 3 in wild boars in the South Banat District",
pages = "88-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152"
}

Radalj, A., Nišavić, J., Milić, N., Živulj, A.,& Prošić, I.. (2023). Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152

Radalj A, Nišavić J, Milić N, Živulj A, Prošić I. Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu. in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023. 2023;:88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152 .

Radalj, Andrea, Nišavić, Jakov, Milić, Nenad, Živulj, Aleksandar, Prošić, Isidora, "Molekularna karakterizacija svinjskih cirkovirusa 2 i 3 kod divljih svinja u Južnobanatskom okrugu" in XXV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXV Epizootiološki dani), Novi Sad, 24 - 26. april 2023 (2023):88-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3152 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Benković, Damir
AU  - Ilić, Milica
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3236
AB  - Adenovirusi pasa 1 i 2 (CaDV1 i 2) su genetski i antigenski srodni dvolančani DNK
virusi koji ispoljavaju različit tropizam pri čemu se CaDV1 vezuje za receptore ćelija
vaskularnog endotela, parenhima jetre i bubrega, dok se CaDV2 umnožava u ćelijama
respiratornog, i u određenoj meri crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa je jedna od
najznačajnijih zaraznih bolesti ove vrste životinja, a na infekciju CaDV1 osetljivi su i
divlji mesojedi dok je oboljenje naročito izraženo kod lisica i protiče sa simptomima
encefalitisa. Pseći adenovirus 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan je od uzročnika
infektivnog traheobronhitisa pasa. Zlatni šakali (Canis aureus) i lisice (Vulpes vulpes)
su široko rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari velikog broja patogena.
Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji, pojava infektivnog hepatitisa pasa je danas
retka i ovo oboljenje se javlja kod nevakcinisanih pasa, odnosno u slučajevima
kontakta sa divljim mesojedima. Uzorci poreklom od lisica i šakala odstreljenih na
teritoriji AP Vojvodine (Južnog Banata i Zapadne Bačke) analizirani su primenom PCR
u skladu sa protokolom za simultanu detekciju CaDV1 i CaDV2 uspostavljenim na
Katedri za mikrobiologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Ispitani su zbirni uzorci organa poreklom od 69 jedinki pri čemu je prisustvo CaDV1
utvrđeno u ukupno 47,8% uzoraka, odnosno kod 34,5% lisica i 57,5% šakala. Za
razliku od CaDV1, CaDV2 nije detektovan ni u jednom ispitivanom uzorku. S obzirom
da kod odstreljenih životinja nisu utvrđene karakteristične patološke promene,
zaključuje se da su inaparentne infekcije izazvane CaDV1 rasprostranjene u populacijama divljih mesojeda u našoj zemlji. Navedeni rezultati predstavljaju
najnovije, ako ne i prve podatke o prisustvu psećih adenovirusa kod divljači u
Republici Srbiji i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. Uprkos retkoj pojavi
infektivnog hepatitisa, vakcinacija pasa ostaje nezaobilazna preventivna mera s
obzirom na otpornost CaDV1 u spoljašnjoj sredini, ali i na očiglednu cirkulaciju ovog
virusa u populaciji divljih mesojeda.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
T1  - Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala
SP  - 405
EP  - 414
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Prošić, Isidora and Živulj, Aleksandar and Benković, Damir and Ilić, Milica and Nišavić, Jakov",
year = "2023",
abstract = "Adenovirusi pasa 1 i 2 (CaDV1 i 2) su genetski i antigenski srodni dvolančani DNK
virusi koji ispoljavaju različit tropizam pri čemu se CaDV1 vezuje za receptore ćelija
vaskularnog endotela, parenhima jetre i bubrega, dok se CaDV2 umnožava u ćelijama
respiratornog, i u određenoj meri crevnog epitela. Infektivni hepatitis pasa je jedna od
najznačajnijih zaraznih bolesti ove vrste životinja, a na infekciju CaDV1 osetljivi su i
divlji mesojedi dok je oboljenje naročito izraženo kod lisica i protiče sa simptomima
encefalitisa. Pseći adenovirus 2 izaziva respiratorno oboljenje i jedan je od uzročnika
infektivnog traheobronhitisa pasa. Zlatni šakali (Canis aureus) i lisice (Vulpes vulpes)
su široko rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari velikog broja patogena.
Zahvaljujući sveobuhvatnoj vakcinaciji, pojava infektivnog hepatitisa pasa je danas
retka i ovo oboljenje se javlja kod nevakcinisanih pasa, odnosno u slučajevima
kontakta sa divljim mesojedima. Uzorci poreklom od lisica i šakala odstreljenih na
teritoriji AP Vojvodine (Južnog Banata i Zapadne Bačke) analizirani su primenom PCR
u skladu sa protokolom za simultanu detekciju CaDV1 i CaDV2 uspostavljenim na
Katedri za mikrobiologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.
Ispitani su zbirni uzorci organa poreklom od 69 jedinki pri čemu je prisustvo CaDV1
utvrđeno u ukupno 47,8% uzoraka, odnosno kod 34,5% lisica i 57,5% šakala. Za
razliku od CaDV1, CaDV2 nije detektovan ni u jednom ispitivanom uzorku. S obzirom
da kod odstreljenih životinja nisu utvrđene karakteristične patološke promene,
zaključuje se da su inaparentne infekcije izazvane CaDV1 rasprostranjene u populacijama divljih mesojeda u našoj zemlji. Navedeni rezultati predstavljaju
najnovije, ako ne i prve podatke o prisustvu psećih adenovirusa kod divljači u
Republici Srbiji i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. Uprkos retkoj pojavi
infektivnog hepatitisa, vakcinacija pasa ostaje nezaobilazna preventivna mera s
obzirom na otpornost CaDV1 u spoljašnjoj sredini, ali i na očiglednu cirkulaciju ovog
virusa u populaciji divljih mesojeda.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023",
title = "Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala",
pages = "405-414",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236"
}

Radalj, A., Milić, N., Prošić, I., Živulj, A., Benković, D., Ilić, M.,& Nišavić, J.. (2023). Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 405-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236

Radalj A, Milić N, Prošić I, Živulj A, Benković D, Ilić M, Nišavić J. Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala. in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023. 2023;:405-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, Živulj, Aleksandar, Benković, Damir, Ilić, Milica, Nišavić, Jakov, "Ispitivanje prisustva adenovirusa pasa u populacijama lisica i šakala" in 34. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 07 - 10. septembar 2023 (2023):405-414,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3236 .

TY  - CONF
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3097
AB  - Rezistencija bakterija na antibiotike je rastući problem koji je
Svetska zdravstvena organizacija proglasila jednom od najvećih globalnih
pretnji po zdravlje ljudi, pri čemu rezistencija na meticilin kod
Staphylococcus vrsta (MRS) predstavlja jedan od najopasnijih oblika
rezistencije bakterija na antibiotike koja se ispoljava prema svim beta-
laktamima izuzev pete generacije cefalosporina. Meticilin rezistentne
S. aureus (MRSA) su zoonotski agensi koji izazivaju lokalne i sistemske
infekcije i koji usled nedostatka efikasne antibiotske terapije
mogu dovesti do fatalnog ishoda infekcija ljudi i životinja. Monitoring
MRSA je od izuzetnog značaja za razumevanje i predviđanje nastanka
i širenja ovih sojeva i sprovodi se u cilju preduzimanja proaktivnih
mera za sprečavanje daljeg širenja rezistencije. MRSA sojevi u genomu
sadrže mobilne genetičke elemente, tzv. stafilokokni kasetni hromozom
(staphylococcal cassette chromosome – SCC, eng.) sa prisutnim
mecA genom koji kodira sintezu penicillin-vezujućeg proteina
2a (penicillin-binding protein 2a – PBP 2a, eng.). PBP 2a je protein
koji se odlikuje transpeptidazom aktivnošću i predstavlja alternativu
penicillin-vezujućem proteinu 2 (penicillin-binding protein 2 – PBP 2,
eng.) za kojeg se vezuju beta-laktamski antibiotici. Posedovanje pored
PBP 2 i PBP 2a, prema kome beta-laktamskih antibiotika imaju
nizak afinitet vezivanja, čini osnovni mehanizam rezistencije kod MRSA.
Dokazivanje prisustva MRSA vršiće se u kliničkim izolatima poreklom
od obolelih pasa i mačaka i to primenom disk-difuzione metode
kao najčešće korišćene kvalitativne metode za određivanje rezistencije
kod kliničkih izolata bakterija, a zatim i primenom kvantitativne metode
upotrebom E-test traka. Dodatno, MRSA sojevi biće ispitani na
prisustvo PBP 2a brzim kitom koji se zasniva na principu lateks aglutinacije.
Na kraju će MRSA sojevi biti potvrđeni molekularnom detekcijom
gena rezistencije primenom lančane reakcije polimeraze (PCR).
U današnje vreme PCR predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini
mikrobioloških laboratorija, a našao je primenu u ispitivanju osetljivosti bakterija na antibiotike dopunjujući klasične metode i pružajući
mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva više genetskih determinanti
rezistencije. Metoda PCR u cilju detekcije gena rezistencije će
se vršiti ispitivanjem ekstrahovane DNK S. aureus po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi
vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.
PB  - Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
T1  - Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA)
SP  - 111
EP  - 124
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097
ER  - 

@conference{
author = "Krnjaić, Dejan and Radojičić, Marina and Radalj, Andrea and Prošić, Isidora",
year = "2023",
abstract = "Rezistencija bakterija na antibiotike je rastući problem koji je
Svetska zdravstvena organizacija proglasila jednom od najvećih globalnih
pretnji po zdravlje ljudi, pri čemu rezistencija na meticilin kod
Staphylococcus vrsta (MRS) predstavlja jedan od najopasnijih oblika
rezistencije bakterija na antibiotike koja se ispoljava prema svim beta-
laktamima izuzev pete generacije cefalosporina. Meticilin rezistentne
S. aureus (MRSA) su zoonotski agensi koji izazivaju lokalne i sistemske
infekcije i koji usled nedostatka efikasne antibiotske terapije
mogu dovesti do fatalnog ishoda infekcija ljudi i životinja. Monitoring
MRSA je od izuzetnog značaja za razumevanje i predviđanje nastanka
i širenja ovih sojeva i sprovodi se u cilju preduzimanja proaktivnih
mera za sprečavanje daljeg širenja rezistencije. MRSA sojevi u genomu
sadrže mobilne genetičke elemente, tzv. stafilokokni kasetni hromozom
(staphylococcal cassette chromosome – SCC, eng.) sa prisutnim
mecA genom koji kodira sintezu penicillin-vezujućeg proteina
2a (penicillin-binding protein 2a – PBP 2a, eng.). PBP 2a je protein
koji se odlikuje transpeptidazom aktivnošću i predstavlja alternativu
penicillin-vezujućem proteinu 2 (penicillin-binding protein 2 – PBP 2,
eng.) za kojeg se vezuju beta-laktamski antibiotici. Posedovanje pored
PBP 2 i PBP 2a, prema kome beta-laktamskih antibiotika imaju
nizak afinitet vezivanja, čini osnovni mehanizam rezistencije kod MRSA.
Dokazivanje prisustva MRSA vršiće se u kliničkim izolatima poreklom
od obolelih pasa i mačaka i to primenom disk-difuzione metode
kao najčešće korišćene kvalitativne metode za određivanje rezistencije
kod kliničkih izolata bakterija, a zatim i primenom kvantitativne metode
upotrebom E-test traka. Dodatno, MRSA sojevi biće ispitani na
prisustvo PBP 2a brzim kitom koji se zasniva na principu lateks aglutinacije.
Na kraju će MRSA sojevi biti potvrđeni molekularnom detekcijom
gena rezistencije primenom lančane reakcije polimeraze (PCR).
U današnje vreme PCR predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini
mikrobioloških laboratorija, a našao je primenu u ispitivanju osetljivosti bakterija na antibiotike dopunjujući klasične metode i pružajući
mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva više genetskih determinanti
rezistencije. Metoda PCR u cilju detekcije gena rezistencije će
se vršiti ispitivanjem ekstrahovane DNK S. aureus po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi
vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.",
publisher = "Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023",
title = "Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA)",
pages = "111-124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097"
}

Krnjaić, D., Radojičić, M., Radalj, A.,& Prošić, I.. (2023). Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA). in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023
Beograd : Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097

Krnjaić D, Radojičić M, Radalj A, Prošić I. Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA). in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023. 2023;:111-124.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097 .

Krnjaić, Dejan, Radojičić, Marina, Radalj, Andrea, Prošić, Isidora, "Konvencionalna i molekularna detekcija meticilin rezistentnih Staphylococcus aureus (MRSA)" in XLIV seminar za inovacije znanja veterinara, Beograd, 24. februar 2023 (2023):111-124,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3097 .

TY  - JOUR
AU  - Tešović, Bojana
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Banović-Đeri, Bojana
AU  - Petrović, Tamaš
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Šekler, Milanko
AU  - Matović, Kazimir
AU  - Debeljak, Zoran
AU  - Vasković, Nikola
AU  - Dmitrić, Marko
AU  - Vidanović, Dejan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2520
AB  - West Nile virus (WNV) can affect humans, birds, horses and another mammals, causing asymptomatic infection, mild febrile disease, neurological and systematic disease and death. In order to gain insight into the
prevalence of WNV, a monitoring program has been established in the Republic of Serbia. Whole genome
sequencing is essential for the molecular epizootiological analysis of virus entry and transmission routes,
especially in high-risk regions. This paper describes the development of a multiplex PCR based NGS protocol
for whole genome sequencing of WNV lineage 2 directly from biological samples using Oxford Nanopore
(ONT) platform. The results obtained using this platform, confirmed by Sanger sequencing, indicate that this
protocol can be applied to obtain whole sequences of the WNV genome, even when the virus concentration
in the sample is medium, Ct value is approximately 30. The use of this protocol does not require prior virus
isolation on cell culture nor the depletion of host nucleic acids.
PB  - Elsevier
T2  - Diagnostic Microbiology and Infectious Disease
T1  - Development of multiplex PCR based NGS protocol for whole genome sequencing of West Nile virus lineage 2 directly from biological samples using Oxford Nanopore platform
VL  - 105
IS  - 2
SP  - 115852
DO  - 10.1016/j.diagmicrobio.2022.115852
ER  - 

@article{
author = "Tešović, Bojana and Nišavić, Jakov and Banović-Đeri, Bojana and Petrović, Tamaš and Radalj, Andrea and Šekler, Milanko and Matović, Kazimir and Debeljak, Zoran and Vasković, Nikola and Dmitrić, Marko and Vidanović, Dejan",
year = "2023",
abstract = "West Nile virus (WNV) can affect humans, birds, horses and another mammals, causing asymptomatic infection, mild febrile disease, neurological and systematic disease and death. In order to gain insight into the
prevalence of WNV, a monitoring program has been established in the Republic of Serbia. Whole genome
sequencing is essential for the molecular epizootiological analysis of virus entry and transmission routes,
especially in high-risk regions. This paper describes the development of a multiplex PCR based NGS protocol
for whole genome sequencing of WNV lineage 2 directly from biological samples using Oxford Nanopore
(ONT) platform. The results obtained using this platform, confirmed by Sanger sequencing, indicate that this
protocol can be applied to obtain whole sequences of the WNV genome, even when the virus concentration
in the sample is medium, Ct value is approximately 30. The use of this protocol does not require prior virus
isolation on cell culture nor the depletion of host nucleic acids.",
publisher = "Elsevier",
journal = "Diagnostic Microbiology and Infectious Disease",
title = "Development of multiplex PCR based NGS protocol for whole genome sequencing of West Nile virus lineage 2 directly from biological samples using Oxford Nanopore platform",
volume = "105",
number = "2",
pages = "115852",
doi = "10.1016/j.diagmicrobio.2022.115852"
}

Tešović, B., Nišavić, J., Banović-Đeri, B., Petrović, T., Radalj, A., Šekler, M., Matović, K., Debeljak, Z., Vasković, N., Dmitrić, M.,& Vidanović, D.. (2023). Development of multiplex PCR based NGS protocol for whole genome sequencing of West Nile virus lineage 2 directly from biological samples using Oxford Nanopore platform. in Diagnostic Microbiology and Infectious Disease
Elsevier., 105(2), 115852.
https://doi.org/10.1016/j.diagmicrobio.2022.115852

Tešović B, Nišavić J, Banović-Đeri B, Petrović T, Radalj A, Šekler M, Matović K, Debeljak Z, Vasković N, Dmitrić M, Vidanović D. Development of multiplex PCR based NGS protocol for whole genome sequencing of West Nile virus lineage 2 directly from biological samples using Oxford Nanopore platform. in Diagnostic Microbiology and Infectious Disease. 2023;105(2):115852.
doi:10.1016/j.diagmicrobio.2022.115852 .

Tešović, Bojana, Nišavić, Jakov, Banović-Đeri, Bojana, Petrović, Tamaš, Radalj, Andrea, Šekler, Milanko, Matović, Kazimir, Debeljak, Zoran, Vasković, Nikola, Dmitrić, Marko, Vidanović, Dejan, "Development of multiplex PCR based NGS protocol for whole genome sequencing of West Nile virus lineage 2 directly from biological samples using Oxford Nanopore platform" in Diagnostic Microbiology and Infectious Disease, 105, no. 2 (2023):115852,
https://doi.org/10.1016/j.diagmicrobio.2022.115852 . .

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Radalj, Andrea
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2573
AB  - There are no data on the distribution of oriental theileriosis in cattle from Bosnia and Herzegovina. For the first time, a possible endemic focus of Theileria orientalis infection was confirmed in specific areas of Pale municipality, Sarajevo-Romanija region, Bosnia and Herzegovina. Selective sampling included 30 cattle from 10 smallholder farms in several locations in Pale municipality. The total of 30 whole blood samples were screened for the presence of piroplasms using commercial PCR. Positive PCR products were sequenced in both directions, the sequences were analyzed and a phylogenetic tree was created. Piroplasm (Babesia/Theileria-specific) DNA fragments were detected in 13/30 examined cattle (43%). At the farm level, PCR-positive animals were identified in 6/10 examined farms (60%). Upon sequence analysis, the species Theileria orientalis was confirmed. This survey reports a high rate of PCR-positive cases of bovine piroplasmosis and provides the first description of Theileria orientalis in Bosnia and Herzegovina.
AB  - Nema podataka o rasprostranjenosti orijentalne teilerioze kod goveda iz Bosne i Hercegovine. Prvi put je potvrđeno moguće endemsko žarište infekcije Theileria orientalis
na pojedinim područjima opštine Pale, Sarajevsko-romanijske regije, Bosne i Hercegovine. Selektivnim uzorkovanjem obuhvaćeno je 30 goveda sa 10 malih gazdinstava
na nekoliko lokacija u opštini Pale. Ukupno je pregledano 30 uzoraka pune krvi pr
na prisustvo piroplazmi pomoću komercijalnog PCR-a. Pozitivni PCR proizvodi su
sekvencionirani u oba smera, sekvence su analizirane i formirano je filogenetsko stablo. Fragment DNK piroplazmi (Babesia/Theileria – specifičan) otkriven je kod 13/30
pregledanih goveda (43%). Na nivou farme, PCR pozitivne životinje su identifikovane
u 6/10 ispitanih farmi (60%). Analizom sekvence potvrđena je vrsta Theileria orientalis.
Ovo istraživanje izveštava o visokoj stopi PCR pozitivnih slučajeva goveđe piroplazmoze i predstavlja prvi opis Theileria orientalis u Bosni i Hercegovini
PB  - University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine
T2  - Veterinarski Glasnik
T1  - Molecular evidence of Theileria orientalis infection in cattle from Bosnia and Herzegovina
VL  - 77
IS  - 1
SP  - 86
EP  - 80
DO  - 10.2298/VETGL220708001S
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Oliver and Radalj, Andrea",
year = "2023",
abstract = "There are no data on the distribution of oriental theileriosis in cattle from Bosnia and Herzegovina. For the first time, a possible endemic focus of Theileria orientalis infection was confirmed in specific areas of Pale municipality, Sarajevo-Romanija region, Bosnia and Herzegovina. Selective sampling included 30 cattle from 10 smallholder farms in several locations in Pale municipality. The total of 30 whole blood samples were screened for the presence of piroplasms using commercial PCR. Positive PCR products were sequenced in both directions, the sequences were analyzed and a phylogenetic tree was created. Piroplasm (Babesia/Theileria-specific) DNA fragments were detected in 13/30 examined cattle (43%). At the farm level, PCR-positive animals were identified in 6/10 examined farms (60%). Upon sequence analysis, the species Theileria orientalis was confirmed. This survey reports a high rate of PCR-positive cases of bovine piroplasmosis and provides the first description of Theileria orientalis in Bosnia and Herzegovina., Nema podataka o rasprostranjenosti orijentalne teilerioze kod goveda iz Bosne i Hercegovine. Prvi put je potvrđeno moguće endemsko žarište infekcije Theileria orientalis
na pojedinim područjima opštine Pale, Sarajevsko-romanijske regije, Bosne i Hercegovine. Selektivnim uzorkovanjem obuhvaćeno je 30 goveda sa 10 malih gazdinstava
na nekoliko lokacija u opštini Pale. Ukupno je pregledano 30 uzoraka pune krvi pr
na prisustvo piroplazmi pomoću komercijalnog PCR-a. Pozitivni PCR proizvodi su
sekvencionirani u oba smera, sekvence su analizirane i formirano je filogenetsko stablo. Fragment DNK piroplazmi (Babesia/Theileria – specifičan) otkriven je kod 13/30
pregledanih goveda (43%). Na nivou farme, PCR pozitivne životinje su identifikovane
u 6/10 ispitanih farmi (60%). Analizom sekvence potvrđena je vrsta Theileria orientalis.
Ovo istraživanje izveštava o visokoj stopi PCR pozitivnih slučajeva goveđe piroplazmoze i predstavlja prvi opis Theileria orientalis u Bosni i Hercegovini",
publisher = "University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine",
journal = "Veterinarski Glasnik",
title = "Molecular evidence of Theileria orientalis infection in cattle from Bosnia and Herzegovina",
volume = "77",
number = "1",
pages = "86-80",
doi = "10.2298/VETGL220708001S"
}

Stevanović, O.,& Radalj, A.. (2023). Molecular evidence of Theileria orientalis infection in cattle from Bosnia and Herzegovina. in Veterinarski Glasnik
University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine., 77(1), 86-80.
https://doi.org/10.2298/VETGL220708001S

Stevanović O, Radalj A. Molecular evidence of Theileria orientalis infection in cattle from Bosnia and Herzegovina. in Veterinarski Glasnik. 2023;77(1):86-80.
doi:10.2298/VETGL220708001S .

Stevanović, Oliver, Radalj, Andrea, "Molecular evidence of Theileria orientalis infection in cattle from Bosnia and Herzegovina" in Veterinarski Glasnik, 77, no. 1 (2023):86-80,
https://doi.org/10.2298/VETGL220708001S . .

TY  - JOUR
AU  - Aksentijević, Ksenija
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Marković, Maja
AU  - Lazarević, Miodrag
AU  - Palić, Dušan
PY  - 2023
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2955
AB  - Stress inevitably occurs during any fish handling and manipulation in culturing, research,
or clinical examination situations that require capture and removal of fish from water.
Different stress factors can affect the changes in the relative numbers and function of
cells of the fish immune system. Catching, transportation and over-crowding caused
stress-induced changes in the total number of leukocytes and thrombocytes, as well
as changes in the leukocyte formula in Prussian carp (Carassius gibelio, Bloch, 1782)
presented here. Cytochemical characterization of leukocyte cell types was performed by
applying Myeloperoxidase (MPO), Periodic Acid Schiff (PAS) and Sudan Black B (SBB)
staining of Prussian carp blood smears. Cytochemical characterization is a rapid and
efficient method for white leukocyte differentiation and insight in their functional status.
Comparison and analysis in Prussian carp hematological parameters from fish with
and without exposure to stressful conditions such as capture, manipulation, transport
and holding, revealed significant differences between stressed and non-stressed fish.
Significant reduction in the total number of thrombocytes and lymphocytes and
the increase in total neutrophil count were observed in stressed animals. However,
differences in total leukocyte number and the number of monocytes were not observed.
Deviations from the estimated reference intervals for Prussian carp hematological
parameters clearly indicated the presence/absence of a stress reaction and to some
extent its intensity. Estimated reference intervals and characterization of morphological
and cytochemical appearance of blood cells form a solid basis for further research of
the cellular immune function and hematology changes in Prussian carp.
PB  - University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine
T2  - Acta Veterinaria
T1  - Effects of transport and holding stress on Prussian carp (Carassius gibelio, Bloch, 1782.) leukogram pattern
VL  - 73
IS  - 2
SP  - 179
EP  - 194
DO  - 10.2478/acve-2023-0014
ER  - 

@article{
author = "Aksentijević, Ksenija and Radalj, Andrea and Marković, Maja and Lazarević, Miodrag and Palić, Dušan",
year = "2023",
abstract = "Stress inevitably occurs during any fish handling and manipulation in culturing, research,
or clinical examination situations that require capture and removal of fish from water.
Different stress factors can affect the changes in the relative numbers and function of
cells of the fish immune system. Catching, transportation and over-crowding caused
stress-induced changes in the total number of leukocytes and thrombocytes, as well
as changes in the leukocyte formula in Prussian carp (Carassius gibelio, Bloch, 1782)
presented here. Cytochemical characterization of leukocyte cell types was performed by
applying Myeloperoxidase (MPO), Periodic Acid Schiff (PAS) and Sudan Black B (SBB)
staining of Prussian carp blood smears. Cytochemical characterization is a rapid and
efficient method for white leukocyte differentiation and insight in their functional status.
Comparison and analysis in Prussian carp hematological parameters from fish with
and without exposure to stressful conditions such as capture, manipulation, transport
and holding, revealed significant differences between stressed and non-stressed fish.
Significant reduction in the total number of thrombocytes and lymphocytes and
the increase in total neutrophil count were observed in stressed animals. However,
differences in total leukocyte number and the number of monocytes were not observed.
Deviations from the estimated reference intervals for Prussian carp hematological
parameters clearly indicated the presence/absence of a stress reaction and to some
extent its intensity. Estimated reference intervals and characterization of morphological
and cytochemical appearance of blood cells form a solid basis for further research of
the cellular immune function and hematology changes in Prussian carp.",
publisher = "University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine",
journal = "Acta Veterinaria",
title = "Effects of transport and holding stress on Prussian carp (Carassius gibelio, Bloch, 1782.) leukogram pattern",
volume = "73",
number = "2",
pages = "179-194",
doi = "10.2478/acve-2023-0014"
}

Aksentijević, K., Radalj, A., Marković, M., Lazarević, M.,& Palić, D.. (2023). Effects of transport and holding stress on Prussian carp (Carassius gibelio, Bloch, 1782.) leukogram pattern. in Acta Veterinaria
University of Belgrade, Faculty of Veterinary Medicine., 73(2), 179-194.
https://doi.org/10.2478/acve-2023-0014

Aksentijević K, Radalj A, Marković M, Lazarević M, Palić D. Effects of transport and holding stress on Prussian carp (Carassius gibelio, Bloch, 1782.) leukogram pattern. in Acta Veterinaria. 2023;73(2):179-194.
doi:10.2478/acve-2023-0014 .

Aksentijević, Ksenija, Radalj, Andrea, Marković, Maja, Lazarević, Miodrag, Palić, Dušan, "Effects of transport and holding stress on Prussian carp (Carassius gibelio, Bloch, 1782.) leukogram pattern" in Acta Veterinaria, 73, no. 2 (2023):179-194,
https://doi.org/10.2478/acve-2023-0014 . .

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Subić, Ivona
AU  - Jovanović, Nemanja M.
AU  - Sladojević, Željko
AU  - Amović, Mladen
AU  - Zuko, Almedina
AU  - Nedić, Drago
AU  - Ilić, Tamara
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2509
AB  - Malignant ovine babesiosis or ovine babesiosis caused by Babesia ovis is an important hemoprotozoan tick-borne disease of sheep. After 70 years, a study was conducted in Bosnia and Herzegovina, in the geographical areas of Podrinje and Eastern Herzegovina, aiming to molecularly identify and determine the presence of B. ovis infection in the sheep population. From 2019 to 2021, a clinical and molecular study was conducted in 53 flocks, and 192 sheep were examined, divided into two groups: clinically suspected and asymptomatic sheep. The presence of B. ovis was confirmed by PCR in blood samples of 75% and 11.21% of clinically affected and asymptomatic sheep, respectively. The majority of clinical cases of malignant ovine babesiosis were confirmed in the Rudo epidemiological unit (78.78%) within the Podrinje region indicating typical seasonal patern of disease occurence and endemic focus. Rhipicephalus bursa was only tick species identified in Podrinje and Eastern Herzegovina. Acute form of disease was observed with dominant clinical signs of depression, fever, loss of appetite and respiratory distress. Fatal outcome was recorded in 12.28% of cases. This study describes the molecular detection of B. ovis in sheep in Bosnia and Herzegovina for the first time. To the authors knowledge, this survey represents a report of the highest number of clinical cases of malignant ovine babesiosis in Europe. Since the disease has been recorded in the south-eastern border of Bosnia and Herzegovina, there is a high risk of disease transmission to a wider area of the Balkan region.
PB  - Elsevier
T2  - Comparative Immunology, Microbiology and Infectious Diseases
T1  - The presence of malignant ovine babesiosis in Bosnia and Herzegovina indicates a possible emerging risk for Balkan region
VL  - 90-91
SP  - 101893
DO  - 10.1016/j.cimid.2022.101893
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Oliver and Radalj, Andrea and Subić, Ivona and Jovanović, Nemanja M. and Sladojević, Željko and Amović, Mladen and Zuko, Almedina and Nedić, Drago and Ilić, Tamara",
year = "2022",
abstract = "Malignant ovine babesiosis or ovine babesiosis caused by Babesia ovis is an important hemoprotozoan tick-borne disease of sheep. After 70 years, a study was conducted in Bosnia and Herzegovina, in the geographical areas of Podrinje and Eastern Herzegovina, aiming to molecularly identify and determine the presence of B. ovis infection in the sheep population. From 2019 to 2021, a clinical and molecular study was conducted in 53 flocks, and 192 sheep were examined, divided into two groups: clinically suspected and asymptomatic sheep. The presence of B. ovis was confirmed by PCR in blood samples of 75% and 11.21% of clinically affected and asymptomatic sheep, respectively. The majority of clinical cases of malignant ovine babesiosis were confirmed in the Rudo epidemiological unit (78.78%) within the Podrinje region indicating typical seasonal patern of disease occurence and endemic focus. Rhipicephalus bursa was only tick species identified in Podrinje and Eastern Herzegovina. Acute form of disease was observed with dominant clinical signs of depression, fever, loss of appetite and respiratory distress. Fatal outcome was recorded in 12.28% of cases. This study describes the molecular detection of B. ovis in sheep in Bosnia and Herzegovina for the first time. To the authors knowledge, this survey represents a report of the highest number of clinical cases of malignant ovine babesiosis in Europe. Since the disease has been recorded in the south-eastern border of Bosnia and Herzegovina, there is a high risk of disease transmission to a wider area of the Balkan region.",
publisher = "Elsevier",
journal = "Comparative Immunology, Microbiology and Infectious Diseases",
title = "The presence of malignant ovine babesiosis in Bosnia and Herzegovina indicates a possible emerging risk for Balkan region",
volume = "90-91",
pages = "101893",
doi = "10.1016/j.cimid.2022.101893"
}

Stevanović, O., Radalj, A., Subić, I., Jovanović, N. M., Sladojević, Ž., Amović, M., Zuko, A., Nedić, D.,& Ilić, T.. (2022). The presence of malignant ovine babesiosis in Bosnia and Herzegovina indicates a possible emerging risk for Balkan region. in Comparative Immunology, Microbiology and Infectious Diseases
Elsevier., 90-91, 101893.
https://doi.org/10.1016/j.cimid.2022.101893

Stevanović O, Radalj A, Subić I, Jovanović NM, Sladojević Ž, Amović M, Zuko A, Nedić D, Ilić T. The presence of malignant ovine babesiosis in Bosnia and Herzegovina indicates a possible emerging risk for Balkan region. in Comparative Immunology, Microbiology and Infectious Diseases. 2022;90-91:101893.
doi:10.1016/j.cimid.2022.101893 .

Stevanović, Oliver, Radalj, Andrea, Subić, Ivona, Jovanović, Nemanja M., Sladojević, Željko, Amović, Mladen, Zuko, Almedina, Nedić, Drago, Ilić, Tamara, "The presence of malignant ovine babesiosis in Bosnia and Herzegovina indicates a possible emerging risk for Balkan region" in Comparative Immunology, Microbiology and Infectious Diseases, 90-91 (2022):101893,
https://doi.org/10.1016/j.cimid.2022.101893 . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Milić, Nenad
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Mirilović, Milorad
AU  - Vejnović, Branislav
AU  - Ćosić, Milivoje
AU  - Knežević, Aleksandra
AU  - Veljović, Ljubiša
AU  - Živulj, Aleksandar
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2357
AB  - The objective was to expand and update the knowledge on the presence and genotype diversity of porcine circoviruses 2 and 3 (PCV2 and PCV3) in the wild boar populations from the hunting grounds in northeastern Serbia. The presence of PCV3 was not determined, and PCV2 was confirmed in 40.32% of the organ samples from 124 wild boars hunted from 2018 to 2019, indicating their significance in virus circulation since traditional pig farms with irregular PCV2 vaccination strategies are widespread in this region. The most prevalent genotype was PCV2d, followed by PCV2b and PCV2a in 55.6%, 38.9%, and 5.5% of the examined samples, respectively. Nucleotide sequences of the detected strains were homogenous within the genotype and clustered within the subgroups PCV2d-2, PCV2b-1A/B, and PCV2a-2D with high identity to European, Chinese, and Serbian domestic pig sequences suggesting their origin. Wild boars presented with no clinical or pathological signs of infection, implying that these animals might be less susceptible to disease, particularly since the cofactors present in pig farming systems that support the disease development are absent in the wild. The high PCV2 detection frequency demonstrates the importance of wildlife monitoring to track virus population dynamics, especially in regions with free-range pig farming in order to plan adequate disease control strategies.
T2  - Veterinarni Medicina
T1  - Detection and characterisation of porcine circoviruses in wild boars in northeastern Serbia
VL  - 67
DO  - 10.17221/32/2021-VETMED
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Jakov and Milić, Nenad and Radalj, Andrea and Mirilović, Milorad and Vejnović, Branislav and Ćosić, Milivoje and Knežević, Aleksandra and Veljović, Ljubiša and Živulj, Aleksandar",
year = "2022",
abstract = "The objective was to expand and update the knowledge on the presence and genotype diversity of porcine circoviruses 2 and 3 (PCV2 and PCV3) in the wild boar populations from the hunting grounds in northeastern Serbia. The presence of PCV3 was not determined, and PCV2 was confirmed in 40.32% of the organ samples from 124 wild boars hunted from 2018 to 2019, indicating their significance in virus circulation since traditional pig farms with irregular PCV2 vaccination strategies are widespread in this region. The most prevalent genotype was PCV2d, followed by PCV2b and PCV2a in 55.6%, 38.9%, and 5.5% of the examined samples, respectively. Nucleotide sequences of the detected strains were homogenous within the genotype and clustered within the subgroups PCV2d-2, PCV2b-1A/B, and PCV2a-2D with high identity to European, Chinese, and Serbian domestic pig sequences suggesting their origin. Wild boars presented with no clinical or pathological signs of infection, implying that these animals might be less susceptible to disease, particularly since the cofactors present in pig farming systems that support the disease development are absent in the wild. The high PCV2 detection frequency demonstrates the importance of wildlife monitoring to track virus population dynamics, especially in regions with free-range pig farming in order to plan adequate disease control strategies.",
journal = "Veterinarni Medicina",
title = "Detection and characterisation of porcine circoviruses in wild boars in northeastern Serbia",
volume = "67",
doi = "10.17221/32/2021-VETMED"
}

Nišavić, J., Milić, N., Radalj, A., Mirilović, M., Vejnović, B., Ćosić, M., Knežević, A., Veljović, L.,& Živulj, A.. (2022). Detection and characterisation of porcine circoviruses in wild boars in northeastern Serbia. in Veterinarni Medicina, 67.
https://doi.org/10.17221/32/2021-VETMED

Nišavić J, Milić N, Radalj A, Mirilović M, Vejnović B, Ćosić M, Knežević A, Veljović L, Živulj A. Detection and characterisation of porcine circoviruses in wild boars in northeastern Serbia. in Veterinarni Medicina. 2022;67.
doi:10.17221/32/2021-VETMED .

Nišavić, Jakov, Milić, Nenad, Radalj, Andrea, Mirilović, Milorad, Vejnović, Branislav, Ćosić, Milivoje, Knežević, Aleksandra, Veljović, Ljubiša, Živulj, Aleksandar, "Detection and characterisation of porcine circoviruses in wild boars in northeastern Serbia" in Veterinarni Medicina, 67 (2022),
https://doi.org/10.17221/32/2021-VETMED . .

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Despotović, Darko
AU  - Nedić, Drago
AU  - Subić, Ivona
AU  - Sladojević, Željko
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2966
AB  - Ензоотски фокуси или дистрикти се дефинишу теренским епизоотиолошким
испитивањем у одређеном временском периоду. Мјере у ензоотском фокусима
са циљем контроле болести се значајно разликују од општих превентивних
мјера. Ензоотске паразитозе су ређа појава у односу на бактеријске и вирусне
болести. У овом раду су укратко описани примјери постављања ензоотског
фокуса метиљавости, бабезиозе оваца и тајлериозе говеда на три различите
епизоотиолошке јединице у Републици Српској. Након дефиниције ензоотских
ових паразитских болести и одговарајућих фактора ризика препоручене су мјере
контроле болести.
AB  - Enzootic foci or districts are defined by field epizootiological examination in a certain
period of time. Measures in enzootic foci aimed to disease control differ significantly
from general preventive measures. Enzootic parasitosis are less common than
enzootic bacterial and viral diseases. This paper briefly describes examples of
enzootic focus of fasciolosis, ovine babesiosis and bovine theileriosis on three
different epizootiological units of the Republic of Srpska. After the definition of
enzootic foci of this parasitic diseases and corresponding risk factors, disease control
measures were recommended.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
T1  - Enzootski fokusi metiljavosti, babezioze ovaca i tajlerioze goveda u Republici Srpskoj
T1  - Enzootic foci of fasciolosis, ovine babesiosis and bovine theileriosis in Republic of Srpska
SP  - 128
EP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2966
ER  - 

@conference{
author = "Stevanović, Oliver and Radalj, Andrea and Despotović, Darko and Nedić, Drago and Subić, Ivona and Sladojević, Željko",
year = "2022",
abstract = "Ензоотски фокуси или дистрикти се дефинишу теренским епизоотиолошким
испитивањем у одређеном временском периоду. Мјере у ензоотском фокусима
са циљем контроле болести се значајно разликују од општих превентивних
мјера. Ензоотске паразитозе су ређа појава у односу на бактеријске и вирусне
болести. У овом раду су укратко описани примјери постављања ензоотског
фокуса метиљавости, бабезиозе оваца и тајлериозе говеда на три различите
епизоотиолошке јединице у Републици Српској. Након дефиниције ензоотских
ових паразитских болести и одговарајућих фактора ризика препоручене су мјере
контроле болести., Enzootic foci or districts are defined by field epizootiological examination in a certain
period of time. Measures in enzootic foci aimed to disease control differ significantly
from general preventive measures. Enzootic parasitosis are less common than
enzootic bacterial and viral diseases. This paper briefly describes examples of
enzootic focus of fasciolosis, ovine babesiosis and bovine theileriosis on three
different epizootiological units of the Republic of Srpska. After the definition of
enzootic foci of this parasitic diseases and corresponding risk factors, disease control
measures were recommended.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022",
title = "Enzootski fokusi metiljavosti, babezioze ovaca i tajlerioze goveda u Republici Srpskoj, Enzootic foci of fasciolosis, ovine babesiosis and bovine theileriosis in Republic of Srpska",
pages = "128-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2966"
}

Stevanović, O., Radalj, A., Despotović, D., Nedić, D., Subić, I.,& Sladojević, Ž.. (2022). Enzootski fokusi metiljavosti, babezioze ovaca i tajlerioze goveda u Republici Srpskoj. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2966

Stevanović O, Radalj A, Despotović D, Nedić D, Subić I, Sladojević Ž. Enzootski fokusi metiljavosti, babezioze ovaca i tajlerioze goveda u Republici Srpskoj. in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022. 2022;:128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2966 .

Stevanović, Oliver, Radalj, Andrea, Despotović, Darko, Nedić, Drago, Subić, Ivona, Sladojević, Željko, "Enzootski fokusi metiljavosti, babezioze ovaca i tajlerioze goveda u Republici Srpskoj" in XXIV Simpozijum epizootiologa i epidemiologa (XXIV Epizootiološki dani), Subotica, 27 - 29. april 2022 (2022):128-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2966 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Milić, Nenad
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2416
AB  - Konjski herpesvirus 1 (EHV-1) kao jedan od najznačajnijih uzročnika infekcija konja koji nanosi velike ekonomske štete dovodeći do
pojave rinopneumonitisa, pobačaja i neuroloških poremećaja. EHV-1
opstaje u populaciji prijemčivih domaćina zahvaljujući ciklusima latencije i reaktivacije virusa šireći se direktnim ili indirektnim kontaktom.
Mutacija na nivou jednog nukleotida u okviru ORF30 gena koji kodira sintezu virusne DNK polimeraze uslovljava neurovirulentni potencijal sojeva EHV-1. Primenom metoda izolacije virusa i PCR ispitano
je 140 uzoraka tkiva i nosnih briseva klinički zdravih nevakcinisanih
konja kao i sojevi EHV-1 izolovani iz pobačenih fetusa. Ispitivana je
rasprostranjenost i virulencija sojeva EHV-1 kao i klinički značaj dobijenih rezultata. Detektovano je 115 pozitivnih uzoraka pri čemu je
utvrđeno da 82% poseduje neurovirulentni genetski marker. Virulencija EHV-1 ne predstavlja presudni faktor za razvoj kliničkih simptoma
oboljenja kod inficiranih konja. Neurovirulentni sojevi EHV-1 cirkulišu
u populaciji klinički zdravih konja, međutim imaju značaj u slučajevima pobačaja gravidnih kobila. Pored toga, utvrđena je važna uloga
nervnog tkiva za ostvarivanje latencije i reaktivacije EHV-1 kod klinički zdravih konja prethodno izloženih stresu. Naši rezultati ukazuju
na značaj asimptomatski inficiranih konja koji izlučuju EHV-1 i mogu
predstavljati izvor infekcije za imunološki neadaptirane jedinke što se
mora uzimati u obzir prilikom mešanja konja iz različitih populacija.
AB  - Equine herpesvirus 1 (EHV-1) is one of the most important equine pathogens and
causes rhinopneumonitis, abortion, and neurological disorders, leading to major economic
losses. EHV-1 is maintained through latency and reactivation cycles, and spreads among
horses by direct or indirect contact. The single nucleotide polymorphism within the ORF30
gene encoding the viral DNA polymerase conditions the neurovirulent potential of EHV-1
strains. A total of 140 tissue and nasal swab samples from clinically healthy unvaccinated
horses, as well as EHV-1 strains isolated from aborted fetuses, were examined using virus
isolation and PCR. The distribution and virulence of EHV-1 strains along with the clinical
implications of the obtained results were analyzed. Overall, 115 positive samples were
detected, with 82% containing the neurovirulent marker. EHV-1 virulence is not crucial for
clinical symptom development in infected horses. Neurovirulent EHV-1 strains circulate
among clinically healthy horses, however, they are also important in cases of abortion.
Additionally, neural tissue has a major role in EHV-1 latency and reactivation in clinically
healthy horses exposed to stress. Our results indicate that asymptomatically infected
horses shed EHV-1 and may represent an infection source for immunologically unadapted
individuals, which must be taken into account when mixing different populations of horses.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
T1  - Detekcija neurovirulentnih sojeva konjskog herpesvirusa 1
T1  - The detection of neurovirulent EHV-1 strains
SP  - 49
EP  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2416
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Nišavić, Jakov and Milić, Nenad",
year = "2022",
abstract = "Konjski herpesvirus 1 (EHV-1) kao jedan od najznačajnijih uzročnika infekcija konja koji nanosi velike ekonomske štete dovodeći do
pojave rinopneumonitisa, pobačaja i neuroloških poremećaja. EHV-1
opstaje u populaciji prijemčivih domaćina zahvaljujući ciklusima latencije i reaktivacije virusa šireći se direktnim ili indirektnim kontaktom.
Mutacija na nivou jednog nukleotida u okviru ORF30 gena koji kodira sintezu virusne DNK polimeraze uslovljava neurovirulentni potencijal sojeva EHV-1. Primenom metoda izolacije virusa i PCR ispitano
je 140 uzoraka tkiva i nosnih briseva klinički zdravih nevakcinisanih
konja kao i sojevi EHV-1 izolovani iz pobačenih fetusa. Ispitivana je
rasprostranjenost i virulencija sojeva EHV-1 kao i klinički značaj dobijenih rezultata. Detektovano je 115 pozitivnih uzoraka pri čemu je
utvrđeno da 82% poseduje neurovirulentni genetski marker. Virulencija EHV-1 ne predstavlja presudni faktor za razvoj kliničkih simptoma
oboljenja kod inficiranih konja. Neurovirulentni sojevi EHV-1 cirkulišu
u populaciji klinički zdravih konja, međutim imaju značaj u slučajevima pobačaja gravidnih kobila. Pored toga, utvrđena je važna uloga
nervnog tkiva za ostvarivanje latencije i reaktivacije EHV-1 kod klinički zdravih konja prethodno izloženih stresu. Naši rezultati ukazuju
na značaj asimptomatski inficiranih konja koji izlučuju EHV-1 i mogu
predstavljati izvor infekcije za imunološki neadaptirane jedinke što se
mora uzimati u obzir prilikom mešanja konja iz različitih populacija., Equine herpesvirus 1 (EHV-1) is one of the most important equine pathogens and
causes rhinopneumonitis, abortion, and neurological disorders, leading to major economic
losses. EHV-1 is maintained through latency and reactivation cycles, and spreads among
horses by direct or indirect contact. The single nucleotide polymorphism within the ORF30
gene encoding the viral DNA polymerase conditions the neurovirulent potential of EHV-1
strains. A total of 140 tissue and nasal swab samples from clinically healthy unvaccinated
horses, as well as EHV-1 strains isolated from aborted fetuses, were examined using virus
isolation and PCR. The distribution and virulence of EHV-1 strains along with the clinical
implications of the obtained results were analyzed. Overall, 115 positive samples were
detected, with 82% containing the neurovirulent marker. EHV-1 virulence is not crucial for
clinical symptom development in infected horses. Neurovirulent EHV-1 strains circulate
among clinically healthy horses, however, they are also important in cases of abortion.
Additionally, neural tissue has a major role in EHV-1 latency and reactivation in clinically
healthy horses exposed to stress. Our results indicate that asymptomatically infected
horses shed EHV-1 and may represent an infection source for immunologically unadapted
individuals, which must be taken into account when mixing different populations of horses.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara",
title = "Detekcija neurovirulentnih sojeva konjskog herpesvirusa 1, The detection of neurovirulent EHV-1 strains",
pages = "49-56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2416"
}

Radalj, A., Nišavić, J.,& Milić, N.. (2022). Detekcija neurovirulentnih sojeva konjskog herpesvirusa 1. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 49-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2416

Radalj A, Nišavić J, Milić N. Detekcija neurovirulentnih sojeva konjskog herpesvirusa 1. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara. 2022;:49-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2416 .

Radalj, Andrea, Nišavić, Jakov, Milić, Nenad, "Detekcija neurovirulentnih sojeva konjskog herpesvirusa 1" in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara (2022):49-56,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2416 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2427
AB  - Lančana reakcija polimeraze (PCR) u današnje vreme predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini mikrobioloških laboratorija, a našla je primenu kako u bakteriološkoj, tako i u virusološkoj dijagnostici.
Prilikom ispitivanja osetljivosti bakterija na antibiotike, PCR dopunjuje
klasične metode i pruža mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva
više genetskih determinanti rezistencije. PCR olakšava virusološku dijagnostiku kroz pravovremeno i pouzdano dobijanje rezultata ispitivanja, što često nije moguće primenom standardnih metoda. Fluorohinoloni su antibiotici širokog spektra delovanja sa baktericidnim delovanjem i često se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini. Jedan od
mehanizama sticanja rezistencije bakterija na fluorohinolone je putem
gena u okviru plazmida koji kodiraju sintezu qnr (quinolone resistance) proteina. Tri najvažnije grupe qnr gena (qnrA, qnrB i qnrS) se
mogu istovremeno detektovati primenom multiplex PCR. Divlje svinje
i šakali su rasprostranjene vrste divljači i rezervoari značajnih virusa
među kojima su i različiti cirkovirusi i parvovirusi. Metoda PCR u cilju
detekcije svinjskog cirkovirusa 2, svinjskih parvovirusa (PPV1-PPV4),
cirkovirusa i parvovirusa pasa će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK
različitih tkiva divljači, dok će se metoda multiplex PCR u cilju identifikacije qnr gena vršiti korišćenjem ekstrahovane DNK bakterija iz familije Enterobacteriaceae. PCR će se vršiti po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
T1  - PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone
T1  - PCR diagnostics of some viruses of wildlife. The application of PCR in the detection of quinolone resistance genes
SP  - 169
EP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Nišavić, Jakov and Krnjaić, Dejan and Milić, Nenad and Prošić, Isidora",
year = "2022",
abstract = "Lančana reakcija polimeraze (PCR) u današnje vreme predstavlja nezaobilaznu proceduru u većini mikrobioloških laboratorija, a našla je primenu kako u bakteriološkoj, tako i u virusološkoj dijagnostici.
Prilikom ispitivanja osetljivosti bakterija na antibiotike, PCR dopunjuje
klasične metode i pruža mogućnost istovremenog ispitivanja prisustva
više genetskih determinanti rezistencije. PCR olakšava virusološku dijagnostiku kroz pravovremeno i pouzdano dobijanje rezultata ispitivanja, što često nije moguće primenom standardnih metoda. Fluorohinoloni su antibiotici širokog spektra delovanja sa baktericidnim delovanjem i često se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini. Jedan od
mehanizama sticanja rezistencije bakterija na fluorohinolone je putem
gena u okviru plazmida koji kodiraju sintezu qnr (quinolone resistance) proteina. Tri najvažnije grupe qnr gena (qnrA, qnrB i qnrS) se
mogu istovremeno detektovati primenom multiplex PCR. Divlje svinje
i šakali su rasprostranjene vrste divljači i rezervoari značajnih virusa
među kojima su i različiti cirkovirusi i parvovirusi. Metoda PCR u cilju
detekcije svinjskog cirkovirusa 2, svinjskih parvovirusa (PPV1-PPV4),
cirkovirusa i parvovirusa pasa će se vršiti ispitivanjem ekstrakata DNK
različitih tkiva divljači, dok će se metoda multiplex PCR u cilju identifikacije qnr gena vršiti korišćenjem ekstrahovane DNK bakterija iz familije Enterobacteriaceae. PCR će se vršiti po unapred uspostavljenim
protokolima uz izvođenje horizontalne gel elektroforeze radi vizuelizacije i analize dobijenih PCR produkata.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara",
title = "PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone, PCR diagnostics of some viruses of wildlife. The application of PCR in the detection of quinolone resistance genes",
pages = "169-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427"
}

Radalj, A., Nišavić, J., Krnjaić, D., Milić, N.,& Prošić, I.. (2022). PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 169-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427

Radalj A, Nišavić J, Krnjaić D, Milić N, Prošić I. PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone. in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara. 2022;:169-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427 .

Radalj, Andrea, Nišavić, Jakov, Krnjaić, Dejan, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, "PCR dijagnostika nekih vrsta virusa kod divljih životinja. Primena PCR u otkrivanju gena rezistencije bakterija na fluorohinolone" in Zbornik radova - XLIII seminar inovacija znanja veterinara (2022):169-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2427 .

TY  - JOUR
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2455
AB  - Nasal swabs originating from 112 apparently clinically healthy and unvaccinated horses
of different age, breed and from diverse rearing conditions from Serbia and Bosnia and
Herzegovina were examined for the presence of equine herpesviruses 1, 4 and 5 using
multiplex nested PCR (Mn‑PCR) and virus isolation. The detected viruses were subsequently
characterised by gB gene nucleotide sequencing and their phylogenetic analysis was
performed. The infections with EHV‑1, EHV‑4, and EHV‑5 in the examined horse populations
are apparently chronic, subclinical and persistent, whilst the shedding of EHV‑1 and EHV‑5
was confirmed by their successful isolation. A connection was established between the
finding of EHVs and rearing conditions since horses kept together in stables were positive
for at least one EHV in contrast to animals held free grazing or individually. EHV‑5 was found
most often in younger horses, however descending in frequency in animals up to 10 years
of age. The phylogenetic analysis showed that the identified EHV strains group mostly with
Turkish and German strains of respective viruses. A certain degree of genetic heterogeneity
was determined regarding the identified EHV‑5 strains in contrast to EHV‑1 and EHV‑4.
PB  - Istituto Zooprofilattico Sperimentale dell'Abruzzo e del Molise
T2  - Veterinaria Italiana
T1  - The detection and phylogenetic analysis of equine herpesviruses 1, 4 and 5 identified in nasal swab samples of asymptomatic horses from Serbia and Bosnia and Herzegovina
VL  - 57
IS  - 4
SP  - 265
EP  - 274
DO  - 10.12834/VetIt.1767.9329.3
ER  - 

@article{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Stevanović, Oliver and Nišavić, Jakov",
year = "2022",
abstract = "Nasal swabs originating from 112 apparently clinically healthy and unvaccinated horses
of different age, breed and from diverse rearing conditions from Serbia and Bosnia and
Herzegovina were examined for the presence of equine herpesviruses 1, 4 and 5 using
multiplex nested PCR (Mn‑PCR) and virus isolation. The detected viruses were subsequently
characterised by gB gene nucleotide sequencing and their phylogenetic analysis was
performed. The infections with EHV‑1, EHV‑4, and EHV‑5 in the examined horse populations
are apparently chronic, subclinical and persistent, whilst the shedding of EHV‑1 and EHV‑5
was confirmed by their successful isolation. A connection was established between the
finding of EHVs and rearing conditions since horses kept together in stables were positive
for at least one EHV in contrast to animals held free grazing or individually. EHV‑5 was found
most often in younger horses, however descending in frequency in animals up to 10 years
of age. The phylogenetic analysis showed that the identified EHV strains group mostly with
Turkish and German strains of respective viruses. A certain degree of genetic heterogeneity
was determined regarding the identified EHV‑5 strains in contrast to EHV‑1 and EHV‑4.",
publisher = "Istituto Zooprofilattico Sperimentale dell'Abruzzo e del Molise",
journal = "Veterinaria Italiana",
title = "The detection and phylogenetic analysis of equine herpesviruses 1, 4 and 5 identified in nasal swab samples of asymptomatic horses from Serbia and Bosnia and Herzegovina",
volume = "57",
number = "4",
pages = "265-274",
doi = "10.12834/VetIt.1767.9329.3"
}

Radalj, A., Milić, N., Stevanović, O.,& Nišavić, J.. (2022). The detection and phylogenetic analysis of equine herpesviruses 1, 4 and 5 identified in nasal swab samples of asymptomatic horses from Serbia and Bosnia and Herzegovina. in Veterinaria Italiana
Istituto Zooprofilattico Sperimentale dell'Abruzzo e del Molise., 57(4), 265-274.
https://doi.org/10.12834/VetIt.1767.9329.3

Radalj A, Milić N, Stevanović O, Nišavić J. The detection and phylogenetic analysis of equine herpesviruses 1, 4 and 5 identified in nasal swab samples of asymptomatic horses from Serbia and Bosnia and Herzegovina. in Veterinaria Italiana. 2022;57(4):265-274.
doi:10.12834/VetIt.1767.9329.3 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Stevanović, Oliver, Nišavić, Jakov, "The detection and phylogenetic analysis of equine herpesviruses 1, 4 and 5 identified in nasal swab samples of asymptomatic horses from Serbia and Bosnia and Herzegovina" in Veterinaria Italiana, 57, no. 4 (2022):265-274,
https://doi.org/10.12834/VetIt.1767.9329.3 . .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Benković, Damir
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2022
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/3150
AB  - Divlje svinje i zlatni šakali su rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari
velikog broja virusa. Infekcija svinja izazvana svinjskim cirkovirusima 2 i 3 (PCV2 i
PCV3) je povezana sa multisistemskim sindromom kržljavosti prasadi, pneumonijom,
reproduktivnim problemima, sindromom dermatitisa i nefropatije svinja, a virus se može
naći i kod asimptomatski inficiranih jedinki. Cirkovirus pasa (CCV) je identifikovan
i kao uzročnik vaskulitisa, hemoragične dijareje i granulomatoznog limfadenitisa pasa,
a tačna uloga navedenog virusa u infekcijama, kako pasa tako i divljih mesojeda,
još uvek predstavlja predmet velikog broja ispitivanja i smatra se da se može prenositi
između ovih populacija životinja. Poznato je da svinjski parvovirus 1 (PPV1) izaziva
infekciju kod domaćih i divljih svinja koja se karakteriše pobačajima, rađanjem mumificirane
prasadi i sterilitetom, a zahvaljujući molekularnim dijagnostičkim metodama
otkriveni su i drugi parvovirusi svinja (PPV2-PPV7) sa još uvek neutvrđenim patogenim
potencijalom. Parvovirus pasa (CPV) je uzročnik jednog od najvažnijih virusnih oboljenja
ove vrste životinja i on, pored gastroenteritisa, dovodi do sistemske infekcije. Uzorci
organa, poreklom od odstreljenih divljih svinja i šakala, su ispitivani primenom PCR u
skladu sa protokolima uspostavljenim u Laboratoriji za virusologiju, Katedre za mikrobiologiju
Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Ispitani su zbirni
uzorci slezine i limfnih čvorova poreklom od 102 divlje svinje pri čemu je detektovano
prisustvo PCV2, PCV3, PPV1, PPV2, PPV5 i PPV7 u 18,9, 13,2, 24,5, 73,6, 3,8 i 41,5 procenata
uzoraka, tim redom, a utvrđen je i veliki broj mešovitih infekcija. U zbirnim uzorcima
slezine i limfnih čvorova, poreklom od 42 šakala, detektovano je prisustvo CCV u
38,1 i CPV u 19 procenata uzoraka. Navedeni rezultati predstavljaju jedan od prvih nalaza
PCV3, PPV5, PPV7 i CCV u uzorcima poreklom od divljih životinja u Srbiji i ovo ispitivanje
se nadovezuje na naše ranije studije predstavljajući osnovu za dalja planirana
istraživanja koja se odnose na genetsku karakterizaciju detektovanih virusa.
AB  - Wild boars and golden jackals are widespread species and also represent reservoirs
of many viruses. Infections of pigs and wild boar caused by porcine circoviruses
2 and 3 (PCV2 and PCV3) are associated with multisystemic wasting syndrome, pneumonia,
reproductive problems, dermatitis and nephropathy syndrome, and can also
be found in asymptomatic animals. Canine circovirus (CCV) causes vasculitis, hemorrhagic
diarrhea, and granulomatous lymphadenitis, however, its exact role in domestic
and wild canid infections is still subject to investigation, and it is possibly transmitted
between these animal populations. Porcine parvovirus 1 (PPV1) causes infection in domestic
and wild pigs, characterized by abortions, stillbirth, and sterility, while other
porcine parvoviruses (PPV2-PPV7) are still of unclear pathogenicity. Furthermore, canine
parvovirus (CPV) is one of the most important viral pathogens, causing gastroenteritis
and systemic infection in canids. Organ samples from wild boars and jackals were
examined by PCR using protocols established in the Laboratory of Virology of the Department
of Microbiology, Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade. Pooled
samples of spleen and lymph nodes from 102 wild boars were examined, and PCV2,
PCV3, PPV1, PPV2, PPV5, and PPV7 were detected in 18.9%, 13.2%, 24.5%, 73.6%, 3.8%
and 41.5% of the samples, respectively, with a notable number of mixed infections. The
presence of CCV in 38.1% and CPV in 19% of samples were detected in pooled samples
of spleen and lymph nodes originating from 42 jackals. These results represent one of
the first findings of PCV3, PPV5, PPV7, and CCV in samples from wildlife in Serbia, and
this study is sequel of our previous examinations serving as a basis for further research
related to the genetic characterization of detected viruses.
PB  - Beograd : Srpsko veterinarsko društvo
C3  - 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022
T1  - Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala
T1  - The detection of parvoviruses and circoviruses in wild boar and jackal populations
SP  - 152
EP  - 162
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Prošić, Isidora and Živulj, Aleksandar and Benković, Damir and Nišavić, Jakov",
year = "2022",
abstract = "Divlje svinje i zlatni šakali su rasprostranjene vrste divljači, a ujedno i rezervoari
velikog broja virusa. Infekcija svinja izazvana svinjskim cirkovirusima 2 i 3 (PCV2 i
PCV3) je povezana sa multisistemskim sindromom kržljavosti prasadi, pneumonijom,
reproduktivnim problemima, sindromom dermatitisa i nefropatije svinja, a virus se može
naći i kod asimptomatski inficiranih jedinki. Cirkovirus pasa (CCV) je identifikovan
i kao uzročnik vaskulitisa, hemoragične dijareje i granulomatoznog limfadenitisa pasa,
a tačna uloga navedenog virusa u infekcijama, kako pasa tako i divljih mesojeda,
još uvek predstavlja predmet velikog broja ispitivanja i smatra se da se može prenositi
između ovih populacija životinja. Poznato je da svinjski parvovirus 1 (PPV1) izaziva
infekciju kod domaćih i divljih svinja koja se karakteriše pobačajima, rađanjem mumificirane
prasadi i sterilitetom, a zahvaljujući molekularnim dijagnostičkim metodama
otkriveni su i drugi parvovirusi svinja (PPV2-PPV7) sa još uvek neutvrđenim patogenim
potencijalom. Parvovirus pasa (CPV) je uzročnik jednog od najvažnijih virusnih oboljenja
ove vrste životinja i on, pored gastroenteritisa, dovodi do sistemske infekcije. Uzorci
organa, poreklom od odstreljenih divljih svinja i šakala, su ispitivani primenom PCR u
skladu sa protokolima uspostavljenim u Laboratoriji za virusologiju, Katedre za mikrobiologiju
Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Ispitani su zbirni
uzorci slezine i limfnih čvorova poreklom od 102 divlje svinje pri čemu je detektovano
prisustvo PCV2, PCV3, PPV1, PPV2, PPV5 i PPV7 u 18,9, 13,2, 24,5, 73,6, 3,8 i 41,5 procenata
uzoraka, tim redom, a utvrđen je i veliki broj mešovitih infekcija. U zbirnim uzorcima
slezine i limfnih čvorova, poreklom od 42 šakala, detektovano je prisustvo CCV u
38,1 i CPV u 19 procenata uzoraka. Navedeni rezultati predstavljaju jedan od prvih nalaza
PCV3, PPV5, PPV7 i CCV u uzorcima poreklom od divljih životinja u Srbiji i ovo ispitivanje
se nadovezuje na naše ranije studije predstavljajući osnovu za dalja planirana
istraživanja koja se odnose na genetsku karakterizaciju detektovanih virusa., Wild boars and golden jackals are widespread species and also represent reservoirs
of many viruses. Infections of pigs and wild boar caused by porcine circoviruses
2 and 3 (PCV2 and PCV3) are associated with multisystemic wasting syndrome, pneumonia,
reproductive problems, dermatitis and nephropathy syndrome, and can also
be found in asymptomatic animals. Canine circovirus (CCV) causes vasculitis, hemorrhagic
diarrhea, and granulomatous lymphadenitis, however, its exact role in domestic
and wild canid infections is still subject to investigation, and it is possibly transmitted
between these animal populations. Porcine parvovirus 1 (PPV1) causes infection in domestic
and wild pigs, characterized by abortions, stillbirth, and sterility, while other
porcine parvoviruses (PPV2-PPV7) are still of unclear pathogenicity. Furthermore, canine
parvovirus (CPV) is one of the most important viral pathogens, causing gastroenteritis
and systemic infection in canids. Organ samples from wild boars and jackals were
examined by PCR using protocols established in the Laboratory of Virology of the Department
of Microbiology, Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade. Pooled
samples of spleen and lymph nodes from 102 wild boars were examined, and PCV2,
PCV3, PPV1, PPV2, PPV5, and PPV7 were detected in 18.9%, 13.2%, 24.5%, 73.6%, 3.8%
and 41.5% of the samples, respectively, with a notable number of mixed infections. The
presence of CCV in 38.1% and CPV in 19% of samples were detected in pooled samples
of spleen and lymph nodes originating from 42 jackals. These results represent one of
the first findings of PCV3, PPV5, PPV7, and CCV in samples from wildlife in Serbia, and
this study is sequel of our previous examinations serving as a basis for further research
related to the genetic characterization of detected viruses.",
publisher = "Beograd : Srpsko veterinarsko društvo",
journal = "33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022",
title = "Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala, The detection of parvoviruses and circoviruses in wild boar and jackal populations",
pages = "152-162",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150"
}

Radalj, A., Milić, N., Prošić, I., Živulj, A., Benković, D.,& Nišavić, J.. (2022). Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022
Beograd : Srpsko veterinarsko društvo., 152-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150

Radalj A, Milić N, Prošić I, Živulj A, Benković D, Nišavić J. Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala. in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022. 2022;:152-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, Živulj, Aleksandar, Benković, Damir, Nišavić, Jakov, "Ispitivanje prisustva parvovirusa i cirkovirusa u populacijama divljih svinja i šakala" in 33. Savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 08 - 11. septembar 2022 (2022):152-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_3150 .

TY  - CONF
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Milić, Nenad
AU  - Radalj, Andrea
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2010
AB  - Koronavirusne infekcije životinja i oboljenja koja nastaju kao nji- hove posledice su odavno poznate u veterinarskoj medicini. Korona- virusi predstavljaju veliku grupu RNK virusa koji izazivaju respiratorna, digestivna i neurološka oboljenja velikog broja životinjskih vrsta. Infek- tivni peritonitis mačaka, transmisibilni gastroenteritis svinja, infektivni bronhitis pilića ili epidemična dijareja svinja su samo neke od infek- cija izazvanih koronavirusima u čijem lečenju ili preveniranju pojave ključnu ulogu imaju lekari veterinarske medicine. Imajući u vidu rašire- nost koronavirusnih infekcija u populacijama različitih vrsta životinja, poseban značaj se pridaje njihovoj laboratorijskoj dijagnostici, odno- sno sprovođenju imunoprofilakse u cilju sprečavanja pojave oboljenja izazvanih različitim vrstama koronavirusa. Laboratorijska dijagnostika koronavirusnih infekcija kod životinja podrazumeva primenu više kla- sičnih i molekularnih metoda kao što su izolacija virusa u kulturi ćeli- ja, lančana reakcija polimeraze sa reverznom transkripcijom, odnosno metoda real-time RT-PCR. Danas je u upotrebi više vrsta komercijalno dostupnih vakcina koje se koriste u prevenciji pojave koronavirusnih infekcija kod različitih životinja. Kod onih koronavirusnih infekcija, kod kojih je predviđena vakcinacija životinja, koriste se uglavnom inaktivi- sane i žive atenuisane vakcine.
PB  - Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila
C3  - Zbornik radova - XLII seminar inovacija znanja veterinara
T1  - Koronavirusne infekcije kod životinja – dijagnostika i imunoprofilaksa
SP  - 53
EP  - 64
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2010
ER  - 

@conference{
author = "Nišavić, Jakov and Milić, Nenad and Radalj, Andrea",
year = "2021",
abstract = "Koronavirusne infekcije životinja i oboljenja koja nastaju kao nji- hove posledice su odavno poznate u veterinarskoj medicini. Korona- virusi predstavljaju veliku grupu RNK virusa koji izazivaju respiratorna, digestivna i neurološka oboljenja velikog broja životinjskih vrsta. Infek- tivni peritonitis mačaka, transmisibilni gastroenteritis svinja, infektivni bronhitis pilića ili epidemična dijareja svinja su samo neke od infek- cija izazvanih koronavirusima u čijem lečenju ili preveniranju pojave ključnu ulogu imaju lekari veterinarske medicine. Imajući u vidu rašire- nost koronavirusnih infekcija u populacijama različitih vrsta životinja, poseban značaj se pridaje njihovoj laboratorijskoj dijagnostici, odno- sno sprovođenju imunoprofilakse u cilju sprečavanja pojave oboljenja izazvanih različitim vrstama koronavirusa. Laboratorijska dijagnostika koronavirusnih infekcija kod životinja podrazumeva primenu više kla- sičnih i molekularnih metoda kao što su izolacija virusa u kulturi ćeli- ja, lančana reakcija polimeraze sa reverznom transkripcijom, odnosno metoda real-time RT-PCR. Danas je u upotrebi više vrsta komercijalno dostupnih vakcina koje se koriste u prevenciji pojave koronavirusnih infekcija kod različitih životinja. Kod onih koronavirusnih infekcija, kod kojih je predviđena vakcinacija životinja, koriste se uglavnom inaktivi- sane i žive atenuisane vakcine.",
publisher = "Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila",
journal = "Zbornik radova - XLII seminar inovacija znanja veterinara",
title = "Koronavirusne infekcije kod životinja – dijagnostika i imunoprofilaksa",
pages = "53-64",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2010"
}

Nišavić, J., Milić, N.,& Radalj, A.. (2021). Koronavirusne infekcije kod životinja – dijagnostika i imunoprofilaksa. in Zbornik radova - XLII seminar inovacija znanja veterinara
Fakultet veterinarske medicine, Centar za izdavačku delatnost i promet učila., 53-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2010

Nišavić J, Milić N, Radalj A. Koronavirusne infekcije kod životinja – dijagnostika i imunoprofilaksa. in Zbornik radova - XLII seminar inovacija znanja veterinara. 2021;:53-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2010 .

Nišavić, Jakov, Milić, Nenad, Radalj, Andrea, "Koronavirusne infekcije kod životinja – dijagnostika i imunoprofilaksa" in Zbornik radova - XLII seminar inovacija znanja veterinara (2021):53-64,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2010 .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Milić, Nenad
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Milićević, Dragan
AU  - Knežević, Aleksandra
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Obrenović, Sonja
AU  - Ćosić, Milivoje
AU  - Tešović, Bojana
AU  - Benković, Damir
AU  - Živulj Aleksandar
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2044
AB  - Porcine parvoviruses (PPVs) are diverse and persistently evolving viruses found in domestic pigs and wild boars. Porcine parvovirus 1 (PPV1) causes reproductive problems in adult animals, although the veterinary relevance of PPV2, PPV3, and PPV4 has not been clarified. The detection and sequence analysis of PPVs circulating in wild boar populations in Serbia was performed to determine their phylogenetic relationships and prevalence in 122 organ samples collected during 2018. The DNA of PPV1, PPV2, and PPV3 was detected in 56.6% of the examined samples, whilst PPV4 was not identified. Overall, PPV3 was the most prevalent in 69.6% of the positive samples, followed by PPV1 in 63.8%, and PPV2 in 21.7% samples. Single infections were more common, although concurrent infections were confirmed in 34.8% samples for two, and 10.1% samples for three viruses. Sequence analysis of wild boar PPV1 showed no significant nucleotide differences from domestic pig PPV1 strains detected in Europe and the USA, however separate clustering from strains from China and the NADL-2 strain was demonstrated. Examination of the selected PPV2 sequences might suggest a certain geographical distribution of genetically diverse PPV2 strains considering high similarities to the strains from neighboring countries, and variability in comparison with other reported PPV2 sequences from different parts of the world. Wild boar PPV3 sequences clustered separately from most of the strains detected in wild boars, as well as the original porcine hokovirus strain. It is further noted that genetically different PPV3 strains circulate amongst Serbian domestic pigs and wild boars.
AB  - Parvovirusi svinja predstavljaju genetski različite viruse koji izazivaju infekcije doma-ćih i divljih svinja. Parvovirus svinja 1 (PPV1) dovodi do pojave reproduktivnih pro-blema  kod  odraslih  jedinki,  dok  klinički  značaj  PPV2,  PPV3  i  PPV4  još  uvek  nije  u  potpunosti  razjašnjen.  Izvršena  je  detekcija  i  analiza  genetskih  sekvenci  parvovirusa  koji  cirkulišu  u  populaciji  divljih  svinja  u  Srbiji  u  cilju  njihove  fi  logenetske  analize  i  određivanja zastupljenosti u ukupno 122 uzorka organa prikupljenih tokom 2018. go-dine. Prisustvo DNK PPV1, PPV2 i PPV3 detektovano je u 56,6% ispitanih uzoraka, pri čemu  prisustvo  PPV4  nije  utvrđeno.  Među  pozitivnim  uzorcima,  PPV3  je  pro-centualno najzastupljeniji virus detektovan u 69,6%, dok je prisustvo  PPV1 i PPV2 utvrđeno u 63,8%, odnosno u 21,7% pozitivnih uzoraka. Infekcije jednim virusom su češće identifi kovane, međutim, prisustvo mešovitih infekcija sa dva, odnosno tri par-vovirusa zabeleženo je u 34,8% i 10,1% uzoraka. Analizom genetskih sekvenci PPV1 detektovanih kod divljih svinja nisu utvrđene značajnije razlike u odnosu na analogne sekvence PPV1 poreklom od domaćih svinja iz Evrope i SAD, međutim zabeleženo je izdvajanje u zaseban klaster u odnosu na kineske sojeve virusa i soj NADL-2. Ispi-tivanjem sekvenci PPV2 utvrđena je izvesna geografska distribucija genetski različitih sojeva navedenog virusa s obzirom na njihovu veliku sličnost sa sojevima virusa iz su-sednih zemalja. Sekvence PPV3 detektovanih kod divljih svinja su se na fi logenetskom stablu izdvajale u zaseban klaster u odnosu na većinu dostupnih sekvenci navedenog virusa detektovanih kod divljih svinja. Pored toga, zabeleženo je da genetski različiti sojevi PPV3 cirkulišu u populacijama divljih i domaćih svinja u Srbiji.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd
T2  - Acta Veterinaria-Beograd
T1  - Genetic analysis and distribution of porcine parvoviruses detected in the organs of wild boars in Serbia
T1  - Genetska analiza i distribucija parvovirusa (ppvs) detektovanih u organima divljih svinja u Srbiji
VL  - 71
IS  - 1
SP  - 32
EP  - 46
DO  - 10.2478/acve-2021-0003
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Jakov and Milić, Nenad and Radalj, Andrea and Krnjaić, Dejan and Milićević, Dragan and Knežević, Aleksandra and Radojičić, Marina and Obrenović, Sonja and Ćosić, Milivoje and Tešović, Bojana and Benković, Damir and Živulj Aleksandar",
year = "2021",
abstract = "Porcine parvoviruses (PPVs) are diverse and persistently evolving viruses found in domestic pigs and wild boars. Porcine parvovirus 1 (PPV1) causes reproductive problems in adult animals, although the veterinary relevance of PPV2, PPV3, and PPV4 has not been clarified. The detection and sequence analysis of PPVs circulating in wild boar populations in Serbia was performed to determine their phylogenetic relationships and prevalence in 122 organ samples collected during 2018. The DNA of PPV1, PPV2, and PPV3 was detected in 56.6% of the examined samples, whilst PPV4 was not identified. Overall, PPV3 was the most prevalent in 69.6% of the positive samples, followed by PPV1 in 63.8%, and PPV2 in 21.7% samples. Single infections were more common, although concurrent infections were confirmed in 34.8% samples for two, and 10.1% samples for three viruses. Sequence analysis of wild boar PPV1 showed no significant nucleotide differences from domestic pig PPV1 strains detected in Europe and the USA, however separate clustering from strains from China and the NADL-2 strain was demonstrated. Examination of the selected PPV2 sequences might suggest a certain geographical distribution of genetically diverse PPV2 strains considering high similarities to the strains from neighboring countries, and variability in comparison with other reported PPV2 sequences from different parts of the world. Wild boar PPV3 sequences clustered separately from most of the strains detected in wild boars, as well as the original porcine hokovirus strain. It is further noted that genetically different PPV3 strains circulate amongst Serbian domestic pigs and wild boars., Parvovirusi svinja predstavljaju genetski različite viruse koji izazivaju infekcije doma-ćih i divljih svinja. Parvovirus svinja 1 (PPV1) dovodi do pojave reproduktivnih pro-blema  kod  odraslih  jedinki,  dok  klinički  značaj  PPV2,  PPV3  i  PPV4  još  uvek  nije  u  potpunosti  razjašnjen.  Izvršena  je  detekcija  i  analiza  genetskih  sekvenci  parvovirusa  koji  cirkulišu  u  populaciji  divljih  svinja  u  Srbiji  u  cilju  njihove  fi  logenetske  analize  i  određivanja zastupljenosti u ukupno 122 uzorka organa prikupljenih tokom 2018. go-dine. Prisustvo DNK PPV1, PPV2 i PPV3 detektovano je u 56,6% ispitanih uzoraka, pri čemu  prisustvo  PPV4  nije  utvrđeno.  Među  pozitivnim  uzorcima,  PPV3  je  pro-centualno najzastupljeniji virus detektovan u 69,6%, dok je prisustvo  PPV1 i PPV2 utvrđeno u 63,8%, odnosno u 21,7% pozitivnih uzoraka. Infekcije jednim virusom su češće identifi kovane, međutim, prisustvo mešovitih infekcija sa dva, odnosno tri par-vovirusa zabeleženo je u 34,8% i 10,1% uzoraka. Analizom genetskih sekvenci PPV1 detektovanih kod divljih svinja nisu utvrđene značajnije razlike u odnosu na analogne sekvence PPV1 poreklom od domaćih svinja iz Evrope i SAD, međutim zabeleženo je izdvajanje u zaseban klaster u odnosu na kineske sojeve virusa i soj NADL-2. Ispi-tivanjem sekvenci PPV2 utvrđena je izvesna geografska distribucija genetski različitih sojeva navedenog virusa s obzirom na njihovu veliku sličnost sa sojevima virusa iz su-sednih zemalja. Sekvence PPV3 detektovanih kod divljih svinja su se na fi logenetskom stablu izdvajale u zaseban klaster u odnosu na većinu dostupnih sekvenci navedenog virusa detektovanih kod divljih svinja. Pored toga, zabeleženo je da genetski različiti sojevi PPV3 cirkulišu u populacijama divljih i domaćih svinja u Srbiji.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd",
journal = "Acta Veterinaria-Beograd",
title = "Genetic analysis and distribution of porcine parvoviruses detected in the organs of wild boars in Serbia, Genetska analiza i distribucija parvovirusa (ppvs) detektovanih u organima divljih svinja u Srbiji",
volume = "71",
number = "1",
pages = "32-46",
doi = "10.2478/acve-2021-0003"
}

Nišavić, J., Milić, N., Radalj, A., Krnjaić, D., Milićević, D., Knežević, A., Radojičić, M., Obrenović, S., Ćosić, M., Tešović, B., Benković, D.,& Živulj Aleksandar. (2021). Genetic analysis and distribution of porcine parvoviruses detected in the organs of wild boars in Serbia. in Acta Veterinaria-Beograd
Univerzitet u Beogradu - Fakultet veterinarske medicine, Beograd., 71(1), 32-46.
https://doi.org/10.2478/acve-2021-0003

Nišavić J, Milić N, Radalj A, Krnjaić D, Milićević D, Knežević A, Radojičić M, Obrenović S, Ćosić M, Tešović B, Benković D, Živulj Aleksandar. Genetic analysis and distribution of porcine parvoviruses detected in the organs of wild boars in Serbia. in Acta Veterinaria-Beograd. 2021;71(1):32-46.
doi:10.2478/acve-2021-0003 .

Nišavić, Jakov, Milić, Nenad, Radalj, Andrea, Krnjaić, Dejan, Milićević, Dragan, Knežević, Aleksandra, Radojičić, Marina, Obrenović, Sonja, Ćosić, Milivoje, Tešović, Bojana, Benković, Damir, Živulj Aleksandar, "Genetic analysis and distribution of porcine parvoviruses detected in the organs of wild boars in Serbia" in Acta Veterinaria-Beograd, 71, no. 1 (2021):32-46,
https://doi.org/10.2478/acve-2021-0003 . .

TY  - JOUR
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Stevanović, Oliver
AU  - Veljović, Ljubiša
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2258
AB  - Equine herpesvirus 1 (EHV-1) causes considerable economic loss to the equine industry and is spread among susceptible animals during the cycles of latency and reactivation, causing rhinopneumonitis, abortion, and neurological disease. Nucleotide polymorphisms within ORF30 and ORF68 sequences of the viral genome are associated with strain neuropathogenicity and geographical origin. A total of 142 tissue and nasal swab samples from apparently healthy unvaccinated horses were examined to ascertain EHV-1 distribution, diversity, and clinical significance considering the results of virus isolation, sequence analysis, and anamnestic data. The ORF30 and ORF68 molecular study of these circulating strains and archival isolates from abortion storms aimed to contribute to the perception of strain pathogenicity and origin. EHV-1 was detected by PCR and virus isolation in 81 and 45.1% of the analyzed samples, respectively, and 82.1% of the representative samples were neuropathogenic strains. The ORF68-based grouping was restricted by the pronounced polymorphism of Balkan EHV-1 strains, and only two isolates were assigned to group 4. The cases of abortion were caused by neuropathogenic strains that also circulate within the horse population with no documented outbreaks of disease. It was evident that strain virulence is not solely accountable for the development of clinical symptoms in affected animals. Neural tissue is significant for virus latency and reactivation, considering the number of EHV-1 isolates from apparently healthy stressed horses. Special care must be taken when accommodating together immunologically naive and latently infected horses since asymptomatic carriers silently shed EHV-1.
PB  - University of Agriculture, Faisalabad in Pakistan
T2  - Pakistan Veterinary Journal
T1  - Genetic Characterization of Equine Herpesvirus 1 from Clinical Cases and Asymptomatic Horses in Serbia and Bosnia and Herzegovina
VL  - 41
IS  - 4
SP  - 567
EP  - 573
DO  - 10.29261/pakvetj/2021.062
ER  - 

@article{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Stevanović, Oliver and Veljović, Ljubiša and Nišavić, Jakov",
year = "2021",
abstract = "Equine herpesvirus 1 (EHV-1) causes considerable economic loss to the equine industry and is spread among susceptible animals during the cycles of latency and reactivation, causing rhinopneumonitis, abortion, and neurological disease. Nucleotide polymorphisms within ORF30 and ORF68 sequences of the viral genome are associated with strain neuropathogenicity and geographical origin. A total of 142 tissue and nasal swab samples from apparently healthy unvaccinated horses were examined to ascertain EHV-1 distribution, diversity, and clinical significance considering the results of virus isolation, sequence analysis, and anamnestic data. The ORF30 and ORF68 molecular study of these circulating strains and archival isolates from abortion storms aimed to contribute to the perception of strain pathogenicity and origin. EHV-1 was detected by PCR and virus isolation in 81 and 45.1% of the analyzed samples, respectively, and 82.1% of the representative samples were neuropathogenic strains. The ORF68-based grouping was restricted by the pronounced polymorphism of Balkan EHV-1 strains, and only two isolates were assigned to group 4. The cases of abortion were caused by neuropathogenic strains that also circulate within the horse population with no documented outbreaks of disease. It was evident that strain virulence is not solely accountable for the development of clinical symptoms in affected animals. Neural tissue is significant for virus latency and reactivation, considering the number of EHV-1 isolates from apparently healthy stressed horses. Special care must be taken when accommodating together immunologically naive and latently infected horses since asymptomatic carriers silently shed EHV-1.",
publisher = "University of Agriculture, Faisalabad in Pakistan",
journal = "Pakistan Veterinary Journal",
title = "Genetic Characterization of Equine Herpesvirus 1 from Clinical Cases and Asymptomatic Horses in Serbia and Bosnia and Herzegovina",
volume = "41",
number = "4",
pages = "567-573",
doi = "10.29261/pakvetj/2021.062"
}

Radalj, A., Milić, N., Stevanović, O., Veljović, L.,& Nišavić, J.. (2021). Genetic Characterization of Equine Herpesvirus 1 from Clinical Cases and Asymptomatic Horses in Serbia and Bosnia and Herzegovina. in Pakistan Veterinary Journal
University of Agriculture, Faisalabad in Pakistan., 41(4), 567-573.
https://doi.org/10.29261/pakvetj/2021.062

Radalj A, Milić N, Stevanović O, Veljović L, Nišavić J. Genetic Characterization of Equine Herpesvirus 1 from Clinical Cases and Asymptomatic Horses in Serbia and Bosnia and Herzegovina. in Pakistan Veterinary Journal. 2021;41(4):567-573.
doi:10.29261/pakvetj/2021.062 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Stevanović, Oliver, Veljović, Ljubiša, Nišavić, Jakov, "Genetic Characterization of Equine Herpesvirus 1 from Clinical Cases and Asymptomatic Horses in Serbia and Bosnia and Herzegovina" in Pakistan Veterinary Journal, 41, no. 4 (2021):567-573,
https://doi.org/10.29261/pakvetj/2021.062 . .

TY  - JOUR
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Milić, Nenad
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Stanojković, Aleksandar
AU  - Veljović, Ljubiša
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2260
AB  - The bovine respiratory disease complex (BRDC) is multifactorial and results from interactions between host factors, environmental factors, and pathogens. A virus, as an initial pathogen alters the animal’s immunity supporting the bacterial colonization of the lower respiratory tract. Bovine herpesvirus 1 (BHV-1), bovine parainfluenza virus 3 (BPIV-3), and bovine respiratory syncytial virus (BRSV) are among the most significant viruses associated with BRDC. The disease most often affects young and older immunosuppressed animals. Laboratory results depend on the selected sampling site of the respiratory tract and proper timing during the period of virus shedding. The samples for testing mostly include nasal or nasopharyngeal swabs, tracheal wash, bronchoalveolar lavage fluid, or necropsy specimens. Virus isolation, although considered as the gold standard, is time-consuming and depends on the virus species and sampling conditions. Most of the virus identification methods used today are molecular assays (conventional and real-time PCR or RT-PCR) that are rapid, sensitive, and specific, which is of the essence in veterinary diagnostic laboratories. DNA sequencing is mostly used to detect specific genetic mutations and for molecular epidemiology of disease outbreaks. Serological diagnosis is performed based on the detection of specific antibody presence after infection of seronegative animals or a 4-fold specific antibody titer rise in paired serum samples. Different assays are available, including virus neutralization, complement fixation, haemagglutination inhibition, and ELISA. The early and reliable diagnosis is beneficial in the management and control of BRDC and is the basis of a timely treatment and prevention program.
PB  - Belgrade : Institute for Animal Husbandry
T2  - Biotechnology in Animal Husbandry
T1  - Laboratory diagnostics of bovine parainfluenza-3 virus, bovine herpesvirus 1, and bovine respiratory syncytial virus associated with bovine respiratory disease
T1  - Laboratorijska dijagnostika virusa parainfluence 3 goveda, goveđeg herpesvirusa 1 i goveđeg respiratornog sincicijalnog virusa kao uzročnika respiratornog sindroma goveda
VL  - 37
IS  - 1
SP  - 1
EP  - 15
DO  - 10.2298/BAH2101001N
ER  - 

@article{
author = "Nišavić, Jakov and Milić, Nenad and Radalj, Andrea and Stanojković, Aleksandar and Veljović, Ljubiša",
year = "2021",
abstract = "The bovine respiratory disease complex (BRDC) is multifactorial and results from interactions between host factors, environmental factors, and pathogens. A virus, as an initial pathogen alters the animal’s immunity supporting the bacterial colonization of the lower respiratory tract. Bovine herpesvirus 1 (BHV-1), bovine parainfluenza virus 3 (BPIV-3), and bovine respiratory syncytial virus (BRSV) are among the most significant viruses associated with BRDC. The disease most often affects young and older immunosuppressed animals. Laboratory results depend on the selected sampling site of the respiratory tract and proper timing during the period of virus shedding. The samples for testing mostly include nasal or nasopharyngeal swabs, tracheal wash, bronchoalveolar lavage fluid, or necropsy specimens. Virus isolation, although considered as the gold standard, is time-consuming and depends on the virus species and sampling conditions. Most of the virus identification methods used today are molecular assays (conventional and real-time PCR or RT-PCR) that are rapid, sensitive, and specific, which is of the essence in veterinary diagnostic laboratories. DNA sequencing is mostly used to detect specific genetic mutations and for molecular epidemiology of disease outbreaks. Serological diagnosis is performed based on the detection of specific antibody presence after infection of seronegative animals or a 4-fold specific antibody titer rise in paired serum samples. Different assays are available, including virus neutralization, complement fixation, haemagglutination inhibition, and ELISA. The early and reliable diagnosis is beneficial in the management and control of BRDC and is the basis of a timely treatment and prevention program.",
publisher = "Belgrade : Institute for Animal Husbandry",
journal = "Biotechnology in Animal Husbandry",
title = "Laboratory diagnostics of bovine parainfluenza-3 virus, bovine herpesvirus 1, and bovine respiratory syncytial virus associated with bovine respiratory disease, Laboratorijska dijagnostika virusa parainfluence 3 goveda, goveđeg herpesvirusa 1 i goveđeg respiratornog sincicijalnog virusa kao uzročnika respiratornog sindroma goveda",
volume = "37",
number = "1",
pages = "1-15",
doi = "10.2298/BAH2101001N"
}

Nišavić, J., Milić, N., Radalj, A., Stanojković, A.,& Veljović, L.. (2021). Laboratory diagnostics of bovine parainfluenza-3 virus, bovine herpesvirus 1, and bovine respiratory syncytial virus associated with bovine respiratory disease. in Biotechnology in Animal Husbandry
Belgrade : Institute for Animal Husbandry., 37(1), 1-15.
https://doi.org/10.2298/BAH2101001N

Nišavić J, Milić N, Radalj A, Stanojković A, Veljović L. Laboratory diagnostics of bovine parainfluenza-3 virus, bovine herpesvirus 1, and bovine respiratory syncytial virus associated with bovine respiratory disease. in Biotechnology in Animal Husbandry. 2021;37(1):1-15.
doi:10.2298/BAH2101001N .

Nišavić, Jakov, Milić, Nenad, Radalj, Andrea, Stanojković, Aleksandar, Veljović, Ljubiša, "Laboratory diagnostics of bovine parainfluenza-3 virus, bovine herpesvirus 1, and bovine respiratory syncytial virus associated with bovine respiratory disease" in Biotechnology in Animal Husbandry, 37, no. 1 (2021):1-15,
https://doi.org/10.2298/BAH2101001N . .

TY  - CONF
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2261
AB  - The current SARS-CoV-2 pandemic demonstrated the potential risk posed by animal viruses
that are not primarily human pathogens. The high adaptability of some viruses reflected
by the spread to novel hosts is assisted by multiple factors directly or indirectly related
to human activities such as wildlife trade, ecosystem disruption, live-animal markets, exotic
food consumption, and intensified tourism. RNA viruses are very adaptable because of their
error-prone replication process and the likelihood of genetic recombination or reassortment
in some species. Even though, when compared to bacteria, food-borne virus transmission
is not the attention focus, it may represent a way of pathogen introduction to the human
population. Moreover, its relevance is enhanced considering that 75% of emerging infectious
agents are of zoonotic origin. This review focuses on the zoonotic food-borne transmission
of some viruses that may represent a risk for public health. Aside from the ability to replicate
in the human GIT, the factors required for a virus to be transmissible via the zoonotic foodborne
route include its stability and the potential to infect various hosts. Most food processing
techniques are effective for virus inactivation, still, these are not applicable or performed for
some foods. For example, the hepatitis E virus infects pigs, wild boars, and deer and is transmitted
to humans through unprocessed meat. The Crimean-Congo hemorrhagic fever virus
is a tick-borne virus that occurs in ruminants, while humans can get infected by consuming
un-boiled milk and undercooked meat. Flaviviruses are mainly arthropod-borne, however,
there have been reports of their transmission via the food chain. Although unlikely, the possibility
of food-borne transmission for influenza A viruses has been studied and cannot be
dismissed. Some paramyxoviruses, also missing the common characteristics of food-borne
viruses can be transmitted by the contamination of certain foods with animal excretions. The
employment of the “One Health” concept, including constant epidemiological surveillance of
animals and improved reporting of disease occurrence in humans, would reduce the overall
risk of emerging viral diseases. Consistent application of hygienic measures is vital in facilities
where animals are raised, or in which animal products are processed and sold. Thus far, a limited number of identified zoonotic food-borne viruses has been recognized, and the potential
of certain viruses to be transmitted via this route should not be underestimated. Therefore, it
seems reasonable to constantly update our knowledge on this matter, thus creating the basis
for planning effective disease control strategies.
PB  - Serbian Nutrition Society
C3  - International congress on nutrition: „A place where science meets practice"
T1  - Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health
SP  - 119
EP  - 120
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261
ER  - 

@conference{
author = "Nišavić, Jakov and Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Prošić, Isidora",
year = "2021",
abstract = "The current SARS-CoV-2 pandemic demonstrated the potential risk posed by animal viruses
that are not primarily human pathogens. The high adaptability of some viruses reflected
by the spread to novel hosts is assisted by multiple factors directly or indirectly related
to human activities such as wildlife trade, ecosystem disruption, live-animal markets, exotic
food consumption, and intensified tourism. RNA viruses are very adaptable because of their
error-prone replication process and the likelihood of genetic recombination or reassortment
in some species. Even though, when compared to bacteria, food-borne virus transmission
is not the attention focus, it may represent a way of pathogen introduction to the human
population. Moreover, its relevance is enhanced considering that 75% of emerging infectious
agents are of zoonotic origin. This review focuses on the zoonotic food-borne transmission
of some viruses that may represent a risk for public health. Aside from the ability to replicate
in the human GIT, the factors required for a virus to be transmissible via the zoonotic foodborne
route include its stability and the potential to infect various hosts. Most food processing
techniques are effective for virus inactivation, still, these are not applicable or performed for
some foods. For example, the hepatitis E virus infects pigs, wild boars, and deer and is transmitted
to humans through unprocessed meat. The Crimean-Congo hemorrhagic fever virus
is a tick-borne virus that occurs in ruminants, while humans can get infected by consuming
un-boiled milk and undercooked meat. Flaviviruses are mainly arthropod-borne, however,
there have been reports of their transmission via the food chain. Although unlikely, the possibility
of food-borne transmission for influenza A viruses has been studied and cannot be
dismissed. Some paramyxoviruses, also missing the common characteristics of food-borne
viruses can be transmitted by the contamination of certain foods with animal excretions. The
employment of the “One Health” concept, including constant epidemiological surveillance of
animals and improved reporting of disease occurrence in humans, would reduce the overall
risk of emerging viral diseases. Consistent application of hygienic measures is vital in facilities
where animals are raised, or in which animal products are processed and sold. Thus far, a limited number of identified zoonotic food-borne viruses has been recognized, and the potential
of certain viruses to be transmitted via this route should not be underestimated. Therefore, it
seems reasonable to constantly update our knowledge on this matter, thus creating the basis
for planning effective disease control strategies.",
publisher = "Serbian Nutrition Society",
journal = "International congress on nutrition: „A place where science meets practice"",
title = "Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health",
pages = "119-120",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261"
}

Nišavić, J., Radalj, A., Milić, N.,& Prošić, I.. (2021). Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health. in International congress on nutrition: „A place where science meets practice"
Serbian Nutrition Society., 119-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261

Nišavić J, Radalj A, Milić N, Prošić I. Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health. in International congress on nutrition: „A place where science meets practice". 2021;:119-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261 .

Nišavić, Jakov, Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Prošić, Isidora, "Viral infections of animals as potential of food-borne risk for public health" in International congress on nutrition: „A place where science meets practice" (2021):119-120,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2261 .

TY  - CONF
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Milić, Nenad
AU  - Živulj, Aleksandar
AU  - Nišavić, Jakov
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2262
AB  - Свињски цирковирус 2 (PCV2) је узрочник мултисистемског синдрома кржљања прасади и других цирковирусних обољења (PCVAD) која су узрок значајних економских губитака у свињарској индустрији на глобалном нивоу. Доказано је да су дивље свиње такође осетљиве на инфекцију PCV2 са сличном преваленцијом као домаће свиње. Испитивани су узорци слезине, тонзила и лимфних чворова дивљих свиња уловљених током 2018. и 2019. године, при чему су све животиње биле без клиничких симптома и патоморфолошког налаза који указују на PCVAD. Циљ наших испитивања било је утврђивање присуства и генетска карактеризација сојева PCV2 детектованих код дивљих свиња из ловишта у Јужном Банату. Укупно 42% испитиваних узорака је било позитивно на присуство PCV2, што указује на постојање циркулације наведеног вируса у популацији дивљих свиња у овом региону. Поред тога, ови резултати показују да су дивље свиње мање подложне развоју клиничких симптома PCVAD, што је могућа последица одсуства кофактора присутних у свињарској индустрији који утичу на развој болести код домаћих свиња. Велики број узорака дивљих свиња позитивних на PCV2 представља значајан индикатор циркулације вируса, нарочито у пределима где је заступљен екстензивни узгој свиња који доприноси њиховом контакту са дивљим животињама. Детектовани сојеви PCV2 су припадали генотиповима PCV2d (56%), PCV2b (39%) и PCV2a (5%), а даље су подељени у кластере PCV2d-2, PCV2b-1A/B и PCV2a-2D. Добијене секвенце сојева PCV2 пореклом од дивљих свиња су показале највећу сличност са сојевима раније детектованим код домаћих свиња у Србији, Европи и Кини. Широка распрострањеност традиционалног узгоја свиња у Србији са неравномерно заступљеним стратегијама вакцинације против PCV2 изискује потребу за константним мониторингом популација дивљих свиња у циљу спровођења адекватне контроле и превенције PCVAD.
AB  - Porcine circovirus 2 (PCV2) is the causative agent of postweaning multisystemic wasting syndrome and other PCV-associated diseases (PCVAD) causing significant economic losses in the pig industry worldwide. Wild boars are also susceptible to PCV2 infection, with similar virus prevalence as domestic pigs. The samples of spleen, tonsils, and lymph nodes of wild boars with no clinical or pathological signs of PCVAD hunted in the South Banat district from 2018 to 2019 were included in the examination with the aim to determine the presence and genetic heterogeneity of PCV2. The total of 42% the examined samples were positive for PCV2 thus demonstrating virus circulation in the wild boar population in this region. This result suggests that wild boars might be less susceptible to PCVAD, possibly due to the absence of additional factors that support disease development in the domestic pig industry. The high PCV2 detection frequency in wild boars is a significant indicator of PCV2 population dynamics, especially in regions with free-range pig farming that contributes to close contact of domestic and wild pigs. The detected PCV2 strains belonged to PCV2d (56%), PCV2b (39%), and PCV2a (5%) genotypes, and were further divided into clusters PCV2d-2, PCV2b-1A/B, and PCV2a-2D. Sequences of the identified wild boar strains were most similar to domestic pig sequences previously detected in Serbia, Europe, and China. Traditional pig farms with irregular PCV2 vaccination strategies are widespread in Serbia, and constant wildlife monitoring is necessary in order to adequately plan disease control and prevention.
PB  - Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze
C3  - XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani
T1  - Detekcija i genetska karakterizacija svinјskog cirkovirusa 2 (PCV2) kod divljih svinјa u Južnobanatskom okrugu
T1  - Detection and genetic characterization of porcine Circovirus 2 (PCV2) in wild boars in the South Banat District
SP  - 100
EP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2262
ER  - 

@conference{
author = "Radalj, Andrea and Milić, Nenad and Živulj, Aleksandar and Nišavić, Jakov",
year = "2021",
abstract = "Свињски цирковирус 2 (PCV2) је узрочник мултисистемског синдрома кржљања прасади и других цирковирусних обољења (PCVAD) која су узрок значајних економских губитака у свињарској индустрији на глобалном нивоу. Доказано је да су дивље свиње такође осетљиве на инфекцију PCV2 са сличном преваленцијом као домаће свиње. Испитивани су узорци слезине, тонзила и лимфних чворова дивљих свиња уловљених током 2018. и 2019. године, при чему су све животиње биле без клиничких симптома и патоморфолошког налаза који указују на PCVAD. Циљ наших испитивања било је утврђивање присуства и генетска карактеризација сојева PCV2 детектованих код дивљих свиња из ловишта у Јужном Банату. Укупно 42% испитиваних узорака је било позитивно на присуство PCV2, што указује на постојање циркулације наведеног вируса у популацији дивљих свиња у овом региону. Поред тога, ови резултати показују да су дивље свиње мање подложне развоју клиничких симптома PCVAD, што је могућа последица одсуства кофактора присутних у свињарској индустрији који утичу на развој болести код домаћих свиња. Велики број узорака дивљих свиња позитивних на PCV2 представља значајан индикатор циркулације вируса, нарочито у пределима где је заступљен екстензивни узгој свиња који доприноси њиховом контакту са дивљим животињама. Детектовани сојеви PCV2 су припадали генотиповима PCV2d (56%), PCV2b (39%) и PCV2a (5%), а даље су подељени у кластере PCV2d-2, PCV2b-1A/B и PCV2a-2D. Добијене секвенце сојева PCV2 пореклом од дивљих свиња су показале највећу сличност са сојевима раније детектованим код домаћих свиња у Србији, Европи и Кини. Широка распрострањеност традиционалног узгоја свиња у Србији са неравномерно заступљеним стратегијама вакцинације против PCV2 изискује потребу за константним мониторингом популација дивљих свиња у циљу спровођења адекватне контроле и превенције PCVAD., Porcine circovirus 2 (PCV2) is the causative agent of postweaning multisystemic wasting syndrome and other PCV-associated diseases (PCVAD) causing significant economic losses in the pig industry worldwide. Wild boars are also susceptible to PCV2 infection, with similar virus prevalence as domestic pigs. The samples of spleen, tonsils, and lymph nodes of wild boars with no clinical or pathological signs of PCVAD hunted in the South Banat district from 2018 to 2019 were included in the examination with the aim to determine the presence and genetic heterogeneity of PCV2. The total of 42% the examined samples were positive for PCV2 thus demonstrating virus circulation in the wild boar population in this region. This result suggests that wild boars might be less susceptible to PCVAD, possibly due to the absence of additional factors that support disease development in the domestic pig industry. The high PCV2 detection frequency in wild boars is a significant indicator of PCV2 population dynamics, especially in regions with free-range pig farming that contributes to close contact of domestic and wild pigs. The detected PCV2 strains belonged to PCV2d (56%), PCV2b (39%), and PCV2a (5%) genotypes, and were further divided into clusters PCV2d-2, PCV2b-1A/B, and PCV2a-2D. Sequences of the identified wild boar strains were most similar to domestic pig sequences previously detected in Serbia, Europe, and China. Traditional pig farms with irregular PCV2 vaccination strategies are widespread in Serbia, and constant wildlife monitoring is necessary in order to adequately plan disease control and prevention.",
publisher = "Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze",
journal = "XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani",
title = "Detekcija i genetska karakterizacija svinјskog cirkovirusa 2 (PCV2) kod divljih svinјa u Južnobanatskom okrugu, Detection and genetic characterization of porcine Circovirus 2 (PCV2) in wild boars in the South Banat District",
pages = "100-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2262"
}

Radalj, A., Milić, N., Živulj, A.,& Nišavić, J.. (2021). Detekcija i genetska karakterizacija svinјskog cirkovirusa 2 (PCV2) kod divljih svinјa u Južnobanatskom okrugu. in XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani
Srpsko veterinarsko društvo, Sekcija za zoonoze., 100-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2262

Radalj A, Milić N, Živulj A, Nišavić J. Detekcija i genetska karakterizacija svinјskog cirkovirusa 2 (PCV2) kod divljih svinјa u Južnobanatskom okrugu. in XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani. 2021;:100-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2262 .

Radalj, Andrea, Milić, Nenad, Živulj, Aleksandar, Nišavić, Jakov, "Detekcija i genetska karakterizacija svinјskog cirkovirusa 2 (PCV2) kod divljih svinјa u Južnobanatskom okrugu" in XXII / XXIII Simpozijum epizootiologa i epidemiologa / XXII / XXIII Epizootiološki dani (2021):100-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2262 .

TY  - CONF
AU  - Radojičić, Marina
AU  - Milić, Nenad
AU  - Krnjaić, Dejan
AU  - Nišavić, Jakov
AU  - Radalj, Andrea
AU  - Prošić, Isidora
PY  - 2021
UR  - https://vet-erinar.vet.bg.ac.rs/handle/123456789/2263
AB  - Today, pets are the source of numerous infectious diseases that can transmissible
to humans resulting from their increasingly frequent contact. The most notable
viruses with zoonotic potential include rabies and influenza viruses as well as
rotaviruses and noroviruses. However, the importance of individual viruses varies
depending on the climate and infectious disease control systems in certain
countries. Dogs, cats, and other increasingly popular pet species can transmit
bacterial zoonotic agents to humans in various ways. Aside from well-known
pathogens such as the bacteria causing leptospirosis, salmonellosis,
campylobacteriosis, or brucellosis, the bacteria Pasteurella multocida and
Bartonella henselae transmitted by bites or scratches are also significant in
human pathology. There has been a notable increase in the prevalence of
methicillin-resistant strains of Staphylococcus aureus (MRSA) in isolates
originating from pets and the transmission of these strains between humans and
animals requires special attention. Furthermore, fungi causing diseases such as
sporotrichosis or dermatophytosis are linked to long-term and persistent
infections in humans. The epidemiological situation caused by SARS-CoV-2, and
the assumption of an interspecies jump of this virus from animals to humans,
including its documented presence in domestic cats, dogs, tigers, and martens,
have raised the question of the possibility of virus transmission from pets to
humans. However, the current pandemic is caused solely by SARS-CoV-2
transmission in the human population, and these animals are not a source of infection for humans. A significant number of zoonoses originating from pets
pose a threat to public health, thus requiring the "One Health" approach through
close cooperation between human and veterinary medicine to develop and
implement effective health measures for both humans and animals. Veterinarians
must inform pet owners about infectious disease prevention measures and risks
posed by keeping certain species of animals as a part of responsible ownership.
AB  - Кућни љубимци у данашње време представљају извор великог броја
инфективних обољења преносивих на људе као последица њиховог све
учесталијег контакта. У најважније вирусе са зоонотским потенцијалом
спадају вируси беснила и инфлуенце као и ротавируси и норовируси,
међутим, значај појединих вируса варира зависно од поднебља као и система
сузбијања заразних болести у појединим државама. Пси и мачке, као и све
популарније остале врсте љубимаца, на различите начине могу пренети
узрочнике бактеријских зооноза на човека. Тако на пример, бактерије које се
преносе уједом или путем огреботина као што су Pasteurella multocida или
Bartonella henselae, поред познатих узрочника обољења попут лептоспирозе,
салмонелозе, кампилобактериозе или бруцелозе, немају занемарљив значај у
патологији људи. Последњих година је доказан пораст преваленције
метицилин резистентних сојева Staphylococcus aureus (MRSA) у изолатима
пореклом од кућних љубимаца, а великa пажња се придаје управо трансмисији
ових сојева између људи и животиња. Поред бактерија и вируса, гљивице, као
што су узрочници споротрихозе или дерматофитозе, често представљају узрок
дуготрајних и упорних инфекција људи. Епидемиолошка ситуација у свету
изазвана SARS-CoV-2 и претпоставка о интерспецијском скоку овог вируса са
животиња на човека, као и његово присуство детектовно код домаћих мачака,
паса, тигрова и куна, довеле су у питање могућност преношења вируса са
кућних љубимаца на људе. Неопходно је напоменути да је тренутна пандемија изазвана искључиво трансмисијом SARS-CoV-2 у хуманој популацији и да
наведене животиње нису извор инфекције за човека. Значајан број зооноза
пореклом од кућних љубимаца представља претњу по јавно здравље при чему
је неопходна примена концепта јединственог здравља која подразумева
блиску сарадњу хумане и ветеринарске медицине са циљем развоја и примене
ефикасних мера здравствене заштите људи и животиња. У склопу одговорног
власништва, власници кућних љубимаца од стране ветеринара морају бити
обавештени о мерама превенције инфективних болести и појединим
ризицима које носи држање одређених врста животиња.
C3  - 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske
T1  - Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca
T1  - Bacterial, fungal, and viral zoonoses of pets
SP  - 49
EP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263
ER  - 

@conference{
author = "Radojičić, Marina and Milić, Nenad and Krnjaić, Dejan and Nišavić, Jakov and Radalj, Andrea and Prošić, Isidora",
year = "2021",
abstract = "Today, pets are the source of numerous infectious diseases that can transmissible
to humans resulting from their increasingly frequent contact. The most notable
viruses with zoonotic potential include rabies and influenza viruses as well as
rotaviruses and noroviruses. However, the importance of individual viruses varies
depending on the climate and infectious disease control systems in certain
countries. Dogs, cats, and other increasingly popular pet species can transmit
bacterial zoonotic agents to humans in various ways. Aside from well-known
pathogens such as the bacteria causing leptospirosis, salmonellosis,
campylobacteriosis, or brucellosis, the bacteria Pasteurella multocida and
Bartonella henselae transmitted by bites or scratches are also significant in
human pathology. There has been a notable increase in the prevalence of
methicillin-resistant strains of Staphylococcus aureus (MRSA) in isolates
originating from pets and the transmission of these strains between humans and
animals requires special attention. Furthermore, fungi causing diseases such as
sporotrichosis or dermatophytosis are linked to long-term and persistent
infections in humans. The epidemiological situation caused by SARS-CoV-2, and
the assumption of an interspecies jump of this virus from animals to humans,
including its documented presence in domestic cats, dogs, tigers, and martens,
have raised the question of the possibility of virus transmission from pets to
humans. However, the current pandemic is caused solely by SARS-CoV-2
transmission in the human population, and these animals are not a source of infection for humans. A significant number of zoonoses originating from pets
pose a threat to public health, thus requiring the "One Health" approach through
close cooperation between human and veterinary medicine to develop and
implement effective health measures for both humans and animals. Veterinarians
must inform pet owners about infectious disease prevention measures and risks
posed by keeping certain species of animals as a part of responsible ownership., Кућни љубимци у данашње време представљају извор великог броја
инфективних обољења преносивих на људе као последица њиховог све
учесталијег контакта. У најважније вирусе са зоонотским потенцијалом
спадају вируси беснила и инфлуенце као и ротавируси и норовируси,
међутим, значај појединих вируса варира зависно од поднебља као и система
сузбијања заразних болести у појединим државама. Пси и мачке, као и све
популарније остале врсте љубимаца, на различите начине могу пренети
узрочнике бактеријских зооноза на човека. Тако на пример, бактерије које се
преносе уједом или путем огреботина као што су Pasteurella multocida или
Bartonella henselae, поред познатих узрочника обољења попут лептоспирозе,
салмонелозе, кампилобактериозе или бруцелозе, немају занемарљив значај у
патологији људи. Последњих година је доказан пораст преваленције
метицилин резистентних сојева Staphylococcus aureus (MRSA) у изолатима
пореклом од кућних љубимаца, а великa пажња се придаје управо трансмисији
ових сојева између људи и животиња. Поред бактерија и вируса, гљивице, као
што су узрочници споротрихозе или дерматофитозе, често представљају узрок
дуготрајних и упорних инфекција људи. Епидемиолошка ситуација у свету
изазвана SARS-CoV-2 и претпоставка о интерспецијском скоку овог вируса са
животиња на човека, као и његово присуство детектовно код домаћих мачака,
паса, тигрова и куна, довеле су у питање могућност преношења вируса са
кућних љубимаца на људе. Неопходно је напоменути да је тренутна пандемија изазвана искључиво трансмисијом SARS-CoV-2 у хуманој популацији и да
наведене животиње нису извор инфекције за човека. Значајан број зооноза
пореклом од кућних љубимаца представља претњу по јавно здравље при чему
је неопходна примена концепта јединственог здравља која подразумева
блиску сарадњу хумане и ветеринарске медицине са циљем развоја и примене
ефикасних мера здравствене заштите људи и животиња. У склопу одговорног
власништва, власници кућних љубимаца од стране ветеринара морају бити
обавештени о мерама превенције инфективних болести и појединим
ризицима које носи држање одређених врста животиња.",
journal = "26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske",
title = "Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca, Bacterial, fungal, and viral zoonoses of pets",
pages = "49-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263"
}

Radojičić, M., Milić, N., Krnjaić, D., Nišavić, J., Radalj, A.,& Prošić, I.. (2021). Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca. in 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske, 49-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263

Radojičić M, Milić N, Krnjaić D, Nišavić J, Radalj A, Prošić I. Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca. in 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske. 2021;:49-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263 .

Radojičić, Marina, Milić, Nenad, Krnjaić, Dejan, Nišavić, Jakov, Radalj, Andrea, Prošić, Isidora, "Bakterijske, gljivične i virusne zoonoze kućnih ljubimaca" in 26. Godišnje Savetovanje doktora veterinarske medicine Republike Srpske (2021):49-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_veterinar_2263 .